Referendum završen

Negotinski referendumski neredovni lokalni izbori su završeni, u potpunosti na način koji je ovde bio najavljivan, nedeljama unazad. Nažalost.

Konačni rezultati krvne slike (upravo pristigli sa laboratorijske analize):

Upisano birača: 39417

Izašlo na glasanje: 14879 - 37,75%

Broj odborničkih mesta u SO Negotin: 45

Važećih listića: 14495 - 97,42%

1. SNS-SPS: 10569 glasova, 71,03%, 36 odbornika

2. DS: 2788 glasova, 18,74%, 9 odbornika

---------------------------------------------------------------------

3. USS: 558 glasova, 3,75%, bez odbornika

4. GG NBK: 580 glasova, 3,90%, bez odbornika

Nevažećih listića: 384 - 2,58%

U odnosu na predsedničke izbore održane u aprilu 2017. godine, na lokalne izbore je izašlo nekih 2100 građana manje, iako su lokalni funkcioneri revnosno predizborno obilazili gastajbarterske klubove po miteleuropi, pritom naplaćujući "pripadajuće" devizne dnevnice.  Izgleda da ni Uskrs i Božić više izborno nisu ono što su nekada bili - barem je tako u Vlašingtonu. Danas je izlaznost bila za oko 5% manja u odnosu na onu u aprilu, i to se poklapa sa manjim brojem ljudi koji su glasali i osvojenim procentima po listama, što daje osnova za zaključak da je moguće napraviti validnu paralelu između predsedničkih i lokalnih izbora.
Kao i obično, izbori bilo koje vrste u Negotinu na biračkom mestu br. 48 u selu Plavna, tradicionalno od sabajle počinju sa 100:0 za vlast, što predstavlja konstantnu veličinu u ovdašnjoj izbornoj jednačini sa nekoliko nepoznatih i mnogo više poznatih. Tako je bilo i ovoga puta, baš kao što je na tom biračkom mestu ponovo najveći procenat glasova "za AV vlast" (95,24%), i biće opet tako sve dok neko tamo ne bude konačno kažnjen zbog svega što se radi. Ili to, ili da meteor tresne posred biračkog mesta #48... mada, nisam baš siguran da se u meteorskoj varijanti veoma brzo ne bi našla adekvatna i brza zamena - kako za birački odbor, tako i za prvih 100 glasačkih listića pretvorenih u kosmičku prašinu.

Boban "Kostolomac" iz Karbulova, ordinira sredom i subotom ispred Matićeve pekare na Zelenoj pijaci. Ništa lepše od vraćanja iščašenog atlasa uz miris vrućeg hleba i bureka na užegloj masti.

Idemo redom.

Anamneza:

1

Na listi SNS-SPS, socijalisti su imali 20% mesta, tj. 9/45 kandidata od kojih je jedan ustupljen Palminoj ekipi koju, naravno, predstavlja opet jedan od... pa, znate već kojih. Nakon ovih izbora, oni će imati 8 odbornika: 7 SPS + 1 JS, jer je zbog dogovorene kvote jedna od komunjarskih kandidatkinja udarnički postala "prekobrojna". Nema veze, uhlebiće i nju, nema razloga za bilo kakvu brigu. Kako će kradikali raspodeliti ostalih 27 odborničkih mandata na silesiju svojih & satelitskih firmi - potpuno je nebitno, jer neće. Vremenom će ionako uvideti - i volšebno otkriti, kako oni u Beogradu budu klizili ka neminovnom kraju - koliko "njihovih" to uopšte nisu, ali zato jesu koalicionog partnera.

Jedino nerešeno pitanje i dalje glasi: Šta će "koordinator SNS za celu Istočnu Srbiju osim Negotina" učiniti sa ovim rezultatom? Da, na Ničića mislim. Nezadovoljan što se "nije pitao ništa" pre ovih izbora, čekao je "neki kiks" pa da krene u asanaciju negotinskog kradikalskog bunjišta. Da li je ovo bio kiks ili ne - videćemo. Tek, na predsedničkim izborima je Vučić imao 65,58% glasova, pritom osvojivši oko 600 glasova više od ovih njegovih danas. Manje glasova a veći procenat - šta se u tim usijanim tintarama više vrednuje? Ako je do Vučića, onda procenti imaju apsolutni prioritet. Ali, ako je do Boška i SPS... e, to je već nešto drugo.
Kako god bilo, a biće, SPSovci su danas opet uspeli da proguraju svoje - i tek će gurati. Živi bili pa videli, jer broj 1 je uvek broj 1, čak i kada ga Meksikanci čudno pišu drugačije.
Možda Vučić i neće biti predsednik opštine Negotin nakon ovih izbora, ali Dačić to svakako hoće.

