Idi amin dadaizam

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je kritike da se u Srbiji guše medijske slobode i uspostavlja državni monopol nad medijima, ističući da je njegova vlada bila prva koja se, posle mnogo godina i mnogih reformi, odrekla svog učešća u medijima. U autorskom tekstu za EUobserver, Vučić je odgovorio na komentar italijanskog novinara Matea Trevisana i njegovu ocenu da se Srbija nije distancirala od ere državnih medija, i da je u medijskoj sferi partijski monopol uspostavila vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) koja sistematski krši osnovne medijske slobode.

(Kurir, 06.11.2018)

USTAV REPUBLIKE SRBIJE ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006)

Sloboda mišljenja i izražavanja

Član 46

Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje.

Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Dakle, pod st. 2 čl.46 spadaju i Telekom Srbija, Telekom Republike Srpske, SBB, KCN Kopernikus, b92/O2/Prva, ugovori za "Beograd na vodi", Južne Vesti, Kikindske, Danas, Naša Borba, Vranjske, Žig Info, N1, RTV Krajina Negotin, Studio B, RTV Novi Sad, Republika, Dnevni Telegraf, NIN, Vreme, Peščanik, Vesna Pešić, Dušan Petričić, Koraks, Mirjana Karanović, Milan Jovanović, Željko Matorčević, Aleksandar Gajšek, Zoran Modli, Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija, Milan Pantić... i mnogi drugi, svako na svoj način?

Beograd 15.12.2018.

Idi Amin Dada je bio vojni diktator i predsednik Ugande od 1971. do 1979. godine. Amin je stupio u britansku kolonijalnu vojsku, odred po imenu "Kraljevski afrički strelci" 1946. godine, kao pomoćnik kuvara, i napredovao do čina general-majora. Prema sopstvenoj tvrdnji bio je primoran da stupi u vojsku tokom Drugog svetskog rata gde je učestvovao u borbama u Burmi, ali podaci pokazuju da je bio regrutovan tek nakon završetka rata. 

Nalazio se na položaju vrhovnog komandanta vojske Ugande. Godine 1965. premijer Milton Obote i Amin su bili umešani u šverc slonovače i zlata u Ugandu iz Demokratske republike Kongo. Preuzeo je vlast vojnim pučem januara 1971, zbacivši sa vlasti Miltona Obotea. Nedelju dana kasnije, Amin se proglasio predsednikom Ugande, vrhovnim komandantom oružanih snaga, načelnikom generalštaba i komandantom avijacije. Proklamovao je ukidanje ustava. Rasformirao je obaveštajnu službu pod nazivom "Opšta služba" (GSU) koju je formirala prethodna vlada, i zamenio je novom "Državnom istražnom upravom" (SRB). Druge službe, kao što su vojna policija i Služba javne bezbednosti (PSU), su imale ulogu da iskorene svako protivljenje Aminovoj politici.

Period njegove vladavine je karakterisalo kršenje ljudskih prava, politička represija, etničko čišćenje, ubistva političkih neistomišljenika i proterivanje azijata iz Ugande. Amin je postao predmet glasina i mitova, uključujući i široko ukorenjeno mišljenje da je bio ljudožder.

Od 1977. do 1979. godine, Amin je nosio neobičnu titulu koju je sam sebi dodelio: "Njegova ekselencija doživotni Predsednik Republike Ugande feldmaršal hadžija dr Idi Amin Dada, gospodar svih životinja na zemlji i osvajač Britanske imperije u Africi“. Kako su godine odmicale, Amin je postao neverovatno čudan i nekomunikativan. Nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo prekinulo odnose sa njegovim režimom, Amin je 1977. proglasio pobedu nad Britancima, a sebe proglasio osvajačem Britanske imperije.

Aminov pokušaj aneksije regiona Kagere, tanzanijske provincije tokom 1978, je doveo do Ugandsko-tanzanijskog rata i pada Aminovog režima 1979. godine. Amin je prebegao prvo u Libiju, a zatim je prešao u Saudijsku Arabiju 1981. godine, gde je i preminuo 2003. godine.

amin (značenje)

- amen; privesti kraju, završiti molitvu

- Neka tako bude!
- Svršeno!
- Gotova stvar!

- I tačka!

idi (značenje)

- imperativ (zapovedni način) glagola "ili"; odlazi, beži, nestani

Dakle: idi, amin = odlazi, gotov si

I tačka.

p.s.
14 odrednica fašizma po Lorensu Britu:
#6. Kontrola masmedija
"Ponekad su mediji pod direktnom kontrolom vlasti, ali u ostalim slučajevima mediji su pod indirektnom kontrolom državnih pravila igre, tj. portparola i rukovodilaca u samim medijima koji simpatišu vlasti. Cenzura je veoma česta pojava, naročito u vreme ratnog stanja."
Srećom, kod nas su stalno neka stanja.


prevod, odgovor i pitanje:

Predsednik Vučić u autorskom tekstu za EUobzerver: U Srbiji se ne guše medijske slobode (Kurir, 06.11.2018)

Aleksandar Vucic: Media freedom in Serbia - President Vucic responds (EUobserver, 06.11.2018)

Matteo Trevisan: How media freedom in Serbia is under attack (EUobserver, 02.11.2018)

#14

Dr. Lorens Brit se u svojoj studiji, objavljenoj 2003, bavio proučavanjem nekoliko fašističkih režima, i zaključio da postoji 14 definišućih karakteristika koje su zajedničke za sve njih. Te karakteristike možemo smatrati znacima ranog upozorenja i ukazivanja na (moguću) pojavu fašizma.

Danas, u nedelju 16. decembra 20108. godine, za Srbiju je ponovo, po ko zna koji put zanimljiva odrednica br. 14.

14. Izborno lažiranje i prevare

U (pred)fašističkim režimima, izbori su ponekad potpuna prevara.

U nekim drugim prilikama, na izborima se manipuliše korišćenjem brutalne kampanje protiv suprotne strane, pa čak poseže i za ubistvima opozicionih kandidata, zloupotrebom zakonske regulative radi kontrole izbornih rezultata ili izbornih jedinica, ili medijskim manipulacijama.

