Dok nas danas, 15. jula 2014. godine, u Skupštini farbaju radikali i socijalisti koji su stare maskirne uniforme zamenili novim skupim odelima i blindiranim službenim vozilima plaćenim našim parama iz državnog budžeta, setimo se i ovoga - na današnji dan...
15.07.1992. - U organizaciji Građanskog saveza Srbije i Centra za antiratnu akciju
ispred Savezne skupštine u Beogradu održane su demonstracije protiv
diskriminacije i pretnji pripadnicima drugih nacionalnosti, pod nazivom
"Žuta traka". Neposredan povod za protest bilo je prisilno iseljavanje Hrvata, žitelja vojvođanskog
sela Hrtkovci, u maju 1992. godine, kada su iz tog sela proterane 722 osobe "radikalno nepodobne" nacionalnosti.[1]
Tekst Bojana Tončića objavljen 03.11.2008. u e-novinama dovoljno opisuje šta i kako su tamo radili oni koji nam danas svom snagom uteruju budućnost u kosti.
Povazdan se naokolo krste, ko o čemu oni o arapima, Rusiju i Evropu koriste kao poštapalice češće nego Zemunac znači, po medijima svako od njih barem jednom dnevno objašnjava kako se pravi reform-torta sa nadevom od lepka za prste i glazurom od zapečenog vazelina. Međutim, to su samo ovozemaljske iznutrice&iznukučine u poređenju sa nečim što ih je izgleda spopalo u poslednje dve nedelje: sve sam više ubeđen da su sa Vebera prešli na proučavanje Egipatske i Tibetanske knjige mrtvih, narodnog kulta, elementarnih sila koje sočinjavaju svet, keltskog običaja prinošenja ljudskih žrtava u Čoveku od pruća, ili možda Caamore - rituala pročišćenja kod džinova u Domaji, svetu koji je stvorio Stiven Donaldson? Šta je sledeće, možda "Zagrobni život Indire Gandi: Je li dim bio crn, beo ili oba?" u ediciji čuvenih zemunskih izdavača-praroditelja. Šta mislite, ko je sve od njih skoknuo do Boleča, na supu... Da ih nisu možda pogodile neke Bardo Thodol tvrdnje:
Šta god bilo ovde, to je tamo; ono što je tamo, isto je ovde. Onaj koji ovde vidi različito susreće smrt za smrću. Jedino se umom ovo može shvatiti, a (tada) nema različitosti ovde. Od smrti do smrti ide onaj koji vidi kao da ovde ima različitosti.
Onakva kakva je čovekova žudnja, takva je i njegova sudbina. Jer, kakva
je njegova sudbina, takva je njegova volja; a kakva je njegova volja,
takvo je njegovo delo; a kakvo je njegovo delo, takva je njegova
nagrada, bilo dobra ili loša. Čovek se vlada prema žudnjama kojima je privržen.
Onaj kome nedostaje sposobnost razabiranja, čiji je um nestalan i čije je srce nečisto, nikada ne dostiže krajnji cilj, već se rađa ponovo i ponovo. Ali, onaj koji ima sposobnost razabiranja, čiji je um staložen i čije je srce čisto, dostiže krajnji cilj, a dostignuvši ga ne rađa se više.
Ono što je zajedničko za sve gore navedeno je - vatra. Postaju sve više opsednuti njom, a to neće valjati, naročito zbog već viđenog. Odatle valjda i ovakve izjave: 04.07.2014. Dačić: Mogu da se spalim nasred Terazija ali Zakon o radu će biti usvojen.
04.07.2014. Vučić potpiruje prodaju Smederevske železare kod negdecirkaoko "pet ozbiljnih firmi" koje su zainteresovane da je pazare. Železara priprema visoku peć.
12.07.2014. Vučić: Šta hoćete?! Možete da upadnete u zgradu Vlade, da nas sve spalite, ali neću da popustim. Nećete me zaustaviti!
Nauka kaže: Vatra ima pročišćavajuću, purifikacionu tj. lustracionu moć. Koristi se u narodnim obredima prelaza (transgresije, tranzicije), alhemijskom pretvaranju olova u zlato (putrifikacija).
Da li, u duhu ove definicije, prethodne izjave možemo čitati i kao: - Mogu da se putrifikujem nasred Terazija ali Zakon o radu će biti usvojen. ili - Možete da upadnete u zgradu Vlade, da nas sve lustrirate, ali neću da popustim. Nećete me zaustaviti! ili - Vučić purifikuje prodaju Smederevske železare...
I tako redom koliko vam želja tranziciona.
Sledi najava (otkazanog?) kontramitinga podrške Nezaustavljivom nasledniku zemunskog trona, na sednici pročišćenog dela vlade održanoj u Otadžbinskoj vrhovnoj komandi. Psi od slame ili Čovek od pruća (oba sa juga Engleske) - tek, razlika je sve tanja usled tolikog porodičnog nasilja, pa makar ga bilo trenutno samo u najavi.