2

Demokrate su uspele da osvoje skoro identičan procenat glasova kao zbir Jankovićevih i Jeremićevih u aprilu; njihovo biračko telo je ionako bilo rascepljeno na tu dvojicu, a referendumski karakter ovih izbora ih je svakako ujedinio. Sa 250 glasova manje tj. oko 1% više u odnosu na april, prate trend koji je važio i za one pod rednim brojem 1. Fiktivno pojavljivanje kandidata iz lokalnog LDP na ovoj listi (koji su i u aprilu uglavnom podržali Jankovića), postalo je još fiktivnije nakon činjenice da je jedan deo njih digao ruke od propale firme i prišao demokratama još pre ovih izbora. Imali su i zašto, i ne treba ih zbog toga mnogo razvlačiti po čaršijskim i internet abrovanjima.
Za razliku od liste SNS-SPS, lista DS je bila za trećinu kraća, što oni pravdaju prvenstveno strahom kod ljudi od sankcija koje bi im ekipa na vlasti priredila ukoliko se prihvate kandidature; strah, ali i unutrašnje nepoverenje bili su uzrok i odugovlačenju sa prikupljanjem potpisa i određivanjem "čuvara glasačkih kutija". Moral je trenutno najkvarljivija roba u Srbiji, i Negotin tu nije nikakav izuzetak. Ova dva, nimalo naivna problema, demokrate su mogle da reše javnim obraćanjem svim građanima Negotina koji se ne plaše i voljni su bili da im pomognu u glasanju protiv naopake vlasti, koliko god da ih (malo) ima. Lista u potpunosti popunjena bi im svakako donela još koji procenat, možda i konačno preko 20%, pa i tog desetog odbornika, a to bi onda zaista postalo problem za komitetsku koaliciju. No, nisu tako uradili, i rezultat je takav kakav je.
Demokratska stranka će sebi i građanima učiniti veliku uslugu onog trena kada bude prestala da priča kako je "jedina koja može da smeni SNS sa vlasti". Na vlasti su SNS i SPS, uz buljuke politikantskih supozitorija, a njih (ili bilo koga drugog) sa vlasti jedino mogu da smene građani svojim glasovima. DS je tu najistaknutije i trenutno najizvesnije sredstvo za postizanje tog cilja, ali svakako nije jedino, i što to budu češće imali na umu, to će za sve biti bolje. Silni "jedini" su pri samom vrhu liste onih koji su ovom društvu došli glave, što i nije neko društvo kojim bi se trebalo hvaliti.
Nakon što je Vučić ispalio svoje fanove, jer se posle nedelju dana besomučnog najavljivanja nije pojavio na skupu u Hali sportova, DS je situaciju morala da kapitalizuje lecima namenjenim građanima u kojima na konkretnim lokalnim primerima pokazuje i dokazuje naprednjačko licemerje koje se proteže od vrha do temelja piramide njihove vlasti. Morala je, a nije, krijuči se iza floskule "mi ne radimo negativnu kampanju". Ponekad se divim njihovom umeću da ne vide koliko je protivnik na klimavim nogama.
Ako su nešto uradili dobro, to je da su smogli snage da izađu na izbore pod svojim imenom, bez koalicija, da sa kakvim-takvim (druge i nemaju, pošteno govoreći) svojim snagama izguraju ovu kampanju i konačno naprave sasvim pristojan rezultat shodno mestu i vremenu u kome se nalazimo. Od toga bi mogli da naprave dobru polaznu osnovu za dalje, ukoliko budu umeli.

Napomena #1:
Sindrom "manje glasova a veći procenat" karakterističan je za ove dve izborne liste, koje su ujedno i prešle cenzus, i to sa približno srazmernim odnosom manjka glasova i viška procenata u odnosu na ukupno smanjenu izlaznost. Ove dve liste zajedno imaju zajednički manjak od oko 850 glasova; šta je sa onih preostalih 1250?

3

Svrljiška seljačka stranka iz Negotina nije prešla cenzus - jer tako nije ni bilo planirano. SNS svojim bivšim članovima ne ukazuje preteranu milost, a naklonost će tek morati da zarade. Na dobrom su putu, a osvojenih 558 glasova bi možda mogli da objasne i onaj manjak u kradikalskoj vreći sa glasačkim listićima. Možda da, možda ne, ali to je sada ionako nebitno - baš kao što je bilo i pre izbora. Kakav bre crni "Etno-kuvar" & slične monade...