Fašistička društva su tipična baš po tome da koriste sopstveno pravosuđe u cilju manipulacije i kontrole izbora.

Bilo je daleko više (gorih) stvari, od ovih pobrojanih u tvitu Marinike Tepić. O tome smo - unapred - mogli da čitamo danima i nedeljama unazad.

Opozicioni Savez za Srbiju (SZS) je sve ovo znao, ali njegovi čelnici su doneli odluku da se na redovne lokalne izbore u Lučanima ipak izađe. Razlog - "to su redovni izbori, a ne veštački iznuđeni vanredni" poput onih u Kladovu, Kuli i Doljevcu. Za razliku od njih, druga opoziciona grupacija Pokret slobodnih građana (PSG), sve te izbore je bojkotovala iako su znali isto što i ovi iz SZS. Zbog tog bojkota su žestoko dobili po nosu od antivučićevski nastrojenih medija, portala, korisnika društvenih mreža pa i nekih političara.

I šta sad, ko je (ipak) bio u pravu?
Slobodno možemo reći - i jedni i drugi. PSG je u pravu što ovu svinjariju od kradikalskih izbora treba bojkotovati na svim nivoima i animirati reakciju međunarodnih faktora koji nas drže na oku. SZS su bili u pravu što su izašli na izbore jer se desilo upravo sve ono što su iz PSG najavljivali (i ne samo oni), a što smo ionako svi znali. Zbog izbornog divljaštva, krađe i Odisaja koje sprovodi kradikalska banda, kao da je 1887 a ne 2018, sazvana je hitna konferencija za medije SZS dva sata pre završetka izbora u Lučanima, na kojoj je rečeno i to da u ovakvim uslovima više neće biti učestvovanja opozicije na bilo kakvim narednim izborima koje SNS bude organizovala i sprovodila na sebi svojstven kriminalan način.
Ovako ili onako, najveći deo opozicionih partija, pokreta, grupa i pojedinaca sada je za bojkot (neučestvovanje).

Mesta likovanju nema, ni na jednoj od dve strane opoziciono-istog.
Ne valja ni to što svi iz opozicije, konstantno, u ovakvim obraćanjima zaboravljaju da spomenu glavnog saučesnika SNS, pra-zlo i etalon svih izbornih krađa u poslednje tri decenije - SPS. Da, baš njih.

Neko će se zapitati "A šta je sa Kladovom, Kulom i Doljevcem?"
Ali zašto, zar se tamo nešto desilo?
Apsolutno je nebito to što će sada, nakon ove opozicione KZN, Vučićeva banda udariti na sva pinkformertska zvona o "kuknjavi poraženih ništarija, koje pritom i krše izborni zakon agitujući u vreme izbora". To ionako rade svaki dan, baljezgajući o "žutim lopovima" dok vas burazersko-patriotski kradu na svakom koraku - jer ništa drugo ne znaju.

Nebitno, jer ova zemlja je poodavno zakoračila u svih 14 odrednica.

Zaglibljena.

Tone.

dr. Lawrence Britt: The 14 defining characteristics of fascism (11.05.2003)

Daleka grmljavina: 14 odrednica fašizma (08.10.2014)

Umberto Eko: Ur-fašizam (22.09.2015)

Uspomene iz KZB

Spomenar sa slikama "Sećanje na 72 sata u kopnenim zonama bezbednosti" (u koje spada i TV Prva):

"Vreme rasta i osamostaljenja."

"U JNA sam često preskakao ogradu i išao da jurim ženske, pa sam posle morao da ribam WC četkicom za zube. To je bilo pre nego što sam posle otišao na Pale da Šešelju dobrovoljno nosim stalak za teleskop."

"Ne znam ja ko su ovi, nemam ja s njima ništa. Ne sećam ih se - i tačka."

"Ona da rađa, one da brane. Tri srBske majke sa kojima smo tesno sarađivali na terenu."

"Primopredaja 2017."

"A tek kad je bio Desant na Drvar... iha, to je bila čista speleologija! Da vidite sliku? Evo, ja i moj drug Fikret (to je ovaj desno). Posle smo otišli zajedno na more da uvaljujemo kacamarine talijankama."

"Negde u KZB, nakon završene zajedničke vojne vežbe sa NATO šifrovanog naziva Zemljotres2018."

Ovo na poslednjoj slici su uniforme Vrhovnog koma(n)danta i Ministra za dezertiranje koje su oni nosili prilikom 72-satnog zadržavanja u KZB, pre nego što su se presvukli u odeću nešto komotniju za proslavljanje veličanstvenih pobeda na lokalnim izborima u četiri opštine. Za razliku od ostalih slika, na poleđini ove nema nikakvog komentara napisanog sitnim ćiriličnim rukopisom nalik dečijem.
Ali, ne brinite - obući će oni ove uniforme opet. Vrlo brzo. 

Za kraj spomenara, evo i Sergejevog poziva za iduću subotu:

Biće zanimljivo, to 4-u-1 AV.

Zlatnog L-AVa na toj proslavi biti neće. Opet je počeo da preskače ograde, četkicu zadenuo za jednu a M-69 kašiku (sa rđom iz 1970) za drugo uvo.

- Uspomena iz JNA (19.09.2017)

72 sata

"Predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić obići će više jedinica u Kopnenoj zoni bezbednosti, kao i na prostoru juga Srbije u naredna 72 sata" saopštilo je sinoć Ministarstvo odbrane.

Otkad su to Lučani, Kladovo, Kula i Doljevac u kopnenoj zoni bezbednosti?

U stvari: petak + subota + nedelja = 72h.

Vrhovni komandant...

Da, baš to.

Smrdibuba

Aleksandar Martinović pokušao da usmrdi smrdibubu pred kamerama televizije N1.

stenice i smrdibube su rod rođeni

Smrdibube Halyomorpha halys su poreklom iz Istočne Azije, a od evropskih rođaka Rhaphigaster nebulosa razlikuju se prvenstveno po obliku glave (ništa ne kažu za uši). Zaista je teško ne primetiti ih: nesnosno zuje dok lete (poput zunzara i konjskih muva), a kada ih pritisnete ili makar samo pokušate da ih dodirnete, ispuštaju pogan smrad po kome su zaslužile svoje "narodsko" ime. Pored raznih varijeteta (uglavnom po boji, manje pojavom), najbliži rod su im uholaže i vatrene stenice. Porodicu stenica ionako čini 108 vrsta, pa ko voli neka bira. 

