Mala astronomija

PRONAĐEN DRUGI MESEC:

Zemlja već sto godina ima i ovog malog pratioca! Asteroid je otkriven krajem aprila pomoću teleskopa "Pan-Stars jedan" Univerziteta Havaji u Nacionalnom parku Haleakala. Mali asteroid 2016HO3 ima prečnik između 40 i 100 metara i stalno kruži oko Zemlje. Naučnici američke svemirske agencija NASA pretpostavljaju da će ovaj asteroid nastaviti da kruži oko Zemlje još nekoliko vekova. Inače, od malog asteroida ne preti opasnost da u narednih 200 godina udari u Zemlju, prenose mediji. Asteroid na putanji održava Zemljina gravitacija, pri čemu je njegova maksimalna udaljenost od Zemlje čak sto puta veća od udaljenosti Meseca od Zemlje. To je previše da bi bio svrstan u satelite ili trabante i zbog toga ga astronomi svrstavaju u objekte bliske Zemlji.

SCI & FI - Udruženje fanova naučne fantastike

Eto kako egzaktna nauka sasvim lepo ume da opiše ovdašnju političku scenu. Elem, umesto "asteroid 2016HO3" ubacite "kometa Grupković-Mandić", umesto "Zemlja" stavite "Vesić" a umesto reči "gravitacija" ubacite reč "stan". Sve ostalo ostaje isto - satelit, trabant, bliski objekt, kruži oko itd.

Zanimljivo, asteroid 2016HO3 je otkriven krajem aprila, baš nekako u vreme ovdašnjih vanrednih izbora, kada su buljuci satelita, trabanata & bliskih prešli cenzus i sebi obezbedili poslaničke i odborničke mandate, to glavno gorivo domaćih orbitalnih preletača.

Podjednako zanimljiv je i podatak da su neki trabanti bili još tada ispravno uočeni, kao i njihove putanje tj. tačke ukrštanja orbita, te da se teorija pretvorila u praksu - u petak o.g. prilikom (konačnog) formiranja vladajuće taife u beogradskoj opštini Vračar.

Naravno, sada će džiberaldemoratski spineri dići halabuku 'Aha, zašto je na slici Čedomir a nije ex-Borislav?' spočitavajući nekakve animozitete sproću njih & kvaziafinitete sproću Preimenovanoga. Neće moći - Borko je svoju fukaru izbrisao iz članstva (što njega + stranku mu ne oslobađa odgovornosti za ponašanje Mandića dok je bio njihov član - tj. do sinoć), ali Čedomir ovaj fukarluk pravda brigom za volju birača, šutirajući izbušenu loptu preko plota u dvorište pobratima Radulbega pritom pozivajući DS i SNS da se dogovore oko Vračara - samo da ta opština ne bi pala u kandže DJBnicima.

Dakle, Čedomir je tu zbog predmetnog priopćenja pučanstvu, koje je agrodžiberaldemokratska partija pustila u etar bez trunke srama za bljuvotine u njemu izrečene. Ako su ikada imali nameru da dunu vetar u leđa elektroekonomisti Saši R. onda je to učinjeno 24. juna prestupne 2016. godine.
Prestup, Čedomirci. Gađanje završeno, odstupi.

Kao šlag na tortu sačinjenu od sluđenih vračaraca, ide zastrašivanje uvođenjem prinudne uprave ukoliko se ne konstituiše vlast u zakonskom roku, zbog čega sledi šlagvort saopštenja, koji glasi:

• "Mi smo danas učinili hrabar korak svesni negodovanja koji on nosi, ali to i jeste posao LDP-a - da ruši rovove između stranaka i da miri zavađene strane, koje su do juče izgledale kao ratni štabovi. To je u interesu građana, ali mi znamo da to gospodin Radulović ne može da razume."

Kasarna vojne inženjerije JNA u Karlovcu izmeštena je u Šabac, ali ronilačka jedinica je preseljena u Novi Sad, gde je dodata nekadašnjoj RRF ekipi. Čedomira, kao nekadašnjeg ronioca sa Telepa, ponelo je gradivo pa je pretvorio svoju partiju sa posebnim potrebama u vod politikantske inženjerije koji se bavi rušenjem (valjda zatrpavanjem) rovova i izgradnjom rovovskih saobraćajnica, te humanitarno-posredničkim radom usred političkog rata koji ovde besni a u kome LDP n-i-k-a-k-o ne učestvuje. Sorry, ali militaristička terminologija samozvanih mirotvoraca teško se da progutati, Violeta.
Potpuno je nepotrebna bilo kakva analiza denuncijacije izrečene u poslednjoj rečenici saopštenja LDP - time je stavljena tačka na nekadašnje tri tačke.

Odvratno je kada spuštenih gaća prozivaš druge da su se naguzili Vučiću, a istom se nudiš samo da ti drugi ne budu naguženi. Smešno je to, što tom istom Vučiću ne treba niko od njih, osim da ih drži u večnoj čežnji za guženjem; njegov target je oduvek bilo guženje običnih ljudi a ne njemu sličnih. Kasta je takvima svetinja, ko god da je čini.

Odatle među jutrošnjim komentarima po društvenim mrežama na ono od sinoć, na Vračaru, i "komentari" u kojima se zdušno tvrdi (i objašnjava) kako su za sve krivi - o ne, opet - tzv. beli listići, žvrljači, Čiča Gliše.

Nekima je u ovoj ludnici zaista dobro. Al' stvarno.

***

Zanimljivo je (opet) spominjanje Gorana Vesića u ovoj "aferi" kreiranja vlasti na Vračaru. Radi se o istom liku, tzv. 'sivoj eminenciji' nekadašnje gradske vlasti Đilasa Drvoseka, kada se po prestonici progresivno rušilo i raseljavalo sve u šesnaest, i opet po džentrističkoj matrici koju primenjuje današnja BG-vlast, u kojoj (gle čuda!) opet sedi prepodobni Vesić, za koju se po čaršiji abruje kako joj ni Đitler lično nije nedrag, šta god novine pisale. Danas, Vojislav Š. Hrđožlični proziva gos'n Vesića da je odgovoran za poslednje inženjerijske radove u Savamali, tokom izborne noći. Baš u vreme kada je otkriven asteroid 2016HO3.

Da li se još uvek neko seća divljačkog rušenja, pre dvadesetak godina (u maju 1995), nekih od najstarijih i najpoznatijih vračarskih kafana - Orač, Zvezda, Mala astronomija?

Ne vidite nikakvu razliku među onima koji su rušili ili opravdavali, bili padalice ili trabanti - nekad i sad? Pa naravno, jer je nema. Ono što najviše plaši je mogućnost da je nikada nije ni bilo, i da smo svi samo nemi svedoci istih inženjerijskih radova na kojima se jedino rotiraju prva i druga smena istih likova, dok dežurna laprdala preko razglasa udarnički objašnjavaju nešto, a zapravo ništa.

Da je koji slučajem kafana Mala astronomija danas živa i zdrava, u njoj bi se garantovano stručno raspravljalo o otkriću novih i ponovnoj pojavi starih trabanata i vaški; neko od stalnih gostiju bi se već dosetio pa zaključio kako je to sve vreme bio jedan isti i neizmenjeni mizanscen beskonačne farse u režiji ohlokratije.