4

Antikorupcijska lista grupe građana DJB-Dveri & Co. je osvojila 580 glasova, tj. 3,9% "ukupne izborne volje građana Negotina". Saša Radulović i Boško Obradović, kao kandidati na predsedničkim izborima u aprilu, osvojili su 695 (270+425) glasova ili 4,09% (1,59+2,50). Izlaznost smanjena za 5% u odnosu na april, i neizlazak na izbore pod sopstvenim firmama već pod bezličnom antikorupcijskom parolom (možda bi bolje prošli da su umesto naziva "Negotin bez korupcije" upotrebili "Korupcija bez Negotina"), u potpunosti objašnjavaju njihov rezultat koji je u zbiru skoro identičan onom sa predsedničkih izbora.

Napomena #2:
Šešeljevi radikali nisu izašli na izbore po prvi put otkad postoje u Negotinu. Njihovih aprilskih 580 glasova + DJB/Dveri razlika daju otprilike zajedno 700 glasova. Sa već spomenutih 850 manjka za SNSPS i DS, to čini oko 1550. Gde su još 550 nedostajućih glasova? Saberite to sa "seljačkim" glasovima i videćete da se skoro poklapaju sa zbirom koji su osvojili svi ostali nespomenuti opiljci od predsednički kandidata iz aprila (uključujući i Belog fantoma).
Efekti Jankovićevog i Jeremićevog poziva na bojkot su danas bili više nego evidentni.

Dijagnoza:

Radikalne i napredno invazivne metode, za razliku od pacijenta u Pećincima, u Vlašingtonu za sada nisu bile primenjivane niti je bilo neke preke napredne potrebe za tim. Ne znači da je neće biti, svakako. Ovde bi pre trebalo pokušati sa nekim od antidepresiva ili adrenalin-busterima širokog spektra i dejstva po pučanstvu, što se najčešće postiže govorenjem istine bez straha, hapšenjem lopova i ignorisanjem lažova - a upravo je sve to ono što se ovde ne radi, već se i dalje kao placebo terapija koristi okretanje glave od sebe i stvarnosti, bez ikakvog efekta po pacijenta.
Čuvena fama o "gastarbajterima koji dolaze autobusima samo da glasaju za SPS svaki put" razbijena je ove godine čak dva puta, brojke su tu neumoljive. Ni Uskrs niti Božić nisu bili dovoljan motiv da ih u većem (ili bilo kom) broju privuku da dođu na glasanje. Jednostavno, generacija zbog koje je nastala ta fama, više ne postoji. Njihova deca više nisu gastarbajteri, već Austrijanci, Nemci, Švajcarci, Šveđani, Danci, Francuzi... koje Negotin ne zanima ništa više od Pjongjanga ili Kandahara.
A to što ovdašnje opštinare i dalje zanimaju devizne dnevnice, poodavno više nema veze sa gastarbajterima i njihovim glasovima, već sa... znate već i sami čime.

Umesto terapije:

Večeras je zgrada negotinskog "Komiteta" izgledala ovako:
Dole levo - demokrate se pokrile aluminijumskim venecijanerima.
Dole desno - kradikali se umotali u pakpapir sa Vođinim likom.
Gore desno - komunjare u polumraku, kako to obično i rade kada nešto muvaju.
Gore levo - čuvena plafon-padavičarska sala SPS, upakovana u socijalne zavese požutele od starosti, vlage, pušenja i sramote čemu su sve morale da prisustvuju decenijama unazad.

Ceo Komitet u polumraku, oko njega buljuci dece sa "nenegotinskim" naglascima, ekskurzijski privedene da odrade kampanju maltretiranja negotinaca, za sendvič sa prilogom od naprednih obećanja. Bolje da su ih odveli u Muzej, nešto bi makar naučili o istoriji i kulturi zemlje i grada koje njihov Vođa & Co. tako napredno i temeljito razvaljuju.
Večeras su makar demokrate mogle simbolično da razmaknu te svoje venecijanere, da širom otvore prozore stranačkih prostorija tokom prebrojavanja glasova. Učinili bi veliku stvar mnogima - njima na večerašnjih +10 u Negotinu ne bi bilo preterano hladno unutra, prolaznici bi videli da iz te zgrade ponekad ume da izbije i svetlo a ne samo da isijava mrak, a "neki" spolja bi se svakako smrzli od tog prizora. Da im ne bude večeras baš sve potaman, u šta su tako osiono ubeđeni. Nažalost, ta antikradikalska terapija je večeras izostala. A baš je bila zgodna prilika...