Smrdibube su biljni paraziti, hrane se biljnim sokovima voća, povrća, cveća, baštenskog i ukrasnog bilja, zbog čega ih uzgajivači smatraju za štetočine. Zabeleženo je da su pored biljnih sokova, smrdibube napadale larve i gusenice leptira, što već podseća na ponašanje stenica.

Iako ljudi svašta tvrde, smrdibuba vas ne može ujesti - jer nema zube. To ipak ne znači da ne može pogano da uštine - a može. Probleme mogu imati osobe osetljive na hemikalije koje sadrži pljuvačka smrdibuba, od koje "spopadnuto" voće dobija one sitne trule tačkice. Plus smrad, koji (ako je verovati naučnicima) podseća na korijander.

Prirodni neprijatelji smrdibuba su ose, ptice i gušteri. I ljudi, naravno. Od pobrojanih, niko nije imun na miris&ukus koji idu uz dezert. Postoje biljke od kojih se smrdibube prirodno klone - beli luk i nana. Od njih možete napraviti rastvor kojim ćete poprskati svoj paradajz, cveće, zemlju oko njih pa čak i prostor oko prozora ili ulaznih vrata. Ove štetočine će ih se garantovano kloniti. Ukoliko se smrdljivi neprijatelj ipak probije kroz liniju fronta, i navali na vaše kuće i stanove, preostaje strategija opšte mobilizacije, utvrđivanje poslednje linije rovova, ulične borbe i pokret otpora. Čak i da vam pođe za rukom da pobijete zavidan broj smrdibuba, koje su nekako ipak uspele da se probiju kroz odbranu vaše kuće, nikako ne koristite usisivač da ih potom pokupite. Ni-ka-ko!

Dakle, udri belim lukom po smrdibubama, mentolom po mentolima - brzom paljbom! 

Nadasve multipraktično, zar ne?

- Smrdibube (post #827, 05.05.2015)

Da zaključimo:

Martinović je hteo da jednoj smrdibubi svojom pljuvačkom napravi one sitne trule tačkice koje te bube prave po voću i povrću. I sve to samo zbog sumnje da je smrdibuba bila opoziciono nastrojena, što automatski znači da je pljuvanje dozvoljeno i obavezno. Pa čemu, inače, pljuvačka i služi nego da pravi sitne trule tačkice?

Smrdibuba vas ne može ujesti, ali može da isprska smrdljivom tečnošću ili vas iritira pljuvačkom. Pljuvačkom? Stvarno, zašto se prepodobni smrdibubostrašljivi Martinović kao sad tu nešto ljuti i jada? Da se nije možda samoprepoznao u nečemu... korijanderskom? 

Ne verujem, ne bi taj Samsa nikad (pa ni pred ogledalom) priznao da se svakog jutra transformiše u insekta.

U ogromnu smrdibubu.

Dozvolite da se obratimo

Milan Jovanović, kome su bacili molotovljev koktel na kuću i pucali na ulazna vrata, kaže: "Neću prestati da pišem o lopovima i o mafiji, pa neka me ubiju." On se ranije zbog pretnji dva puta obraćao Aleksandru Vučiću.

Nekako baš i ne mogu da zamislim primlaćenog Borka Stefanovića koji se dva puta obraća Aleksandru Vučiću: prvi put zbog pretnji "legitimnih predstavnika kosovskih Srba" da će Vučićeve oponente obilaziti širom Srbije po kućama i vilama, da im objasne "zašto to rade srpskom narodu"; drugi put zbog kruševačke štangle. I to ne zato što "niko normalan ne može da vidi bilo kakvu vezu predsednika AV sa tim događajima, osim bolesnika iz opozicije", već zato što taj lik - čije ime izaziva hroničnu vomitoznu reakciju, zbog količine u kojoj ga ima svuda pa još zabiberene onim što iz njega izlazi - nije neko kome bi se trebalo obratiti za bilo šta, a naročito ne zbog pretnji, nanošenja povreda, oštećivanja lične imovine ili nanošenja duševne boli.

Jednostavno, predsednik države se time ne bavi, to mu nije u opisu posla. Niti bi smelo da bude.

Možete da zamislite Ćuruviju i Stambolića koji se žale Miloševiću (prvi na Vučića a drugi na Miru), ili Đinđića koji se žali Koštunici na Zmiju? Ne? Ni ja.
Obraćanjem "predsedniku" radi zaštite u stvari pristajete da igrate njegovu igru, koju servira otkad je preuzeo sve konce vlasti u svoje ruke & lepljive prste. ON da se pita, što onomad LDP reče u jednom od svojih predizbornih slogana.
Da, on zaista treba da bude pitan ali za nešto drugo. Nešto, za šta se u normalnoj državi očekuje da se neće desiti, a ako se desi onda onaj ko to radi treba da snosi zakonske posledice, i to što je funkcija viša (značajnija i uticajnija) to je sankcija ozbiljnija. A to, nešto drugo, je stvaranje atmosfere linča i netrpeljivosti prema svakome ko pojedinačno ili grupno izražava neslaganje sa ponašanjem i politikom koju kreira upravo AV i sprovodi je preko svoje partije.

I kako sad: izrazite svoje neslaganje sa politikom SNS u lokalu, u više tekstova ili javnih nastupa, onda vam neke "kapuljače" zapale kuću i kola, izrešetaju ulaz, i vi onda - šta? Zovete u pomoć predsednika te iste SNS? Pardon - obratite mu se?

