Let's protect women at work (peticija)

Primorane na seks sa nadređenima, silovane po fabrikama... milioni žena suočavaju se sa seksualnim zlostavljanjem na radnom mestu. Međutim, u nedeljama koje slede, moći ćemo svi da pomognemo u pokušaju donošenja revolucionarnog sporazuma kojim bi žene širom sveta bile zaštićene od nasilja na radnom mestu! Pokrenuta je peticija, adresirana direktno na francuskog predsednika Makrona, koji je domaćin velikog globalnog Samita, na kome je da ubedi sve zemlje učesnice da podrže donošenje sporazuma u toj oblasti koji bi bio poštovan na međunarodnom nivou.

Više od 120 žena koje rade po fabrikama konfekcije u Lesotu, izjavljuju da su bile primorane na seks sa svojim pretpostavljenima na radnom mestu. Neke od njih tvrde da su čak bile silovane u prostorijama fabrika u kojima rade. Poseban su slučaj tamošnje fabrike džinsa "Levi Strauss", čiji menadžeri zaduženi za projekat "dobrobiti zaposlenih", na temu seksualnog nasilja i uznemiravanja zaposlenih žena izjavljuju da je to "složen problem, koji je veoma taško otkriti na radnom mestu". A te žene nisu usamljene - 80% anketiranih radnica zaposlenih u konfekcijskoj industriji u Bangladešu, iskusile su ili svedočile seksualnom nasilju i uznemiravanju na radnom mestu. "Svaki komad odeće koji izađe iz tih fabrika, natopljen je našim znojem, krvlju i dostojanstvom", tvrde one.
Milioni žena širom sveta doživljavaju to isto.

Donošenje međunarodno priznatog i poštovanog Sporazuma, u narednih nekoliko nedelja, predstavljalo bi revolucionarni potez koji bi pomogao zaštiti žena od nasilja na poslu ma gde da se nalaze na kugli Zemaljskoj.

Do sada je sporazum ratifikovalo 6 zemalja, ali daleko više je potrebno kako bi on stupio na snagu. Upućen je direktan poziv, građanska peticija u cilju alarmiranja kompletne međunarodne javnosti, direktno francuskom predsedniku Emanuelu Makronu koji će za nekoliko nedelja biti domaćin velikog međunarodnog Foruma.
Danas, u svakoj četvrtoj zemlji na svetu uopšte NE POSTOJI bilo kakva zakonska forma koja pokriva oblast seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, a i u onim zemljama u kojima to postoji - ne funkcioniše uvek. Uzmimo Francusku kao primer: 30% žena tvrdi da su bile seksualno uznemiravane ili napastvovane na poslu.

Donošenje pomenutog Sporazuma bi preokrenulo stvari. Po prvi put u istoriji, sve države na svetu bi morale da usvoje na nacionalnom nivou zakone pomoću kojih bi bilo zabranjeno seksualno nasilje na radnom mestu, preduzimane preventivne mere a žrtvama tog nasilja bila obavezno omogućena zaštita i lečenje posledica.

Upućeni smatraju da je ovo trenutak da se u ovu priču uključi još više zemalja.

Brojni primeri seksualnog nasilja i nasrtaja u nama izazivaju osećaj nemoći, ali uvek postoji nešto što u nekom trenutku možemo učiniti kako bi smo u što većoj meri zaštitili žene širom sveta. Evo prilike da nam se i veliki pridruže, kako bi smo svi bili ponosni na ono što zajedno možemo postići.

Svetski lideri će se sastati na velikom međunarodnom Forumu o ravnopravnosti, koji će u organizaciji UN biti održan od 30. juna do 2. jula ove godine u Parizu; zbog toga je ova peticija pokrenuta, radi pritiska na njih da podrže i postignu Sporazum koji bi imao zakonsku težinu. Cilj je prikupljanje najmanje milion potpisa širom sveta, koji bi bili prezentovani domaćinu i učesnicima predstojećeg Foruma.

Ovo je poziv okupljenim svetskim liderima da podrže zaštitu žena na njihovim radnim mestima. Proširimo ga i dalje, pomozimo da što više zemalja što pre ratifikuje ovaj Sporazum i primeni ga kroz nacionalna zakonodavstva.