Nakon svega, mene je sramota zbog toga što negotince nije.
No use for any further comment.

Neka čudna matematika

Unutarstranački izbori kod demokrata su došli, i prošli. Birali su i izabrali tako kako su birali i izabrali, ostaje im sada samo da to do narednih unutarstranačkih izbora odpate. Jer, teško da će više iko osim njih samih patiti za bilo čim što ima veze sa tom strankom. Naravno, za to oni nisu krivi od sinoć; dvanaest godina urušavanja stranke i prenemaganja pred biračima da bi im samo uvalili još po koju šibicarsku foru pred izbore, nisu od juče. Ali jesu od Tadića, i od ekipe njegovih likova koji nemaju nameru da odustanu od šibicarenja umesto da menjaju ovo društvo i njegovu budućnost.

Nema nikakve svrhe baviti se novoizabranim personalnim rešenjima u DS, pa to nećemo ni raditi.
Međutim, postoje neke stvari, u vezi jučerašnjih "najdemokratskijih izbora među demokratama", koje se mogu svrstati ili 1) u glupost i diletantizam, sveprisutne u domaćoj politici, ili 2) u bezobrazluk, koji je takođe sveprisutan i takođe u politici. Ovo važi za sve stranke u Srbiji, demokrate ne predstavljaju izuzetak.

O čemu se radi?

O načinu na koji "neko", ko prati izbore za predsednika svoje stranke, izveštava članove ali i javnost o tome kako protiče izborni dan. Naročito o trenutnom stanju izbrojanih glasova koje je dobio svako od kandidata ponaosob.

U čemu je problem?

Ukoliko za unutarstranačke izbore važe osnovni principi koji važe i za bilo koje druge izbore, onda se to odnosi i na brojanje glasova, njihovu klasifikaciju, preraspodelu i prezentovanje. Dakle, kada pogledamo kako demokrate izveštavaju o tome, moramo se zapitati da li oni uopšte znaju, ne samo razliku između važećih i nevažećih glasova, već i matematiku uopšte.

Pogledajte samo kako izveštavaju o tome na svojoj zvaničnoj fejsbuk stranici (barem je tako predstavljaju), jer na zvaničnom sajtu ne postoje tabele prezentovane u nastavku ovog teksta. Pored toga, neki drugi portali su periodično od njih preuzimali te izveštaje i dalje delili informacije, a da niko nije obratio pažnju niti komentarisao određene računske nelogičnosti (osim jednog komentara na fejsbuku).

58 - 80

21:30 - Na 58 (od 112) obrađenih biračkih mesta, situacija je bila sledeća:

- Od upisanih 7744 glasalo je 5059, od toga 32 nevažeća i 4942 važeća glasačka listića; razliku od 85 glasača verovatno čine oni koji su uzeli glasački listić ali nisu hteli da ga ubace u glasačku kutiju.

- Ako je glasalo 5059 demokrata na tih 58 mesta, kako je onda ukupan zbir glasova koji su osvojili kandidati 5128? Kako to da je broj osvojenih glasova - podrazumeva se da su to samo važeći listići, kojih je bilo 4942 - veći za 69 od broja onih koji su glasali, tj. za 186 od broja važećih listića?

22:00 - Na 80 (od 112) obrađenih biračkih mesta, situacija je bila sledeća:

- Od upisanih 14290 glasao je 8701, od toga 62 nevažeća i 8556 važećih glasačkih listića; razliku od 89 glasača verovatno čine oni koji su uzeli glasački listić ali nisu hteli da ga ubace u glasačku kutiju.

- Zanimljivo je da se na novoobrađena 22 mesta među 3642 novoizašla glasača pojavljuje 30 novih nevažećih i 20 neubačenih glasačkih listića... baš kao što je zanimljivo i da na ta 22 biračka mesta ima 6546 upisanih članova DS sa pravom glasa. Nekakva relacija se (možda) i može naći kod nevažećih, ali kod nedostajućih...

- Ako je glasao 8701 demokrata na tih 80 mesta, kako je onda ukupan zbir glasova koji su osvojili kandidati 8935? Sada je zbir osvojenih glasova po kandidatima veći za 234 od broja onih koji su glasali, tj. za 379 od broja važećih listića? Razlika je sada još veća.

101

23:00 - Na 101 (od 112) obrađenom biračkom mestu, utvrđen je rezultat kao na slici. Nakon toga, stranački organ zadužen za sprovođenje izbora više se nije oglašavao posle objavljivanja pobede kandidata koji je osvojio najveći broj glasova u prvom krugu. To je ono što je prezentovano medijima, i tačka.