Zapravo, sve mi se više čini da su zaokupljeni završnicom Šijanovih Maratonaca, onim delom kada porodični "novi biznis za budućnost" konačno proradi. Lako je njima da se sada igraju vatrom, kada više nema ni Đenke ni Maksimilijana. Džaba im ga je opravljao, jer ne znaju da rade drugačije. Bez lopate.
Kremacija i lustracija nisu isto, niti im se vatre gase na isti način. Isto važi i za spaliti i ispaliti.
Britanski glumac Hugh Laurie (našoj publici poznat po ulogama u TV serijalima Black Adder i Dr. House) gost je Beograda u ponedeljak, 14. jula 2014. anno lupusminordomini.
U nedelju popodne, odmah po ulasku u Srbistan, na svom tviter profilu objavio je sledeće:
Doktore Haus, da li ste svesni gde ste to pristigli? Ne izgledate mi baš tako. Ne bojte se, ovde Vam niko od nas neće proveravati doktorat. Oni što to rade, to su sve neke budale. I ne brinite ništa u vezi tog Vašeg bajnšmerca, šta god da su Vam pričali o nama - ne nalazite se na listi prioritetnih intervencija. Spremili smo Vam čak i jedan prigodan suvenir za uspomenu i dugo sećanje: orden Kolektivne anestezije I reda, najviše državno odlikovanje što ga dodeljujemo samo poznatim strancima koji dođu ovde da se sa nama slikaju.
Dobro došli u državu-sapunicu, zemlju fotokopiranih doktorata u kojoj caruje vaš kolega.
Još uvek aktuelni & za doktorate budžovana apsolutno nenadležni ministar obrazovanja u Vladi Republike Srbije, na današnju prvu Lazarevu Nedelju po ostavci, obnarodovao je kako će to odsadpanadaljeiubuduće izgledati završni ispit malomaturanata po ugledu na PISA test, ali strogo bez primisli na pitanja i način sprovođenja.[1]
Zaista, primereno uzrastu naših ministara.
A gde je tu Krstić? Pardon, htedoh reći krstić. Ne taj, nego kao ono iksić umesto oksića. Da, onaj kruciformni k'o Andrejin krst. Ne bre, ne onaj iz DSS, ne to, nego... zaboravio sam više šta to. Sorry, zbunilo me ovo teško pitanje sa testa, a naročito pretežak odgovor na njega.[2]
Da se odmah razumemo: ovaj post nema nikakve veze sa pesmom Violent Femmes ili jednim starim tekstom na ovom blogu, neobično sličnog naslova. Barem ne, još uvek. Elem, izađeš malo predveče da pogledaš čega sve to ima na ovogodišnjem Petrovdanskom vlašaru pod prvim ovogodišnjim (super)Mesecom, pa ubrzo shvatiš da zapravo nema ničega novog.
Ovako je bilo na letnjem vašaru davne 1978. godine, kada su na njega dolazile babe i dede, pre odlaska u gastarbajtere:
A ovako danas, kada dođu unuci gastarbajteri:
Sve u svemu, ništa novo osim zakrčenih ulica i menjačnica koje naprasno rade i po mraku. Ili možda ovaj neidentifikovani leteći objekt, koji je neko vreme lebdeo nad vašarom na nekih pedesetak metara visine, može da spasi dan?
A Supermesec je nad Negotinom večeras bio sjajniji od onih kandelabera po parkovima i ulicama, kojima sijalice crkavaju svaki čas.
I tako to, kao i obično.
A onda se vratiš kući, baš kao Čegović u Crnu Goru posle studija u Beograd. Doduše, ne nađeš neiskrivljeno drvo na koje ćeš da se naslanjaš dok ne popusti pa onda potražiš drugo, već uključiš TV i komp. I imaš šta da vidiš i čuješ:
Brazilci su popili švapsku sikterušu i od Holanđana. Jbg, deutsch ili dutch - isto im se hvata. Jedino što oni u bilo kojoj varijanti ne idu kući - već su tamo.
Prepodobni Lazar K. u toku popodneva dade ostavku jer je tvrđe vere (fet islam) od samoga Gospodara, kako reče. Po istoj i već viđenoj formuli koja je praktikovana u slučaju Saše Radulovića - 'vanstranački stručnjak' poplaši sindikalce pa ih Izbavitelj onda četveroručke spasonosno prigrli poput Kali, hindu boginje vremena, smrti i destrukcije. Džaba malome LK onaj bidermajer iz Arapskih emirata, jer je u Vremenu čuda jedino Nikodim bitan, svi ostali su Lazari - tj. potrošna roba. Posle Saše Radulovića, Crni Kralj je danas žrtvovao još jednog svog piona u situaciji identičnoj onoj od pre šest meseci. Dakle, opet prvo idu tvrdo, pa onda privezak-ministar podnese ostavku kako bi Gazda mogao narednu rečenicu da započne sa "nikada neću popustiti..." Stvarno, kako se zove ovaj potez u šahu, kada uporno žrtvujete pione kako biste pojeli protivničke konje koji vam stalno izmiču - Kaktusov gambit, Strawberry-Pussylipstickova simultanka, Fikusova rokada? I gde je više taj Dinkić, ako boga znate?!
