Šeloba

Što se tiče Saurona, on je znao gde ona vreba. Sviđalo mu se da ona tu obitava, gladna ali nesmanjene zlobe, sigurnija straža na toj drevnoj stazi u njegovu zemlju nego ijedna druga koju je njegova veština mogla zamisliti. Orci su bili korisni robovi, ali on ih je imao u obilju. Ako bi ih tu i tamo Šeloba hvatala da primiri svoju glad - pa lepo, on je mogao da ih se liši. A ponekad, kao što bi kakav čovek mogao baciti poslasticu svojoj mački (svojom mačkom on zove nju, ali ona ga ne priznaje), Sauron joj je slao zatvorenike za koje nije imao nikakve bolje namene. Tako su oboje živeli, uživajući u sopstvenim zamislima, i nisu se plašili nikakvog napada, niti gneva, niti ikakvog kraja njihovom zlu.

Nije jasna njena sudbina nakon što joj je Sem naneo teške rane. 

Šeloba je nestala, a da li je ležala dugo u svojoj jazbini, gajeći svoju zlobu i svoju bedu, i u sporim godinama tmine izlečila samu sebe iznutra, iznova gradeći svoje načičkane oči, dok gladna poput smrti nije isprela još jednom svoje grozne zamke u uvalama Planina Senki - to ova priča ne kazuje. Možda je okončala poput svoje majke, Ungoliant, koja je toliko bila opsednuta proždiranjem svega da se pričalo kako je na kraju pojela samu sebe. Kako, i da li je tako nešto moguće, ja vam zaista na to ne mogu odgovoriti.

- Dž.R.R. Tolkin "Gospodar prstenova: Dve kule"

Radikalska Šeloba će jednoga dana, usled silne gladi i gadosti, pojesti samu sebe - kad tad. I gotova priča. Niko se neće radovati niti žaliti, čak ni njen kradikalski Gazda. Ostaće samo težak smrad, još dugo, dugo vremena, kao jedino sećanje na nju.

Jer za to više nema nazad.

I tačka (koju je odavno na samu sebe zakucala).

p.s. (naknadna pamet)
Piši-briši tvitova i postova na društvenm mrežama ne pomaže nikako, ali kotrljani radikalski i kradikalski to nikako da shvate. Pa tako i Šeloba Radeta, baš kao i onomad Rankić kada je pretio Vučiću na tviteru zbog nekih deset hiljada evra za koje ga je sAVuron zavrnuo.