Ako ne znate da li su to kradikalske kapuljače, ili za to nemate dokaza, zašto ste se onda obraćali SNS-u? Ako znate da jesu, ili imate dokaza, tek onda je obraćanje van pameti... Obratili ste se predsedniku države a ne SNS? Onda ste ili debelo neinformisani o tome ko je ko u Srbiji 2018. ili ste mnogo naivni.
Dođu vam reketaši u dućan i kažu da treba da im platite zaštitu, a ako pitate "od koga" oni odgovore "od nas". Ukoliko ne platite ili im se usprotivite, oni polupaju radnju za opomenu i popale je sledeći put. I, šta onda vi uradite - idete kod Kuma da se žalite? Ipak platite reket? Ili se trajno odselite iz tog kraja?

Pa toga nema čak ni u američkim filmovima, ni igranim niti crtanim.

Jer tamo znate da ih je upravo Kum i poslao da vas reketiraju ili razbiju.

Sa Vučićem nije problem u tome da ga nešto pitate (ionako nećete imati šansu niti sekundu vremena da to uradite, zbog njegovog neprestanog brbljanja), već je problem u tome šta će on odgovoriti tj. u tome što će taj "odgovor" imati veze sa svim i svačim osim sa onim što ste ga pitali.

Tokom devedesetih je ovakvih i sličnih izjava takođe bilo u nemalom broju, i to baš od ljudi na kojima je Miloševićev režim trenirao strogoću. Sve u stilu "ma ne zna Sloba šta se sve radi u lokalu, to ovi njegovi, inače..." Pa se onda lepo sedne za pisaću mašinu i uz pomoć "oba prsta" otkuca pismo predsedniku. Da zna šta rade ovi njegovi, ovde tu i tamo.

Uvuklo se to, bre, većini ovdašnjeg naroda u centar za ravnotežu... pa ne pušća.

***

Izjava poput Jovanovićeve (ukoliko su je novine verodostojno prenele) zapravo pokazuje koliko je duboko otišlo trovanje ovog društva stokholmskim sindromom u odnosu prema bilo kakvom vidu vlasti, naročito kada se sa njom ne slažete. Od čarki sa predsednikom kućnog saveta, nadrndanih šalteruša, komunalaca, preko korumpiranih lekara i sudija reketaša, do političara i ostalih iz ekipe krojača sudbina. Pa ne možete pričati o lekaru koji "na crno" traži evre za najobičniji pregled i onda otići i dati mu te iste pare (ili nekom drugom, koji traži manje), pričati o lopovima koji vas kradu kroz raznorazne račune i te iste redovno plaćati bez reklamacije, prećutati nevraćanje kusura na kasi koje je odavno prevazišlo "metalnu sitninu i žvake", ili žaliti se Vučiću na kradikalsko ludilo. Tako samo produžavate "talačku krizu" o kojoj je prvo na tviteru a potom i u Vremenu nedavno pisala Jovana Gligorijević.

Čak i da ste uradili sve što propisuje procedura u slučaju pretnji ili nasilja, od obične patrole policije pa do vrhovnog tužilaštva i sudstva, predsednik države sa tim nema nikakve proceduralne veze. Veći bi efekat u domaćoj (ali i stranoj) javnosti imala direktna prijava Sudu za ljudska prava u Strazburu, bez obzira na standardne opaske u stilu "zabole njih" i "eee, dok oni reaguju - ako uopšte reaguju". Ukoliko je Mali Čovek za njih previše mali, javne ličnosti poput novinara i opozicionih političara to svakako nisu.

Doduše, treba ostaviti prostora mogućnosti da se građanin Jovanović ipak žalio Vučiću kao predsedniku stranke koja je na vlasti, dakle Kumu SNS, što bi u ovom besmislu od zemlje imalo više smisla (...) Više, jer i život ovdašnji više liči na holivudski gangsterski film nego na uređeno društvo.

Naravno, nikako ne treba sada osuti drvlje i kamenje po Milanu Jovanoviću zbog toga što je izjavio, sigurno duboko uzmenirem zbog svega što mu se desilo, dešava i tek će se desiti. Emotivni naboj nije dobra podloga za davanje odmerenih izjava, naročito kada te zapale, pucaju na tebe ili te opletu štanglom. I kada znaš da će Vučićevi mediji (a to su skoro svi) pokušati na svaki način da u njegovu korist izvrnu to što izjaviš. Problem sa ovakvim izjavama je u tome što se na takav način obesmišljava sve prethodno, pa i čak sam povod za obraćanje.

Ne radi se ni o kakvom zakeranju, traženju jajeta međ cepidlakama ili botovanju za kradikale. Sa ovom bandom treba voditi računa o tome šta se i na koji način kaže. Treba od njih biti daleko bolji i ozbiljniji, ne spuštati se na njihov nivo ili naivno misliti da je za njih najbolji lek "lako ćemo, samo da..." - jer nećemo.

Da citiramo Sartra još jednom:

- Reči su poput napunjenog pištolja.

Prazan pištolj ume ponekad da opali, ali pun uvek.

Lepe kuće lepo gore

"Lepa sela lepo gore. A ružna ostaju ružna čak i kad gore."

Pokušaj ubistva novinara Milana Jovanovića: Spaljena kuća, pucano na ulazna vrata

Nepoznate osobe ubacile su "Molotovljev koktel" pa pucale na ulazna vrata kuće Milana Jovanovića kako niko ne bi mogao da izađe. Jovanović, koji je izgubio sve što je u životu stekao, uveren je da je razlog napada njegovo pisanje na portalu Žig.Info, jer se nikome nije zamerio, i kaže: "Neću prestati da pišem o lopovima i o mafiji, pa neka me ubiju." Jovanović se nada da će snimci sa kamera komšijske kuće pomoći policiji, koja još uvek vrši uviđaj, u pronalaženju napadača. On dodaje i da se na snimcima jasno vide dve osobe sa kapuljačama.

On se ranije zbog pretnji dva puta obraćao Aleksandru Vučiću.

- Cenzolovka, 12.12.2018.

Lider Levice Srbije Borko Stefanović napadnut pred početak tribine Saveza za Srbiju u Kruševcu. Levica Srbije podelila je i video-snimke, a na jednom od njih se vidi da su Stefanovića napali muškarci sa kapuljačama, udarili ga prvo metalnom šipkom pa potom i šutirali u glavu.

- RTS, 23.11.2018.

