Često se desi da mi u sobu uleti neka muva, koja naprosto iritira svojim zujanjem. To je bilo zaista nepodnošljivo iskustvo - sve dok nisam naučio jedan lukav metod za eliminaciju napasti, koji svaki put savršeno funkcioniše. Zanima vas o čemu se radi? OK, objasniću vam, jer to ionako nije neka velika tajna.
Da biste postali specijalista u istrebljivanju muva, morate razmišljati kao nindža: ne smete im dopustiti da vas vide dok im prilazite. To na prvi pogled izgleda teško, ako uzmemo u obzir priče da muve imaju puno vidno polje od 360 stepeni. Međutim, to uopšte nije tako - u stvari, vrlo je jednostavno. Evo šta treba uraditi:
Uzmete novine - ili neko drugo sredstvo za dejstvo po neprijateljskoj avijaciji - i pomerate se vrlo sporo, korak po korak, ka muvi. Zatim, kada dođete na samo nekoliko centimetara od mete - tras! I gotovo. Čak ni najbrža i najpoganija muva vas nikada neće primetiti na vreme. Garantujem vam, muve nemaju šanse protiv vas ukoliko koristite ovu metodu. Znate li zašto?
Zato što muve ne kapiraju...
Koncept postepenih promena
Mozak muve nije dovoljno složen da bi mogao to da shvati. Muve reaguju samo na iznenadne promene, kao što su brzi pokreti koji prelaze određeni senzorni prag. Insekti imaju samo oko 100.000 ćelija u svom celokupnom nervnom sistemu. Međutim, ljudi imaju samo u mozgu nekoliko milijardi ćelija. Dakle, ukoliko bih poželeo da nekoga od vas ubijem i pritom pokušao da koristim onaj metod za ubijanje muva, to bi verovatno kod vas samo izazvalo napad smeha. Međutim...
Dok insekti (zbog ograničenih moždanih sposobnosti) ne mogu da osete postepene promjene u toku nekoliko sekundi, većina ljudi ne može da oseti te iste promene kada se dešavaju tokom više minuta, sati, dana ili godina. Kako to?!
Da li to znači da su naši mozgovi glupi?
Pa, ne baš.
Naši mozgovi ne moraju nužno da budu glupi u ovoj situaciji. U stvari, oni rade sasvim dobro ako uzmemo u obzir za šta smo ih sve do nedavno upotrebljavali. Mozak radi ono na šta je fino podešen tokom evolucije, shodno darvinističkom procesu prirodne selekcije. Problem je u sledećem - svet se podosta promenio u poslednjih nekoliko hiljada godina, ali naši mozgovi nisu. Kultura i tehnologija evoluiraju daleko brže od naših gena (i mozgova). Jedna stvar je reći ovako nešto, ali nešto sasvim drugo je zaista razumeti implikacije onoga o čemu sada pričamo.
Hajde da stvari postavimo u pravu perspektivu, odvojimo jedan minut da na brzinu pregledamo istoriju ljudskog roda:
Hajde da stvari postavimo u pravu perspektivu, odvojimo jedan minut da na brzinu pregledamo istoriju ljudskog roda:
- Čovek postoji (kao takav) oko 4-7 miliona godina.
- Ljudi su većim delom svog postojanja bili lovci-sakupljači. U tom okruženju se i naš mozak razvijao.
- Homo sapiens (tj. mi) se prvi put pojavio pre 200 000 godina. Mi smo poslednja preživela ljudska rasa. Hobiti su poslednja ljudska vrsta koja je izumrla.
- Pre 10.000-12.000 godina smo izmislili poljoprivredu. To je dovelo do opadanja plemeskog života lovaca-sakupljača. Ljudi su počeli da se naseljavaju na stalnim lokacijama, umesto da žive kao nomadi.
- Od te tačke pa do pre oko 2000 godina, mnogo smo napredovali u uzgajanju hrane, a preživljavanje je postalo lakše. Stvorili smo zajednice koje su vremenom prerasle u sela i varoši, a ponekad i u gradove.