Ali nije.

Brojalice-bajalice

Deset malih crnaca pošlo je u krevet, 

jedan se ugušio i osta ih devet.

Devet malih crnaca bi do kasno tamo, 

jedan zaspa duže i osta ih osam samo.

Osam malih crnaca putovaše u Devon, 

jedan ne htede dalje i osta ih sedam.

Sedam malih crnaca poseklo je čitav brest, 

jednog lupi sekira i osta ih šest.

Šest malih crnaca gledalo je pčelin let, 

pčela ubode jednog i osta ih pet.

Pet malih crnaca u pravne knjige zaviri, 

jednog pravda preuzme i osta ih četiri.

Četiri mala crnca pođoše na more svi, 

jednog proguta crvena haringa i osta ih tri.

Tri mala crnca po zoološkom vrtu se šetala, 

medved zdrobi jednog i osta ih dva.

Dva mala crnca sunčaše se čitav dan, 

jednog sprži sunce i osta samo jedan.

Jedan mali crnac osta sam i bedan, 

ode i obesi se i ne osta nijedan.

Agata Kristi, 1939.

Siromah: radi.

Bogataš: iskorišćava prvog.

Vojnik: brani obojicu.

Poreski platiša: plaća svu trojicu.

Lutalica: odmara za prethodnu četvoricu.

Pijanac: pije za svu petoricu.

Bankar: potkrada svu šestoricu.

Advokat: zavadi svu sedmoricu.

Lekar: ubije svu osmoricu.

Grobar: pokopa svu devetoricu.

Političar: živi na račun sve desetorice.

Marko Tulije Ciceron, 68. pne

(2007 godina pre Agate Kristi)

Kolariću-paniću, pletemo se samiću. 

Sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo.

Kurt Vonegat je ovu dečju igru svakako imao na umu dok je 1963. pisao "Kolevku za macu" (uostalom, naše 'kolariću-paniću' se na engleskom zove 'cat's cradle'). Standardni palančanin srBski, dok se plete u kučine, na umu nema ništa drugo osim toga koji broj na glasačkom listiću da zaokruži kako bi istom takvom preko plota obavezno riknulo nešto od stočnog fonda. Uporno plete, umesto da oplete.

Političari će uvek naći od čega da žive, čak i kada ne preostane više nijedan mali crnac.

Ili krava.

Misterija

... to seek the pale enchanted gold

samo nek' je svom snagom, biće oprošteno

Rast kursa bezvrednog dinara obara vrednost evra i zlata. Pad kursa tog istog dinara diže cenu evra i zlata. U prvoj varijanti, sve kredite i dugove prema inostranstvu država Srbija plaća skuplje nego u drugoj varijanti, plus što pad vrednosti domaćeg zlata znači da ga treba više prodati zarad vraćanja para koje smo se grebali od mrskog nam Sveta.

Kredite ćemo vraćati uštedom na smanjenom odlivu a povećanom prilivu budžetskih para. Kako? 
Pa... možda smanjenjem penzija i plata državnih službenika koji primaju pare iz budžeta - ali ne i ostalih. Ne treba dirati plate onih koji nemaju veze sa budžetom, jer se tu ne smanjuju izdaci iz budžeta već priliv u njega, smanjenjem potrošačke moći tih zaposlenih. Zapravo, ne možete ni smanjiti penzije, jer su one radom stečeno pravo i ne smeju se dirati. Oni koji su stekli i ostvarili pravo na penziju više nemaju mogućnosti da koriguju njen iznos na veći, zašto bi onda država imala pravo da im to dodatno umanji? Smanjenje budžetskih rashoda na plate državnih službenika se postiže i prestankom besomučnog utovara novih partijskih zaslužnika. Ako je neko lepio plakate, pa sada od partije traži posao, političke stranke ionako iz budžeta dobijaju pare za svoje finansiranje pa onda neka lepo sve te "svoje" pozapošljavaju kod "sebe" i tako kvalitetno potroše državne im dodeljene pare, plus ne stvaraju nove troškove koji bi mogli da budu preusmereni na socijalu ili, pogađate - vraćanje dugova.
Možda povećanjem budžetskog priliva od poreza - povećanjem njegove naplate bez obzira na stopu (i to, ali kao drugi korak ukoliko bude potrebno). Umesto žmurenja na lopovluk najmoćnijih pojedinaca i njihovih firmi, pa još i postavljanja istih za direktore državnih dinosaurusa-gubitaša, treba od njih krenuti bez izuzetka i do kraja - ne od kioska i buvljaka. Povećanje stope poreza ima efekta samo ukoliko je aktuelni priliv od istog konstantan. A nije.
Možda povećanjem kursa evra, što će smanjiti sumanuti uvoz svakojakih budalaština, pa se možda i neko domaći osmeli da ovde nešto proizvede i proda, tj. doprinese naplati poreza i povećanju broja zaposlenih koji će budžet puniti sopstvenim doprinosima iz zarada. Građani zaista moraju da shvate da je nemoguće imati (visoke) penzije i nizak kurs evra istovremeno, ukoliko to nije rezultat jake privrede i pravne države koja funkcioniše podjednako za sve, bez izuzetaka. Dokle god postoji dinar kao domaća valuta, od evra se ne može živeti, već samo preživljavati. Što je njegov kurs niži, tj. dalji od onog sa realnom osnovom, to je sve veći privid života u društvu koje tumara po mitomanijakalnim izmaglicama i blatištima. Pošto svega toga nema, ostaje samo politička propaganda, tuča za glasove penzosa, pravno i izborno nasilje, bljutava medijska propaganda, debilno i besramno laganje najviših državnih funkcionera. Naravno, i prenemaganje pred stranim zvaničnicima.
Možda preko (novih) stranih investicija u razvoj postojeće domaće privrede, ali i otvaranje novih proizvodnih pogona svega što se može efikasno proizvesti, plasirati i naplatiti prvenstveno na Balkanskom i EU tržištu, pa onda i šire. Ovde i dalje niko uporno ne želi da shvati šta je to Ante Marković predlagao pre neku godinu. Međutim, to treba raditi bez državnih subvencija strancima (i domaćima) po novootvorenom radnom mestu, jer je do sada efekat broja novozapošljenih bio daleko manji od činjenice da je investitiorima tako zapravo trebalo (čak i 50%) manje para od onih na koje su se bili obavezali za ulaganje. Zapravo, bilo je i pozitivnih efekata, poput finog popunjavanja tzv. budžeta regiona, te Dinkićeve uskostranačke izmišljotine finansirane od strane svih građana Srbije.
Možda vraćanjem silnog zlata u zemlju, onog pokradenog pa bratski teleportovanog, na kome sada Mira leškari, kupuje podmoskovskaje dane i noći, mirno sneva ruske akademske snove i svima nam i dalje jebe mater preko svojih ispostava u zemlji.
Ne može smanjivanjem izdataka za ionako prenisku socijalu, smanjenjem zarada ispod zakonski propisanog minimuma, kažnjavanjem 'netržišnih' delatnosti u društvu poput kulture i obrazovanja (koliko god suprotno tvrdili neki domaći mozgovi iz svojih bezbednih fortifikovanih foteljaških gnezda).
 