***

Peticija:

Predsedniku Makronu, svetskim liderima i vladama država

Kao građani širom sveta, pozivamo vas da hitno utičete na eliminaciju rodno zasnovanog nasilja na radnom mestu. Pozivamo vas da ratifikujete i efikasno primenite Konvenciju o nasilju i uznemiravanju #190 Međunarodne organizacije rada (MOR/ILO) i njoj srodnu Preporuku #205, kao i da sprovedete reforme domaćeg zakonodavstva u toj oblasti.

Potpišite i delite dalje: AVAAZ - Let's protect women at work!

Međunarodna organizacija rada:

- Konvencija C190 (2019)

- Preporuka R205 (2017)

Linkovi:

- 80% of garment workers in Bangladesh have experienced or witnessed sexual violence and harassment at work (ActionAid, 10.06.2019)

- Fashion's dirty secret: how sexual assault took hold in jeans factories (The Guardian, 20.08.2020)

- Move to end sexual harassment at work hailed as 'milestone for women's rights' (The Guardian, 21.06.2019)

- #MeToo anti-harassment treaty adopted by UN labor agency (DW, 21.06.2019)

- ILO: New Treaty to Protect Workers from Violence, Harassment (Human Rights Watch, 21.06.2019)

***

Radomir Konstantinović u "Filosofiji palanke" kaže da je palanka svuda moguća, bilo gde na svetu. Zato su mogući i belosvetski Jutke, Palme, Bajatovići, Dačići, Ročulji, Lepe Ace i mnogi drugi neimenovani i bezimeni koji su se izlegli iz inkubatora neiživljenih malopačića, frustriranih sopstvenim (najčešće pubertetsko-fantazijskim) manama koje obilato - u znak osvete sudbini - prosipaju na sve strane oko sebe.

Najčešće - po ženama, domaćinski.
Ništa tu oni nisu originalniji od braće im širom sveta; najčešće su samo plagijatori tog zla, i to tradicionalno loši.

Mesec žena

Takozvani Mesec ženske istorije (u pitanju je mesec mart, naravno) ne predstavlja samo odavanje počasti ženama koje su utrle put pravima žena u prošlosti, već i odavanje počasti onima koje to danas rade. Žene su tokom istorije uspevale da prebrode razne prepreke, ali sa svakim uspehom javljale su se mnoge nove sa kojima se tek treba izboriti.

Evo nekih žena koje danas razbijaju te prepreke.

Malala Jusufzai

Preživela je talibanski atentat, napisala bestseler biografiju, postala dobitnik Nobelove nagrade i ima samo sedamnaest godina. Ona je tek načinila prve korake svog aktivizma, a već je postigla toliko mnogo. Borac je za prava žena i devojčica u svom rodnom Pakistanu. Već sa 11 godina pisala je blog za BBC o tome kako izgleda život pod režimom talibana. Kada je uticaj njenog bloga 2012. godine osetno porastao, talibani su se okomili na nju. Pokušali su da je ubiju dok se vozila autobusom, pucajući joj u glavu. Uspela je da preživi atentat, što je dodatno ojačalo njen aktivizam. Danas se bori za pravo na obrazovanje svih žena na svetu, a uspela je čak da ostavi voditelja Džona Stjuarta bez reči prilikom intervjua za njegovu emisiju.

Lavern Koks

Zvezda serije "Narandžasta je nova Crna" uspela je da ostvari značajan pomak u karijeri tokom poslednjih godina. Bila je producent i voditelj emisije "TRANSformiši me" na muzičkom kanalu VH-1, gde se sve vreme zalagala za prava trans-osoba. Lik Sofije Barset, koju glumi u pomenutoj seriji, izbacio je Lavernu Koks u centar pažnje, što je dodatno uticalo na porast njene popularnosti u poslednje dve godine.

Za svo to vreme, morala je da se suočava sa neznanjem, bilo da su u pitanju neprijatna pitanja u intervjuima, neinformisanost samog društva pa čak i otvorena netrpeljivost. Ona je, međutim, strpljivo i sa stilom uspela da sa svim tim problemima izađe na kraj, fokusirajući se na edukaciju sagovornika umesto na vođenje beskrajne polemike. U svom aktivizmu je neumorna, što je rezultiralo brojnim priznanjima. U istoriju je ušla kao prva transrodna osoba nominovana za Emi nagradu i kao prva transrodna osoba na naslovnoj strani magazina "Tajm".