- U poslednjih 400 godina smo imali brz tehnološki napredak, naročito tokom industrijske revolucije. Gradovi su se izuzetno proširili. Tokio sada ima 13 miliona, a Njujork 8,5 miliona stanovnika.
- Danas živimo u informacionom društvu, još od 1980. godine. A brzina tehnološkog napretka i dalje ubrzava - svet se menja brže nego ikada ranije.
Da vidimo šta Wikipedia kaže o informacionom društvu:
Ali... postoje i drugi aspekti informacionog društva koje sam "zaboravio" da spomenem; na primer, postoje neke nove vrste ponašanja, kao što su:
- Informaciono (informatičko) društvo je društvo u kome stvaranje, distribucija, upotreba, integracija i manipulacija informacija predstavljaju značajne ekonomske, političke i kulturne aktivnosti. Cilj informacionog društva jeste da se na međunarodnom nivou steknu konkurentske prednosti, koristeći informacione tehnologije (IT) na kreativan i produktivan način. Ekonomija znanja je njen ekonomski partner, pri čemu se bogatstvo stvara kroz ekonomsku eksploataciju razumevanja.
- "Što je više informacija, to se od nas više očekuje da spremno sednete i uložimo sebe i svoje znanje. Danas ne patimo od manjka informacije, već od spremnosti da nešto sa njima uradimo."
Ali... postoje i drugi aspekti informacionog društva koje sam "zaboravio" da spomenem; na primer, postoje neke nove vrste ponašanja, kao što su:
- provođenje puno vremena u zatvorenom prostoru (u radnim boksovima i sl.)
- sedenje ispred ekrana kompjutera
- korišćenje pametnih telefona, sa neograničenim pristupom Internetu
- dobijanje tekstualnih poruka i e-pošte
- neograničen pristup društvenim mrežama
- neograničen pristup pornografiji
- drugi načini za trenutna zadovoljstva
Sledi pitanje: Da li su se naši mozgovi svemu tome prilagodili?
Živimo u informatičkom društvu skoro četiri decenije; jednostavno, nema šanse da su se naši mozgovi tome prilagodili! Strašno je što većina ljudi o tome uopšte ne razmišlja - čak ni o društvenim mrežama, na koje svi "srećni" protraće po nekoliko sati dnevno. Najmanje. Društveme mreže su svet okrenule naglavačke, usled čega se život većine ljudi u poslednjih desetak godina drastično promenio, kao što se promenio i način na koji funkcionišu biznis i marketing. Promeni se način na koji se ljudi međusobno povezuju i komuniciraju, i još mnogo toga. Ali ljudi i dalje o tome uopšte ne razmišljaju. Zašto?
Odgovor verovatno možete i sami da zamislite: Sav taj tehnološki napredak se postepeno dešavao tokom jednog dužeg vremenskog perioda. Po svojoj suštini, ljudski mozak nije sačinjen da razume te stvari, baš kao što mozak muve nije tako sklepan da ukapira koncept muhomlata koji se sporo približava - sve dok ne bude kasno.
Odgovor verovatno možete i sami da zamislite: Sav taj tehnološki napredak se postepeno dešavao tokom jednog dužeg vremenskog perioda. Po svojoj suštini, ljudski mozak nije sačinjen da razume te stvari, baš kao što mozak muve nije tako sklepan da ukapira koncept muhomlata koji se sporo približava - sve dok ne bude kasno.
Odmah se nameće sledeće pitanje: Da li smo pametniji od muva?
Nadam se...
Međutim, čak i da su ljudi dovoljno pametni da ne nasednu na tu "muva-terminator" foru, često bivaju prevareni nešto naprednijim metodama koje suštinski funkcionišu na isti način - kao proces postepenih promena.