Pa, ko može sve to (i više) a da nije Supermen? Sudeći po uvlakačkoj naslovnoj strani Politike, to jedino može "nikad jača srpska delegacija":

samo nek' je supozitorijalno, najstarije na Balkanu

U pitanju je, naravno, uigrana predstava za mase kako bi se uložene strane pare bezbedno (po)vratile tamo odakle su došle. U tu svrhu je angažovana dobro nam poznata Nadzornica Ukorički, da pomno prati i nadgleda izvršenje domaćeg zadatka koji su ovi naši Iznogudi preuzeli na pleća junačka i prsa pileća. Možete je postaviti na koje god ministarsko mesto hoćete, ona o tome apsolutno neće imati pojma, jer zbog toga nije ni došla. Njen taget su bile i ostaće finansije, pa makar bila šef Ministarstva za blesavo hodanje. Dokle god domaće zadatke prema stranim poveriocima oborknezovi budu redovno ispunjavali, dotle će Svet žmuriti na domestic violence koje ovde vlada u zdravstvu, medijima, pravosuđu, sportu, radnim odnosima... izborima.

Zbog svega rečenog, i još više, bilo je bitno staviti šape na rudnik zlata u Majdanpeku. Po istoj formuli po kojoj je to radio Milošević preko svojih pulena Raičevića i Šainovića. Onomad, baš kao i sad, ista ekipa - ista tehnologija. Mada, rahmetli drug Garant Mira na Balkanu je zeznuo one koje je zeznuo, pa je zato zbog izborne krađe 1996. godine dobio Solanu po nosu. Ovi današnji su se izučili na greškama, kako Tatka i njegovih, tako i onih potonjih, pa rešili da urade sve isto. Opet, ali sa šarmom XXI veka, unapređeno radikalnim uvlačenjem starim gazdama i tradicionalno radikalskim kompenzacionim divljanjem po glavama i džepu sopstvenih (su)građana.
Po informacijama koje kolaju internetom i medijima, žalbe na neregularnost izbora u Majdanpeku podneli su ili najavili LDP u ime 'Okupljanja za Majdanpek', Radulovićev pokret 'Dosta je bilo', Vlaška stranka; SNS i SPS organizuju slavljeničke vatromete lupetanja po Skupštini i televizijama; SPO mudro ćuti i sprema se za hajdučki rastanak. Demokrate su oduševljene skorom koji je za 10% veći nego republički pre 6 meseci, što je po njima dovoljan razlog da se ne bune. A i ne bune se.
To što su svi osvojili, onoliko glasova koliko su osvojili, na nezakonit način - ne računa se ukoliko pređete cenzus. Tada se niko ne buni, već analizira podršku građana koji su nešto 'prepoznali & uvećano podržali'.
A trebalo bi da se bune svi, i domaći i strani, jer zakon jeste prekršen po pitanju izgleda glasačkih listića i zapisnika sa sastanka Izborne komisije, na kojem je navodno bio utvrđen i potvrđen njihov konačni izgled. Članovi OIK iz redova majdanpečke opozicije tvrde da su glasačke listiće po prvi put videli u nedelju, na dan izbora. U Srbiji, zemlji čuda, sve je moguće. Takođe, neki od njih tvrde i da su glasački listići, štampani u privatno-partijskoj SNS štampariji, na sebi imali već fotošopiran pečat Opštinske izborne komisije, umesto da je svaki pojedinačno bio pečatiran po preuzimanju iz štamparije.

Elem, sporni glasački listić je izgledao ovako:

Majdanpek: neispravan glasački listić, nevažeći od strane Republike Srbije

A ispravno bi bilo da je na njemu pisalo ovako:

1. ALEKSANDAR VUČIĆ - Srpska napredna stranka
     Dejan Vagner*
2. "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Partija Ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Jedinstvena Srbija (JS)" i Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS)
     Slaviša Božinović*
3. DEMOKRATSKA STRANKA - DRAGAN POPOVIĆ - POP
     Dragan Popović - Pop
4. Grupa građana "Okupljanje za Majdanpek i Porečje"
     Isidor Igić
5. Vlaška stranka
     Saša Trailović*
6. Grupa građana "DOSTA JE BILO - SAŠA RADULOVIĆ"
     Snežana Todorović
7. SRPSKI POKRET OBNOVE - ISKRENO ZA MAJDANPEK - VLADIMIR BOŽIĆ
     Vladimir Božić

*Napomena:
Ne znam da li su baš tačna imena svih #1 na listama, ali nije ni bitno. Kako nama, tako ni onima koji su ih na te liste stavili, jer da jeste, glasački listići bi izgledali onako kako treba da izgledaju. Ovim je građanima Majdanpeka i cele Srbije jasno stavljeno do znanja koja im je jedina uloga na izborima, baš kao i povodom procentualnog nadgornjavanja oko plata, penzija i poreza: da ćute, i samo ćute, jer je pušenje zabranjeno na javnim mestima.

Glasački listić za lokalne izbore u Negotinu 16.03.2014. predstavlja primer po izbornom zakonu ispravnog (a po ponuđenom nevažećeg) listića. Majdanpečki glasački listić je primer kako je napredna država Srbija podvalila svojim građanima i unapred im podmetnula 100% nevažećih listića, bez obzira na ponudu i zakone.
U Negotinu je izbor bio nikakav, u Majdanpeku nije ni bilo izbora.

Negotin: ispravan glasački listić, nevažeći od strane birača

Elem, ovoga puta će OEBS (za razliku od zime 96/97) zažmuriti ako treba na tri oka povodom sulude nedeljne izborne krađe u Majdanpeku. Priča o naduvanom značaju tamo neke provincijske palanke, može da upali kada su u pitanju Negotin, Gadžin Han, Pećinci, Svilajnac, Tutin, Bačka Topola ili bilo koje drugo slepo crevo Prazilukovićkog organizma koji se instalirao u Beogradu pa odatle parazitira na sve strane ruže vetrova. Može, ali ne i kada se radi o Majdanpeku ili Boru - ukoliko ne znate zašto, onda ste u osnovnoj školi garantovano prespavali časove Poznavanja prirode i društva.
Iako je sada izborni zakon prekršen konkretnije i eksplicitnije nego pre osamnaest godina, to neće biti dovoljan razlog za reakciju, kako domaćeg stranački ujarmljenog pravosuđa, tako i stranih institucija kojima su usta i statuti puni brige za ljudska prava. 
Jasno je da u ljudska prava spada i pravo da mi se vrate uložene pare, makar to bilo i neka Balkanska ludnica. Pravo je pravo, i tačka.
Veća je verovatnoća da će OEBS reagovati, ali ne zbog nezakonitih radnji, već zbog kršenja prava jedne nacionalne manjine koja je imala svoju listu, a na koju "polaže zaštitničko (nezvano?) pravo" jedna od zemalja članica EU.

za društvo sa slike levo direktno su odgovorni oni sa slike desno

U Majdanpeku je država Srbija pokrala svoje građane najmanje dva puta, i to ne samo one koji tamo žive, već sve, koliko god da nas zaista ima upisanih u biračke (i druge) spiskove. 
Prvi put, tako što se partije koje su učestvovale u izborima finansiraju iz budžeta Republike, a rade to što su tamo radile poslednjih nedelja. 
Drugi put, tako što se državni organi prave blesavi povodom očigledne krađe, ne stranaka-učesnica izbora, već samih građana; na prvom mestu je pravosuđe, ali i oni koji sede u Vladi, na čelu sa ministarkom zaduženom za lokalnu samoupravu, koje se direktno tiču lokalni izbori u svakoj opštini Srbije, jer će potom ti i takvi 'izabranici' kroz dobijene mandate arčiti budžetske pare na reprezentacije i zapošljavanje sebi i partiji podobnih. 
Da, baš ta ministarka - Nadzornica Ukorički.