Amal Kluni

Malo je ljudi znalo ko je Amal Alamudin pre nego što je postala verenica glumca Džordža Klunija. Što više o njoj saznajemo kroz vesti o njenom vereniku, to više shvatamo koliko je trebalo da znamo za Amal i ranije. Ona je advokat, aktivista i pisac; pravni je zastupnik Džulijana Asanža, osnivača Vikiliksa. Prvenstveno je fokusirana na ljudska prava, izručenja, međunarodno i krivično pravo. Odlično govori engleski, arapski i francuski jezik. Svet je posebno obratio pažnju na njene aktivnosti prilikom dodele Zlatnog globusa za 2015. godinu, u govoru Tine Fej i Ejmi Peler:

"Džordž Kluni i Amal Alamudin su se ove godine venčali. Ona je borac za ljudska prava, kao advokat je angažovana u slučaju Enron, radila je kao savetnik Kofi Anana za Siriju i bila angažovana u tročlanoj komisiji UN koja je istraživala kršenje ratnih pravila tokom sukoba u Pojasu Gaze. Dakle, njen muž večeras dobija nagradu za životno delo!"

Kao komentar ove najave, izveštači sa ove svečanosti su potencirali Amalinu vidnu nezainteresovanost za taj događaj, fokusirajući se na njenu grimasu dosade na fotografijama. Jednostavno, privedena na "radnu obavezu" svog supruga, bila je potpuno van svog elementa. Jasno je ukazala, svojim stavom prema tom događaju, da bi se trebalo zamisliti nad prioritetima zapadne kulture.

Roksen Gej

Ona se uopšte ne boji toga da bude prepoznata kao "zla feministkinja". Zapravo, baš je to naziv njene bestseler-knjige. Roksen se u svojoj knjizi bavi društvenim problemima po principu "direkt u čelo", trudeći se da prosvetli svoje čitaoce. Ona tu piše o sivim zonama feminizma:

"Feminizam jeste manjkav, ali čak i takav predstavlja najbolji način da razumete promene u kulturnoj klimi naše civilizacije... Istinu govoreći, feminizam je manjkav jer je to pokret koji je zasnovan na ljudima, a ljudi su po svojoj prirodi prenosioci klica manjkavosti."

Roksana takođe caruje Tviterom. Za razliku od mnogih koji jednostavno ignorišu tzv. Tviter trolove (u Srbiji bi ih nazvali botovima, iako to nije isto), ona namerno potpaljuje ozbiljne debate u kojima se angažuje na zreo način, veoma dobro znajući kada je pravi trenutak da neku konverzaciju prekine.

Ejmi Šumer

Ejmi razotkriva seksizam i bez ustezanja mu pokazuje srednji prst. Ona se na urnebesan način bavi rodnim ulogama i normama u svom skeč-šou pod nazivom "Unutar Ejmi Šumer". Poznata je po svom neapologetskom stilu humora, koji se odlično uklapa u njen karakter. Kada je krenula reklama za film "Katastrofa" - čiji je ona koautor, ali i glavna zvezda - kolumnista Džefri Vels je opisao Ejmi Šumer kao "debeljuškastu, oštroumnu, nekonvencionalno privlačnu neurotičnu komičarku". Za to etiketiranje je od Ejmi dobio srednji prst, uz odgovor:

"Ovo je odličan primer kako neko pronalazi razlog za trolovanje. Takvi izgleda uživaju u tome. Da budem sasvim iskrena - zabole me".

Lindsay Patton (Care2, 19.03.2015) - In Honor of Women’s History Month: 5 Women Who Are Pushing Boundaries

***

Za to vreme, na dan 23. marta 2015. godine, svi srbijanski mediji objavljuju istu vest:

"U Srbiji je za nepuna tri meseca tekuće godine, u porodičnom nasilju ubijeno 11 žena. U 2014. godini taj broj bio je 27, a u 2013. - 45."

U toj istoj Srbiji žene koja se bave politikom bivaju proglašene "muškaračama", za isti posao su plaćene manje od muškaraca (tu pratimo svetske "trendove"), a one koje se usude da javno progovore protiv zaostalih palanačkih homocentričnih kvazitradicionalizama i uzusa koji u našem društvu preovladavaju, suprotstave im se i protiv njih aktivno i uporno bore, u tim istim (svim) medijima dobijaju etiketu čije bi pominjanje predstavljalo uvredu suštine ovog teksta.
Podaci za dane od 24. do 31. marta nisu objavljivani, ali ako je ritam zločina bio 11 ubijenih žena za prvih 11 nedelja ove godine...
Zaista, da li ima onih kojima se neće dići kosa na glavi od toga sa kakvim se sve (samo)preporukama kao društvo pojavljujemo po čekaonicama međunarodnih institucija?