Primer:
Mađioničar Dejvid Koperfild je izmislio čuveni trik sa nestajanjem Kipa Slobode. Postavio je grupu gledalaca koji su sedeli ispred bine. Pravo pred njima nalazio se Kip Slobode, između dva stuba. Kopperfild je zatim postavio veliki paravan između dva stuba kako bi im na nekoliko minuta blokirao pogled. Kada je uklonio paravan, gedaoci više nisu mogli videti Kip Slobode, koji je odjednom "nestao".
Kako mu je to uspelo?
Nadam se...
Međutim, čak i da su ljudi dovoljno pametni da ne nasednu na tu "muva-terminator" foru, često bivaju prevareni nešto naprednijim metodama koje suštinski funkcionišu na isti način - kao proces postepenih promena.
Primer:
Mađioničar Dejvid Koperfild je izmislio čuveni trik sa nestajanjem Kipa Slobode. Postavio je grupu gledalaca koji su sedeli ispred bine. Pravo pred njima nalazio se Kip Slobode, između dva stuba. Kopperfild je zatim postavio veliki paravan između dva stuba kako bi im na nekoliko minuta blokirao pogled. Kada je uklonio paravan, gedaoci više nisu mogli videti Kip Slobode, koji je odjednom "nestao".
Kako mu je to uspelo?
Kad smo već kod magije... iluzionist Dejvid Blejn je čovek za koga mislim da je stvarno zabavan i harizmatičan, i da odlično zna kako da koristi koncept postepenih promena. Nedavno je usavršio trik u kome iglom probija šaku ili ruku.
Kako?! U čemu je trik?!
Trik je u tome... da nema trika. On to stvarno radi.
Ali kako oštrim predmetom prolazi kroz šaku ili ruku bez krvarenja, da ne pusti glas ili suzu?
Pa, razlog zbog koga ne krvari krije se u tome da je David otišao na MRI skeniranje pre 12 godina kako bi pronašao savršeno mesto. Potom je godinama vežbao ubadajući te tačke iglama za akupunkturu. Probajte samo da zamislite šta mu je sve tom prilikom prilazilo kroz glavu... Na kraju, kada su igle za akupunkturu postale previše "slabe" za njega, počeo je da upotrebljava oštrije predmete i ubada ih sve dublje - sve dok nije probio ruku. Na željenim mestima je tako sebi napravio ožiljke, tkivo koje je počelo da se ponaša kao neka propustljiva membrana, kroz koje je onda mogao da probija oštre predmete. Dejvid je zaista ponosan na ovaj trik, jer svi misle da je to "magija" - iako nije.
Ljudi ne mogu da lako objasne šta se dešava, pa postavljaju pitanje - "kako je to uradio?" Većina ljudi jednostavno to ne može da shvati i otkrije, iako je odgovor očigledan. Jednostavno, ljudski um ne prihvata mogućnost da neko godinama vežba probijanje ruke oštrim predmetima. Previše je bizarno.
Što je još važnije, ljudi ovo ne mogu da shvate zato što nisu navikli da razmišljaju o procesu postepenih promena. I to je sasvim prirodno. Mozak, suštinski ne razume postepenu promenu, ali može naučiti da razume (i početi da razmišlja na taj način) kroz vežbu. Šta da vežbamp, pitate se?
Trik je u tome... da nema trika. On to stvarno radi.
Ali kako oštrim predmetom prolazi kroz šaku ili ruku bez krvarenja, da ne pusti glas ili suzu?
Pa, razlog zbog koga ne krvari krije se u tome da je David otišao na MRI skeniranje pre 12 godina kako bi pronašao savršeno mesto. Potom je godinama vežbao ubadajući te tačke iglama za akupunkturu. Probajte samo da zamislite šta mu je sve tom prilikom prilazilo kroz glavu... Na kraju, kada su igle za akupunkturu postale previše "slabe" za njega, počeo je da upotrebljava oštrije predmete i ubada ih sve dublje - sve dok nije probio ruku. Na željenim mestima je tako sebi napravio ožiljke, tkivo koje je počelo da se ponaša kao neka propustljiva membrana, kroz koje je onda mogao da probija oštre predmete. Dejvid je zaista ponosan na ovaj trik, jer svi misle da je to "magija" - iako nije.