Po izjavi premijera Vučića, danas je Vlada Republike Srbije na svojoj sednici usvojila Zakon o radu i Zakon o penzionom i invalidskom osiguranju. Otkad to Vlada umesto Skupštine usvaja zakone? A podela na zakonodavnu i izvršnu vlast - gde to zaturiše, nesrećnici nijedni... OK, očigledno da novinar Danasa u naslovu misli na jedno (zakon), a u potonjem tekstu na drugo (predlog zakona). To i dalje ne otklanja opor ukus u ustima svakoga ko će u budućnosti morati da se bori sa paragrafima tih zakona. Pardon - predloga zakona. U stvari, ni sam Vučić, shodno onome što je izjavio pred novinarima, nije sasvim rasčistio sa sobom da li misli na zakon ili predlog. Oba su mu, izgleda, draga.
Prethodni događaji deluju otužno, ali poslednji zaista jeste tužan.
Erdelyi Tamas (Budapest 1952) - Tommy Ramone (New York 2014)
R.I.P.
Danas je preminuo Tomi Ramon, poslednji preostali član originalne postave The Ramones. Rođen u Budimpešti kao Tamaš Erdelji, sa roditeljima 1957. emigrira u USA. Sve ostalo je legenda.
Johnny - Dee Dee - Joey - Tommy
Together again, for the last time. Have a final rest in peace and not in a pet sematary, of course.
***
Eto šta sve može da se desi, kada samo na trenutak okrenete leđa situaciji. Vašar, gastarbajteri & vanzemaljci, fuZbal, cirkus, rastanak... i sve to pod punim Supermesecom.
- čudesna droga koju su koristili vojnici Vermahta, pilotska so naročito omiljena u Luftvafe koja je navodno bila prodavana i Japancima za njihove kamikaze; kristalni metamfetamin, danas poznat pod nazivom spid. U nekadašnjem Istočnom bloku, pre pada Gvozdene zavese, široko je bio korišćen kao droga nazvana piko; posle toga je iz Češke 'valjan' po Zapadnoj evropi pod takođe poznatim nazivom met.
Američki naučnici, angažovani u vojnim laboratorijama, počev od 2008. godine proučavaju ponašanje jedne vrste vrabaca tokom sezonskih migracija, u jesen sa Aljaske ka severu Meksika, i nazad u proleće. Uočili su da tokom tih migracija, vrapci mogu da provedu čitavih 7 dana u letu bez trunke sna ili odmora, danju i noću, orijentišući se po svakakvim vremenskim uslovima bez greške. Istraživanja obuhvataju praćenje ponašanja mozga kod ovih ptica i mogućnost primene na ljudima. Cilj je iznaći način da ljudska bića bez sna postanu što produktivnija i efikasnija, najmanje 7 dana a ako je moguće i više. Istraživanja koja za cilj imaju stvaranje besanih vojnika nisu novost, jer su sprovođena tokom većeg dela XX veka, davanjem amfetamina uniformisanim zamorčićima (ne samo u Vijetnamskom ratu, da se ne varamo; danas je u širokoj upotrebi Provigil). Cilj nije toliko bio smisliti sredstvo povećanja nivoa budnosti, koliko način smanjenja potrebe ljudskog organizma za snom.
Istorija nam kaže da se sva vojna istraživanja neminovno kad-tad pojave u široj društvenoj upotrebi. Besani vojnici bi lako mogli postati prethodnica besanim radnicima i besanim potrošačima. Agresivna kampanja reklamiranja farmaceutskih preparata protiv sna, može lako dovesti do toga da oni postanu stil života, za mnoge i potreba. Marketi 24/7 (koji rade 24 sata 7 dana u nedelji) i globalna infrastruktura neprekinutog rada i potrošnje, već neko vreme predstavljaju našu realnost. Ovim načinom bi se samo povećao intenzitet uvlačenja ljudi u bezdani maelstrom trke za sve većim profitom.
Čaplin je sve gore navedeno opisao u svoja dva filma: Veliki diktator (1940) i Moderna vremena (1936).
Ukoliko mislite da je Šarlo bio samo komedijaš, u velikoj ste (još jednoj) zabludi. Nemačkim vojnicima koji su 1941. pucali u platno valjevskog bioskopa sigurno nije bio smešan. Postoji velika verovatnoća da su čak i ukapirali šta im to sa filmskog ekrana stvarno poručuje lik sa smešnim brčićima.
2. ... a tako blizu
Trebalo je da današnja subota bude još samo jedan neradni dan, samo još jednog vikenda. A nije. U kojoj meri je to tako, zavisiće od domaćeg puka, tj. nivoa do koga će ukapirati šta se oko njega u stvarnosti dešava.
