Mrak-štof

Vantablack je najnovija vrsta materijala čije su stvaranje nedavno obnarodovali britanski naučnici. Ova materija je dobila naziv kombinovanjem skraćenice VANTA (Vertically Aligned NanoTube Arrays - vertikalno poređani nizovi nanocevčica) i engleske reči BLACK (crno).

Sastoji se od ugljeničnih nanocevčica koje su deset hiljada puta tanje od ljudske vlasi; ta vlakna (cevčice) "rastu" na podlozi od aluminijumske folije (ili nekog drugog lakog materijala), zahvaljujući tome što im je za "razvoj" potrebna daleko manja temperatura nego što je to do sada bio slučaj.

Radi se o materijalu koji je toliko taman da je praktično nevidljiv, zato što može da apsorbuje 99,965% direktne vidljive svetlosti koja padne na njega. To njegovo crnilo (nevidljivost?) funkcioniše po principu crne rupe: kada vidljiva svetlost pogodi predmet koji je od vantableka (ili presvučen njime), umesto da se reflektuje (čime predmet postaje vidljiv) ona biva uhvaćena i uvučena u snopove ovih vlakana gde se praktično beskonačno može odbijati između njih a da ne izađe napolje - sve dok se ne pretvori u toplotnu energiju. Baš kao i kod horizonta događaja, tj. crne rupe, svetlost pređe tu granicu, uđe i biva trajno zarobljena. Tako barem kaže teorija. Praksa kaže da onih 0,035% umeju ponekad da iznenade.

Svaki predmet koji vidimo, naše oko registruje zato što se od tog predmeta odbija određena količina svetlosti (koju registrujemo), a od njene frekvencije zavisi i koje će boje on biti. Sa crnom rupom imamo problem: mi nju ne vidimo. Kada gledate u crnu rupu, ono što vaše oko registruje zapravo predstavlja odsustvo svetlosti. Nešto drugačije, ali opet slično, dešava se u našem oku, u oblasti nazvanoj slepa mrlja - svetlost odbijena sa predmeta na nju pada, ali mi ga ne vidimo zbog odsustva fotoreceptora. U oba slučaja - kod crne rupe i slepe mrlje - rezultat je isti: mrak. 

Iskustvo gledanja u vantablek materijal postaje sve bliže toj konačnoj granici odsustva vidljivosti.

Zbog ovog svojstva, vantablek ima potencijalnu primenu u astronomiji, astronautici i vojsci: dobar je za izradu teleskopa (onemogućava njihovo "zaslepljivanje", tj. sprečava da vidljiva svetlost uđe direktno u teleskop i tako zaseni nebeske objekte koje posmatramo (naročito one slabijeg intenziteta); poboljšava rad infracrvenih kamera na zemlji i u svemiru; može se koristiti za solarne ćelije, zbog povećane moći apsorbovanja toplotne energije; u vojsci će ga koristiti npr. za termalnu kamuflažu.

Vantablek materijal postaje nova vrsta boje, crnija od crne. Za razliku od opšteuvreženog mišljenja da crna boja (tama) predstavlja odsustvo svetlosti, vantablek nanovlakna su je prepuna. Problem je što mi to nikako ne možemo da vidimo, osim da i sami upadnemo među njih. A onda...

Yes, it IS full of stars, dear monkeys.

Naučnici već sada rade na pravljenju novog materijala, crnijeg od vantableka. Pitanje je vremena kada će im i to uspeti. Pitanje je i šta će se desiti kada konačno naprave materijal koji upija 100% vidljive svetlosti? Da li će, možda, tada uspeti da stvore svojevrsnu dvodimenzionalnu crnu rupu, od koje ćemo sami kreirati sopstveni šnit za vantablek-garderobu po poslednjem modnom kriku? Ehm, poslednjem...
Šta će se desiti ako nekome padne na pamet da sa garderobe pređe na krojenje mapa?

izvor vesti:

South China Morning Post, World Edition 15.07.2014.

***

Stvarno, Kinezi po novinama objavljuju sve i svašta, razna neka nova otkrića i dostignuća (svoja i tuđa). Naročito sada, poslednjih nedelja, kada su krenuli pojačani specijalni odnosi sa Srbijom, objaviše i oni vest o otkriću mrak-štofa. Oni nama leteće mostove i vozove, mi njima glavni proizvod Mordora - pomrčinu.

Horizont događanja ovdašnjih u sebe ne uvlači samo svetlost već i vreme, tako da ni njemu nema više povratka, na koju god stranu. Ili spasa - kako je kome po volji. A kako bi drugačije. Svaka dalja analogija sa vantablek-Srbijom i njenim nanovlaknastim građanima zavisi od ličnog subjektivnog poimanja pojmova "šutiranje svetlosti" i "isijavanje mraka".

p.s.

Priznajem, u jednom trenutku sam se zabrinuo da se tokom one medijske hajke neko podsvesno ne izlane kako je "u toku potraga za mini kantrimenom, vantablek boje". Bio bi to vrhunac opštedruštvene skotimizacije. Ovako, ostaje nam još uvek sve tanja margina od onih 0,035% verovatnoće da kao društvo nismo kolektivno odlepili i uskočili u sopstvenu slepu mrlju, iz koje se izlazi teže nego iz crne rupe.

7 x 12 = 4849

Dragi Blože,

Danas je sedmi put kako ti pišem o Dvanajestom septembru. Sve je isto baš kao i prvog puta, one davne naprednjačko-osnivačke 2008. godine. Čuvena tabla "sa J" i dalje stoji tamo gde su je nekada okačili. Ako, neka, i treba da stoji jer je postala znamenje ovog grada po kome se on jasno prepoznaje.

Danas je tačno 70 godina od kako su 1944. jedinice Krasnaje armade III Ukrajinskog fronta ušetale u Negotin iz koga su pre toga pobegli Nemci, i isto toliko godina kako je počelo kolektivno skidanje kokardi i prišivanje petotkraka. Posle su i njih većinom poskidali, tj. neki opet prikačili oboje, jer nikad se ne zna; eto, ovde i dalje slave neki 12. kao Dan oslobođenja, ali ne više u septembru. Za nemali broj Negotinaca, dan oSlobođenja je još uvek datum osnivanja Miloševićeve bande. Oslobođenje ili oSlobođenje, dvanaesti ili dvanajesti, 7. ili 70. put, tek - matematika i pravopis ovde svraćaju samo na preskok.

Gramatematika Psihorupe... iliti "dobro došli u Negotin, grad hemije".

Danas počinju i Mokranjčevi dani, muzički festival posvećen kompozitoru Stevanu Stojanoviću Mokranjcu, negotincu iz Mokranja. Sudeći po plakatima, najavama i silnim propagandnim aktivnostima, na red je došao 49. Festival. Stvarno, baš taj?

Sudeći po ustaljenom aljkavistanskom ponašanju kucača sajta negotinskog Doma kulture "Stevan Mokranjac", u toj državnoj ustanovi koja organizuje festival nisu baš sasvim sigurni koji su ovo Mokranjčevi dani po redu. Na istoj stranici piše i 48. Festival i 49. Mokranjčevi dani; kad već ni oni sami nisu sasvim sigurni, onda ne mogu to da budem ni ja.