Ljudi ne mogu da lako objasne šta se dešava, pa postavljaju pitanje - "kako je to uradio?" Većina ljudi jednostavno to ne može da shvati i otkrije, iako je odgovor očigledan. Jednostavno, ljudski um ne prihvata mogućnost da neko godinama vežba probijanje ruke oštrim predmetima. Previše je bizarno.
Što je još važnije, ljudi ovo ne mogu da shvate zato što nisu navikli da razmišljaju o procesu postepenih promena. I to je sasvim prirodno. Mozak, suštinski ne razume postepenu promenu, ali može naučiti da razume (i početi da razmišlja na taj način) kroz vežbu. Šta da vežbamp, pitate se?
Dve stvari:
1) Redovno vežbajte razmišljanje i imaginaciju na duge staze.
Na primer, mentalno projektujte sebe u budućnost i:
Proučavanje istorije je dobar način za to. Razlog zbog koga želite staviti stvari u perspektivu jeste to što vam daje referentnu tačku koju možete koristiti za poređenje. Naši mozgovi jesu napravljeni za upoređivanje, ali bez stavljanja stvari u međusobnu suprotnost (efekat kontrasta) propustićemo da uočimo promene. Zbog toga je beleženje rezultata u pisanoj ili crtanoj formi sasvim dobra ideja.
Uzmimo onaj primer o ljudskoj istoriji i stavimo ga u perspektivu.
Pretpostavljamo da je ljudska vrsta oko 4 miliona godina:
1) Redovno vežbajte razmišljanje i imaginaciju na duge staze.
Na primer, mentalno projektujte sebe u budućnost i:
- zamislite da imate 70 godina, i sami sebe savetujete
- zamislite kako će vam život izgledati za 1, 5, 10, 30 godina od sada - ako radite nešto konkretno.
- zamislite da ste puno stariji, osvrnite se na svoj život i razmislite za čim najviše žalite
Proučavanje istorije je dobar način za to. Razlog zbog koga želite staviti stvari u perspektivu jeste to što vam daje referentnu tačku koju možete koristiti za poređenje. Naši mozgovi jesu napravljeni za upoređivanje, ali bez stavljanja stvari u međusobnu suprotnost (efekat kontrasta) propustićemo da uočimo promene. Zbog toga je beleženje rezultata u pisanoj ili crtanoj formi sasvim dobra ideja.
Uzmimo onaj primer o ljudskoj istoriji i stavimo ga u perspektivu.
Pretpostavljamo da je ljudska vrsta oko 4 miliona godina:
- To znači da su ljudi proveli više od 99% svoje evolucione istorije kao lovci i sakupljači. Ako sabijemo 4 miliona godina u 24 sata, i ako ljudska istorija počinje u ponoć, onda se poljoprivreda pojavila 23 sata i 55 minuta kasnije. (Piter Bevlin, "Traganje za Mudrošću")
Drugim rečima, ovde postoji veliki problem - naš mozak se ne uklapa u moderno društvo. U svakom slučaju, ne po definiciji. Od nas zavisi da li želimo da to prevaziđemo.
Hajde da pogledamo neke oblasti života u kojima se dešavaju postepene promene.
Za početak: politika, moć, sloboda.
Da li ste čuli za čuvenu izreku "ako stavite žabu u lonac i vodu postepeno zagrevate sve više, ona na kraju neće primetiti da je skuvana"? To je, navodno, tako jer žabe ne mogu da osete postepeno povećanje temperature. Pa, ne verujte u sve što čujete, jer to nije istina. Međutim, i dalje je odličan primer za opisivanje jednog aspekta postepenih promena.
Ako pogledamo istoriju, u bilo kojoj kulturi u kojoj je neka grupa ljudi došla na vlast, to se obično dogodilo na postepen način.