Vlast je jedina reformska i futuristički nastrojena u našem društvu, a sindikati su okoštali dinosaurusi, retrogradni kočničari reformi, hedonistički relikti na jaslama prošlih komunističkih vremena.
ili
Vlast je ogoleli eksponent kapitalfašističkog poimanja korporativne globalizacije i vulgarkapitalizma, a sindikati su jedina prepreka porobljavanju narodnih masa.
Da na trenutak zanemarimo obostrano (ne)opravdano etiketiranje 'unikatnih' vlastodržaca i sindikalaca, i pogledamo šta je to u Jutarnjem programu RTS odvaljivala gospođa direktorka TANJUG-a na račun sindikalnog protesta najavljenog za subotu 12. jula u 16h ispred zgrade Vlade Srbije. Izgovori tako ona, u duhu najmračnije matrice Orvelovskog Ministarstva istine, između ostalog sledeće (da parafraziram): "oni (sindikati) su napustili pregovore o Zakonu o radu, a da niko ne zna na šta to tačno oni imaju premedbi, oni nikada nisu rekli šta to konkretno zameraju, oni se nisu nikada digli konkretno za neke radnike koji su ostali bez posla kao npr. u Jugoremediji ili Beobanci... i ko ovde zastupa nezaposlene, ko njih pita šta misle, oni su takvi socijalno nevidljivi, možda njima baš odgovara da se lakše zaposle... vreme je da se ovakvi sindikati reformišu".
Golem, definitivno.
Kad smo već kod Jugoremedije, kada bi TANJUG ovoga trenutka krenuo sa 24/7 tekstovima o silovanju tog preduzeća, ne bi mogao da dostigne količinu i kvalitet članaka koji su godinama objavljivani u časopisu Republika. Ni u besanom snu, u kome žive direktori i gloduri te agencije, koja u svom nazivu sadrži ime zemlje u čijem je uništenju debelo saučestvovala.
Nego, koje bre to pregovore? Možda one koji počinju i završavaju se rečenicom 'zakon će biti usvojen zato što je ova vlada dobila natpolovičnu većinu na izborima'?! Teorijski su oni mogli da formiraju i koncentracionu vladu, iz ko zna kakvih pobuda, pa da imaju apsolutnih 100% glasova na izborima, što i dalje ne može da prefarba istinu.
Naravno da nisu dobili to što papagajski repetira gospoja Tanjugovićka; to je još jedna od notornih laži uobičajenih za tehnologiju opstanka ove i ovakve ekipe istih na vlasti. Da jesu zaista dobili, fazon bi baš bio da ispoštuju celokupnu zakonom propisanu proceduru, pa posle - glasanje, kako se da očekivati. Ali jokbre, neće moći, zato što sirova sila zapravo uvek iskazuje stvarnu slabost onoga ko se nje laća. Vazda privlačna standardnom pripadniku abrogenog palanačkog kvazidruštva, ipak je to i dalje samo - sila. Na silu se uvek na kraju odgovara silom, i to je neopoziva istorijska činjenica, koliko god od nje okretali glavu, plašili se, priznavali ili ne njeno postojanje. Sila jedino, ultimativno-posledično, vodi ka goloj borbi za opstanak bez izuzetka; u tom trenutku istorije konsenzusi, pregovori i razum prestaju da postoje.
Tada leva i desna hemisfera mozga, ili strana politike, jednostavno dobiju novo ime - kuka i motika. Kada do toga dođe, više ne pomaže ono zloslutničko 'mislite o tome na vreme', jer je mišljenje već podnelo prijavu promene prebivališta.
Psihologija mase željne krvavog peska, palaca okrenutih na dole, linča i giljotine, slatkih laž-kolača umesto kila leba od 500 grama, na kraju uvek privremeno zameni stado makijavelistički glupih, zadovoljnih i nesrećnih ovaca. Pa posle sve iz početka, sa novom elitom u nove gluposti.
Opominjujući poslednji kez giljotiniranih glava prethodnika ostaje u mislima samo do naredne afere i vađenja na njih, iz perioda pre razdvajanja telesnog integriteta sprovedenog u predelu vratnih pršljenova. Zbog toga nijedna post5oktobarska vlast u Srbiji nije sprovela lustrativno giljotiniranje karijera (ne likova, to nikako) onih pre sebe. Pamti pa vrati, kolega. Givmifajv, pa da idemo dalje, do sledeće prevare i rotacije fotelja. Pridržim ti konopce dok ulaziš u ring.
Srećno! Silazak u jamu ima svojih prednosti i mana.
Bistro! Ovde i somovi i ovce žive u mulju.
Može tumačiti ko i kako hoće ovaj dopis centrale sindikata Nezavisnost upućen povereništvima; da li je u pitanju poziv na rušenje državnog poretka (što je samo po sebi besmislica, naročito u pseudo-državi poput Srbije), ili je to poziv na radničku (građansku) samoodbranu - odlučite sami. Samo nemojte sedeti po baštama kafana i kladionica, i dobacivati 'gle ove seljačine, opet ih dovoze da se vucaraju po Beogradu'. Okrenite makar glavu, od njih ako ne želite da priznate da ste je već okrenuli od sebe.