Pretučen urednik portala Žig.Info iz Grocke

Glavni i odgovorni urednik portala Žig.Info iz Grocke Željko Matorčević je juče ujutru fizički napadnut i, kako se navodi na tom portalu, slomljena mu je jagodična kost. Slučaj je prijavljen policiji u Kaluđerici, a izveštaj je prosleđen tužilaštvu.

- Cenzolovka, 10.10.2018.

Gradonačelnici deset opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji naveli su da ako do rešenja ne dođe štetočinskim delovanjem srpske opozicije, da će biti prinuđeni da ih potraže u njihovim kućama i vilama, kako bi ih upitali zašto su to uradili srpskom narodu.

- Beta/N1, 15.08.2018.

INCIDENT U VELIKOJ PLANI Lepili letke protiv DS i DSS i batinali po gradu

Grupa momaka napala je sinoć oko 23.15 u Velikoj Plani goste kafića koji su se pobunili da im ne stavljaju flajere protiv lokalne vlasti DSS-DS na automobile. Demolirali su kafić i nekoliko automobila u blizini.Batinaši, njih oko dvadesetak, u Veliku Planu došli su kombijem beogradskih registarskih tablica. Imali su štangle, lanac sa kuglom,bejzbol palice a jedan od njih imao je i mačetu. Pre dolaska u centar grada oni su po selima oko Velike Plane lepili leptke i flajere koji podsećaju na umrlice i na kojima je lik predsednika opštine Dejana Šulkića. Na jednom od flajera je i natpis crvenim slovima "nastaviće se". Na licu mesta se pojavila i policija koja je batinaše privela, ali i pustila posle nekoliko sati. Kako saznajemo oni su u policiji izjavili da su "pripadnici nevladine organizacije".

- Blic, 22.05.2015.

U noći 9. novembra 1938. godine, nacistička vlast je u talasu koordinisanog nasilja širom Nemačke i Austrije, nasrnula na sinagoge, firme čiji su vlasnici bili Jevreji i njihove domove. To je bila tzv. Kristallnacht - kristalna noć; noć polupanih stakala izloga i prozora. Tokom dva dana nasilja i nacističkog orgijanja, ubijeno je više od 90 jevreja, preko 30 hiljada muškaraca odvedeno je u koncentracione logore, preko 7500 radnji i lokala uništeno, više od hiljadu sinagoga oštećeno ili spaljeno do temelja.

- Wikipedia: Kristallnacht

Represija Pašićevih radikala nad političkom manjinom svoj vrhunac je doživela u periodu od 1887. do 1896. godine, kada je u obračunima koji su imali političku pozadinu stradalo oko 400 pristalica naprednjaka. U tom periodu naprednjaci su ostali skoro izvan zakona, bez ikakve zaštite od napada svojih protivnika.

Posebnu pažnju privlače događaji iz juna 1887, kada se odigrao najveći pogrom naprednjaka, i napad na njihov zbor 14. maja 1889. u Beogradu. Broj žrtava "narodnog odisaja" 1887. bio je 140 ubijenih, otprilike isto toliko zlostavljanih, bilo je oko 50 slučajeva rušenja naprednjačkih domova i 70 slučajeva paljevina. Ubistva su počinjena na vrlo brutalan način, neki od postradalih bili su nabijeni na kolac, obešeni ispred seoskih kafana ili ubijeni na kućnom pragu.

- Mirko Popović: "Narodni odisaj" i dolazak Narodne radikalne stranke na vlast (Hereticus, BOŠ 2007)

Više od četvrt veka nakon događaja oslikanih u filmu "Lepa sela lepo gore", u Srbiji su na vlasti oni isti potpaljivači koji su poslužili kao inspiracija za taj film. I dalje usijanih glava, kao da se ništa u međuvremenu nije dogodilo, opet potpaljuju strasti. Za sada, po selima još uvek samo krstare crnim džipovima sa tamnim staklima i bez tablica, i plaše. Mada, saplete se i po koji neposlušni domaćin o koru banane, te tradionalno srBske voćke čudnovate...

Osamdeset godina nakon Kristalne noći, po Srbiji kuće gore kristalno jasno.

Po noći, naravno.

***

Kada me Ameri budu pritisli uza zid zbog svega što sam im obećao oko Kosova, i kada dupe zapadnobalkanske stabilnosti više ne bude imalo lufter-opcija, raspisaću parlamentarno-prestoničke izbore za ustavotvorne skupštine na svim nivoima Srpske Kradikalne Stranke - od kućnog saveta do sindikata, partijskih kupleraja i ostalih rasadnika SNS kadrova za najviše funkcije. Ma neka se nose i oni, i njihovi pritisci, i njihovo Kosovo... je srce Srbije zbog koga je Srbija večito u nekom stanju društvenog infarkta.

Ja znam kako ću okončati:

Oni će nam oteti Kosovo samo na osnovu mog potpisa & pečata, ali ja ga nikada neću dati u sebi, baš kao i drug Sredoje, nego šta, i zato ću 2018. raspisati vanredne izbore koji će umiriti neizbežnu paniku u redovima ovih mojih budala koje mi veruju i misle da ih neću zajebati. Biće to poslednji vanredni izbori pre redovnih 2020. i oni će imati vremena da uživaju u pobedi, taman dok ja šmugnem tamo gde znam da ću okončati. Naravno da nisam blesav da to bude ovde, pa ko još ovde želi da okonča?! Tako je, samo opozicija, mrzitelji i nedostojni ljudi.

Eto kako ću okončati svoje trodecenijsko zajebavanje ove zemlje i naroda.

Ne, nisam rekao pogrešnu godinu narednih izbora posle vanrednih, to ste vi iskonstruisali u vašim glavama. Ja savršeno dobro znam da sam kazao "da su oni u SNS, koji su za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, to zagovarali kako bi 2022. godine zajedno bili održani predsednički, parlamentarni i beogradski izbori." Znači, to nisam rekao ja, nego oni.

Dakle, obećavam vam četiri godine mira i tišine, tokom kojih nećete smeti ni da prdnete bez članske karte SNS, a kamoli da vam na pamet padne nekakva blasfemična ideja o neupodobljenosti.