Biće da je počeo 4849. festival Mokranjčevi dani, i tačka. Što je sigurno, sigurno je: i kokarda i pentokraka, malo komunjarski pa malo koštunjarski, malo demokratski pa potom naprednjački - važno da je sasvim negotinski. Baš kao i onomad, kada behu ХЛИВ Mokranjčevi dani, opet u izvedbi istih, poznatih nam kulturnih mozgova. Ko zna, možda je baš neko od opštinskih i pripomogao sređivanju sajta Doma kulture, nije da ne vuče na poznati nam tastaturopis. A nije moglo danas da prođe i bez njihovih bisera: na sajtu opštine Negotin, u današnjoj (12.09.2014) najavi natpevavanja horova koje sledi posle otvaranja festivala, stoji da će "učestvovati horovi iz Srbije, Makedonije, Slovenije i Rusije"?! Koja bre Rusija, aman, kada su se takmičari u natpevavanju horova znali danima unazad...

To što se, još od 1948/1949 neki drugovi udarnički trude da nam u kulturhaus uvale kulturhaos, nije za zanemariti. Do sada su u tome bili veoma uspešni, zašto bi se sada menjali kad im baš lepo ide od ruke, ili preciznije rečeno - od tastature.

Svetski dan pismenosti, 8. septembar, došao je i prošao. Danas je Dvanajesti, i nema tu šta da ti ne bude jasno, Blože moj.

Elem, i pored sitnih protivpešadijskih kulturprepreka, Mokranjčevi dani su popodne svečano započeti u dvorištu kompozitorove kuće, nastavljeni izložbom slika iz legata Milenka Šerbana, a večernji program je zaokružen tradicionalnim natpevavanjem horova u Domu kulture. Pobednik je hor Iuventus cantat iz Sombora, koji je pobrao najviše poena publike i žirija ispred ostalih učesnika - Ignacij Hladnik (Tržič, Slovenija), Kočo Racin (Skopje, Makedonija) i Hor hrama Sv. Trojice (Negotin, Srbija). Fantomski ruski hor je verovatno pevao nekome drugome, na uvce.

Kao što je to praksa poslednjih pet godina, večernji program Mokranjčevih dana ide i uživo preko interneta, na LiveStream kanalu opštine Negotin. U subotu, drugog dana Festivala, tu ćete moći da odgledate predstavu "Rođendan gospodina Nušića". Uživo ili live, svejedno - vredi.

Eto tako nam je bilo danas & ovde, još jednog Dvanajestog septembra, moj Blože dragi.

Srdačno, tvoj

Ja

***

"U kulturi ne postoji provincija."
Aleksandar Vujić, kompozitor i umetnički direktor festivala Tisin cvet

(Politika 31.08.2014. rubrika 'Kultura i zabava')

Ne postoji ni kultura u provinciji. To što se jedared u godinu dana dogode incidenti kulture poput Tisinog cveta, Mokranjčevih dana i sličnih okupljališta prestoničkog krema i politikantske estrade po palankama - ne računa se. Ionako se tu godinama ispod žita valjaju besomučni pokušaji preseljenja istih tamo gde treba, u cilju smanjenja autobuskih troškova prevoza umetnika i rekvizita. A i (za sada bezuspešnih) pokušaja sticanja zaslužene kulturpenzije u nekoj drugoj, većoj, megapalanačkoj sredini, što dalje od očiju, srca i savesti ovdašnjih.
Kako je suditi po najavi programa ovogodišnjih 49. Mokranjčevih dana, publika se (opet) neće nagledati izvedbi lokalne Muzičke škole nazvane po kompozitoru čiju 100-godišnjicu smrti ovde neki "slave" umesto da je obeležavaju. Hor (negotinske) Muzičke škole Mokranjac učestvovao je samo u kolektivnom izvođenju himne na otvaranju Festivala, i ništa više.

Kako je suditi po sajtu Doma kulture (takođe nazvanom po Mokranjcu), u toj ustanovi nisu sasvim sigurni o kom po redu se festivalu radi. Ili je to u pitanju, ili u ovoj provinciji ne postoji kultura provere ispravnosti teksta pre objavljivanja u javnosti, lekture i korekture (imaju od koga da uče, oni sa Opštinskog sajta su višegodišnji šampioni pravopisne nediscipline).
Molim - greška u kucanju, desi se svakome, ne budi zajedljivo čangrizalo, cepidlaka, saplitač, smetalo, idiot, hejter... bulshitter?!
Ne očekujete valjda od mene izvinjenje za njihovu tradicionalnu aljkavost, da me bude sramota njihove besramnosti, vi koji ovo čitate? Zato što se ponašaju kao da pišu jelovnik u privatnoj krčmi, a ne tekst na sajtu jedne državne ustanove kulture, za državnu platu od para svih nas, na opštenarodno veselje?

Nadam se da se niste toliko zapustili, ili spustili.

Možda odustali, postali lutke-ćutke?

Život u palanačkoj Srbiji uporno nameće pitanje na koje još uvek nema odgovora:

- Da li lutke umuknu kada trbuhozborca zaboli stomak?

Misterija

... to seek the pale enchanted gold

samo nek' je svom snagom, biće oprošteno

Rast kursa bezvrednog dinara obara vrednost evra i zlata. Pad kursa tog istog dinara diže cenu evra i zlata. U prvoj varijanti, sve kredite i dugove prema inostranstvu država Srbija plaća skuplje nego u drugoj varijanti, plus što pad vrednosti domaćeg zlata znači da ga treba više prodati zarad vraćanja para koje smo se grebali od mrskog nam Sveta.