U ovoj zemlji je zimus uvedena šestojanuarska zabrana zapošljavanja u državnim službama, institucijama i preduzećima. Nikada se više njih sa lepkom za plakate pod noktima nije zaposlilo kao u periodu posle tog dana. Kada vas koliko sutra partijaški kadar-direktori, većinom na funkcije birani nepoštovanjem zakonske procedure, ne zbog radno-tehnološke (ne)sposobnosti već zbog partijske nepodobnosti, bez obzira na godine života i radnog staža, po novom Zakonu o radu jednostavno 'lakše otpuste, zbog lakšeg zapošljavanja', biće kasno. Ne samo za vas, lično, ni za vašu decu ili unuke, već za njihove naslednike. Ali, to spada u budućnost koja podrazumeva razmišljane i planiranje - ta dva visokoomražena sporta uma na Balkanu.
Kada čujete kako se ovi slepci na vlasti vade na one prethodne, iste takve, treba ih podsetiti da između Njih i Prethodnih stoje baš oni, sami sebi prethodni, zato što im je ovo drugi a ne prvi mandat na vlasti. Sindrom pomahnitalog poimanja pojma 'mandat' koje je praktikovao Tadić Odlepitis u trećem pokušaju, i dalje luta poput neupokojene aveti hodnicima zgrade u Nemanjinoj ulici. I ćera po svome, bez prekida, jer je našla novo, plodno tle, identično po stilu i ponašanju i skoro isto po sastavu i hranljivim sastojcima pogodnim za opstanak Palanke.
Uopšte nemojte sumnjati u to da bi Slobodan Milošević danas bio na vlasti, samo da nije bilo Trećeg Balkanskog rata u koji je upleo svoje ali i okolna plemena. On je započeo sve ovo što danas dovršavaju njegovi rizomi, preduboko ukorenjeni u sluđeno i podivljalo društvo: besomučnu pljačku, kriminalne privatizacije, otkaze, besramno laganje, izgladnjivanje penzionera, pretnje i golu silu, cenzuru i autocenzuru, strahove i nesanice, kontramitinge, silovanje medija i slobode govora, devalvaciju prosvete i nauke, pijacu diploma i zvanja bez znanja - i to ne kao faktor mira i stabilnosti na Balkanu već kao bankar na domaćem zadatku pod budnim svevidećim okom Horusa vulgarkapitalizma, kome je prednja (siva) "strana države" sve veća smetnja nasuprot (zelenoj) "strani bankara i korporacija", na poleđini. Onoj, sa okom.
***
Zadrigli sindikalci ne mogu i ne smeju da budu razlog građanima današnje Srbije da žmure pred još jednim otvorenim i besramnim pokušajem pljačke
opljačkanih, tim superhikovskim izgovorom za alavu spregu političke
kaste lažovčina i krupnog biznisa zasnovanog na orobljivanju i izrabljivanju. Ćutanje,
žmurenje, okretanje glave i podmetanje dupeta - predstavljaju siguran i proveren način
bespovratnog uvlačenja Malog Čoveka u njihov sistem korupcije. Previše je sindikalaca godinama unazad ljubilo ruku onima na vlasti. Sada, kada rukoljub postaje besmislen pred lupetanjem o izbornoj volji da se društvo dodatno raskupusa, oni ustaju ne bi li nekako pokušali da spreče neminovno. Ako do juče poslušni pas čuvar zalaje na pomahnitalu Glavu kuće, sluđeni i poslušni ukućani će listom zdušno okrenuti glavu odbijajući da sebi priznaju kako je ker ispao pametniji od njih jer vidi ko rastura dom, i još se manje štrecnuti kada Pater domus problem lajanja reši dvocevkom.
Sledi tišina, koja oslobađa griže savesti.
I
slobodno zajebite foru komunjarsko-samoupravljačkog etiketiranja
(još jedna od omiljenih metoda fašističke tehnologije) svakoga ko se
usudi da kritikuje napredne muke na putu i bespućima svetlije
budućnosti. Od svog formiranja, de profundis radikali su bili i ostali
najcrnji boljševici i staljinisti domaće političke scene, koji će svoje
stare komitete i otadžbinske uprave iz devedesetih zameniti savremenim ofisima, dok će svi ostali
(glasali ili ne za njih) i dalje biti najobičniji sankiloti iz devedesetih.
Zabijanje glave u pesak ili taktika 'zažmuri da te ne vide' tu ne pomažu. Nijedna plastifuksa sa Pinka ovakvo stanje stvari ne može da prefarba, koliko to mogu pristajanje
na slepilo i muk.
Radi se o saučesništvu, za koje nema saučešća.