Jer - znate već - neću više ništa da čujem.

- KremaSNSko proročanstvo, izdanje za drugu petoljetku 2017-2022

Eto, shodno njegovom uobičajenom maniru da "nikada ne laže", vanrednih izbora nje bilo ni 2017. niti 2018. godine. Upravo zbog toga što nije rekao da neće, biće ih 2019. jer je to, po svemu sudeći, godina kada mu "biografija" pada u postkosovski procep iz koga neće moći tako lako (ako ne i uopšte) da se izvuče. Takvi, u takvoj situaciji, uvek teže da sa sobom povuku sve i svakoga oko sebe - istorija je barem puna primera koji to potvrđuju.

Koga će povući, to ćemo tek videti. A pokušaće sigurno da povuče one koji će prvi potražiti utočište na "drugoj strani" nakon što ga prodaju, što im neće biti prvi put. Baš kao što neće biti ni prvi put da umesto svih njih nadrlja Srbija, večiti džak za pljačku i šutiranje "eilta" koje se ovde međusobno smenjuju na vlasti punih dvesta godina, svaki put kada dogori - njima do nokata, običnom čoveku do kuće.

Kradikalsko ludilo sve više ubrzava i uzima maha, kako se primiče najavljeno "proleće konačnog izjašnjavanja" ove vlasti povodom budućnosti srbijansko-kosovskih odnosa. Pokušaće da podmetnu izbore umesto referenduma i ustavnih promena, još jednom da zamažu oči svima koji su ih od 2012. tapšali po ramenu i nazivali "faktorima". Dobro, malo i da zastraše još jednim Balkanskim ratom u najavi te iste, al samo dok ovi ne potegnu korbač. A kad potegnu - zna se: za svaku šibu po goloj kradikalskoj zadnjici platiće debelo građani Srbije. Po sto za svaku. Bilo i biće.

Da, spopalo ih je besnilo zvano "izbori 2019" i zato su počeli sve više da lude. Tek će biti paljevina, prebijanja, privođenja, isterivanja sa posla i ostalih gadosti svojstvenih toj neopašićevskoj bandi. Narodni odisaji 1887-2019 su to, sto trideset godina kontinuiranog kolektivnog ludila.

Pašićevci su priredili krajem 19. veka Veliki narodni odisaj nakon izbora 1886. godine.

Neopašićevci priređuju početkom 21. veka Veliki narodni izdisaj pre izbora 2019. godine.

U tome je sva razlika.

U paljevini kuća i prebijanju ljudi nema ničega lepog, šta god vam o tome pričali.

Lažu.

Lektira

uvod:

09.11.2008. 70 godina kasnije

razrada:

08.11.2013. Ring of fire

23.05.2015. Noći, kristalno jasne

08.08.2015. Narodni izdisaji

10.10.2015. Reanimacija: 1-2-3

07.09.2016. Случай Herling

30.11.2017. Kaldrmaši

16.08.2018. Novi odisaji, u najavi?

24.11.2018. Štangla in the night

zaključak:

- još uvek nije napisan

Mito i korupcija

- Bole, kolika je danas cena mita & korupcije?

- Prava sitnica, gazda Grujo.

Korupcija predstavlja globalni problem jer je podjednako ima i u bogatim i u siromašnim zemljama. To je kriminalno delo koje podriva društveni i ekonomski razvoj u svim državama sveta (nijedna nije imuno na korupciju), s tim što su posledice po slabije razvijene zemlje daleko gore jer doprinose nestabilnosti, siromaštvu i čine dominantni faktor njihovog "neuspeha".  Istraživanja kažu da u manje razvijenim zemljama na svaki dolar zvanično uložen u razvoj ide deset dolara utrošenih kroz razne vidove korupcije. Procena UN je da se svake godine oko 1 bilion američkih dolara utroši na mito a da se još 2,6 biliona ukrade kroz druge koruptivne vidove - a to je više od 5% ukupnog svetskog BDP-a.

Korupcija bi lako mogla da bude jedna od najvećih tragedija ljudskog društva. Razlog je jednostavan: ona ne prestaje i ekstremno je teško s njom izaći na kraj, siromašne baca u još teže stanje dok šačica "probranih" koja u rukama ima moć postaje još bogatija i moćnija. Ti "odabrani" kriminalci, uz pomoć podmićivanja, nikada ne preuzmu odgovornost za počinjena (ne)dela. Političari zapošljavaju sve svoje rođake i ortake čim sednu u fotelju. Policajci sarađuju sa dilerima droge. Svako ko se usudi da nešto o tome kaže ili se pobuni, biva odmah stavljen na crnu listu, ucenjuju ga da ćuti, a poneko čak i "misteriozno" nestane.

Korupcija rađa još korupcije i pothranjuje razarajuću kulturu nekažnjivosti. Konvencija UN protiv korupcije spada u jedno od glavnih sredstava koje koristimo u ovoj borbi.

- Antonio Guteres, generalni sekretar UN

9. decembar je 2003. godine, od strane Generalne skupštine UN, proglašen Međunarodnim danom borbe protiv korupcije. To je jedan od načina podizanja svesti o problemu korupcije u svetu i jačanja uloge Konvencije UN u borbi protiv nje. Ovaj dan je uvršten u kalendar "svetskih" usled zabrinutosti zbog ozbiljnosti ovog problema i pretnje koju korupcija predstavlja po stabilnost i bezbednost društva, država i zajednica, jer podriva institucije i vrednosti demokratije, etičke vrednosti i pravdu, ugrožava održivi razvoj i vladavinu prava. Organizatori ove akcije kažu da je za ovih petnaest godina, otkad se obeležava ovaj Dan, netolerancija prema korupciji u celom svetu u porastu, što potkrepljuju činjenicom da sve veći broj političara i funkcionera širom sveta biva osuđeno upravo zbog koruptivnih radnji kojima su se bavili. Nažalost, i dalje je mnogo veći broj onih kojima ne fali dlaka s glave.