Kredite ćemo vraćati uštedom na smanjenom odlivu a povećanom prilivu budžetskih para. Kako? 
Pa... možda smanjenjem penzija i plata državnih službenika koji primaju pare iz budžeta - ali ne i ostalih. Ne treba dirati plate onih koji nemaju veze sa budžetom, jer se tu ne smanjuju izdaci iz budžeta već priliv u njega, smanjenjem potrošačke moći tih zaposlenih. Zapravo, ne možete ni smanjiti penzije, jer su one radom stečeno pravo i ne smeju se dirati. Oni koji su stekli i ostvarili pravo na penziju više nemaju mogućnosti da koriguju njen iznos na veći, zašto bi onda država imala pravo da im to dodatno umanji? Smanjenje budžetskih rashoda na plate državnih službenika se postiže i prestankom besomučnog utovara novih partijskih zaslužnika. Ako je neko lepio plakate, pa sada od partije traži posao, političke stranke ionako iz budžeta dobijaju pare za svoje finansiranje pa onda neka lepo sve te "svoje" pozapošljavaju kod "sebe" i tako kvalitetno potroše državne im dodeljene pare, plus ne stvaraju nove troškove koji bi mogli da budu preusmereni na socijalu ili, pogađate - vraćanje dugova.
Možda povećanjem budžetskog priliva od poreza - povećanjem njegove naplate bez obzira na stopu (i to, ali kao drugi korak ukoliko bude potrebno). Umesto žmurenja na lopovluk najmoćnijih pojedinaca i njihovih firmi, pa još i postavljanja istih za direktore državnih dinosaurusa-gubitaša, treba od njih krenuti bez izuzetka i do kraja - ne od kioska i buvljaka. Povećanje stope poreza ima efekta samo ukoliko je aktuelni priliv od istog konstantan. A nije.
Možda povećanjem kursa evra, što će smanjiti sumanuti uvoz svakojakih budalaština, pa se možda i neko domaći osmeli da ovde nešto proizvede i proda, tj. doprinese naplati poreza i povećanju broja zaposlenih koji će budžet puniti sopstvenim doprinosima iz zarada. Građani zaista moraju da shvate da je nemoguće imati (visoke) penzije i nizak kurs evra istovremeno, ukoliko to nije rezultat jake privrede i pravne države koja funkcioniše podjednako za sve, bez izuzetaka. Dokle god postoji dinar kao domaća valuta, od evra se ne može živeti, već samo preživljavati. Što je njegov kurs niži, tj. dalji od onog sa realnom osnovom, to je sve veći privid života u društvu koje tumara po mitomanijakalnim izmaglicama i blatištima. Pošto svega toga nema, ostaje samo politička propaganda, tuča za glasove penzosa, pravno i izborno nasilje, bljutava medijska propaganda, debilno i besramno laganje najviših državnih funkcionera. Naravno, i prenemaganje pred stranim zvaničnicima.
Možda preko (novih) stranih investicija u razvoj postojeće domaće privrede, ali i otvaranje novih proizvodnih pogona svega što se može efikasno proizvesti, plasirati i naplatiti prvenstveno na Balkanskom i EU tržištu, pa onda i šire. Ovde i dalje niko uporno ne želi da shvati šta je to Ante Marković predlagao pre neku godinu. Međutim, to treba raditi bez državnih subvencija strancima (i domaćima) po novootvorenom radnom mestu, jer je do sada efekat broja novozapošljenih bio daleko manji od činjenice da je investitiorima tako zapravo trebalo (čak i 50%) manje para od onih na koje su se bili obavezali za ulaganje. Zapravo, bilo je i pozitivnih efekata, poput finog popunjavanja tzv. budžeta regiona, te Dinkićeve uskostranačke izmišljotine finansirane od strane svih građana Srbije.
Možda vraćanjem silnog zlata u zemlju, onog pokradenog pa bratski teleportovanog, na kome sada Mira leškari, kupuje podmoskovskaje dane i noći, mirno sneva ruske akademske snove i svima nam i dalje jebe mater preko svojih ispostava u zemlji.
Ne može smanjivanjem izdataka za ionako prenisku socijalu, smanjenjem zarada ispod zakonski propisanog minimuma, kažnjavanjem 'netržišnih' delatnosti u društvu poput kulture i obrazovanja (koliko god suprotno tvrdili neki domaći mozgovi iz svojih bezbednih fortifikovanih foteljaških gnezda).
 
Pa, ko može sve to (i više) a da nije Supermen? Sudeći po uvlakačkoj naslovnoj strani Politike, to jedino može "nikad jača srpska delegacija":

samo nek' je supozitorijalno, najstarije na Balkanu

U pitanju je, naravno, uigrana predstava za mase kako bi se uložene strane pare bezbedno (po)vratile tamo odakle su došle. U tu svrhu je angažovana dobro nam poznata Nadzornica Ukorički, da pomno prati i nadgleda izvršenje domaćeg zadatka koji su ovi naši Iznogudi preuzeli na pleća junačka i prsa pileća. Možete je postaviti na koje god ministarsko mesto hoćete, ona o tome apsolutno neće imati pojma, jer zbog toga nije ni došla. Njen taget su bile i ostaće finansije, pa makar bila šef Ministarstva za blesavo hodanje. Dokle god domaće zadatke prema stranim poveriocima oborknezovi budu redovno ispunjavali, dotle će Svet žmuriti na domestic violence koje ovde vlada u zdravstvu, medijima, pravosuđu, sportu, radnim odnosima... izborima.

Zbog svega rečenog, i još više, bilo je bitno staviti šape na rudnik zlata u Majdanpeku. Po istoj formuli po kojoj je to radio Milošević preko svojih pulena Raičevića i Šainovića. Onomad, baš kao i sad, ista ekipa - ista tehnologija. Mada, rahmetli drug Garant Mira na Balkanu je zeznuo one koje je zeznuo, pa je zato zbog izborne krađe 1996. godine dobio Solanu po nosu. Ovi današnji su se izučili na greškama, kako Tatka i njegovih, tako i onih potonjih, pa rešili da urade sve isto. Opet, ali sa šarmom XXI veka, unapređeno radikalnim uvlačenjem starim gazdama i tradicionalno radikalskim kompenzacionim divljanjem po glavama i džepu sopstvenih (su)građana.
Po informacijama koje kolaju internetom i medijima, žalbe na neregularnost izbora u Majdanpeku podneli su ili najavili LDP u ime 'Okupljanja za Majdanpek', Radulovićev pokret 'Dosta je bilo', Vlaška stranka; SNS i SPS organizuju slavljeničke vatromete lupetanja po Skupštini i televizijama; SPO mudro ćuti i sprema se za hajdučki rastanak. Demokrate su oduševljene skorom koji je za 10% veći nego republički pre 6 meseci, što je po njima dovoljan razlog da se ne bune. A i ne bune se.
To što su svi osvojili, onoliko glasova koliko su osvojili, na nezakonit način - ne računa se ukoliko pređete cenzus. Tada se niko ne buni, već analizira podršku građana koji su nešto 'prepoznali & uvećano podržali'.
A trebalo bi da se bune svi, i domaći i strani, jer zakon jeste prekršen po pitanju izgleda glasačkih listića i zapisnika sa sastanka Izborne komisije, na kojem je navodno bio utvrđen i potvrđen njihov konačni izgled. Članovi OIK iz redova majdanpečke opozicije tvrde da su glasačke listiće po prvi put videli u nedelju, na dan izbora. U Srbiji, zemlji čuda, sve je moguće. Takođe, neki od njih tvrde i da su glasački listići, štampani u privatno-partijskoj SNS štampariji, na sebi imali već fotošopiran pečat Opštinske izborne komisije, umesto da je svaki pojedinačno bio pečatiran po preuzimanju iz štamparije.

Elem, sporni glasački listić je izgledao ovako:

Majdanpek: neispravan glasački listić, nevažeći od strane Republike Srbije

A ispravno bi bilo da je na njemu pisalo ovako:

1. ALEKSANDAR VUČIĆ - Srpska napredna stranka
     Dejan Vagner*
2. "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Partija Ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Jedinstvena Srbija (JS)" i Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS)
     Slaviša Božinović*
3. DEMOKRATSKA STRANKA - DRAGAN POPOVIĆ - POP
     Dragan Popović - Pop
4. Grupa građana "Okupljanje za Majdanpek i Porečje"
     Isidor Igić
5. Vlaška stranka
     Saša Trailović*
6. Grupa građana "DOSTA JE BILO - SAŠA RADULOVIĆ"
     Snežana Todorović
7. SRPSKI POKRET OBNOVE - ISKRENO ZA MAJDANPEK - VLADIMIR BOŽIĆ
     Vladimir Božić

*Napomena:
Ne znam da li su baš tačna imena svih #1 na listama, ali nije ni bitno. Kako nama, tako ni onima koji su ih na te liste stavili, jer da jeste, glasački listići bi izgledali onako kako treba da izgledaju. Ovim je građanima Majdanpeka i cele Srbije jasno stavljeno do znanja koja im je jedina uloga na izborima, baš kao i povodom procentualnog nadgornjavanja oko plata, penzija i poreza: da ćute, i samo ćute, jer je pušenje zabranjeno na javnim mestima.