Da se vratimo na početak, jer ovde kraja nema baš kao ni početka. Uroboros ili tkanje Točka vremena, sve je to isto u palanačkom ne-umu. Danas u Srbiji možete slobodno i legalno izabrati drogu koja će vas držati budnima, 24/7 u non-stop halucinogenim marketima poželjne stvarnosti: Pink movies, Pink action, Pink family, Pink kids, Pink music, Pink soap, Pink... u sto pinkematerine dalje nabrajanje, jer ti TV kanali ionako ne služe za gledanje već samo za besano silovanje daljinskog i indukovanu insomniju, taj provereni i omiljeni aparat kontrole ljudolikih zamorčića - pojedinaca i čitavih naroda.
Poznata je bila (i ostala) sprega fašista i industrijalaca poput Henrija Forda i Alfrida Krupa.
Zbog toga još više na težini dobija ovaj spot Die Krupps, dokazanih antinaci Nemaca. Na roze julokradikalskim nacionalfrekventnim drogama ga nećete videti. Zapitajte se zašto. U stvari, zapitajte se ZAŠTO se do sada niste bilo šta zapitali.
Od toga počinje otrežnjenje i buđenje iz privlačnog mamurluka besanice.
Radi se o tajnom savetniku ministara u Vladi Srbije za spoljnje & unutrašnje odnose, tj. višem vice-ministru za rad & razne odnose. Strani špijun, sa podugačkim stažom u branši, ubačen sa zadatkom da posadi GMO jagode od kojih se pravi pussylipstick. Odma' sam ga prepozn'o po frizuri! Smatram da ovo otkriće hitno treba dojaviti patridiotskim medijima, Amfiloxiusu d' Radovichu, Matheusu von Bechkovichu i ministarstvu za kaktuse & bodljikavu prasad.
BEOGRAD - Viši vice-ministar Japana zadužen za otklanjanje posledica prirodnih katastrofa Jasutoši Nišimura istakao je danas, u razgovoru sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem, spremnost Japana da učestvuje na donatorskoj konferenciji 16. jula i pruži značajnu tehničku pomoć u sektoru otklanjanja posledica prirodnih katastrofa.
rdeče na vzhodu...
Ministar spoljnjih poslova Srbije primio je danas Nišimuru i zahvalio mu za pomoć koju su Srbiji posle katastrofalnih poplava uputili japanska vlada i građani.
Japanski zvaničnik je zahvalio na solidarnosti koju su srpski narod i vlada iskazali posle velikog zemljotresa koji je 2011. pogodio Japan.
Čekbremalo, šta Dačić?! Šta SPS?!! Dokle više da se ti likovi koriste Tadićevim zaslugama za državu i partiju?!!! Dobro bre, i za narod...
Pa zašto je sikterkahvedžija Boris onomad u vreme zemljotresa&cunamija, poćerao sve direktore javnih preduzeća i ustanova širom Srbije (koji su tada bili članovi njegove Žute Mrlje), da uplate po koju kintu pomoći Japancima, neka im se nađe. Bez tih para sigurno ne bi uspeli da poprave ceo jedan auto-put ("tipa motor-vej", što reče prepodobni Tadić) za 6 dana. I kako sad, on se tom prilikom ubi od pomaganja a ovaj debeli izdajnik koalicije, ta tovljena ptica-prevrtljivica, taj požarevački Kvecalkoatl iz Žitorađu što u mutnome času izdade k'o pernata guja pod atletskim pazuhom Prelepog Urana, taj Banana-boj sa nindža-koferčetom - da, taj se danas koristi njegovim žutim perjem? Sada je sve jasno, zašto je na zastavi žutih Japanaca Sunce crveno umesto da je žuto, kakvo i treba da bude.
... rumeno na zahodu
Strašno, da se niko ne seti nesebične Tadićeve pomoći koju je uvalio drugima po džepu - naravno, sve po partijskom pe-esu - pa da ga makar pozovu na koktel parti i suši, ako već nije moglo susta.
To je stvarno nepravda.
Em izdaja žutila.
Evo, ja ću pokušati da ispravim tu sramnu grešku načinjenu žutim dobročiniteljima Japana. Od štovanog Nišimura-sana ovim putem zvanično zahtevam da obavezno uzme u obzir onih 50 hiljada rajhsdinara (50.000 RSD) koje su mu uplatili negotinski komunalci, i da shodno ključu raspodele japanske rikvercpomoći adekvatno odgovori i pomogne u uklanjanju posledica elementarne nepogode prethodne lokalne DS-SPS vlasti, oličene u projektu "Zelena pijaca na vodi, Magistru Milanu za života" u izvođenju baletskog ansambla "Tončev gradnja" - iz Surdulicu, naravno.
