Pitam se da li iko od Negotinaca zna da je za sredu 13. januara u ponoć bila zakazana neka svadba u centru grada? Sumnjam da ima takvih.
A bila je.
Postoji Ženik, postoji Mlada, stari svat i kumovi, zvanice, tu su sveštena lica da overe. I narod. Postoji zakazani termin.
I?
Pa ne beše ta svadba baš sasvim potaman.
Da je bila zakazana kod matičara u Opštini, nikada ne bi ni bila održana. Jer su svi učesnici izgleda ostali bez imena. Niko od njih ne sme da se potpiše u Matičnu knjigu utisaka, čekaju da dobiju imena. Da im jave, zapravo, kako da se zovu. Ko bre treba da im javi kako se zovu, gde to ima??? Ima u Negotinu. Treba da im svima jave njihovi vrhovni Kumovi, iz Beograda. Da se ne zalete, pa posle opet moraju da skupljaju narod - da ih podrži.
A pričalo se da Mlada jedina ima pravo ime, pa je bilo sramota da dođe među ostale bezimene svatove. Ženiku nešto i ne beše krivo, vidi se po slikama. On je mislio da i dalje traje momačko veče.
Zaječarska banda je cepala do u noć.
Narod pio kuvan etanol i jeo sa lukom.
I mekice, baš kao prava svadba.
Poklone nije čitao niko. I to čekaju iz Beograda.
Elem, kako rekoh, to veče sve je imalo elemente svadbe.
Bila je postavljena šatra. Za najuži krug rodbine i zvanica. Ostali su bili okolo šatre, nije red da se uđe u nju dok se Mlada presvlači. Ili neka zamena, ako ona ne dođe. Važno je presvlačenje.
Posluženje - ispred, za sve.
Branioci lika i dela Spomenika Hajduk Veljku, okitili su ga nacionalnim balonbojama. Da proslave osvajanje i tog brda. Ono, jes da je spomenik izgledao kao jedna od prepreka na Bazenskim igrama, varijanta "koj-će-gi-izbuši-više", ali to sada nije bitno. Važno je bilo da su uspeli da ga odbrane od Mlade, da ga ova ne pomeri s mesta. I da ga ne pretopi u džebanu za pucanje u jabuku.
A da su praštale prangije - jesu. Neko je čak naučio decu pozvanih gostiju na svadbu da petarde pucaju jače ako ih ubace u elise na onom frižideru za piće i hranu, za koji neki pogrešno misle da je hladnjak koji služi za pravljenje leda na klizištu. Deca ubacivala, a dežurni redar delio novogodišnje šamare šakom i kapom, levo i desno. Pravoslavne svadbarske novogodišnje šamare, da se ispravim.
Kao i na svakoj pravoj, domaćinskoj srboslavnoj svadbi, mora da padne i srča do kolena. Pošto je domaćin dozvolio samo ekološku ambalažu, gosti su sebi potražili alternativni izvor srče.
Izlog Bioskopa.
Pardon, Male/Kamerne scene Doma kulture.
Izlog prodavnice kompjutera "Voodoo".
Izlog TV mehaničara Florića.
U stilu Guče, kada već na veselju behu trubači, red je i da na sve strane bude ispovraćano. Oko šatre se nije smelo od redarstvenika. Dakle, ista destinacija kao i za srču - Knez Mihajlova ulica. Tamo ih nije bilo.
Dobro je, kako se krenulo, niko na sreću nije stigao do gradskog groblja na kraju ulice.
Iako se znalo da Mlada-sa-spornim-imenom definitivno neće doći, Ženik-bez-imena se opremio za prvu bračnu noć. Da ne pukne bruka pred komšijama i tolikim svetom. Doćerao pun kamion, ali ovoga puta sa drugog kraja pešačke zone.
Oni raznobojni komadi gume oko spomenika Hajduk Veljku nemaju nikakve veze sa ovim poslednjim. Ono su samo obični izbušeni baloni. A ovo su neiskorišćeni kurtoni.
***
Pored toga što niste znali za ovu svadbu, garantujem da ne znate još ponešto.
Daje se na znanje.
U Negotinu se ovih dana snima treći nastavak jedne stare i čuvene domaće serije. "Salaš u Malom ritu", "Zimovanje u Jakobsfeldu" i sada "Veliki Rit".
Setite se ćelavog Vase pecaroša, sa kačketom, onog koji jeste zapalio žito Nemcima. I čuvenog Georga Šicera koji je istom Vasi stalno lupao čvrge. Radnja trećeg nastavka dešava se decenijama kasnije.
Vasa i dalje još uvek odbija da poraste. U drugoj epizodi prvo izede metar i po vešalice, a onda preko još 2 šake žita i dve šake semena zimskih lubenica za desert.
Šicera je zamenio novi lik - Šuster. On je još u prvoj epizodi budno motreći na domoroce dobio upalu oka. Upala mu pesnica.
Mladenci i svatovi, živeli!
Srećan nam 8. mart.