Zaista, neka čudna matematika.

Neko je u DS, očigledno na kraju ukapirao da im račun u onim "sivim" tabelama nikako ne valja, pa je na kraju objavio samo donji grafikon. Ako im je autor softvera za praćenje ovih izbora isti kao i za one čuvene od pre nekoliko godina (kada nisu svi prisutni delegati mogli da glasaju niti su svi glasovi na kraju bili izbrojani, ali se zato znalo da je Đilas pobedio Pajtića) ili još čuveniju skupštinu klana Harkonen (kada je Pajtić obalio Đilasa), šta od njih treba očekivati ukoliko sutra opet dođu na vlast?

Pa isto, kao i kada su bili na vlasti pre pada.

fejsbuk stranica DS (facebook.com/demokrate)

Prosto je neverovatno da u radnom izbornom telu niko ne vodi računa o tačnosti podataka koje objavljuju, koliko god da se više bave sobom a ne time šta će reći javnost. Dokle god budu tako radili, dotle će im se razni bivši i budući "savetnici", "državnici" & slični mangupi u njihovim redovima svaki čas čuditi i bezuspešno truditi da shvate ono što odbijaju da vide:

Ko narodu prodaje priču o tome kako u tržišnoj ekonomiji, kakva treba da bude i domaća koju bi da kreira DS, "nema besplatnog ručka", mora da prihvati važenje tog (svog) principa i za izbore.

Poštovane demokrate, danas više nema besplatnog glasa.

To dobro znaju Vučić i Ljajić, kupujući glasove državnim parama. Ako bi ste i vi da radite poput njih, onda bolje nemojte ni da izlazite na izbore. Nikada više.
Fora sa plašenjem glasača manjim i većim zlom, samo dodaje vetar u jedra tehnologiji straha koju koristi sadašnja kradikalska vlast - i ništa drugo. Njih je moguće pobediti jedino kvalitetom, a ne trulim kompromisima, koketiranjem sa palanačkim nacionalistima i popovima, odmahivanjem rukom i podsmevanjem svakoj kritici - pa čak i onoj da ne znate osnove matematike. Možda je u pitanju greška u softveru, ali sve dok to neko na objavi sa zvaničnog mesta, ostaće izražena sumnja da je "opet nešto muvano oko izbora". Što bi deca rekla, iz aviona se vidi da se tu nešto ne uklapa...

Glasove ćete "kupiti" samo tako što ćete poštovati one kojima se obraćate u želji da glasaju za vas. Kako? Pa prosto: za početak, krenite od poznavanja matematike za prvi razred osnovne škole. Tu se sve nauči - kako treba, ili pogrešno. Ionako će se jednoga dana sve videti, onako kako je naučeno.

Obavezno.
I još nešto: glasovi se ne kupuju (sa i bez apostrofa), već se samo pozajmljuju. Razlika je suštinska. Kada to shvatite i naučite da poštujete, tada će možda i ova zemlja konačno videti prvi tračak nade da ima šanse za bolje od ovog zla.

izvor:

58/112

80/112

101/112

Skupština klana Harkonen

Izborna skupština DS?

Novi predsednik?

Zaokret?

Ništa od svega pomenutog, to samo Žuta mrlja i dalje izvodi dvostruki aksl po vertikalnoj osi. Osim onog dela koji se tiče načenika Borskog okruga (gde je samo ime drugo, ništavno i preletačko po transverzali DS-SNS), sve ostalo je isto - baš kao što su i svi oni ostali isti. Nema se šta dodati niti oduzeti u odnosu na taj blogpost#171 od 07.07.2009. godine.

Budimo ozbiljni: rotacija dvojice unutar klana Harkonena na poziciji čelnika Demokratske stranke, ne znači ništa za antinaprednjačku opoziciju (koja ionako ne postoji - barem ne u partijaškom smislu). Glosu Raban ili Fejd-Rauta, Dragan ili Bojan - tek, Harkonen ostaje Harkonen. Sve to još manje značaja ima za građane Srbije. Izbor (ovih) potpredsednika DS, makar po imenima izabranih, verovatno ima daleko veći značaj od izbora predsednika, ali zavisiće samo od toga šta uopšte znači biti potpredsednik te stranke.

Ako su oni uopšte više stranka, posle svega što načiniše od sebe, a kolateralno ili namerno i od ovog društva i njegove države.