Glasački listić za lokalne izbore u Negotinu 16.03.2014. predstavlja primer po izbornom zakonu ispravnog (a po ponuđenom nevažećeg) listića. Majdanpečki glasački listić je primer kako je napredna država Srbija podvalila svojim građanima i unapred im podmetnula 100% nevažećih listića, bez obzira na ponudu i zakone.
U Negotinu je izbor bio nikakav, u Majdanpeku nije ni bilo izbora.

Negotin: ispravan glasački listić, nevažeći od strane birača

Elem, ovoga puta će OEBS (za razliku od zime 96/97) zažmuriti ako treba na tri oka povodom sulude nedeljne izborne krađe u Majdanpeku. Priča o naduvanom značaju tamo neke provincijske palanke, može da upali kada su u pitanju Negotin, Gadžin Han, Pećinci, Svilajnac, Tutin, Bačka Topola ili bilo koje drugo slepo crevo Prazilukovićkog organizma koji se instalirao u Beogradu pa odatle parazitira na sve strane ruže vetrova. Može, ali ne i kada se radi o Majdanpeku ili Boru - ukoliko ne znate zašto, onda ste u osnovnoj školi garantovano prespavali časove Poznavanja prirode i društva.
Iako je sada izborni zakon prekršen konkretnije i eksplicitnije nego pre osamnaest godina, to neće biti dovoljan razlog za reakciju, kako domaćeg stranački ujarmljenog pravosuđa, tako i stranih institucija kojima su usta i statuti puni brige za ljudska prava. 
Jasno je da u ljudska prava spada i pravo da mi se vrate uložene pare, makar to bilo i neka Balkanska ludnica. Pravo je pravo, i tačka.
Veća je verovatnoća da će OEBS reagovati, ali ne zbog nezakonitih radnji, već zbog kršenja prava jedne nacionalne manjine koja je imala svoju listu, a na koju "polaže zaštitničko (nezvano?) pravo" jedna od zemalja članica EU.

za društvo sa slike levo direktno su odgovorni oni sa slike desno

U Majdanpeku je država Srbija pokrala svoje građane najmanje dva puta, i to ne samo one koji tamo žive, već sve, koliko god da nas zaista ima upisanih u biračke (i druge) spiskove. 
Prvi put, tako što se partije koje su učestvovale u izborima finansiraju iz budžeta Republike, a rade to što su tamo radile poslednjih nedelja. 
Drugi put, tako što se državni organi prave blesavi povodom očigledne krađe, ne stranaka-učesnica izbora, već samih građana; na prvom mestu je pravosuđe, ali i oni koji sede u Vladi, na čelu sa ministarkom zaduženom za lokalnu samoupravu, koje se direktno tiču lokalni izbori u svakoj opštini Srbije, jer će potom ti i takvi 'izabranici' kroz dobijene mandate arčiti budžetske pare na reprezentacije i zapošljavanje sebi i partiji podobnih. 
Da, baš ta ministarka - Nadzornica Ukorički.

***

Ovim tvitom je sve objašnjeno:

Dalje gubljenje vremena i energije na domaću politiku, stranke sa posebnim potrebama, politikopaćeničke budale i lopove gubi svaki smisao.

Pa opet...

Vrzino kolo

Domaći "mediji" večeras u 20h objavljuju isto:

"U Majdanpeku zatvorena biračka mesta. Samo na jednom je bilo incidenata, o čemu je obaveštena policija, al' i to je nešto sitno. Sve ostalo bilo je super & potaman."

- Šta bre, onaj nesrećnik Milićev je već doleteo iz Kine?!

Javite našima, mogu odma' da počnu sa brojanjem naših glasačkih listića.

XXX

Zapravo, incidenata jeste bilo i to ne samo danas. Ako nisu incidenti, kako se onda zove sledeće:

- štampanje glasačkih listića u stranačkoj privatnoj štampariji

- štampanje i upotreba glasačkih listića koji ne ispunjavaju zakonski propisanu formu

- falsifikovanje zapisnika Izborne komisije

- pretnje i batine, po poznatoj formuli 'novobeogradski Pop-Lazić model 2002' tj. 'zaječarski Gašić verzija 2013', banana model 'Barović' i narodne poslovice u stili 'jebatčuvammatew'

- nezakonito obavljanje lekarskih pregleda (bilo koje vrste) u objektima koji nisu dobili zakonom propisano odobrenje za rad od strane zdravstvene, sanitarne, tržišne, komunalne i ko zna kojih sve drugih inspekcija

- partijski ginekološko-oftalmološko-internističko-gerontološki pregledi lekara koji nisu iz Majdanpeka, i to u (njihovo) radno vreme

- poseta ministra zdravlja, čuvenog dr Goldpine Pottera, koji sa svitom obilazi Majdanpek i poklanja laboratorijsku & inu medicinsku opremu, ali ni da zucne glede sebi podređenih kolega koji obavljaju privatnu predizbornu praksu u neprijavljenim objektima (prostorije SNS, JKP, Orbovićevog sindikata...)

Napredni Babić od Skupštine ne vidi ništa sporno u napredno-ginekološkim pregledima 'jer narod nema pare da plati'. Da, pred izbore nema, ali između izbora - nema izbora, već tim istim unapređenim ginekolozima moraju da plaćaju; imali ili nemali - isto im se hvata, jer na izborima uvek pobeđuju naši. Prepodobni Babić ionako ne vidi ništa jer mu je slepa mrlja veća od žute, a to bogumi uopšte nije prirodno. Kao što nije prirodno ni da se od plate (ko je ima) odbija doprinos za zdravstveno osiguranje a da vas lekari u državnim bolnicama šalju na pregled u svoje ilegalne privatne ordinacije.

Verovatno je tom potomku papio ursinusa sve to normalno, baš kao što je za sve što sada rade on i njegovi obavezno kriva prethodna vlast. Oni drugi, potomci papio cynocephalusa.

Zbog toga politička lajna tvitera večeras izgleda otprilike ovako:

I ovako:

Posebno je licemerno brzopotezno kreštanje onih iz 'Okupljanja' kako su glasački listići bili u nezakonitoj formi (a jesu, to je tačno), barem iz dva razloga:

1) Zašto su onda oni sami Izbornoj komisiji podneli baš takvu, nezakonitu listu? Ako je njihova lista imala drugačiji naziv od one na glasačkom listiću pod rednim brojem 4, stvar je više nego jasna i zrela za OEBS ili Strazbur. Ako nije - bolje bi im bilo da ućute. Isto važi i za Radulovićevu listu - ne zna se ni njihov kandidat pod rednim brojem 1, a bune se. Postoji još tri liste sa nekorektnim nazivom, ali oni mudro ili ćute ili kukaju o nečemu drugom.
1a) Da dodam i ovo: na listi 'Dosta je bilo', nalazi se kandidatkinja koja onako bašbaš eldepeovski tvrdi da je 'jedina koja se usprotivila koaliciji SNS-SPS-LDP i sama oborila tu vlast' pre par meseci. Ukoliko govori istinu, onda to i nije bila vlast nego zajebancija, a drugarica restartovana je morala da bude odbornica jedne od te tri partije - dakle, glasala je 2013. za baš tu i takvu koalicionu vlast. Nije? E pa u to ne verujem, jer onda, po njenom rezonu, ta vlast ne bi ni bila formirana zato što bi ona to 'sama sprečila'.

