Za koga si, druže, večeras?

Situacija u Srbistanu pred večerašnje drugo polufinale Svetskog prvenstva u fudbalu, još od sabajle se sve više kretala ka crvenom usijanju. Palanka je oštro podeljena po liniji razdvajanja oko toga za koga večeras treba navijati - za "ustašekojisupoklalimilionsrba" ili za "englezekojisukrivizaobasvetskarata". Prvi se na sve strane pravdaju balkanplemensko-jezičkim bratstvom&jedinstvom (u dobru i u zlu) i hrvatskim srbovratarom, drugi smatraju da navijaju za viševekovnu industrijalizovanu funkcionalnu liberalkapitalističku kulturu, red, rad i stegu tj. za one koji su izmislili fudbalsku igru i koju u timu imaju više bivših robova iz nekadašnjih kolonija nego ostrvskih hobita. Treća, samoizolacionistička sorta, bi takođe da navija - al' nema za koga.

Sve to, naravno, armirano je kilotonama militarističkih reklama za čips i pivo.

I niko, ama baš niko da večeras jednostavno sedne pred ekran, odgleda još jednu utakmicu između dve nesporno kvalitetne ekipe koje (barem u najavi) mogu da pokažu i dokažu zašto je fudbal toliko popularan u svetu.

Jokmore - nije važna igra, već navijanje! Čitaj: urlanje sa tribina ili u televizor, a bogumi i u mikrofon u kabini za komentatore - ionako ne postoji ama baš nikakva razlika između domaćih "navijača" i RTS "komentatora" (pogledajte tj. poslušajte sumanutog Acu P. dok prenosi utakmice i biće vam sve jasno). Bitan je "thrill of the chase", što bi rekao rahmetli Jan Kertis - nije važan lov, već uzbuđenje zbog učestvovanja u njemu.
Navijanje, pivo, čips, kladionice, Mi, Oni, krdo, znoj, stroj... ispravi se i drži tu pušku kako treba!

Naravno, ni u tome (po običaju) nismo originalni.

Sledi citat iz Orvelove "1984" koji se odnosi na prolove. Ta knjiga jeste fikcija, ali koliko u njoj ima istine? Reklo bi se - ne baš malo.

• Težak fizički rad, briga o kući i deci, sitne prepirke sa komšijama, filmovi, fudbal, pivo, i iznad svega kockanje, ispunjavaju horizonte njihovih umova. Uopšte nije bilo teško držati ih pod kontrolom. Par agenata Policije Misli se uvek muvaju tu, među njima, šire lažne glasine, markiraju i eliminišu one retke pojedince za koje je procenjeno da imaju kapaciteta da postanu opasni. Međutim, ne postoji zabeležen niti jedan jedini pokušaj indoktrinacije prolova ideologijom Partije.

Nema nikakve potrebe za tim. Okeanijski partijski intelektualci, tj. ideolozi Engsoca, prolove ne smatraju za ljude, već (pre bi se reklo) za nešto više od poluživotinja. Prolova ima u društvu Okeanije negde oko 85% stanovništva, dok je članova i rukovodilaca Partije oko 15%.

Uporedite to sa brojem stanovnika Srbistana, tj. ukupnim brojem članova SNS i satelitskih partija-supozitorija uvećanim za broj "vanpartijskih" pijavica koje takođe imaju direktnu korist od ove vlasti, i dobićete proporciju sličnu onoj u Okeaniji.

Jednostavno rečeno, za aktuelnu nacionalsocijalističku vlast SNSPS - svi smo mi prolovi. Zbog toga nam sleduju desetine Pinkovih filmskih kanala, besomučno bulšitovanje oko svake utakmice koju proglase za "istorijsku" (nebitno da li je lokalnog ili interkontinentalnog karaktera), ratnohuškačko-hmeljoistrebljivačke reklame, kladionice i ostale mlationice. I zato, prolovi nijedni, svi hitro u hramove kocke, tamo vas čekaju kvote i tekme, filmovi u pauzama reklama za pivo. Tamo vas čekaju vaši mračni horizonti događanja, vaše lične crne rupe.

Dok po društvenim mrežama i kafanama jedni drugima danima vadite oči oko toga za koje od "dva zla" treba večeras navijati (stara fora, uspešno primenjena već nekoliko puta na izborima), a Informersko đubre vas dodatno zapišava benzinom i potpaljuje, ekipa na vrhu piramide mirno rasprodaje vašu zemlju i vaše živote, siluje vas fizički i psihički, neprestano utoruje i uteruje strahove, truje sopstvenim paranojama i teži da obriše svako JA koje se tome usprotivi. 

Usled silnog "uzbuđenja" retko ko je primetio da su neke od pivskih reklama plagijat scena iz holivudskih blokbastera, čist bezobrazluk sračunat da dodatno potpali ionako razjarene strasti.

Domaća piva životinjskih naziva - baš po meri prolova - pozivaju na okupljanje, ustajanje, hvatanje za motku barjaka, stražarenje (još ne spominju Rajnu), pentranje po planinčugama i ponorima, preko maglenih planina i zapaljenih borova do davno zagubljenog zlata koje nam je nepravedno otimano vekovima. Jer srBčad zna zašto - mada ne zna i šta.
Kada sam sedneš i natenane oljuštiš pivo-dva, opustiš se a ponekad i zadremaš. Međutim, to isto "pivo-dva" ima sasvim suprotan efekat u gomili - koja podivlja i traži još. No, no, nema spavanja u krdu! Imamo vas na udici i ne nameravamo da vas pustimo tako lako, barem ne dok ne završimo ono što smo (sa vama) naumili.

Ukoliko večeras gledate utakmicu, manite se ćorava posla. Navijajte za dobar fudbal i pošteno suđenje, a ne za to ko je ko, šta i odakle. Ostavite po strani budalaštine koje vam ohlokratija podmeće kako bi vam odvukla pažnju na pogrešnu stranu.
Fudbal nikada ne bi bio "najvažnija sporedna stvar na svetu" kada bi svi gledali samo svoje. Tada ne bi ni bilo utakmica, već samo jedan beskonačan niz izmišljenih povoda za ratove. Sport bi postao samo još jedan od "nastavaka politike oružanim putem". Iako se čini (u previše primera) da to jeste tako, ipak nije. Problem je u perspektivi iz koje gledamo.
Na našu žalost, a na sreću ostatka svemira, Svet nije Balkan već je Balkan samo jedan njegov mali deo, koliko god se uspinjali da što dublje zavučemo glave u pesak kako bi što bolje nevideli druge i oni nas - Orvelovim (i ne samo njegovim) Novogovorom rečeno, naravno.

Navijanje znači držanje strane nekome, ko vam se više plusdopada ili manje nedopada od drugog. Zajebite više to strančarenje čak i u sportu, upravo to i očekuju od vas prolova. Navijajte za fudbal, bez strana, to je ono što od vas ne očekuju.
Lopta je okrugla, baš kao i Svet. Strane i polutke su čista izmišljotina, baš kao i navijanje za "naše".

Osam je sati, posle Dnevnika.