politička arheologija: Zelena pijaca u Negotinu (januar-jul)
Red je da se Japanci oduže za te silne pare. Približava nam se 30. maj 2014. godine (...), krajnji rok za završetak radova na još jednom od živih spomenika neumnosti. Ne valja kasniti sa ispunjenjem obećanja, naročito ako ste i dalje u vlasti. A baš bi nam fino legle te pare, k'o kec na predizborno raskupusan opštinski budžet za 2014. godinu. Poslednji put kada su nam Japanci nešto dali, u najboljoj nameri, bili su to autobusi za javni prevoz u Beogradu. Jasno je bilo napomenuto da će, ukoliko ne budu održavani u ispravnom i čistom stanju, ne po japanskim već po standardima svakog društva koje sebe smatra normalnim, ti autobusi biti oduzeti i vraćeni u Japan. Baš me zanima šta ćemo ovog puta da smislimo kao izgovor. Zanimljivo, ove godine Dačić nije poćerao svoje da na istu foru uplaćuju pomoć poplavljenim područjima u Srbiji. Nije bre on Tadić, al' ni Obrenovac nije Fukušima. Garant mu se u snu javio Nišimura i rekao "Sačekaj, vidiš da se Koštunica nikada ne žuri pa nemoj ni ti". Sačekaće on, da prvo čuje šta na tu temu kaže vlada, tj. Prvi Uzgajivač Kaktusa; mada, pre tri godine Tadić nije sačekao odluku vlade pa da ga razreže svojima karate udarcem. Još je zanimljivije koliko je ondašnjih Tadićevih svojih danas (ponovo) među Dačićevim svojima. A i šire.
U stvari, Tadić je taj koji je imao viziju pa se odžutio i osmislio novu zastavu svoje nove ekipice. Ništa bez Japanaca, ljubi ga baba.
***
To ti velim, sinko...
... al' baš sad nikako ne mogu da se setim šta.
Aha, setio sam se! Japanci imaju funkciju višeg vice-ministra. Odlična ideja, vrlo sprovodljiva. Bre, mnogo pametan narod ti Japanci. (rukotrlj, rukotrlj, rukotrlj) Crveno na istoku a žuto na zapadu. Šta bi to moglo biti? Da nije sramota u pitanju...
Da ne gubimo vreme, nedeljom uveče tako dragoceno za psihičku pripremu pred ponedeljak, hajde da pogledamo šta je to sve obeležilo ovaj produženi ustanički vikend od 4. do 7. jula:
Predlog #1 - Supozitorijamen
Opa, pred Vučićev odlazak u Moskvu pade jedno pravo uvlačenje!
Ne, nije u pitanju niko od "jedinih" opozicionara, ovoga puta Supozitorijamena glumi najveći stručnjak za militarističko novinarstvo & izbor mis maskirnog kupaćeg kostima, kolumnista koji strojevito-rafalno piskara koračnice za najstariji dnevni list na Balkanu. Naravno, a tko bi drugi do Miroslaff de Lazansky.
Bivajući tako de-be-lo
potkovan činjenicama na polju svoga interesovanja, u subotnjoj Politici
napisao je da "Rusija nikada nije Srbiji postavljala ultimatume", u
tekstu posoljenom standardnim setom kleropalanačkog antizapadnjaštva i teorija zavere.
Kada se samo setim njegovih slinavih hvalospeva NATO armadi
objavljivanih krajem osamdesetih godina u zagrebačkom Startu, ili šuljanja oko
US marinaca po Kuvajtu i Južnom Iraku (sa sve pratećim kamermanom RTSPS)... pa da, to se i moglo očekivati
od njega. Sada se, hvaleći Putina umesto Isusa, preporučuje za mesto u
Vučićevom koferu, čekiran kao lični prtljag na relaciji
Beograd-Moskva (i rikverc).
Zaista, Rusija nikada nije Srbiji postavljala ultimatume, već je to
SSSR činio Jugoslaviji (1948. su naredili spajanje Jugoslavije i Bugarske u
jedan sovhoz, pod pretnjom prinude), dok su se Srbi uglavnom sami
"nameštali" Rusima (da ne navedem neku drugu, adekvatniju katu kamasutre, daleko više praktikovanu u odnosima dva naroda).
I belim i krasnejšim podjednako. Rusima, naravno.
Vučić objanjava Lazanskom pod kojim uslovom može ga povede sa sobom u goste kod Medvedeva i Putina
U vreme najgoreg perioda Staljinovih čistki, sredinom tridesetih godina
XX veka, oko 5 miliona građana Sovjetskog saveza, za samo dve godine, izgubilo je život u
egzekucijama ili zbog namernog izgladnjivanja (kao što je to bio kazneno-pokazni slučaj u
Ukrajini, posle rata) dok je cirka 20 miliona njih protrčalo kroz
gulage. Nisu svi izašli odatle.
Bilo je to vreme kada je svaki individualizam bivao
nepoželjan i proglašavan za neprijateljsko ponašanje, kada je morao da ustukne
pred kolektivnim optimizmom. Baš poput Majakovskog onomad, i zamalo Pussy Riot koliko juče.
Eto, gospodine Mali Šešelju i druže Mali Slobo, kada sutra skoknete do Moskve, tokom naredna "dva dana pakla" iznađite malo lufta u rasporedu i pozdravite zajedničkog nam predsednika, druga Malog Kobu.
Red bi bio da zna koliko i mi njega volimo.