1b) Liste Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove imaju ispravne nazive na glasačkom listiću, shodno citiranom slovu Zakona. Pa kad je već tako, zašto su onda lokalni žutaći Fejd-Raute i četnici vojvode Vuka ćutali, zašto nisu blagovremeno podneli prigovor Opštinskoj izbornoj komisiji i ukazali na nepoštovanje zakonske forme? Da nisu, poput ostalih drekavaca, i oni nešto kalkulisali? Ili, možda nisu... znali?

2) Kao drugo, a zapravo je prvo ili još bolje reći inicijalno, taj isti LDP (deo 'Okupljanja') je prošle godine rasturio koaliciju sa DS i omogućio vlast naprednjacima koje sada napadaju za nezakonitosti. Odlično, kada se pored odgovornosti za nezakonite radnje uvede i odgovornost za političko (i svaki drugo) licemerje i nemoral, i to zaista sprovodi, odleteće i jednii drugi (i svi ostali ako tako rade) sa političke scene palanačkog teatra apsurda. Reći da 'jedino LDP zastupa slobodnu reč u Majdanpeku' (Blic), zvuči kao da je to izgovorio Tadić lično, u nekoj štali, povodom 'poslova & investicija'.

Pored gornjih, postoje i neki drugi, daleko prizemniji tviteraši:

Da parafraziram jednog od tviteraša, kako su 'naprednjaci ovo uradili namerno, da se obezbede u slučaju lošeg rezultata'. Tačno, baš kao što je tačno da su to isto uradili i oni drugi što se sada bune. Da su, kojim slučajem, prešli cenzus, onda bi do neba graktali o velikoj pobedi 'jedine opozicije' (svako od njih, ponaosob je jedini, narafski) i 'jasnoj poruci građana kako su prepoznali istinite vrednosti' za koje se jedino i samo oni zalažu.

Ta višestruka jedinstvenost ukazuje na raspolućene ličnosti njihovih lidera, bipolarni poremećaj (unutarstranačka šizofrenija) prenet na članove; ili je u pitanju totalni bezobrazluk i odsustvo osećaja za stvarne potrebe građana za čije se glasove besramno žicaju svaki put kada ih izborno poćera.
Dijagnoza čista k'o pobednička suza. Uopšte im nije bio potreban napredni ultrazvuk 4D, bolje da su njime vršili pregled prostote, već bi se zauzvrat našla neka opštedruštvena korist od toga. Ovako, ostaje i dalje gorak ukus u ustima građana Srbije, ne samo onih u Majdanpeku, da su i ovi izbori bili samo još jedan u nizu incidenata - i ništa drugo.

Jasno je koliko su u pravu oni u Severnoj Koreji: to zlo, taj tviter, treba apsolutno da se zabrani jer će nam se zaraze deca.

***

Zaista, dosta je bilo više svih njih takvih i istih. Gospodo moja draga politikopaćenička, slobodno izvolite i ritajte se koliko hoćete, valjajte po prašini i posipajte pepelom kako niste isti, krivite bele listiće i bojkotaše za sopstveni neuspeh i opštedruštvenu propast - ako će vam tako biti lakše. Jer nama ostalima, idiotima (po vašoj definiciji da su idioti oni koje ne zanima politika, tj. prevedeno na srpski jezik 'nisu članovi nijedne od partija sa posebnim potrebama' - toga sam se naslušao bezbroj puta do sada) sa vama takvima - neće.

Stvar(nost) je bolno jasna, posle još jedne od uobičajenih izbornih farsi:

Posle svega što su danas izjavili i uradili učesnici majdanpečke izborne strke, gomile nezakonitosti i bezobrazluka, svi glasački listići u Majdanpeku su danas bili NEVAŽEĆI. Stvaran broj onih "uobičajeno" nevažećih, možete kriti do mile volje, ali sami ste se odali - broj nevažećih glasačkih listića je danas bio 100%, i vi SVI ste ih sami takvima načinili, svako na sebi svojstven način.
Hvala vam što ste još jednom dokazali koliko ste isti.

Nevažni.

Patuljkop

U Majdanpeku, gradu koji topografski više podseća na vulkansko grotlo nego na neko naseljeno mesto - pa još i administrativni centar jedne srbijanske opštine - ovih dana ključa. U punom jeku je predizborni festival narodnih i naprednih igara i poskočica pod poznatim nazivom "Napredni Homoljsko-Porečki običaji". Discipline koje tradicionalno izazivaju najveću pažnju publike, jesu bacanje vlaške magije s ramena bez zaleta i, ponajviše, takmičenje u nadgornjavanju u vrzinom kolu.

Ove godine se za zlatni trofej utrkuje sedam veličanstvenih vokalno-instrumentalizovanih ansambala:

1. SNS (Samo Napred Svomsnagom - u što dublje i nove jame i kopove koje smo upravo otkrili našom najnaprednijom tehnologijom, novim ultrazvučnim aparatom 4D)

2. SPS (Srpska Patuljačka Stranka - to seek the pale enchanted gold - punih 15 godina nismo, zapustio nam se zabran)

3.  DS (PopovićPop-muzika za sve, još samo da propevamo)

4. GG "Okupljanje za Majdanpek i Porečje" (ovo je nešto na lokalnom govoru, inače se prevedeno na srpski izgovara: Boško Ničić i Agrodžiberaldemokratska partija za M&P u pokušaju da preokrenu... opet; btw. ovo je probni balon formule koju je ta ekipa namenila svim gradovima u Istočnoj Srbiji, kada ih bude spopalo izborno bukarenje)

5. Vlaška stranka (al' stvarno, ona bez George Vukadineskua)

6. GG "Dosta je bilo - Saša Radulović" (stvarno, dosta je bilo - Golum ove godine namerava da pobedi na takmičenju u zagonetkama, neće taj više tako lako dati svog Prekrasssnog tamo nekom šortiju)

7. SPO - Iskreno za Majdanpek - Vladimir Božić (štbr?!... ne kaže se iskreno, već vaiskreno)

Sledi jelovnik nedeljnog ručka, ili cenovnik - kako kome:

Sve gore izloženo usko je povezano, iako na prvi pogled ne izgleda tako. Ima toga još, ali i ovako je previše za želudac. Divlji Istok je ovo, bre.
Fakti: Ovonedeljni lokalni izbori u Majdanpeku nisu redovnog već vanrednog karaktera.
Razlog: LDP se prošlog leta iz vladajuće koalicije sa DS preokrenuo i unapredio u vlast sa SNS i SPS, a potom su se svi, tako preokrenuti, uneredili i prizvali vanredne izbore.

Zbog toga su se poslednjih dana u majdanpečko grotlo (da se razumemo, rupa je rezervisana za Negotin - i tačka, neću ništa da čujem, sedi) sjatili oborknez zaječarski i Sveta Peenteka negotinska, Beoslonova zaječarska i Sosina borska frakcija SNS (ta šutka će tek dobiti na intenzitetu kada se u nju uskoro umešaju i ultrazvučni negotinci), poznati SPS ispirači zlata i mozgova, bivši Vučićev ministar sada resetovan i restartovan, uz Vučićeve tu su i Vukovi četnici-gusari, navalica je i nekih pacijenata ubrzanog vremena poluraspada kojima su pobrkane žuta i slepa mrlja usled čega im je kuknjava glavna politička agenda. A vlasi? Pa, oni su odatle, ali to ionako nema veze.

Važno je biti ružan, pametan i mlad. Pa ko se upeca.

Po potom u nove preokrete.

***

Far over the misty mountains cold, 

to dungeons deep and caverns old
We must away ere break of day 

to seek the pale enchanted gold.