Ljudi često smatraju da je korupcija samo svojevrstan "stil života", ali svako društvo, zajednica ili pojedinac itekako mogu imati koristi ukoliko se pridruže akciji Ujedninjeni protiv korupcije. Kako? Pa, na primer, ovako:

• Država treba da ratifikuje i sprovede Konvenciju UN. Države koje se uspešno bore protiv korupcije imaju daleko veći legitimitet u očima njihovih građana, stvarajući stabilnost i poverenje.
• Treba znati šta se u okviru Konvencije zahteva od vlade i njenih zvaničnika. Iskorenjivanje korupcije omogućava društveni i ekonomski razvoj.
• Treba edukovati javnost o odgovornosti vlade da ne bude korumpirana. Jednakost pravde za sve predstavlja ključni element stabilnosti i rasta države i društva, a takođe pomaže u borbi protiv kriminala.
• Podizanje svesti u javnosti, medijima i vlasti o šteti koju korupcija nanosi ključnim oblastima kao što su obrazovanje i zdravstvo, jer od ispravnog funkcionisanja osnovnih usluga koristi ima celo društvo.
• Učiti mlade o tome šta je etičko ponašanje, šta je korupcija i kako se protiv nje boriti, baš kao i učiti ih da zahtevaju svoje pravo na obrazovanje koje im pripada. Obrazovanje budućih generacija predstavlja nadu za društvo budućnosti bez korupcije.
• Prijavimo korupciju, stvorimo društvo u kome postoji vladavina prava.
• Odbijte da učestvujete u bilo kakvim aktivnostima koje nisu legalne i transparentne. To podjednako utiče na porast i domaćih i stranih investicija. Svako će radije investirati tamo gde je jasno da uložena sredstva ne cure u džepove korumpiranih zvaničnika.
• Ekonomska stabilnost se postiže nultom tolerancijom prema korupciji. Društvo sa transparentnim i otvorenim poslovanjem predstavlja kamen temeljac svake snažne demokratije.  

Možda vam se ne čini kao neka silna stvar kada podelite antikoruptivni status ili poruku na fejsbuku ili tviteru, ali društvene mreže zaista imaju uticaj na stvaranje boljeg sveta u kome živimo - mali, ali korak po korak on postaje sve veći. Pogledajte samo sve što se dešavalo oko sada već čuvenog "Ledenog izazova", pa još jednom razmislite da li je to samo sitnica.

Baš kao i svakodnevno nevraćanje kusura na kasi, sitni poklončići u vidu kafice, slatkiša, parfemčića i evrića, prodaje u bescenje svog glasića na izborima ili ćutanje "jer si ti samo jedan, mali i ništavan". Sve ono čime se ništarije hrane.

U globalu, svaka velika stvar (dobra ili loša) sastoji se od bezbroj malih, sitnih i naoko nebitnih.

***

A mi, gde smo u toj priči mi?
I koliki je naš deo, što reče Mirko Topalović.
Konvencija UN protiv korupcije je usvojena u oktobru 2003. godine. Skupština rahmetli SRJ prihvatila je ovu Konvenciju u decembru 2005. usvajanjem Zakona o njenoj ratifikaciji, Zakona o potvrđivanju krivičnopravne konvencije o korupciji, Zakona o potvrđivanju dodatnog protokola uz krivičnopravnu konvenciju o korupciji i Zakona o potvrđivanju građanskopravne konvencije o korupciji. Zanimljivo, ali sve ove zakone usvojila je Skupština Savezne republike Jugoslavije koju su činile Srbija i Crna Gora, države koja danas više ne postoji. Pogledajte sajt srbijanske Agencije za borbu protiv korupcije, ukoliko ne verujete; u sekciji "Međunarodne konvencije" imate 4 dokumenta, u sekciji "Zakoni i drugi propisi" - 0. Domaća nula. Crna Gora je proglašenjem samostalnosti usvojila sopstvene zakone u ovoj oblasti, dok Srbija sebe smatra naslednikom svih Jugoslavija pa tako i njihovih legislatura. Takođe i koruptivnih običaja, bez kojih nije mogla da prođe nijedna od prethodnih 200 godina postojanja kakve-takve srpske države.

Svedoci smo užasne korumpiranosti današnjeg srpskog društva i pripadajućeg mu državnog aparata, otuđenog čudovišta koje je poodavno prevazišlo granice servisa građana i pretvorilo u organizam za sebe. Palanačko društvo je svuda moguće, baš kao što svuda ima i korupcije, tako da izanđala fora o Turcima koji su nam to uvalili jednostavno ne pije vodu. Korupcija raste tamo gde nađe plodno tle, gde ne smeta - nikome ko se njom bavi.
A bavi se.

Bavi se na najpokvareniji način i na mestima gde bi najmanje trebalo da je bude - u zdravstvu. Možete uceniti nekoga i cediti mu pare zarad zaposlenja, školske ocene ili ispita, kazne za saobraćajni prekršaj, građevinske dozvole, naplate usluga, biznisa ili bezbroj drugih gluposti koje džeparošima neprekidno padaju na pamet. Ali uceniti nekoga sopstvenim životom, bolesnika koji nema druge alternative osim da se obrati lekaru...
Uceniti osamdesetogodišnju ženu, koja iz "provincije" dođe u "prestonicu" kod lekara radi pregleda i operacije raka, u (po propisanoj proceduri) zakazani dan i čas, čeka još sat preko termina, da bi joj sestra prvo rekla "što ste sad došli, doktor sad ne može", potom "a što ne dođete sutra", zatim (nakon što ukapira da pacijent ne može da dođe sutra ni po kom osnovu) "saću vidim, da ga pitam". Onda na scenu stupa On, vrač, koji za 120 sekundi uspe da uradi sledeće: samo ovlaš pogleda papire, ponovo pita "zar se sad dolazi" (pa kad, aman?!), i zaključi "Vratite se odakle ste došli, zaboravite da ste ovde bili. Jel' vi znate da živite u zemlji ludaka, a ti što su vas ovamo poslali su budale, idioti i ludaci koji nemaju pojma. Tako im recite."