Nacistička Nemačka je dobar primer. Kada pričamo o Drugom svetskom ratu, jedno od najčešćih pitanja je: "Kako su ljudi dopustili da se sa Jevrejima tako postupa!?"
Odgovor već znate: Zato što se to desilo postepeno.
Nacisti nisu jednostavno jednog dana ustali iz kreveta i rekli: "Hajde da istrebimo Jevreje." Trebalo im je mnogo godina negativnog uticaja na percepciju javnosti o Jevrejima, pre nego što su krenuli da rade ono što su kasnije Jevrejima uradili.
Redosled događaja je otprlike ovako tekao:
Nacisti su počeli da okrivljuju Jevreje za sve što ne valja, onda su Jevrejima onemogućavali upis na univerzitete, onda su izazvali bojkot Jevreja na nacionalnom nivou, zatim su počeli da im konfiskuju sve stvari; na kraju su ih pretvorili u robove i zatvarali u koncentracione logore.
Hajde da pogledamo neke oblasti života u kojima se dešavaju postepene promene.
Za početak: politika, moć, sloboda.
Da li ste čuli za čuvenu izreku "ako stavite žabu u lonac i vodu postepeno zagrevate sve više, ona na kraju neće primetiti da je skuvana"? To je, navodno, tako jer žabe ne mogu da osete postepeno povećanje temperature. Pa, ne verujte u sve što čujete, jer to nije istina. Međutim, i dalje je odličan primer za opisivanje jednog aspekta postepenih promena.
Ako pogledamo istoriju, u bilo kojoj kulturi u kojoj je neka grupa ljudi došla na vlast, to se obično dogodilo na postepen način.
Nacistička Nemačka je dobar primer. Kada pričamo o Drugom svetskom ratu, jedno od najčešćih pitanja je: "Kako su ljudi dopustili da se sa Jevrejima tako postupa!?"
Odgovor već znate: Zato što se to desilo postepeno.
Nacisti nisu jednostavno jednog dana ustali iz kreveta i rekli: "Hajde da istrebimo Jevreje." Trebalo im je mnogo godina negativnog uticaja na percepciju javnosti o Jevrejima, pre nego što su krenuli da rade ono što su kasnije Jevrejima uradili.
Redosled događaja je otprlike ovako tekao:
Nacisti su počeli da okrivljuju Jevreje za sve što ne valja, onda su Jevrejima onemogućavali upis na univerzitete, onda su izazvali bojkot Jevreja na nacionalnom nivou, zatim su počeli da im konfiskuju sve stvari; na kraju su ih pretvorili u robove i zatvarali u koncentracione logore.
Ništa od toga se nije desilo iznenada.
Lekcija glasi:
Nečija prava i sloboda se ne ukidaju preko noći. Ali to se može učiniti tokom dužeg vremenskog perioda. Postepeno. Sirnim, neprimetnim koracima.
Svi pametni političari to znaju - znaju da većina ljudi ne razume proces postepenih promena. Pametni političari znaju da većina ljudi ima pamćenje poput mrava, da su slabo sposobni za bilo kakav tip dugoročnog razmišljanja i da ne proučavaju istoriju.
Svi pametni političari to znaju - znaju da većina ljudi ne razume proces postepenih promena. Pametni političari znaju da većina ljudi ima pamćenje poput mrava, da su slabo sposobni za bilo kakav tip dugoročnog razmišljanja i da ne proučavaju istoriju.
Idemo dalje: brendovi i reklame.
Možda ne možete nabrojati navećih 100 svetskih brendova, ali svakako većinu njih možete prepoznati na osnovu njihovih logotipa. Zašto?
Zato što su velike kompanije potrošile neverovatne sume novca na reklamiranje tokom mnogo godina. Još od malih nogu smo nesvesno izloženi njihovim reklamama - po filmovima. Kompanije to rade jer žele da vam pruže osećaj poznatosti. I ako zaista rade dobro, njihov brend će možda postati deo vašeg Danbarovog broja i identiteta. Zbog toga ima puno ljudi koji sebe vide kao "jabuke".