Izbori u Majdanpeku su u nedelju, a orci se već pobiše oko patuljačkog rudnika zlata. Ili su to možda onih sedam patuljačkih kraljeva, opsednutih pohlepom za zlatom i alem-kamenjem, pod uticajem uvaljenih prstenova privida moći i onog jednog, Prekrasnog, što za njima seže i u tami ih sve veže. Majdanpečki je to zlatni kop, nije zajebancija.

Sve u svemu, očekivano neoriginalno.

Očekujemo od novog ministra privrede...

Od novoimenovanog ministra privrede očekujemo sledeće:

1. Da pokrene veliku industriju čiji proizvodi imaju siguran plasman na domaćem tržištu i u izvozu na tržišta na kojima imamo povlašćen ili bar ravnopravni tretman, a koja povlači za sobom i niz malih kooperanata. Takvi su proizvodi nekadašnjeg IMT-a, IMR-a, farmaceutske industrije, građevinske industrije, poljoprivredne prerađivačke industrije.
2. Da domaćim investitorima, velikim i malim, obezbedi isti tretman koji se nudi stranim investitorima u vidu raznih stimulacija i benefita.
3. Da vrati platni promet pod nadzor drzave formiranjem pandana nekadašnjoj SDK, uz ubiranje minimalnog poreza na finansijske transakcije.
4. Da uvede rigoroznu carinsku kontrolu uvoza robe, jer veliki deo sive ekonomije tu počinje.
5. Da sa ministrom finansija radi na realnom kursu domaće valute koji bi odgovarao izvoznicima, a ne uvoznicima.
6. Da domaćim investitorima, u saradnji sa ministrom finansija i Centralnom bankom, obezbedi povoljne dugoročne i srednjeročne kredite uz jaku kontrolu namenskog korišćenja kredita.

Osnovna pretpostavka svih strategija i odluka je definisanje prioriteta.

Ako je prioritet novo zapošljavanje i obezbeđenje budžetskih prihoda u razumnom roku, a polazna tačka je ruinirana privreda koja je kontinuirano razarana četvrt veka, onda se ne može bez obnavljanja velike industrije i pojačanog državnog nadzora i intervencije.

Odakle sredstva za takva ulaganja, kada se novi krediti uzimaju za izmirivanje tekućih budžetskih obaveza prema korisnicima i za servisiranje kamata i dospelih kredita?

Država Srbija realno potražuje desetine milijardi evra koje su godinama iznošene iz zemlje, počev od vremena ratova i sankcija. Deo tih sredstava je svakako utrošen na ratovanje i čuvanje socijalnog mira u zemlji dok su oni vođeni, ali je deo vraćen i „opran“ kroz privatizaciju, a zatim oplođen i uvećan korišćenjem tako privatizovanih firmi za dobijanje hipotekarnih kredita i ponovo iznet na sigurne strane račune ili investiran van naših granica.
Obaveza je sadasnje vlasti, pa time i ministra privrede, da formira stručni tim koji bi identifikovao ta sredstva i da povede efikasne sudske procese za povraćaj opljačkane imovine.
Zašto bi ozbiljni strani i domaći investitori verovali da ce država stvarati uslove u kojima će njihova imovina biti zaštićena od rizika koji su van uobičajenih poslovnih i tržišnih, ako ta ista država bagateliše sopstvenu pokradenu imovinu?
Potraživanja države za ogromne iznose neizmirenih obaveza kako u privatizaciji propalih, tako i aktuelnih "živih" firmi su vec u nekoliko navrata transformisana u vlasnički udeo. Zašto se ista logika ne koristi i kod potraživanja radnika? Niko nije više od radnika motivisan i zainteresovan da takve firme nastave sa radom. Zašto se robuje klišeu da je takav vid privatnog vlasništva i upravljanja po tom osnovu inferioran u odnosu na neki drugi, kada iz sopstvene istorije znamo da je bio uspešan? Kombinacija dodatnih sredstava novog investitora sa postojećim vlasnicima iz potraživanja je prihvatljivija varijanta.

Ljiljana Latinović
Građanski savez, 04.09.2014.

***

Ekonomija

Izveštaj UN o svetskom razvoju iz 2009. godine  pokazuje da su za geografske odrednice vezana ključna tri elementa razvoja: gustina stanovništva, mobilnost ljudi i integrisanost zemlje.
Srbija je danas, pored Bosne i Hercegovine i Albanije, evropska zemlja sa najvećim procentom stanovništva koje živi u ruralnim područjima. 85% teritorije Srbije je ruralno i na njoj živi 44% stanovništva (odnosno 55%, mereno po EU metodologiji). Pri tome, u dvanaest od ukupno dvadeset i pet oblasti, ruralno stanovništvo predstavlja ceo populacioni kontigent. Oblasti sa najvećim procentom ruralnog stanovništva najslabije su naseljene i imaju najveći indeks smanjenja stanovništva. Šta to znači sa stanovišta razvoja - tamo gde nema dovoljno ljudi, nema ni resursa za proizvodnju, ali nema ni potrošnje koja je pokretač proizvodnje, dakle ni uslova za razvoj.
Mobilnost ljudi, posmatrana i kao promena mesta boravka zbog posla, obrazovanja i sl. I kao dnevna, od mesta življenja do mesta rada ili obrazovanja, u Srbiji je mala. Prve vrste mobilnosti skoro da nema, jer nema posla za kojim bi se išlo, a druge nema zbog veoma loše infrastrukture. Povećanje nivoa razvoja, direktno je vezano za mobilnost stanovništva.
Danas je jedan od osnovnih uslova razvoja integrisanost zemlje, u našem slučaju u skup zemalja EU. To podrazumeva liberalizaciju trgovine i znatno unapređenje ne samo ekonomije, nego i prava, obrazovanja, zdravstva, uticaja građanskog sektora na društvani život. Približavanje EU omogućiće nam, kao i ostalim zemljama koje su tu fazu prošle, da se potrebne promene dese brže i uz stručnu i finansijsku pomoć EU.  U slučaju nepribližavanja EU, stanje naše ekonomije i društva neće biti ovako loše kakvo je danas, biće mnogo lošije, obzirom da će zemlje regiona napredovati, a mi ubrzano zaostajati do faze izolovane, od svih zaobiđene ustajale bare pogodne još samo za političke krokodile.

iz Programa Građanskog saveza

Samo nek' je produktivno

Danas je dan posle.
Dan posle prvog dana škole, koji je skoro-pa-tradicionalno bio štrajkački - em još u ponedeljak. Došao i prošao. Čak je i Gugl tome posvetio svoj jučeranji dudl. Ove godine Dragoljub nije (još uvek) odvalio neku od svojih čuvenih sentenci na zadatu temu.

Počela je i nastava sexualnoga odgoja u nekim vojvođanskim srednjim školama, kao nastavak prošlogodišnje prakse. OK, i treba. Šta je onda tu zanimljivo? Pa, osim standardnog srBopatriotskoslavnog laprdanja o čistoti detinjega uma od tih vražjih rabota (takvi se, inače, ne ... znate već šta, naprotiv - oni se voskrešu), te bacanja kletvi opanačko-palanačkih na 'promotere pederluka', čini se da ni sami uvoditelji ove nastave (mada ona pomalo podseća i na obuku) nisu baš sigurni šta to uvode. Ili, makar kako da to tačno nazovu. Samo da nije čuveno "ono", jer ne bi bilo in.

