Čitaj sine, čitaj

"Kosovom se bavim na dnevnom nivou, dnevno čitam između 500 i 600 strana dokumenata, što tajnih, što javnih. Pred narod ću izaći sa predlogom kad budem znao šta je maksimum koji možemo da dobijemo. Kada pročitate tajnog i javnog materijala od 500 stranica dnevno znate nešto više od drugih i morate da preduzimate odgovorne mere."

Pogodite ko je to rekao. Čija je ova progresivna mudrost?

Mala pomoć - nije Eva Ras, u filmu "Mi nismo anđeli".

Ako je verovati medijima, koji prenose gornju vest, drug Predsednik je prvo rekao da "čita 500-600 strana", što je u sledećoj rečenici revidirao i kazao da (ipak) čita "materijal od 500 stranica dnevno". Malo li je.

Šta to on tačno čita, kakav je to tekst koji uspeva da očima proguta i mozgom svari u obimu od 500 stranica na dan? To verovatno nikada nećemo saznati, jer javno-tajne stranice mogu podrazumevati sve i svašta. Doslovno - svašta. Pa zamislite samo Meha Omerovića koji dnevno stiska po 500 parfema, lakova za nokte i L'Oreal ruževa za usne... Teško? Verovatno. A 500 stranica? Tvrdo. Još verovatnije.

Ukoliko su NjPV Aleksandar V. Prvi i deputat Mehko O. Real članovi iste čitaonice, onda... pa, što je važilo za druga Meha, važiće i za druga NjPV - ne uzimati nakon njih to štivo u ruke! Ko zna šta su sve s tim radili, dok su ga čitali.

Moguće je čak i da te stranice niko drugi ne može da pročita nakon Njega, ne zato što su samo za njegove oči, već i zato što su toliko javnotajne da odmah po čitanju moraju biti uništene - a gde ćete naći bolje mesto za tako nešto od čuč...itaonice?

Naravno, nije svejedno da li ćete iz te čitaonice izaći sa 500 ili 600 javnotajnih listova, ako ne zbog njihovog bezbedonosnog karaktera a ono barem zarad dobrog starog pritiska (o kome je ovde, takođe, pre par dana bilo reči).

Posebna je muka ako iz čitaonice izađete sa više stranica nego što ste ih uneli.

Još je posebnija ako u obzir uzmemo njegovu izjavu da može i po 16 sati da sedi u Skupštini i sluša narodne poslanike i ministre, a da ne ode u čitaonicu. Ukoliko samo u njoj čita, to onda znači da bi - shodno proporciji 2:1 - on teoretski mogao da dnevno procesuira i po 1500-1800 stranica ukoliko ne spava (a ne spava), što garant ne može niko na ovom svetu.

Konačno, neko ko toliko mnogo čita, sigurno ima i svog uzora na tom polju.
Možda upravo ovog:

"Moglo bi se reći da se najbolje čita u toaletu. Postoje pasusi u Uliksu koje možete čitati samo u toaletu - ukoliko zaista želite da iz njih izvučete pun ukus i miris njihovog sadržaja."

- Henri Miler

A Džojsov "Uliks" ima koliko stranica - hajde ti, Perice?

Preko sedamsto.
Tačno. Kad može 500-600, šta je bre za nas i tih 700!

Ima li za pravog patriotu ičega važnijeg na ovom svetu od javnotajnog mirisa i ukusa Kosovskog ciklusa.

Nema.

I tačka.

p.s.

Na domaćem tržištu čitanja pojavio se specijalni troslojni bukmark, namenjen samo za konzumente javnotajnih stranica. Da ne zaborave gde su stali, ne zapuste se pa posle moraju sve iz početka. Dnevno.