Ukoliko mislite da preterujem, pročitajte šta su sve prethodnih dana (protiv)kandidati izjavili jedni o drugima, i šta postskupštinski pišu večeras po društvenim mrežama. Ne mislim na bulevarske naslove i foršpane, već na drugi, treći i sve ostale pasuse koji počinju sa "ali", "međutim" i sličnim kontrapunkt-poštapalicama.

Dobrim delom zahvaljujući i domaćim Harkonenima, Srbija sve više podseća na Dinu, peščanu planetu na kojoj žive gigantski crvi čiji se ekskrement (poznat i kao melanž ili začin) koristi kao droga, najcenjenija u tom delu Galaksije. Oko njega se vodi silan interplanetarni rat. U Srbiji je vlast najjača droga, oko koje se crvi pobiše kao besne gliste. Imperijalne sardaukare oduvek imamo, fremeni više ne postoje.

***

Kako to obično biva, Blic ponovo prevazilazi sebe u budalaštinama. Evo njihove prve vesti po okončanju izborne skupštine Žute mrlje:

Blic gramatematika

"U neizvesnoj utakmici za lidera stranke, sa veoma malom razlikom od 184 glasa, Bojan Pajtić, dosadašnji zamenik predsednika, pobedio je u utakmici za lidera Demokratske stranke. Dosadašnji lider Dragan Đilas izgubio je sa manje od sto glasova."

Izgubio ZA manje od sto glasova (naravno, 184 je manje od sto), ili je osvojio ukupno manje od sto? Eh te brojke i slova, ko ih izmisli, baš kao i matematiku i gramatiku.

Nekom žuta, a nekome slepa.

Mrlja.

Vusi Rajot

Pre nego krenete da čitate potonji tekst, odgovorite na nagradno pitanje:

Tko se to nama krije iza kožne sadomazo maske bez otvora za oči, uši i nos, samo sa rupom za uzdisaje i izdisanje?

Odgovore striktno izgovarajte u sebi, nikako naglas, jer neprijatelj i njegove službe sve pomno prate i snimaju ne bi li to koliko sutra zloupotrebili u nekoj novoj kampanji spasavanja Srbije od nje same.

SSSRusija ima Pusi Rajot, klinke pankerke koje su zbog kantanja negdašnjeg KGB egzekutora posred rusoslavne crkve, otperjane u radni konclogor za žene na par godina. Pošteno je reći - u Gulag XXI veka.
SFRSrbija ima Vusi Rajot, infantilnu bandu zamlata čija je pevaljka Ellena Tryvanskaya danas gromko zakliktala ko sokolica glede nenarodnih fašističkih naprednjačkih komunalnih radnih kampova za fanove njene grupice. Do objekata srboslavne crkve se još nije stiglo, ali... ne lezi vraže.
Prvu "državu" možemo slobodno zvati Pusija, a drugu Vusija.
Bez R.
No, da krenemo redom. Prvo definicije.

Pussy Riot je najbolje ne prevoditi bukvalno sa engleskog jezika. Ne zato što bi to ispalo vulgarno (u Srbiji je sam život vulgarniji od poganog jezika ili eksplicitnog govora), već stoga što ne bi ukopčali smisao poruke koju šalje naziv benda ruskoj i svetskoj javnosti. Na stranu vomito negro silesija upućena na njihov račun od strane slavjanskijeh crkava i crkvotina, KGB, ČEKA, UDBA, SDB, AFŽ, ŽENES, BIAsnajkaCIA, SIGURIMI, SECURITATEA i ostale nevladine organizacije. Pusi Rajot su ekipa klinaca kojima je muka više od boljševizma koji se klacka po tankoj žici i svaki čas naginje malo ka fašizmu pa malo ka ortodoksnom šerijatskom kolektivizmu. Svoj protest upriličili su u crkvi kako bi ukazali javnosti koliko aktuelni putinizam zloupotrebljava RPC za farbanje uspavanog mozga Matjoške Rosije.

Dakle, kako bi onda preveli naziv ovog benda? Kao poziv Ribica na Pobunu, upućen Pizdama Pilećeg Mozga. Otprilike bi to bila suština poruke te plaćeničke udruge.

Od rekvizita koriste vunene maske i čarape drečavih boja, sa otvorima za oči i usta. Da vide i pevaju o tome šta vide.

A ovi našinci, ko su sad pa oni?

Engleski rečnik slenga kaže sledeće:

1. woosy - kukavica, nekarakteran lik, ženski petko, luzer (gubitnik), tupadžija

2. woosie - beskorisan, irelevantan, bezveze

Obe varijante se isto izgovaraju bez obzira na pisanje. Vuuusi, sa dugim "u" (kao npr. "uuujbt")

Koji je to povod za ovo bridžovanje savremenih ruskih staljinističkih akrobacija i engleskog šatrovačkog? Naravno, ponovo su na tapetu domaći nesrećnici poznatiji u biračkom telu pod tajnim partijskim imenom "Demokratska Stranka bez Srbije" iliti skraćeno DSbS. 