Da bacimo oko na hronologiju blagog zbunjivanja masa:

Vreme, 13.06.2013.

Od septembra ove godine, đaci deset srednjih škola na teritoriji Vojvodine jednom nedeljno će imati priliku da slušaju časove novog predmeta koji će nositi naziv reproduktivno vaspitanje. U pitanju je pilot projekat pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju tokom kog će se u pet gimnazija i pet stručnih srednjih škola u deset vojvođanskih gradova i opština uvesti novi van-nastavni predmet. Učenici će na predmetu koristiti udžbenik čija će poglavlja govoriti o ljudska pravima i slobodama, o polno prenosivim bolestima, kontracepciji.

Sva istraživanja rađena u Srbiji pokazuju da mladi ne znaju dovoljno o osnovnim činjenicama vezanim za fiziologiju reprodukcije. O kontracepciji i polno prenosivim infekcijama znaju još manje, a često su opterećeni i brojnim pogrešnim uverenjima. Seksualno vaspitanje je mnogo šire od informisanosti, jer mladima pomaže da razviju veštine pregovaranja u partnerskoj vezi, kritičkog mišljenja, donošenja odluka, prepoznavanja i izbegavanja rizika, ali i razvijanja pozitivnog odnosa prema seksualnosti. Seksualna edukacija podrazumeva i zaštitu mladih od seksualnog nasilja i eksploatacije i tolerantni odnos prema različitim seksualnim orijentacijama. Seksualno vaspitanje počinje od rođenja. Znači, podrazumeva aktivnu ulogu roditelja i odgovornost obrazovnog sistema, medija i celokupne društvene zajednice.

Nažalost, u Srbiji seksualna edukacija nije sastavni deo odrastanja, jer se u roditeljskoj kući obično ne razgovara o ovim temama, a odgovarajuća edukacija do sada nije bila sastavni i obavezni deo školskih programa.

Vreme, 20.06.2013. reagovanja

Želimo da Vam skrenemo pažnju da je u poslednjem broju nedeljnika "Vreme" napravljena velika greška u tekstu koji je potpisao gospodin Mirko Rudić, a koji se tiče projekta "Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju". Naime, u prvom pasusu teksta navodi se da ovaj projekat sprovodi Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, što je potpuno pogrešno. Pilot-projekat, uvođenje "Zdravstvenog vaspitanja o reproduktivnom zdravlju" u deset vojvođanskih srednjih škola, u potpunosti je projekat Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu na kome Sekretarijat radi poslednjih devet meseci. Reč je o jedinstvenom pilot-projektu na kome je radila radna grupa sastavljena od eminentnih stručnjaka iz oblasti ginekologije, urologije, psihologije i epidemiologije.

Blic, 08.10.2013.

Demokratska stranka Srbije zatražila je danas ostavku pokrajinske sekretarke za omladinu Marinike Čobanu, zbog po njima, spornog sadržaja udžbenika o seksualnom obrazovanju za koji tvrde da propagira homoseksualnost. Marinika Čobanu kaže za Radio 021 da nije ni očekivala da će jedna ovakva inicijativa proći bez problema, inače bi takvi sadržaji mnogo ranije postojali u školama. Ona preporučuje svima da prvo pročitaju pažljivo udžbenik pre nego što daju sebi za pravo da ga komentarišu, dodajući da u ovome vidi čisto politički stav, budući da je, kako ona navodi, DSS blizak pokretu Dveri, te je ovakva reakcija ne čudi. Ona navodi da se u poglavlju seksualnost čoveka istorijski objašnjava kako nastaje homoseksualnost, gde se oni pozivaju na Svetsku zdravstvenu organizaciju koja je homoseksualnost skinula sa liste bolesti. Na pitanje šta misli da je DSS-u najviše zasmetalo u udžbeniku, ona kaže da je to rečenica u kojoj je homoseksualnost definisana kao 'normalna i pozitivna varijacija ljudske seksualnosti'. "U zdravstvenom kontekstu to znači da u homoseksualnom odnosu nema posledica mentalne vrste. Samim tim što ne postoji mogućnost reprodukcije, onda nema ni rizika te vrste", objašnjava ona za 021.

Portparol pokrajinskog odbora DSS-a Milenko Jovanov kaže za Radio 021 da je reč o udžbeniku koji on vidi kao propagandno sredstvo kojim se 'na jasan način propagira homoseksualnost kao opredeljenje'. "Očigledno je da ta knjiga služi za indoktrinaciju dece, a ne za njihovo seksualno vaspitanje. Pokrajinska sekretarka je iskoristitla udžbenik da bi propagirala svoje političko opredeljenje". Rečenice koje su njemu zasmetale su da je nekad homoseksualnost bila bolest, a da je danas to normalno ponašanje i da je nastalo u periodu kada su se lovci vraćali iz lova 'pa su se zajedno veselili'.

Radio021, 13.05.2014.

Predsednik Pokrajinskog odbora DSS Milenko Jovanov najavio je da će ta stranka formirati "jezičke patrole" kojima će utvrditi u koliko naseljenih mesta, posebno na severu Bačke, građani mađarske nacionalnosti, kako tvrdi, ne govore srpskim jezikom. "Proverićemo da li i koliko u Srbiji Mađari govore srpski jezik, da nam se ne bi dešavalo da u pojedinim mestima građani koji govore srpski ne mogu da se sporazumeju sa lokalnim stanovništvom", rekao je Jovanov, dodajući da zna da postoje čitava naselja u kojima se ne govori srpski jezik.

Blic, 14.05.2014.

Pokrajinski ombudsman izražio je danas zabrinutost zbog mogućih posledica izjava funkcionera DSS Milenka Jovanova o formiranju "jezičkih patrola", upozorivši da one mogu izazvati pogoršanje međunacionalnih odnosa u Vojvodini i osećaj straha kod pripadnika nacionalnih manjina. "Smatramo da političke organizacije nemaju ovlašćenje za ovu vrstu aktivnosti, posebno kada se one koriste za političku promociju u momentu kada su politički odnosi Srbije i Mađarske na veoma visokom i kvalitetnom nivou", zaključuje se u saopštenju.

Blic, 23.08.2014.

Seksualno vaspitanje stiže u srpske škole: srednjoškolci iz Vojvodine tokom školske 2014/15. izučavaće i seksualno obrazovanje. Seksualno vaspitanje od oktobra će se pohađati u čak 66 srednjih škola u Vojvodini, a uskoro će uslediti i inicijativa za izmenu zakona kako bi taj predmet zaživeo u svim školama u Srbiji. To za Blic potvrđuje Marinika Tepić, pokrajinska sekretarka za sport i omladinu. Sekretarijat je tokom prošle školske godine ovaj pilot-projekat uspešno sproveo u 10 srednjih škola. Predavanja o seksualnom obrazovanju, tačnije izborni časovi o temi "zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju", će se slušati u ukupno 66 srednjih škola u Vojvodini. Nastavu će držati profesori, psiholozi i pedagozi koji već rade u školi, ali i nezaposleni nastavnici.

"Novi predmet doprineće dobrom planiranju porodice, što je prva odbrana od bele kuge, koja nam je uveliko zakucala na vrata" kaže Marinika Tepić. 

Blic, 01.09.2014.

U 66 srednjih škola u Vojvodini od danas će biti uveden predmet "Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju". Test za čitaoce: Možete li i VI do dvojke iz seksualnog vaspitanja?