***

Ovim tvitom je sve objašnjeno:

Dalje gubljenje vremena i energije na domaću politiku, stranke sa posebnim potrebama, politikopaćeničke budale i lopove gubi svaki smisao.

Pa opet...

Vrzino kolo

Domaći "mediji" večeras u 20h objavljuju isto:

"U Majdanpeku zatvorena biračka mesta. Samo na jednom je bilo incidenata, o čemu je obaveštena policija, al' i to je nešto sitno. Sve ostalo bilo je super & potaman."

- Šta bre, onaj nesrećnik Milićev je već doleteo iz Kine?!

Javite našima, mogu odma' da počnu sa brojanjem naših glasačkih listića.

XXX

Zapravo, incidenata jeste bilo i to ne samo danas. Ako nisu incidenti, kako se onda zove sledeće:

- štampanje glasačkih listića u stranačkoj privatnoj štampariji

- štampanje i upotreba glasačkih listića koji ne ispunjavaju zakonski propisanu formu

- falsifikovanje zapisnika Izborne komisije

- pretnje i batine, po poznatoj formuli 'novobeogradski Pop-Lazić model 2002' tj. 'zaječarski Gašić verzija 2013', banana model 'Barović' i narodne poslovice u stili 'jebatčuvammatew'

- nezakonito obavljanje lekarskih pregleda (bilo koje vrste) u objektima koji nisu dobili zakonom propisano odobrenje za rad od strane zdravstvene, sanitarne, tržišne, komunalne i ko zna kojih sve drugih inspekcija

- partijski ginekološko-oftalmološko-internističko-gerontološki pregledi lekara koji nisu iz Majdanpeka, i to u (njihovo) radno vreme

- poseta ministra zdravlja, čuvenog dr Goldpine Pottera, koji sa svitom obilazi Majdanpek i poklanja laboratorijsku & inu medicinsku opremu, ali ni da zucne glede sebi podređenih kolega koji obavljaju privatnu predizbornu praksu u neprijavljenim objektima (prostorije SNS, JKP, Orbovićevog sindikata...)

Napredni Babić od Skupštine ne vidi ništa sporno u napredno-ginekološkim pregledima 'jer narod nema pare da plati'. Da, pred izbore nema, ali između izbora - nema izbora, već tim istim unapređenim ginekolozima moraju da plaćaju; imali ili nemali - isto im se hvata, jer na izborima uvek pobeđuju naši. Prepodobni Babić ionako ne vidi ništa jer mu je slepa mrlja veća od žute, a to bogumi uopšte nije prirodno. Kao što nije prirodno ni da se od plate (ko je ima) odbija doprinos za zdravstveno osiguranje a da vas lekari u državnim bolnicama šalju na pregled u svoje ilegalne privatne ordinacije.

Verovatno je tom potomku papio ursinusa sve to normalno, baš kao što je za sve što sada rade on i njegovi obavezno kriva prethodna vlast. Oni drugi, potomci papio cynocephalusa.

Zbog toga politička lajna tvitera večeras izgleda otprilike ovako:

I ovako:

Posebno je licemerno brzopotezno kreštanje onih iz 'Okupljanja' kako su glasački listići bili u nezakonitoj formi (a jesu, to je tačno), barem iz dva razloga:

1) Zašto su onda oni sami Izbornoj komisiji podneli baš takvu, nezakonitu listu? Ako je njihova lista imala drugačiji naziv od one na glasačkom listiću pod rednim brojem 4, stvar je više nego jasna i zrela za OEBS ili Strazbur. Ako nije - bolje bi im bilo da ućute. Isto važi i za Radulovićevu listu - ne zna se ni njihov kandidat pod rednim brojem 1, a bune se. Postoji još tri liste sa nekorektnim nazivom, ali oni mudro ili ćute ili kukaju o nečemu drugom.
1a) Da dodam i ovo: na listi 'Dosta je bilo', nalazi se kandidatkinja koja onako bašbaš eldepeovski tvrdi da je 'jedina koja se usprotivila koaliciji SNS-SPS-LDP i sama oborila tu vlast' pre par meseci. Ukoliko govori istinu, onda to i nije bila vlast nego zajebancija, a drugarica restartovana je morala da bude odbornica jedne od te tri partije - dakle, glasala je 2013. za baš tu i takvu koalicionu vlast. Nije? E pa u to ne verujem, jer onda, po njenom rezonu, ta vlast ne bi ni bila formirana zato što bi ona to 'sama sprečila'.

1b) Liste Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove imaju ispravne nazive na glasačkom listiću, shodno citiranom slovu Zakona. Pa kad je već tako, zašto su onda lokalni žutaći Fejd-Raute i četnici vojvode Vuka ćutali, zašto nisu blagovremeno podneli prigovor Opštinskoj izbornoj komisiji i ukazali na nepoštovanje zakonske forme? Da nisu, poput ostalih drekavaca, i oni nešto kalkulisali? Ili, možda nisu... znali?

2) Kao drugo, a zapravo je prvo ili još bolje reći inicijalno, taj isti LDP (deo 'Okupljanja') je prošle godine rasturio koaliciju sa DS i omogućio vlast naprednjacima koje sada napadaju za nezakonitosti. Odlično, kada se pored odgovornosti za nezakonite radnje uvede i odgovornost za političko (i svaki drugo) licemerje i nemoral, i to zaista sprovodi, odleteće i jednii drugi (i svi ostali ako tako rade) sa političke scene palanačkog teatra apsurda. Reći da 'jedino LDP zastupa slobodnu reč u Majdanpeku' (Blic), zvuči kao da je to izgovorio Tadić lično, u nekoj štali, povodom 'poslova & investicija'.

Pored gornjih, postoje i neki drugi, daleko prizemniji tviteraši:

Da parafraziram jednog od tviteraša, kako su 'naprednjaci ovo uradili namerno, da se obezbede u slučaju lošeg rezultata'. Tačno, baš kao što je tačno da su to isto uradili i oni drugi što se sada bune. Da su, kojim slučajem, prešli cenzus, onda bi do neba graktali o velikoj pobedi 'jedine opozicije' (svako od njih, ponaosob je jedini, narafski) i 'jasnoj poruci građana kako su prepoznali istinite vrednosti' za koje se jedino i samo oni zalažu.