"Ko ne zna kako je stvarno bilo kad su '44 došli Rusi, samo neka pita svoju babu."
(narodna izreka u Istočnoj Srbiji)
Predlog #2 - JULinovska vrućica
Država, tj. državni organi, poslodavci, sindikati, zaposleni i nezaposleni građani - svi su oni zajedno deo DRUŠTVA, konju jedan birokratsko-staljinistički.
Počeo je jul, letnji mesec kojim caruju vašari, svadbe, slave i imendani, vreli dani, omorine i letnje nepogode. Nekada je to bio mesec političke (bezizborne) tišine, jer je preko leta radnička klasa cirkala pivo u debeloj ladovini i čitala tabloide koji su objavljivali paparaco fotke pripadnika političke kaste koji lade guzice u (nedostižnom) moru. Ovi danas, iz unapređene kradikalsko-komunjarske koalicije (KKK), ne prestaju sa bulshittingom čak ni po vrućini, do grla zakopčani u plagirane kreacije Huga Bosa; one, od pre 70 i kusur godina.
Jedna zanimljivost: na Disksvetu, koji je u svojim fentezi romanima stvorio Teri Pračet, trolovima i ono malo mozga što imaju, otkazuje poslušnost što je veća spoljnja temperatura. Mada, ovaj trol sa gornje slike više liči na Golema - napišeš mu komandu na papiriću i staviš u usta, da zna šta treba da radi i govori. E sad, za prste... kako se ko snađe.
Stvarno, ko našim ministrima u usta stavlja doslovce iste gluposti koje mesecima papagajski ponavljaju? Obratite pažnju na prste naših političara, možda naiđete na odgovor koji niste tražili...
Predlog #3 - Brejkdens
- I evo ga brejk! Stiče se utisak da može da ga brejkuje kad 'oće!
- Eto, ima u publici i onih koji navijaju za Federera.
- Auuuuut!
- Neeeeee!
- Daaaaaa!
- Toooooo!
- AAAAAA!
(komentator B92 06.07.2014, prenos finala teniskog turnira u Vimbldonu)
Stvarno je čovek totalno prolupao, kao da je u školi išao na časove arlaukanja a ne pravopisa. Ne vredi podsećati ga šta je u rečenici podmet a šta prirok, šta glagol radni a šta trpni, jer ne bi razumeo o čemu se radi.
Brejka umalo da bude, samo ne onog koji je spiker prizivao. Na kraju je sve ispalo ipak dobro po Đokovića, ali i po Federera: ovaj drugi je izgleda konačno naučio da bez suza prihvati poraz od "balkanskog skorojevića", a onaj prvi da između njih dvojice nema nikakve razlike osim zastavice kraj imena (do koje im je podjednako stalo, bez obzira da li snobuju ili se krste na terenu), da su danas uloge mogle da budu i obrnute, kao i da su obojica podjednako daleko od zemlje (rodne grude ili planete, svejedno) i pripadajuće joj poreske policije. Anyway, čestitam obojici na iskazanom fer-pleju; ovoga puta kako na terenu tako i (konačno) van njega.
Da su medijski radnici po vrućini naskroz prolupali (manite sad Neđu Kovinjala, tužnog Acu ili ludog Milojka), svedoči i internet izdanje Telegrafa, tog čuvenog etalona unapređene objektivnosti. Njihovi naslovi su sve nešto u stilu "BBC ne može da se pomiri sa činjenicom da je Đoković pobedio Federera i osvojio Vimbldon", "Šta vam izraz Novakovog lica govori o ukusu trave na Vimbldonu?", "Ovo je poen kojim se Srbin vratio na krov sveta!" i slične baljezgarije.
Ako se "Srbin vratio na krov sveta", to ne znači da su to isto uradili i Srbi, oni isti koji su od sredine maja zbog poplava prvo pobegli na krovove svojih kuća a potom i ostali bez njih. Mozgu koji je smislio ovakav naslov, ali i uredniku koji ga je pustio u javnost, očigledno su misli više okrenute ka nebesima nego prema zemlji. Nije ni čudo, s obzirom na visinu sa koje ih pomno posmatra Gospodar neba, zemlje, vode i vatre.
***
I tako je kamarad Miroslav L. radno obeležio dan američke nezavisnosti & sopstvene ovisnosti, drugu Aleksandru V. je propištao ventil na ekspres-mozgu, a drugar Novak Đ. je po drugi put mezetio englesku travu, sada se već može reći - tradicionalno. Prešlo mu u navici, i pehar i trava.
Ne znam da li će posle silnih kiša i poplava ovi štrkoliki komarci i skakavci širiti malariju i groznice, ali sve mi se više čini da potonja isparenja na vrućini pogoduju širenju Slinavke i Šapa, te dve najpogubnije bolesti po ovdašnje doktorate.
Ove nedelje na B92 nema Utiska. Priča se da dobra devojka ne zna šta su letnje šeme. Programske. Videćemo, videćemo...