Ali, šta ako veliki brend reši da promeni svoj logotip?
Pa, ako su pametni, radiće to postepeno, polako, svake godine po neka sitna promena. Ako posao odrade odlično, nećete ni primetiti razliku.
A ako posao ne odrade dobro? Pa, uradiće ga loše. Zaista, ako to urade loše - onda će u potpunosti i iznenada promeniti svoj logo do neprepoznatljivosti. To znači da su mnoge od pozitivnih dugoročnih efekata koje su stekli tokom godina ulaganja u reklamiranje - bačeni u vodu.
Uzmimo Koka Kolu za primer. Oni su shvatili ovaj aspekt postepene promene, kao i mnogi drugi. Tokom dugog niza godina pravili su postepene promene u svom logotipu. To je bilo veoma pametno od njih.
Ali, Koka Kola nije bila dovoljno pametna da shvati još jedan aspekt postepenih promena kada su promenili ukus svog pića u tzv. Novu Kolu (New Coke)!
Veliki proizvođači hrane i pića, kao što je Koka Kola, troše ogromne sume novca na buduće formulama boljih ukusa svojih proizvoda, da bi mogli da ubacuju hemikalije i jake aditive koji daju mnogo bolji ukus od prirodnih sastojaka. Zašto to rade?
Pa, prvo zato što je to jeftinije od kupovine pravih sastojaka. Što je još važnije, oni žele da njihovi proizvodi što je više moguće budu adiktivni i stimulativni, zbog čega uvek u njih trpaju stvari poput kofeina i šećera. Jednom kada se naviknete na bezalkoholno piće kao što je Koka Kola, teško ćete prestati jer, osim činjenice da neki njeni sastojci izazivaju fizičku zavisnost, vaš mozak takođe stvara sve vrste pozitivnih veza sa tim pićem. Te pozitivne asocijacije on povezuje sa brendom Koka Kola i njegovim ukusom.
Dakle, kada ove kompanije izlađu na tržište sa nekim novim i zaista dobrim ukusom svog proizvoda, da li treba zameniti staru aromu? Da?
Tako je kompanija Koka Kola rezonovala 1985. godine kada je odlučili da plasira aromu Nova Kola. Ispostavilo se da je to bila velika greška koja je izazvala omanju nacionalnu katastrofu. Zamislite da imate milione ljudi koji su navučeni na vaš proizvod, koji konzumiraju nekoliko puta dnevno, a zatim - odjednom - bez upozorenja, oduzimite im to!
Loša ideja.
Ljudi ne vole kada prebrzo promenite stvari. Ne dopada im se ni kada im oduzmete ono na šta su navikli - ili su čak s tim odrasli. Dakle, to je bio loš potez Koka Kole i time su napravili još jednu veliku grešku: izgubili su sve pozitivne psihološke asocijacije koje su bile stvorene i povezane se sa starom aromom. Izgubili su teško zarađeni osećaj familijarnosti, na koji su potrošili milijarde dolara stvarajući ga. Uspaničili su se i brzo su vratili stari i dobro poznati ukus Kole. A da su ga umesto toga postepeno menjali, potrošači ne bi ništa primetili.
Namera autora ovog članka je bila da čitaocima pomogne u razumevanju toga koliko je moćan koncept postepenih promena, koliko on ima široku primenu i zašto većina ljudi to uopšte ne razume.
- Ludwig Sunström: How To Understand And Use The Power of Incremental Change (and why most people don’t) (Start Gaining Momentum, 04.08.2014)
I tek će - ne sumnjajte u to.
povezani tekstovi:
Post #652: Fascism begins at home (09.05.2014)
Post #730: Daleka grmljavina (08.10.2014)
Post #736: Bili su ubeđeni da to samo grmi... (22.10.2014)
Post #777: Posle grmljavine (13.01.2015)
Ali, šta ako veliki brend reši da promeni svoj logotip?