Ta višestruka jedinstvenost ukazuje na raspolućene ličnosti njihovih lidera, bipolarni poremećaj (unutarstranačka šizofrenija) prenet na članove; ili je u pitanju totalni bezobrazluk i odsustvo osećaja za stvarne potrebe građana za čije se glasove besramno žicaju svaki put kada ih izborno poćera.
Dijagnoza čista k'o pobednička suza. Uopšte im nije bio potreban napredni ultrazvuk 4D, bolje da su njime vršili pregled prostote, već bi se zauzvrat našla neka opštedruštvena korist od toga. Ovako, ostaje i dalje gorak ukus u ustima građana Srbije, ne samo onih u Majdanpeku, da su i ovi izbori bili samo još jedan u nizu incidenata - i ništa drugo.

Jasno je koliko su u pravu oni u Severnoj Koreji: to zlo, taj tviter, treba apsolutno da se zabrani jer će nam se zaraze deca.

***

Zaista, dosta je bilo više svih njih takvih i istih. Gospodo moja draga politikopaćenička, slobodno izvolite i ritajte se koliko hoćete, valjajte po prašini i posipajte pepelom kako niste isti, krivite bele listiće i bojkotaše za sopstveni neuspeh i opštedruštvenu propast - ako će vam tako biti lakše. Jer nama ostalima, idiotima (po vašoj definiciji da su idioti oni koje ne zanima politika, tj. prevedeno na srpski jezik 'nisu članovi nijedne od partija sa posebnim potrebama' - toga sam se naslušao bezbroj puta do sada) sa vama takvima - neće.

Stvar(nost) je bolno jasna, posle još jedne od uobičajenih izbornih farsi:

Posle svega što su danas izjavili i uradili učesnici majdanpečke izborne strke, gomile nezakonitosti i bezobrazluka, svi glasački listići u Majdanpeku su danas bili NEVAŽEĆI. Stvaran broj onih "uobičajeno" nevažećih, možete kriti do mile volje, ali sami ste se odali - broj nevažećih glasačkih listića je danas bio 100%, i vi SVI ste ih sami takvima načinili, svako na sebi svojstven način.
Hvala vam što ste još jednom dokazali koliko ste isti.

Nevažni.

Patuljkop

U Majdanpeku, gradu koji topografski više podseća na vulkansko grotlo nego na neko naseljeno mesto - pa još i administrativni centar jedne srbijanske opštine - ovih dana ključa. U punom jeku je predizborni festival narodnih i naprednih igara i poskočica pod poznatim nazivom "Napredni Homoljsko-Porečki običaji". Discipline koje tradicionalno izazivaju najveću pažnju publike, jesu bacanje vlaške magije s ramena bez zaleta i, ponajviše, takmičenje u nadgornjavanju u vrzinom kolu.

Ove godine se za zlatni trofej utrkuje sedam veličanstvenih vokalno-instrumentalizovanih ansambala:

1. SNS (Samo Napred Svomsnagom - u što dublje i nove jame i kopove koje smo upravo otkrili našom najnaprednijom tehnologijom, novim ultrazvučnim aparatom 4D)

2. SPS (Srpska Patuljačka Stranka - to seek the pale enchanted gold - punih 15 godina nismo, zapustio nam se zabran)

3.  DS (PopovićPop-muzika za sve, još samo da propevamo)

4. GG "Okupljanje za Majdanpek i Porečje" (ovo je nešto na lokalnom govoru, inače se prevedeno na srpski izgovara: Boško Ničić i Agrodžiberaldemokratska partija za M&P u pokušaju da preokrenu... opet; btw. ovo je probni balon formule koju je ta ekipa namenila svim gradovima u Istočnoj Srbiji, kada ih bude spopalo izborno bukarenje)

5. Vlaška stranka (al' stvarno, ona bez George Vukadineskua)

6. GG "Dosta je bilo - Saša Radulović" (stvarno, dosta je bilo - Golum ove godine namerava da pobedi na takmičenju u zagonetkama, neće taj više tako lako dati svog Prekrasssnog tamo nekom šortiju)

7. SPO - Iskreno za Majdanpek - Vladimir Božić (štbr?!... ne kaže se iskreno, već vaiskreno)

Sledi jelovnik nedeljnog ručka, ili cenovnik - kako kome:

Sve gore izloženo usko je povezano, iako na prvi pogled ne izgleda tako. Ima toga još, ali i ovako je previše za želudac. Divlji Istok je ovo, bre.
Fakti: Ovonedeljni lokalni izbori u Majdanpeku nisu redovnog već vanrednog karaktera.
Razlog: LDP se prošlog leta iz vladajuće koalicije sa DS preokrenuo i unapredio u vlast sa SNS i SPS, a potom su se svi, tako preokrenuti, uneredili i prizvali vanredne izbore.

Zbog toga su se poslednjih dana u majdanpečko grotlo (da se razumemo, rupa je rezervisana za Negotin - i tačka, neću ništa da čujem, sedi) sjatili oborknez zaječarski i Sveta Peenteka negotinska, Beoslonova zaječarska i Sosina borska frakcija SNS (ta šutka će tek dobiti na intenzitetu kada se u nju uskoro umešaju i ultrazvučni negotinci), poznati SPS ispirači zlata i mozgova, bivši Vučićev ministar sada resetovan i restartovan, uz Vučićeve tu su i Vukovi četnici-gusari, navalica je i nekih pacijenata ubrzanog vremena poluraspada kojima su pobrkane žuta i slepa mrlja usled čega im je kuknjava glavna politička agenda. A vlasi? Pa, oni su odatle, ali to ionako nema veze.

Važno je biti ružan, pametan i mlad. Pa ko se upeca.

Po potom u nove preokrete.

***

Far over the misty mountains cold, 

to dungeons deep and caverns old
We must away ere break of day 

to seek the pale enchanted gold.

Izbori u Majdanpeku su u nedelju, a orci se već pobiše oko patuljačkog rudnika zlata. Ili su to možda onih sedam patuljačkih kraljeva, opsednutih pohlepom za zlatom i alem-kamenjem, pod uticajem uvaljenih prstenova privida moći i onog jednog, Prekrasnog, što za njima seže i u tami ih sve veže. Majdanpečki je to zlatni kop, nije zajebancija.

Sve u svemu, očekivano neoriginalno.

Ništa bez K

U svom najnovijem izveštaju sa rezervnog položaja Dvogleda (nadamo se ne još zadugo, bez obzira na apsurdno hakovanje tog portala), pod naslovom "Logika lustracije, neoliberalizam i teritorije", Vladimir Milutinović pojašnjava logiku tzv. lustracijskog uma koja je doskora vladala u jednom delu domaće političke javnosti (stranke, glasači, mediji, intelektualna elita, pereložači, maliperice, babespijace, taksisti etc.) a odskora je primenjuju bezmalo svi akteri domaćeg politikanstskog teatra apsurda.
Ili, možda bi bolje bilo reći - teatra mržnje?

Na fejsbuk komentar "Ovako se može doći i do zaključka kako je logika belih listića zapravo logika apsolutne lustracije celokupnog dosadašnjeg političkog sistema u Srbiji, odnosno svih Partija sa posebnim potrebama. Zlo, bez izuzetaka.", pomenuti autor dao je svoje dodatno pojašnjenje: "Ne bi to bio dobar zaključak, beli listići kako ih ja razumem slede ovu logiku: partija X ne prolazi kriterijum K, ne glasam za nju, a ne partija X ne može da prodje kriterijum K (ne ulazi uopšte u igru) što je logika lustracije."