Šta su sad to siroti opet zgrešili pa da ih razvlače bitange po blogovima?

Ništa posebno, oni nastavljaju sa starom proverenom taktikom glumatanja nesrećnih žrtava naprednjaštva svaki put kada uopšte nisu u žiži interesovanja javnosti ili kada (kao sada) jesu previše istaknuti u medijima. Vascelo vreme su se pre, za i posle izbora bavili sami sobom i krivili za to sve druge osim sebe, tako da najnovija Trivankina kuknjava povodom naprednoekološke akcije čišćenja i provetravanja opštinskih kancelarija od mirisa pokvarenih žutih jaja zaostalih tokom proteklih godina od silnih Vaskrsa, Tucindana, Đurđevdana i inih ortodoksno-demokratskih praznovanja ne predstavlja nikakav novi izum ili nedajbože projekAt koji iziskuje posebnu pažnju i slobodno vreme naroda.
Pa ipak, kako ne povući paralelu između maltretiranja i gulagerovanja onih klinki iz Rusije i domaćih žutih kukumavki koje u Kuršumliji popiše četke i metle, bez Šećeroskog na horizontu događanja. Paralelno sa ovim čišćenjem, sprovedeno je i jedno drugo, neekološko, u lokalnom odboru DS u Sremskoj Mitrovici. Zašto nabudžena pevaljka i o tome nešto ne zaćurlika, kad se već dohvatila mikrofona?

Zato što je sremskomitrovački slučaj interni, unutar četiri partijska zida, dok je kuršumlijski eksterni - izvan kancelarijskih zidova, iz kojih su ih na čišćenje ulica poterali naprednjaci. Da je sav taj cirkus južne pruge tužan i ružan, to svi znamo. Ne samo isterivanje iz kancelarija i fotelja žutih kadrovika, već i njihovo prethodno uterivanje u te iste, za vakta njihove vlasti.

Radnu obavezu bez gulaga propisali su novoustoličeni naprednjački direktori i ostali opštinski funkcioneri, i to (izgleda) stvarno samo za one koji su se u prethodne četiri godine u lokalne firme i ustanove uvalili preko žute partijske radne knjižice. Dakle, rade tačno ono što je još svojevremeno obećavao Šešelj da će učiniti čim se dokopa postoktobarske vlasti, a potom i Tom&Jerry horski ponavljali za njim. I gle Čuda, zaista su počeli da ostvaruju svoje najave, desetak godina kasnije. Krenulo se od jedne od najzapostavljenijih opština u Srbiji, markirano je devastirano ogledno dobro, svojevrsna naprednjačka Pustinja Mohave u kojoj će konačno javno oprobati svoje eksperimente tako dugo kuvane i čuvane po zemunskim laboratorijama, skrivene od razuma među ukoričenim tomovima šešeljističkog bezumlja.
No, sve mi se čini da mesta panici i zabezeknutosti ovde nema. Napredni radikali danas rade sve ono što do juče sve bleđe demokrate nisu smele ili htele. Umesto što su potpirivali nastanak SNS i lapot SRS, trebalo je da puste tadašnje slobodne Slobine radikale da se sami podave i tako nestanu sa političke scene. Pošto alavosti nema kraja, neminovno se dođe do ovog zida u koji je danas konačno tresnula (nekada) Demokratska Stranka.

Samoumlaćivanje jadikovkama na temu Kuršumlidžebanlije dodatno je boldirano i budalaštinama na temu samopregornosti Borisa Tadića koji uporno odbija da iskoristi sve što mu život i privilegije pružaju, Neće bre u službena kola i kancelariju o trošku naroda - pa to ti je! Naravno, nije blesav da prizna kako više nije predsednik i da to više nisu ta kola i kancelarija. Plus, možda će u toj kancelariji konačno nešto morati i da radi između vozikanja? Neka, ne nasedaj na provokaciju Borise! Bori se, ne daj da te od predsednikovanja odvoje neki ljudi i jezici zli koji naokolo propovedaju da nisi više predsednik svih srBskih hromozoma i mitohondrija, a da uskoro više nećeš gospodariti ni Žutom Mrljom.
Eh, sudbo kleta, što bre Borise ne iskoristi onaj HAARP iz Barajeva da munjom sagoriš Tomu dok je još uvek bio samo na stiroporu a pre infuzije i glasanja... 

