Dobošarska posla

Večeras je trebalo da posle dužeg vremena napišem Otisak Nedelje. Eto, ne da mi se, jer bi ovo što sledi bio toliko dugačak predlog da bi ostali ispali nebitni iako su svi zapravo isti.
Dakle - hajde malo da prozborimo koju o dobošarima.

Dobošari su nekada, u neka druga vremena, kao delatnici vlasti služili da lupanjem (u doboš) privuku narodne mase. Pošalje ih kmet ili oborknez da stanu tako na neki trg, raskrsnicu, u centar varoši ili pred seosku zadružnu mehanu pa lupaju li lupaju. Okupi se svetina, da vidi šta joj to vlast ima obznaniti. U vreme knjazova i sreskih načelstava, uglavnom su čitana imena utajitelja poreza i švercera, te otuda i narodna "da ode na doboš" jer su dobošari služili da obznane imena onih čija će imovina biti rasprodata pokrića dugova radi. Posle su razni drugi okupatori dobošare uglavnom zlokoristili u cilju čitanja spiskova za kuluk i streljanje kada neko popali žito ili sjebe nemca. Kada su posle rajhskomandanture na red došli komesari, dobošari su polako počeli da odumiru, zameniše ih megafoni i opštinski razglasi po banderama namesto skojevaca. Skojevci siđoše sa bandera i postadoše direktori, a dobošari odoše u političare.

 

U naprednija vremena, u koja valjda računamo i prezent tekući (NAPREDNA a ne naprednjačka, ne zajebavajte se s tim pred Đurđevdansku trku) dobošare su zamenili bilbordi. Znate već, neko pobije par motki posred zelene površine na atraktivnoj mu lokaciji, na njih nakači ploču od drveta ili aluminijuma pa onda natakari svoju sliku i pravi budalu od sebe. OK, bilborde koriste i firme da oglase svoje proizvode i usluge, ali zar naše Stranke Sa Posebnim Potrebama i same nisu firme? Vrte se debele pare, sve pršti od zapošljavanja, mita & korupcije, pada bogumi i sex zarad radnog mesta, marketinški magovi se prelivaju kroz prozore stranačkih prostorija, autobusi krstare Stradijom, manufaktura cepanja neprijateljskih propagandnih sredstava radi punom parom. Predizborni spotovi svi liče na reklame za "od igle do lokomotive" - jedino nema istaknutih cena. A nema ni sniženja i popusta, to nam je što nam je, uzmi ili ostavi.
I tako, reši se jedna usijana dobošarsko-komitetska lokalna tintara da okači bilbord u Negotinu tamo gde ga nikada nije bilo. Sve ostale bilborde su već zauzeli kočničari, lažovi, trutovi i ostali dverovi, tako da je pomenuti izdumao kako je najbolje da poseduje sopstveni. Bilbord, jeste. Pretpostavljam da je sa svojom partijskom ali i koalicionom sabraćom pozavršavao ekspresno svu administraciju i papirologiju brže od Vučića i Đulijanija zajedno, našao lokalnog postavljača i štampara, naručio biznis i seo kraj TV ognjišta trljajući zadovoljno ruke.

A pare, koliko i ko to plaća? Prava sitnica, plus bezobrazno je pitati.

Međutim, da li je baš bilo a bogumi i ispalo tako...

Elem, pre neki dan se postavljač nacrtao na lokaciji i nadžudžio metalnu konstrukciju po propisima i standardima, posred travnjaka preko puta zgrade Komiteta u Negotinu. Negde između semafora i kontejnera od 5 kubika (za đubre, naravno). Pretpostavljam da je tokom noći između subote i nedelje štampareva ekipa izlepila bilbord naručenim facama Spasitelja & Izbavitelja Nacije.
OK, reći ćete, pa svi kače bilborde, ludo je vreme izbora, to više nije ništa novo niti čudno. Šta je u svemu tome epohalno i blesavije od već viđenog?

Ono, koje je u nedelju osvanulo na toj tarabi dobošarskoj. 

Pardon - bilbordu.

Po prvobitnoj varijanti trebalo je postaviti bilbord koji čine dva panoa pod uglom, jedan za žutog a drugi za crvenog pobratima. Ispalo je da postavljač nije razumeo dobošara, iz ko zna kojih razloga, pa je postavio samo jedan pano a sabraći uvalio po polutku.
E ovakvog bilborda zaista nema nigde drugde u Srbiji.

Žuta braća su u nedeljno jutro bila zapanjena u šta to gledaju kada su došli u svoju kancelariju. Crvenih, koji su na spratu iste zgrade (Komiteta), nigde nije bilo. Kud sme to da izađe van pa da ih neki prolaznik-glasovatelj priupita šta su to kvragu napravili i pred narod okačili?!

Iskreno, baš mi i nije jasno što se i jedni i drugi beče jer im je predsednike-kandidate za predsednika neko okačio cuzamen na isti plot, kao da oni već nisu zajedno ili to (pu, pu, daleko bilo) opet neće sutra da budu. Pre će biti da je onaj dobošar koji je to naručio puko od živciranja jer je dobio samo pola za svog šefa. Pitanje je koliko je bilo plaćeno štamparu i postavljaču, da li ceo iznos ili pola, i - ko je bre to platio kada oba brata tvrde kako "oni gore" nemaju pojma o "ovome dole"?!