Ukoliko u politici postoji presumpcija nevinosti, ili gradacije zla, onda OK - pustiš A-Z u igru pa ako zadovolje K onda dobiju glas, tj. dobiće glas i bez K samo neka ostanu manje zlo. Sama lustracija (ne "lustracijski um") počiva na dokazano učinjenom (zlo/ne)delu kao kriterijumu, postavljena na jasno definisana pravila igre iskijavanja grehova; ta pravila kod nas nisu bila ispoštovana, navodno jer su kreatori Zakona o lustraciji 2002, napisali "takav zakon da je on od prvog dana bio neprimenjiv". Ovo nije citat nekog od onih koje danas targetiraju kritičari Nevažećih, već naprotiv: to su reči nekih od poslanika DS, ali i tadašnjeg ministra pravde u čijoj je nadležnosti pomenuti zakon i bio.
No, nije lustracija tema ovog teksta, već lustracijski um ili etiketa "zločinizacije", tj. njeni efekti i danas sve veći kontraefekti (vučićevskim novogovorom rečeno "korupcionašizacija"). Možda bi jasnije bilo da je rečeno "diskvalifikacijski um", jer je to ono što je najpribližnije istini. A istina je sledeća:
"Iskustvo nam je palanačko."
"ONI su prljavi, palančanin je čist, i infantilno veruje da je nevin što nikako nije odlika OSTALIH. Njegov je život rutina, sigurnost od prljavštine izbora i različitosti; on taj kult rutinske čistote dovodi do nivoa manije - svaka promena rutine (stila života) je nečista, jer asocira na smrt, propadanje i prljanje."

Kada se ovo primeni na domaće političare i biračko telo, onda nema razloga za dalju sumnju u razlog sadašnjeg stanja društva, i toliki odijum oko Nevažećih, koji ispadoše infidel ultimus palanke, tj. njene "politike". Infantilizam, pamfletitam, katastrofizam, mitomanija, ćiftinstvo, banalizacija, senzacionalizam, pleme u agoniji... sve je to palanka, i za sada, shodno iskustvu sa njima, još se uvek nije pojavio reprezent neke od domaćih "politika" koji je konkretnim potezima pokazao da su se on (i njegovi) uzdigli iznad kriterijuma koji su odlika zatvorenog a ne modernog društva. I posebno, da su iznad pomenutog diskvalifikatorskog stila, koji je kod Balkanskih plemena sveprisutan. Moglo bi se čak reći rezidentan.
Diskvalifikacija je jedno od glavnih oružja (kripto)fašističkih ideja, zajedno sa manipulacijom strahom, koje uvek nađu pogodan supstrat i potonje uporište u društvima u kojima je duh palanaštva dominantan. Od rainbow zastave umrljane krvlju na Terazijama, do trouglova svih boja namenjenih pretkvalifikacionoj trijaži pred vratima gasnih komora - nije toliko dalek put koliko se misli, ali je zasigurno popločan Ćuruvijama, Dadama, Pantićima, Telegrafima i Našim borbama. Bela boja nije bila korišćena za markiranje diskvalifikovanih i nepodobnih (ideja ili pojedinaca, svejedno) sve dok se nisu pojavili famozni kritičari Nevažećih sa logikom da su od njihova "dva zla" gori samo oni koji tvrde kako je zlo uvek zlo, bez obzira na spoljašnje gabarite unutrašnje šupljosti. Tamo neki, nevažeći ili beli listići, ili kako god da misle da se zovu...

Kampanja Nevažeći listići nije bila pokrenuta zarad lustriranja ex-SRS, SPS ili DS i klonova (to i nije bio cilj, baviti se poslom nadležnih institucija), već radi raskida sa opšteprihvaćenom politikom laganja i prenemaganja, svaljivanja krivice na "one prethodne" i na "kritičare sadašnjih", podjednako. Kampanja se obraća građanima, da svojim jedinim i najjačim političkim oružjem, glasom, doprinesu pokretanju promene društva (i njegove politike) na bolje.
Cilj Nevažećih nije bio dokazati demokratski princip smenjivosti vlasti, kako to "vide" Vesne (Pešić i Rakić-Vodinelić). Taj princip zapravo predstavlja sredstvo za dostizanje odgovorne vlasti koja će reformisati društvo u pravom a ne kozmetičkom smislu. Pokrenuta je na osnovu dosadašnjeg iskustva sa svima njima, gde su u previše situacija pokazali sopstvenu nesposobnost da reaguju na odgovarajuć način, već se samo dodvoravali čas biračima pa čas onima protiv kojih traže lustracijsko glasanje za sebe.
Kriterijumska lestvica je bila postavljena na visinu na kojoj je i danas, i to ne zbog romantizovane prošlosti petooktobaraca ili (čak) erotskog oreola tehnokratsko-ejdžističke propagande tokom poslednjih izbora.
Baš ta dva "stila" bili su razlog pada (potencijalnog) poverenja belih glasača u Novu i Restart. I jedni i drugi su zaboravili onu narodnu, po kojoj se bez K u izbore ne ide.

Kada su  u pitanju Zoran Živković i Nova, kao i njihov savez sa Đilasovom DS te sva potonja "pravdanja" tog poteza - postalo je odvratno slušati silesiju svih njih koji tvrde kako su "jedini", dok razbijaju novoformirane odbore po Srbiji tehnologijom već viđenom u DS i LDP. Iskustvo nam kaže da se nisu promenili, oni to dokazuju svojim potezima iako pričaju da stvari stoje drugačije, a rezultat je vidljiv: solo 1,5% na Voždovcu, republičkih 6% u koaliciji.

Saša Radulović i njegova "ekipa" (ukoliko tako nešto uopšte postoji), izgubili su poverenje saučestvovanjem u potezima vlade čiji je jedini cilj bila priprema terena za vanredne izbore i postizborne poteze koji će garantovano biti neomiljeni kod birača stranaka sa populističkim stilom poimanja politike. Pitanje je da li je Radulović zaista neoliberalni ekonomista (to ionako, barem po zvanju, nije), ili čak neoliberalni idealista. Od momenta ulaska u predizbornu kampanju, do potonjih sve ređih izjava po okončanju izbora, što je više Vučić prodavao maglu reformskih bolova koje će nam svima ubuduće uterivati, to je priča Restarta postajala "narodskija" (da ne kažem baš populistička, jer njega takvi glasači ne slušaju uopšte, dok njegovi ne veruju da je tako nešto moguće). Orvelijanska frazeologija u stilu "lakši otkazi - više zapošljavanja" spada među najgore slogane (zlo)upotrebljene u političkom marketingu. Ukoliko je ideja Restarta bila kriptolevelerska Džona Lilburna, onda je to trebalo da kažu na početku. Ovako, lord Kromvel-Vučić, iskustveno nepatvoreni offspring radikalskog stila nihilizma uravnilovke, neće ni morati da se trudi da uguši Restart, jer će ovakvim preokretima taj pokret ugušiti sam sebe na Vučićevom terenu (što se da videti na primeru LDP).