Ima još:

U intervjuu, koji je u septembru 2012. godine objavljen u časopisu Roditelj & dete pod naslovom Reproduktivno učenje za mozak ne postoji, direktor MENSE za Srbiju dr Ranko Rajović odgovara na pitanja novinara o kvalitetu našeg obrazovanja.

Vremena i deca se menjaju, a školski sistem ne. Da li su, i zašto, potrebne promene u načinu na koji škole rade sa decom?

- Mislim da je to najvažnije - promeniti način pristupa školi. Ako se malo ozbiljnije pogleda značaj PISA testa, jasno se uočava da je reproduktivno znanje naše dece solidno, ali da je funkcionalno-upotrebno znanje veoma loše. A ono što moramo znati, to je da zapravo postoji direktna veza između funkcionalnog znanja i bruto nacionalnog dohotka. Upravo zbog toga je funkcionalno znanje prioritet za obrazovnu politiku EU, a pošto smo mi među najslabijima u Evropi, onda bih rekao da je funkcionalno znanje za nas dupli prioritet. Kopiranje neće pomoći. Mi moramo da prilagodimo naš školski sistem našoj deci, našim običajima, tradiciji, igrama koje naša deca vole, da koristimo ono što nas okružuje i da pomažemo deci da maksimalno razvijaju svoje potencijale.

***

Nije vam jasna poruka teksta? Kakva je veza seksualnog i celokupnog obrazovanja, DSS, jezičkih koštunjavih trojki, MENSE, bruto nacionalnog dohotka? Ne pomažu ni boldirano podpitanje, pomoć prijatelja?

Promakla vam je reproduktivno-jezička zavrzlama kojom odišu gornji (i drugi slični) novinski članci, objavljeni u poslednjih petnaest meseci. Tzv. seksualno obrazovanje je primarno definisano favorizujućim pojmom u naslovu predmeta koji deca fakultativno pohađaju: Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju. Dakle, srpski rečeno, u pitanju je učenje o zdravom razmnožavanju budućih naraštaja - za sada, samo fakultativnom a posle će vidimo. To nema veze sa seksualnošću (naravno, i homoseksualnošću) i seksualnim vaspitanjem/odgojem, koje ima veze sa zdravljem (safe sex i ništa drugo) ali ne (obavezno) i sa razmnožavanjem. Modernisti i tradicionalisti se oko ove teme prepucavaju, svako u svojoj niši iz koje gleda na svet, ali kada već ovi drugi brkaju seksualnost i reproduktivnost, oni prvi ne moraju da se brane terminologijom drugih. Dovoljno je bilo da kažu kako u seksualnost, pored hetero/bi/homo spada i aseksualnost. Mada, teško da bi tako nešto moglo da dopre do okoštunjavih mozgova i ostaloga dverinja. Tim hunhirnovima je nemoguće da prihvate kako postoje i oni koji neće. Šta? Pa... ono, jelte.

Seksualnost može i ne mora da bude širi pojam, ili sredstvo postizanja reproduktivnosti (valjda je neko čuo za veštačku oplodnju). Takođe, ni razmnožavanje uopšte ne mora da ima veze sa seksualnošću - šta, niste čuli ni za sistematska silovanja? Jeste, jeste, ne folirajte se.
Dakle, shodno nazivu fakultativnog predmeta i potonjim pojašnjenjima i komentarima nadležnih i nenadležnih, možemo reći da stvari stoje ovako: seksualno vaspitanje nije uvedeno u škole, već samo jedan njegov uži deo (ili poimanje), a to što jeste slobodno možete nazvati i predrazmnožavajuća obuka. Nećete mnogo pogrešiti.

To jezikolomstvo je nastavljeno potonjom glavolomkom, ponovo u ovogodišnjoj izvedbi prepodobnog Jovanova, kreacionistički evoluisanog iz portparola u oborkneza koštunjavog za Vojvodstvo serBsko, koji bi sada da terenski malo lovački patrolira i usput uteruje srBski jezik. Samo bez insinuacija glede nereproduktivnih tehnika koje su, jelte, strane srBskom nacionalverskom biću, molićufino. Ukoliko vas i ovo podseća na neželjeni (seksualni) odnos, šta ćete - deja vu.

Samo, kad se taj deesesovac već uhvatio za ono veselje posle uspešnog lova, da li ima nešto da kaže na silna veselja posle uspešnih ratišta na kojima, naravno, nismo bili? Ima li tu, po njemu i njegovima, ičega reproduktivnog? A orgazmično praćenje TV Dnevnika početkom devedesetih, da li i to spada u seksualnost ili je svrstano u tehniku, samo takvima znanu & toliko dragu?

Konačno, stigli smo i do reproduktivnosti po Rajoviću od MENSE. U kontekstu obrazovanja i reproduktivnosti, on ne govori o razmnožavanju već o umnožavanju - ne ljudi, dece, već znanja: ono ne treba da bude reproduktivno (možda je bolji izraz bio reprodukciono) već funkcionalno. Znanje treba da bude upotrebno, jer samo kao takvo donosi pare. Od kopiranja stranih rešenja nema 'leba, od primene domaćih koja ne postoje - još i manje. Od onih, poput koštunjarskih - nikako.

Ako za krajnje merilo uspešnosti nekog sistema obrazovanja uzmemo finansijsku dobit, nacionalni dohodak, onda od tog obrazovanja nema ništa a ono samo će se pretvoriti u sopstveni antipod - fabriku oprihodujućih umova, automatona bez emocija, u besomučnoj trci za zaradom još od malih nogu. Tu nema ničega od emocija, bez kojih seksualnost i sledstveno ljubav gube svaku šansu u trci sa parama.
Naravno da se treba okrenuti deci, pustiti ih da ispolje sopstvene sklonosti i sposobnosti. Baš kao što ne treba, sa druge strane, roditeljima i nastavnicima na svakom koraku trljati nos u BDP-navlaku, jer će oni odbrambeno uzvratiti - po deci.

Isto važi i za seksualno/reproduktivno vaspitanje. Skoro sva deca, pa i ona u osnovnoj školi, o tome znaju daleko više od nekakvih kiflica, kosetankeuspravnedebele crte, klikera, pisaljki i računaljki. To što se roditeljima, nastavnicima, popovima i ostalim telodušebrižnicima ne sviđa kada deca samo ponavljaju (reprodukuju) rečnik koji su baš od njih čula, taj nezaobilazan začin prilikom gledanja vesti, prenosa skupštine ili utakmica, 18+ filmova, komunikacije sa ostalim učesnicima u saobraćaju, po slavama i rođendanima, na ulici.

Narod koji 'ne vadi ono iz usta' licemerno se zgražava kada od sopstvene dece čuje čuveno "Trgni se bre ćale, otišo si u pičku materinu". Samo, to nije pitanje seksualnog odgoja ili zdravog razmnožavanja, već domaćeg vaspitanja - nastavni predmet koji smo poodavno proterali iz škola. A bogami, i iz kuća.

Reproduktivno vaspitanje ili neproduktivno obrazovanje, seksualni odgoj ili predrazmnožavajuća obuka? Svejedno, deca nam se smeju i upijaju. Sve dok ih ne iskvarimo idiotarijama poput megareproduktivne izjave 'nema razmnožavanja, dakle, nema ni rizika za posledice mentalne vrste', kao da nam mozgovi okoštunjavelih talibana nisu dovoljni.

I tako, još jedan prođe prvi dan.