Hoću reći, nisu obavešteni o svojim dobošarima-polutanima. Ehm, ni na nebu nit na zemlji, ni u gradu nit na njivi, ni DS niti SPS - već DSPS. Eto prave poruke bilborda koji (ni)je naručio magistar dobošarskih nauka, usred sumanute želje i teranja da se u poslednjoj predizbornoj nedelji još malo kurči pred svojim Vođom, uvuče mu se u debelo dupe i mašta kako će ipak postati treći narodni poslanik iz Negotina u narednom sazivu Republičkog Parlamenta.

Ko zna, možda i hoće. Iskreno, zabole me za prva dva taman koliko i za njega maga(t)rećeg.

I tako, ispade da je ovaj bilbord ni kriv ni dužan oslikao pravu sliku onoga što živimo. Dvoglavu himeru, pola frajla - pola pendrek. Svojevrsna sirena serbska koja cupka na hridima čas Zapada čas Istoka, čiju pesmu nikako ne treba slušati i padati pod njen uticaj što vodi u brodolomne plićake svesti, i pred kojom nikako ne smete žmuriti jer će vam izokrenuti džepove i živote.

Kao što se dalo pretpostaviti, u toku noći su neupošljena žuta omladina i neupokojene crvene supozitorije dali zguliti ovu himeru koja ih tako realno oslikava, ne da im mira. Zato ide poslednja slika kao živ dokaz neumnosti i neshvatanja stvarnih želja i potreba onih čiji glas dobošari traže.
Iskreno priznajem: nadao sam se da neće uraditi to što su noćas uradili. Stvarno sam naivan...
Ne znam šta su ovim hteli da postignu, kada je već toliki svet video ovu budalaštinu. Pitam se, pitam se, da li su Tadića zgulili crveni a Dačića žuti, umesto svaki svog - da im ne zadrhti ruka? Ako im je ovo čudo toliko zasmetalo, zašto onda žuti lepo odmah ne skidoše desnu polutku? Ili još bolje - zašto nisu prelepili ceo bilbord svojim kandidatom i tako pokazali da imaju ono odakle svi dolazimo? Mogli su, na kraju, da puste i crvene da dolepe nešto na levoj strani, neka im je halal ceo plot i bruka pride.

 
Ostajemo uskraćeni za odgovore na sledeća pitanja:
Ko je platio postavljanje bilborda bugarskim argatima?
Ko je postavio celu metalnu konstrukciju?
Ko je platio taksu za zapremanje javne površine?
Ko je platio dozvolu za postavljanje bilborda?
Ko je platio štampanje postera, da li su plaćeni celi ili upola?

Ko je dao uverenje da ova skalamerija ne ometa saobraćaj, s obzirom da se nalazi na par koraka od raskrsnice na ulazu u Negotin?

Koliko je trajala procedura potrebna da se pozavršava sva papirologija?

Sve ovo, i još više, potpada pod Zakon o dostupnosti informacija javnosti, Zakon o političkim strankama, zakone i akta vezane za izbore i kontrolu finansija, akta lokalnih samouprava, i zdrav razum. Pa opet - ništa.
Zašto ovako, pitam se, pitam se?
Ne bih znao kasti.

...

Stvarno, što su se bre svi navrzali na ova dva dobrodušna čoveka (i njihove ekipice): na onog levo koji bi da bude trećiput drugiput, i na onog desno koji dobro zna da ne može ni prvi put?
Ništa od ove zajedničke zajebancije ne bi bilo da su prilikom izrade bilborda ispoštovali odnos snaga u Skupštini, pa shodno toj proporciji svakom od Dobrica dodelili deo oglasne površi. Svi bi bili zadovoljni, i Žuta Lepota i Crvena Tvrdoća; ovaj drugi bi izgledao malo više predizborno šlank. Voli narod kada dobošari liče na njega, naročito kada utanje.

Mogu samo da zamislim face ove dvojice kada im budu dojavili šta su to napravili njihovi ovdašnji dobošari. A biće im dojavljeno, u to uopšte ne sumnjam. Dao bog, ima i drugih dobošara i dobošarčića koji bi da se dokopaju palica i svinjske kože razapete preko sita. Plus, neko je u međuvremenu izmislio i telefon i internet.

Bogami, odoše uši na doboš.

Kud bre, stvarno, nađoše svakome po pola, kao da je preko sindikata. Pa baš nije u redu, plus nije ni matematički.

Šta o svemu tome misle predizborno pomažene krave, prasad, koke i ostala populacija (trenutno) bez prava glasa - najverovatnije nećemo nikada saznati. Samo dobošari poznaju onaj pravi nemušti jezik, a vi ne dozvolite da vam pljunu u usta kako biste ih razumeli.
Bilbordi nam govore sve i bez reči.

✯☭✯

Kako god bilo, ide nam Živeo1.Maj, praznik društveno beskorisnog rada. Dan kada dobošari idu u prirodu da prožderu ono što su predizborno pomazili, prde niz majski vetar, te bacaju kese i flaše po šumama i gorama naše zemlje koja odavno više nije ponosna - baš zbog njih takvih.

Onima koji zaista rade nešto korisno čestitam Prvi Maj, međunarodni praznik rada. Živeli i preživeli pusto dobošarsko.