Razlog je jednostavan: iako je Srbija (fizički) u XXI veku, politika vlasti je zasnovana na idejama s kraja XIX i početka XX, dok "reformska" opozicija prodaje priču iz XVII - baš isto kao i srBoslavsko-patriotska ekipica pod kruciformnim patronatom.
Možda nedavno ponovljeno "žvrljanje" po glasačkim listićima nekome liči na vraćanje u staroegipatsko, ili čak u kameno doba, ali tu ima ima daleko više života i poruka o njemu nego u svim užeglim fiksacijama silnih davitelja i spasitelja nacije zajedno.

***

Dakle, Milutinovićevo pojašnjenje sa početka teksta moglo bi se i ovako rastumačiti:
a) Logika nevažećih listića je: partija X ne prolazi kriterijum K, ne glasam za nju 

Pružena im je prilika, imali su dovoljno vremena da svojim potezima dokažu da su sposobni da ispune kriterijum K a svojim (ne)činjenjem su pokazali da to nisu; jasno je da glas neće dobiti jer im nisu građani krivi za to što su se sami diskvalifikovali. I pored toga, konkurs za glasove je i dalje otvoren, a oni neka sami vide da li će i kako do K.
b) Logika kritičara nevažećih listića je: partija X ne može da prođe kriterijum K, ne ulazi uopšte u igru 

Zahtev glasačima za apriori diskvalifikatorskim stavom prema "većem zlu" i onaj još gori, samodikvalifikatorski (po glasače) stav kako se poštovanje kriterijuma K ne odnosi na "manje zlo", predstavljaju čist bezobrazluk i ruganje osnovnim principima demokratije na koju se pozivaju. Njih K uopšte ne zanima niti tangira - mada, iskreno rečeno, ni oni njega.

Nesporna je činjenica da je jedan deo "belih glasača" na umu imao logiku pod b) kada je precrtavao glasački listić, baš kao što se jedan deo istih vodio logikom pod a) dok je na glasačkom listiću zaokruživao Novu (na listi DS) ili pokret Restart (lupež-liste NOPO i "Beli listići" bilo bi apsolutno neozbiljno uzimati u bilo kakvo razmatranje).
Zapravo, čitava kampanja Nevažeći listići ima samo jedan "problem", koji je neophodno sa pojedinačnog (personalnog) prebaciti na kolektivni (institucionalizovani): naravno, u pitanju je kriterijum K.
Njegovim zvaničnim uspostavljanjem, ta kampanja dobija smisao koji traje 4x365 dana, iz aktivne odbrane prelazi u napad na protivničkom terenu. Protivnici su dobro poznati - svi oni koji ne žele da postoji bilo kakav K koga treba poštovati. Naravno, niti oni koji ih stalno na K podsećaju.

Logika belih listića

Pošto nema smisla objašnjavati, hajde da crtamo. Koja je logika belih listića? 

Pod "belim listićima" (BL) ćemo ovde podrazumevati grupu čiji članovi su odbili da glasaju za postojeće stranke, bilo precrtavanjem listića na izborima 2012, bilo apstinencijom ili precrtavanjem na prošlim izborima.

Šta je bila njihova logika?

Oni su smatrali da, u odnosu na kriterijum K, ne može da se glasa za postojeće stranke. To ne znači da su sve stranke iste, nego da su iste po tome da ne prolaze kriterijum K. Na ovaj način, beli listići pokušali su da osnaže kriterijum K.

Kritičari belih listića (KBL) smatrali su da se mora izabrati između opcija A i B, i to uglavnom zato što je opcija A potpuno neprihvatljiva (o tvrdnji da se u demokratiji mora izabrati između A i B govorili smo ovde). Njihov kriterijum je niži od kriterijuma belih listića, jer kod kritičara kriterijum prolazi grupa B, dok kod belih listića kriterijum ne prolaze ni A ni B.

Ko je od ove dve grupe više doprinosio društvu?

BL traže da se poštuje viši kriterijum, KBL da se poštuje niži kriterijum.

Da li će društvo biti bolje ako se poštuje viši ili niži kriterijum? Verovatno će biti bolje ako se poštuje viši kriterijum.

Sada argument može da bude: dobro, dok ste se borili za viši kriterijum, opcija A je pobedila B, iako je u nekom smislu (ako se taj smisao tiče Lustracijskog uma (LU) to je onda posebna bitna tema) gora od B (iako su obe ispod kriterijuma). Odgovor: da, to je moguća cena zalaganja za viši kriterijum. 

Međutim, posle nekog vremena zalaganje za viši kriterijum je imperativ.

Na to KBL odgovaraju da im je opcija BL detinjasta, besmislena, i TO je u stvari glavni argument u korist opcije belih listića: zalaganje za viši kriterijum ne može biti besmisleno. Može biti odbačeno: Srbija je nesposobna za bilo kakav viši kriterijum itd., ali ne može biti besmisleno.

U tom smislu, svako zalaganje za viši kriterijum je filozofija ili logika belih listića. I posle izbora.

(nastaviće se… ka logici političke scene uopšte)

Vladimir Milutinović

Dvogled, 07.04.2014.

Napomena:

Tekst je u celini prenet sa portala Dvogled u nameri, kako da prenesemo stav autora teksta blizak stavu Građanskog kruga, tako i sa ciljem da tekst bude dostupniji onima koji bi da ga pročitaju ili preporuče drugima, a nisu bili u mogućnosti da to urade jer je Dvogled u poslednje vreme često meta potpuno besmislenih hakerskih napada.

Zvoni, kucanje ne radi

Odluka vladajuće Srpske napredne stranke da raspiše vanredne izbore prestavlja logičan potez. Višemesečno razvlačenje po medijima na temu "dileme" raspisati vanredne izbore ili ne, konačno je završeno. Svi smo znali da će izbora biti. Koja to stranka ne bi raspisala izbore, u trenutku kada se njen lider tako uspešno predstavlja kao spasilac nacije, pritom ima i visok rejting? Aleksandar Vučić živi svojih 15 minuta slave, i trenutak je da osigura svoju političku poziciju za godine koje dolaze. Njegov budući položaj neće biti ni nalik prethodnim; on će verovatno voditi Vladu u naredna dva mandata, a svi znamo šta to znači - potpuna kontrola svih političkih i ekonomskih procesa u zemlji.

Zvuči poznato?

Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i bivši lider Demokratske stranke, imao je svoj trenutak slave 2004. i ponovo 2008. godine - i bio ubeđen kako će taj trenutak trajati večno. Iako Tadić nikada zvanično nije bio premijer, on jeste vladao iz senke, tj. iz Predsedništva. U međuvremenu su se Zli Radikali, protiv kojih smo tokom devedesetih navikli da glasamo, transformisali u Naprednjake pod budnim Tadićevim okom, i uz njegovu podršku. Sada, kada su uloge postale obrnute, Demokratska stranka se "predstavlja" kao manje zlo - po definiciji. Srpska napredna stranka, naravno, sebe nikako ne predstavlja kao zlo - oni su raspoloženi, kako tvrde, da spasu naciju i njenu budućnost. Međutim, ono što naprednjaci ne razumeju, baš kao i mnogi pre njih, jeste činjenica da bez demokratskih institucija koje ne zavise od odnosa političkih snaga, nema prave demokratije.

