Tuesday, 31 July 2018

Sendvičjugend


Za kraj jula meseca, jedan fejsbuk status i par komentara:

Na svakom raspalom agitpropovskom štandu stoji mahom mlađa populacija. Tu leži i osnovni razlog našeg posrnuća svake vrste jer bi trebalo da upravo taj mladi, vrli svet bude zamajac promena i pokretačka snaga svakog društva.
Od sredine devedesetih studenti i omladina su masovno bili za promenu, deinstalaciju rogobatnog sistema i jasno je da se bez njihove pomoći ništa desilo ne bi. Mrzli se, kisnuli, odolevali vodenim topovima, tukla ih Slobova milicija, pozivali ih u ratove, vređali, pljuvali, napadao ih Šešelj i slična ratnohuškačka bulumenta... opstali, pobedili, i ne mogu se kriviti za kasnije useravanje onih za koje su marširali.
Danas, hteo to neko da prizna ili ne, većina mladih je na strani vladajućih stranaka, uglavnom SNS-a. Perfidno su namamljeni na mamac zapošljavanja, bacaju im se obećanja koja hvataju u letu, zakoprcaju se i ulete u mrežu iz koje nema beganja. Zveranje sa štanda se plaća, keš a jedino SNS ima dovoljno opljačkanih para da može da ih deli od 1 do 100, bez da osete.
Studenti kao da ne postoje, ne čuju se iako i sigurno ne paše baš sve. Znaju šta hoće i rade na tome. Hoće da pobegnu odavde i da sa svojima ostanu na vezi putem Skajpa. Evakuacija je u toku.
Ovi na slici kao i armija botova, članova i simpatizera više nemaju čime da navuku naivne u kolo. Jednokratno će to za njih odraditi flaša ulja, kilo šećera i paket makarona. Iznad Vučićeve slike stoji neka bezvezna objava o Jeremiću. Svoj program nemaju, utovaren je u supermoderni metro koji je otišao u nepoznatom pravcu. Služe se samo lažima, podmetanjima, pretnjama, kao i njihov neustrašivi predsednik koji opanjkava tog Jeremića čim zine a kad ga ovaj tuži - pozove se na imunitet. O Jeremiću nemam neko visoko mišljenje, najnormalnije bi mi bilo da se učlani u Dveri, ali ova doza nervoze sugeriše da im nije baš svejedno, pa uzimam tu mrvicu sa stola. Sve ostalo sugeriše da je ovde već odavno sve otišlo u nekoliko lepih majčinih i da je evakuacija jedina satisfakcija.



A svi nasmejani, lepo raspoloženi, prosto te energijom privuku...
- Srđan Andrejić

Problem je što još uvek mnogi izjednačavaju poltronisanje sa SNS i ideološko opredeljenje. Najgora moguća situacija i jeste zbog poltronisanja i odsustva karaktera. Oportunizam je maltene deo bića ovog naroda. Problem totalne idiotizacije podmlatka je globalnog karaktera, a to je conditio sine qua non fašizacije čitave planete Zemlje. Načini za uspešno sprovođenje takvog jednog projekta, u današnjim uslovima tehnološkog razvoja, praktično su nebrojeni. Srbiju u tom procesu dodatno opterećuju i njena patološka politička nezrelost i jedan psihološki fenomen koji se u poslednje vreme rapidno ispoljava, a to je glupost. Kako je to Bonhefer lepo rekao: "Glupost je veći neprijatelj dobra nego zlo, jer svako zlo u sebi nosi i klicu sopstvenog uništenja, a glupost ne."
- Gaspar Janos

Ako dozvolite, kategorija mladih koji glasaju uopšte ili za SNS je stvarno relativna. Evo, na primeru moga sina: njih šestoro su u roku diplomirali na fakultetu i sa veoma visokim ocenama. Nijedno od njih nije u Srbiji. Ovi što su na štandu, sigurno su u kategoriji ne mnogo pametnih i ucenjenih. Čim AV padne ispod 50%, odoše oni od njega.
- Milan Jovanov

Još samo da mi najstariji poumiremo, i super svima!!
- Snežana Rupić Amidžič

***
Probajte da se setite kada su vam poslednji put penzosi lupali na vrata i ubeđivali vas (neretko na veoma agresivan način, pa čak i uz pretnje) da glasate za Vučićevu bandu? Ili bilo koga drugog?
Možda u periodu od 1991 do 2000?
E pa ovi sa štanda su tada rođeni.

No comments:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...