Pa, ako su pametni, radiće to postepeno, polako, svake godine po neka sitna promena. Ako posao odrade odlično, nećete ni primetiti razliku.
A ako posao ne odrade dobro? Pa, uradiće ga loše. Zaista, ako to urade loše - onda će u potpunosti i iznenada promeniti svoj logo do neprepoznatljivosti. To znači da su mnoge od pozitivnih dugoročnih efekata koje su stekli tokom godina ulaganja u reklamiranje - bačeni u vodu.
Uzmimo Koka Kolu za primer. Oni su shvatili ovaj aspekt postepene promene, kao i mnogi drugi. Tokom dugog niza godina pravili su postepene promene u svom logotipu. To je bilo veoma pametno od njih.
Ali, Koka Kola nije bila dovoljno pametna da shvati još jedan aspekt postepenih promena kada su promenili ukus svog pića u tzv. Novu Kolu (New Coke)!
Veliki proizvođači hrane i pića, kao što je Koka Kola, troše ogromne sume novca na buduće formulama boljih ukusa svojih proizvoda, da bi mogli da ubacuju hemikalije i jake aditive koji daju mnogo bolji ukus od prirodnih sastojaka. Zašto to rade?
Pa, prvo zato što je to jeftinije od kupovine pravih sastojaka. Što je još važnije, oni žele da njihovi proizvodi što je više moguće budu adiktivni i stimulativni, zbog čega uvek u njih trpaju stvari poput kofeina i šećera. Jednom kada se naviknete na bezalkoholno piće kao što je Koka Kola, teško ćete prestati jer, osim činjenice da neki njeni sastojci izazivaju fizičku zavisnost, vaš mozak takođe stvara sve vrste pozitivnih veza sa tim pićem. Te pozitivne asocijacije on povezuje sa brendom Koka Kola i njegovim ukusom.
Dakle, kada ove kompanije izlađu na tržište sa nekim novim i zaista dobrim ukusom svog proizvoda, da li treba zameniti staru aromu? Da?
Tako je kompanija Koka Kola rezonovala 1985. godine kada je odlučili da plasira aromu Nova Kola. Ispostavilo se da je to bila velika greška koja je izazvala omanju nacionalnu katastrofu. Zamislite da imate milione ljudi koji su navučeni na vaš proizvod, koji konzumiraju nekoliko puta dnevno, a zatim - odjednom - bez upozorenja, oduzimite im to!
Loša ideja.
Ljudi ne vole kada prebrzo promenite stvari. Ne dopada im se ni kada im oduzmete ono na šta su navikli - ili su čak s tim odrasli. Dakle, to je bio loš potez Koka Kole i time su napravili još jednu veliku grešku: izgubili su sve pozitivne psihološke asocijacije koje su bile stvorene i povezane se sa starom aromom. Izgubili su teško zarađeni osećaj familijarnosti, na koji su potrošili milijarde dolara stvarajući ga. Uspaničili su se i brzo su vratili stari i dobro poznati ukus Kole. A da su ga umesto toga postepeno menjali, potrošači ne bi ništa primetili.
Namera autora ovog članka je bila da čitaocima pomogne u razumevanju toga koliko je moćan koncept postepenih promena, koliko on ima široku primenu i zašto većina ljudi to uopšte ne razume.
- Ludwig Sunström: How To Understand And Use The Power of Incremental Change (and why most people don’t) (Start Gaining Momentum, 04.08.2014)
***
Upravo ste pročitali kratko objašnjenje taktike koju primenjuju svi Vučići ovog sveta.I tek će - ne sumnjajte u to.
povezani tekstovi:
Post #652: Fascism begins at home (09.05.2014)
Post #730: Daleka grmljavina (08.10.2014)
Post #736: Bili su ubeđeni da to samo grmi... (22.10.2014)
Post #777: Posle grmljavine (13.01.2015)
No comments:
Post a Comment