To što nismo u ratnom stanju, koje je jedan deo srbijanske javnosti svojevremeno proglasio za svoj glavni cilj, zapravo nije dovoljno za normalan, civilizovan život. Ljudi ne umiru samo u ratu, već i zbog siromaštva i depresije izazvanih nehumanim uslovima života.

Kada smo poslednji put imali izbore, jedna mala ali glasna, neformalna grupa pojedinaca razumela je da prešaltovanje od demokrata ka naprednjacima, i obrnuto, ne donosi nikakvu vitalnu promenu. I tako, odvažili smo se na beli glas - da izađemo na izbore, ali da nikome ne damo svoje poslednje sredstvo borbe, svoj glas.

Atmosfera u kojoj je jedino preostalo pravo u političkom životu da branimo svoj glasački listić, govori dovoljno o sebi. Samo zatvorenici imaju pasivno pravo u donošenju političkih odluka - da biraju, ali ne mogu da budu birani.

Lično sam bio zadovoljan kada sam video toliki broj belih glasačkih listića na dan izbora u maju 2012. godine. Naivno sam poverovao kako će to zazvoniti na uzbunu, i da će politička klasa odreagovati. Poverovao sam kako će to biti slučaj makar sa demokratskim i liberalnom krilom političke sfere.

Nažalost, od 2012. smo svedoci autodestruktivnog ponašanja opozicionih stranaka, koje su se trudile da postanu "dopadljive" ili "konstruktivne", kako su one to nazvale, u odnosu na vladajuću stranku Aleksandra Vučića, da bi tako opstale u novom političkom okruženju. Imali su obilje prilika da učine pravi korak i ubede nas kako su razumeli sopstvene greške iz prošlosti, što bi bio signal za nas da možda ponovo porazmislimo i pružimo im podršku. Međutim, kako je vreme prolazilo, oni su pružali samo dalja razočarenja.

U međuvremenu, naši politički protivnici, Vučić i Ivica Dačić, započeli su pregovore sa EU i potpisali Briselski sporazum, manje-više priznajući nezavisnost Republike Kosovo. Bili smo svi iznenađeni ovim rezultatom, koji smo zapravo godinama očekivali od Tadićevih demokrata. Umesto toga, rezultat je došao sa najmanje očekivane strane. Međutim, odgovornost socijalista i naprednjaka za ratove i genocid na prostorima bivše Jugoslavije, ostala je netaknuta. Pored toga, oni nisu uradili skoro ništa na uspostavljanju institucija koje bi bile nezavisne od volje najmoćnijih pojedinaca i grupa u zemlji. Javni poslovi su i dalje predstava za jednog glumca, tako da jaka veza politike i svakog dela javnog života ostaje netaknuta. U stvari, osim Briselskog sporazuma i početka pregovora sa EU, koji zaista predstavljaju značajan uspeh, Vlada Dačića i Vučića je u svemu ostalom bila bezuspešna.

Koje su stvarne razlike u društvu ili načinu života posle 2012. godine? Da li je bilo nekih značajnih reformi? Rekao bih da je sve uglavnom isto kao pre 2012. Kako se malo toga promenilo, ubeđen sam da bi trebalo ponovo poništiti glasački listić. Pokazali smo moć da jednu stranku ili predsednika zamenimo drugim, međutim državni mehanizmi i dalje funkcionišu isključivo u zavisnosti od volje političkih partija i nekolicine moćnih pojedinaca. Da li ćemo učestvovati u daljem jačanju takvog sistema vlasti, i partijama koje se otvoreno predstavljaju kao vlasnici naših života dati legitimitet i podršku?

Uloga, značaj i uticaj ovdašnjeg onemoćalog civilnog društva biće ponovo na probi tokom predstojećeg perioda kampanje. Uticajni pojedinci, intelektualci, opozicioni lideri i ostali kreatori javnog mnjenja će morati da odaberu na čijoj su strani i u to ime voditi kampanju - ili neće pristati da nasednu na to i pozvaće ljude da ponovo glasaju belo.

Za sada, izgleda da će beli glasovi ove godine predstavljati lični čin, bez podrške pripadnika javne sfere, iako stav političkih elita prema nama, pa i njihova moć, i dalje ostaju nepromenjeni. Oni nas i dalje smatraju svojim zatvorenicima koje pozivaju samo kada im zatrebaju - kada se otvore biračka mesta. U međuvremenu, naš glas će ostati ućutkan ili prigušen u kakofoniji srbijanskog javnog života, jer nemamo stvarnu moć da utičemo na postupke koji bitno utiču na naše živote. Nakon pretpostavljene Vučićeve pobede na proleće, ništa više neće biti isto, ali sve to isto važi i ako budemo podržali Đilasa. Naši politički lideri su listom proizvod loše političke kulture i opštih okolnosti za koje su oni sami lično odgovorni.

Međutim, treba uvek imati na umu da i mi takođe snosimo određenu odgovornost, prilikom donošenja odluke koju stranu podržati, ukoliko ih uopšte ima. Svrstavanje uz bilo koju od političkih partija, u ubeđenju da će izbor između većih i manjih "zala" prouzrokovati značajne društvene i političke promene - a to je proces koji nam je očajnički neophodan - neće rešiti naše probleme. To će samo odložiti početak procesa emancipacije nas samih, kao odgovornih građana.

Pre dve godine, neposredno posle održanih izbora, poverovao sam da će se pojaviti neka nova, moderna i liberalna politička snaga, ili da će se makar naši nekadašnji politički ljubimci dozvati pameti i sebe predstaviti u novom svetlu, više vrednom poverenja. Umesto toga, gledali smo ih kako se dve godine međusobno bore oko raspodele moći, uticaja i bogatstva. Zbog toga verujem da se ne treba svrstati na njihovu stranu niti im pružiti bilo kakav razlog da poveruju kako su baš oni naša jedina nada.

Možda će moj stav biti usamljen tokom kampanje i na sam dan izbora. Pa ipak, važnost belih glasova u 2014. godini je značajnija nego što je to ikada bila. To je jedini način da pokažemo jesmo li prihvatili da i dalje ostanemo zatvorenici u sopstvenoj zemlji - ili ne.

Miloš Ćirić

***

Original članka (na Engleskom jeziku) objavljen je 5. februara na portalu Balkan Insight pod naslovom "Beli glasovi su još uvek jedina nada Srbije: Na predstojećim izborima, beli glas predstavlja jedino stvarno oružje u rukama zabrinutih građana protiv arogantnih i okoštalih političkih elita." Tekst je u izvornom obliku 10. februara preneo Peščanik, pod naslovom: "Gde su otišli beli glasovi: Za sada, izgleda da će beli glasovi ove godine predstavljati lični čin".

appendix

"Mislim da će mnogo zavisiti od održive i energične opozicije, medija, itd. Isto tako verujem da je važno da postoje alternative. Demokratija pruža stvarne alternative menjanjem pozicija onih koji su na vlasti. ... Medjutim, imam daleko više poverenja u demokratske institucije, nego u demokratske ličnosti."

Danijel Server: Opozicija je problem u Srbiji
Voice of America, 15.02.2014.