Ne, nije to Klinički centar Srbije. To je Cinički centar Srbistana. A tako je svuda, širom naše zemlje ponosne, u kojoj pacijent umre u Hitnoj iako je dežurnom lekaru rekao da je pojeo otrovne glive, na šta je ovaj samo komentarisao "ma kakvi, to ti je rednja, stomačni grip". Dođi sutra.
To je dno dna, i kao društvo mi smo ga dosegli.

Zašto ljudi to ne prijavljuju?
Kako da prijave kada apsolutno na to nespremni, jer su bolesni, dolaze kod lekara ne očekujući "poseban tretman" koji zapravo sve više postaje redovan. Šta da rade - da ponesu diktafon, snime idiota za koga pacijenti koji prolaze hodnikom komentarišu da "ne radi za 500, taj neće za manje od 2000 evra"? Objasnite to ženi u osamdeset godina, neće znati ni da izgovori "diktafon" a kamoli da ga upotrebi.
I kome prijaviti - ministru koga zovu "dr. Smrt", i to ne samo zato što je umešan u pad helikoptera koji je morao da posluži za političku promociju njegove Partije, umesto da vozi povređene ljude ili bolesnu bebu.

Prijaviti finansijske malverzacije ministarstvima i inspekcijama na čijem čelu se izmenjala, godinama unazad, čitava plejada likova kojima je mesto na poternicama a ne u foteljama? Ili, prijaviti stranim investitorima i donatorima šta sve sa njihovim parama rade ovdašnji oborknezovi, oni isti koje ti stranci tapšu po ramenima jer su kooperativni i "obezbeđuju mir i stabilnost regiona"?
Budimo ozbiljni, daleko je veća šansa da će nastradati oni koji prijavljuju nego oni koje prijavljuju. Zato što ovde nema sistema koji bi štitio građane od korupcije; ovde je korupcija sistem.

Korupcije ima svuda - pa i u briselskoj EU administraciji, za koju sami građani država članica kažu da nema veze sa običnim svetom i njegovim potrebama, da se otrgnula od zdrave pameti baš kao i ovi naši u Srbiji. Samo, ima i razlike među njima: njih, tamo u EU povremeno uhapse i osude na robiju, dok ove ovde sve vreme "glasaju".

U Srbiji korupcija ima status državnog servisa, bezakonjem ozvaničenog i zaštićenog od bilo kakvog vida sankcionisanja ukoliko ste član "prave strane".
Pročitajte samo šta je domaća štampa objavila u martu ove godine:
"Srbija nije na zadovoljavajucji način sprovela bilo koji od trinaest preporuka koje je antikorupcijsko telo Saveta Evrope GREKO uputilo u julu 2015. godine. Postignut je samo ograničen napredak u pogledu transparentnosti rada Narodne skupštine. U tom pogledu je neophodna odlučnija akcija, kao i usvajanje kodeksa ponašanja i uvođenje pravila za članove parlamenta o tome kako oni komuniciraju sa lobistima trećim stranama. GREKO zaključuje da je ukupan veoma nizak nivo usklađenosti sa preporukama globalno nezadovoljavajući. Šef srpske delegacije GREKO trebalo bi da dostavi novi izveštaj o napretku u sprovođenju svih očekivanih preporuka što je pre moguće, najkasnije do 31. oktobra 2018."

Pogledajmo mesto Srbije na svetskoj listi korupcije, formiranoj po indeksu percepcije (1-100):
1995-1997 nema rezultata
1998 - indeks 30, mesto 61/85 kao Jugoslavija
1999 - indeks 20, mesto 90/99 kao Jugoslavija
2000 - indeks 13, mesto 89/90 kao Jugoslavija
2001-2002 nema rezultata
2003 - indeks 23, mesto 106/123 kao Srbija i Crna Gora
2004 - indeks 27, mesto 97/145 kao Srbija i Crna Gora
2005 - indeks 28, mesto 97/158 kao Srbija i Crna Gora
2006 - indeks 30, mesto 90/163 kao Srbija
2007 - indeks 34, mesto 79/179
2008 - indeks 34, mesto 85/180
2009 - indeks 35, mesto 83/180
2010 - indeks 35, mesto 78/178
2011 - indeks 33, mesto 86/182
2012 - indeks 39, mesto 80/174
2013 - indeks 42, mesto 79/177
2014 - indeks 41, mesto 78/175
2015 - indeks 40, mesto 71/168
2016 - indeks 42, mesto 72/176
2017 - indeks 41, mesto 77/180

izvor: Transparency International CPI results 1995-2017

Kronizam, taj burazerski ortakluk u svim sferama života (i smrti), predstavlja Zakon nad zakonima.
Retke bundžije i "zviždači" bivaju nemilosrdno izdvajani, etiketirani, diskriminisani i eliminisani.
Strah je osnovno sredstvo korumpiranja javnosti i pojedinaca. Strah od svega, strah od straha.
Kronizam, diskriminacija, vladavina strahom (fearmongering), državno nasilje, sveopšti lopovluk (od pljačkanja budžeta i samih građana, do krađe sapuna u toaletu na poslu) tzv. "patriotska pljačka", državna kontrola masmedija, korporativne "šeme" vlasti i "biznisa" (domačeg i stranog), neprekidan niz nepotrebnih izbora i izbornih krađa, teška zatupljenost i zatucanost društva - sve su to odlike današnje Srbije (i brojnih drugih kvazidržava poput naše). Zanimljivo, ali sve te odlike se nalaze i na spisku Lorensa Brita "14 odrednica koje odlikuju fašizaciju društva".

Zanimljivo, da, kad bi se živelo bez njih - a ne sa njima. Svakoga dana.
Korupciju u jednom društvu ne može iskoreniti niko sa strane, čak ni pisanjem/prepisivanjem i (deklarativnim) usvajanjem konvencija i zakona. Moramo je iskoreniti mi Maljčiki, sami i zajedno. Drugačije ne ide.


Days of the year: 9th December is International Anti-Corrution day
United Nations: International anti-corruption day, 9 December
Anti-corruption Day: What can you do?
Transparency International: International anti-corruption day 2018 - The power of people's pressure
Republika Srbija - Agencija za borbu protiv korupcije
GREKO: Srbija nije sprovela nijednu od preporuka o sprečavanju korupcije (Tanjug, 15.03.2018)