Narod bi tada morao da glasa za tebe jer drugog zla više ne bi bilo.

Nego, da završimo mi tu prezentaciju ovih naših trubadura po imenu Vusi Rajot.
Stvarno, ko su bre oni?

Kako već rekoh, radi se o grupi "članova i simpatizera DS i URS" koje su novoimenovani SNS direktori u Kuršumliji malo poćerali iz kancelarija na jarko Sunce i svež vazduh, pa im usput uvalili i alatljike gradske čistoće da, dok tako šetaju po krugu apsane, malkice odrade i nešto u korist lokalne zajednice. Po njihovim vaisitinu smelim i odvažnim tvrdnjama, rešeni su da podignu bunu (riot) protiv onih koji zlokoriste moć od naroda im datu u cilju osvete za sve strahove koje su imali u noći onog 5. oktobra. Ispalo je bezrazložne, kada se sve sabere.
Osveta nije ništa novo među Balkancima, štaviše počinju da se brinu kada je duže vremena nema. Novo je međutim totalno prolupavanje frontmenke-pevaljke benda Vusi Rajot, koja u današnjem obraćanju medijima uspeva da dosegne novi vrhunac dna. Aktuelno uvaljivanje metli njenim kuršumlijskim fanovima ona proglašava "prinudnim komunalnim radom" (za sada niko nije prijavio pretnju streljanjem zato što je odbio fizički napor i znojidbu po suncu), a zatim još i gore "da čiste grad, da obavljaju poslove na kojima nisu zaposleni i bez ikakvog rešenja, sistematizacije ili pravnog akta rade poslove namenjene ponižavanju i ugrožavanju ljudskog dostojanstva".
Drugarice Jelena PVC Trivanovna, komunalni poslovi nisu ponižavanje i ugrožavanje ljudskog dostojanstva već osnovni radovi na održavanju civilizacijskog minimuma jedne zajednice. Komunalci su takođe živi ljudi čiji je posao da čiste za vama. Red bi bio da i sami malo založite i priložite... Zbog ovakvih antologijskih idiotizama, koji su svojstveni samo princezama koje žulja i sama primisao na zrno graška, žuta Stranka Sa Posebnim Potrebama stigla je dotle dokle je potonula. Ukoliko uopšte neko u DSbS ima nameru da krene ka površini, ovakvi primerci moraju biti bezuslovno eliminisani iz političkog života Srbije.
Naziv Vusi Rajot slobodno možete da prevedete kao Pizduzbuna, jer to je to - i ništa drugo.

Da ne zaboravim: od opreme, ovi domaći striktno koriste pomenute kožne sadomazo (SM) maske bez otvora za oči, uši i nos. Niti vide, niti čuju, niti osećaju smrad koji se širi Srbijom. Važan je samo onaj otvor kroz koji silikonska ustašca povremeno zapoju neki od novih hitova sa beskonačne trake genijalnog para Krstić&Shapiro. Plus uzdasi i izdisanja, naravno.

A to što su među kuršumlijskim gulažanima i članovi URS, evo secite me gde sam najtanji ako Dinkić ne preokrene u svoju korist i debelo naplati Vučiću na nekoj drugoj strani, plus dodatno disciplinuje te svoje južnoprugaše. Živi bili pa videli.

***

Biće još ovakvih gafova i budalaština, u to sam uveren. U DS tek predstoji težak vatreni obračun i sve ove akrobacije koje danas gledamo služe samo u jednu svrhu: da zaobiđu suštinu problema unutar Demokratske Stranke. Suočavanje sa istinom i jasno definisanje lične odgovornosti svakog člana te stranke za sve ono dobro i loše što je tu partiju dovelo na najniže grane od njenog osnivanja.
Budućnost te stranke lako se može predvideti: krene li pročišćenje od samog vrha pa do poslednjeg člana, od njih će možda jednoga dana biti nešto. Bude li išlo suprotnim putem, od običnih pešaka i piona, nikada se neće stići do vrha. Tako je uvek bilo i biće.

Dok se ne reše kojim će smerom ići, jer je put više nego jasan, demokratama poklanjam spot Direktora i pesmu "Čistićete ulice" da je slušaju svaki dan dok se ne opamete. Pesma nije bila namenjena njima, već njihovim dojučerašnjim crvenim partnerima u jahanju Srbije. Istim onima koji im se sada smeju sa prozora kabineta i iz automobila kojima su se žuti nekada vozikali do njiva i štala, dok čiste za sobom i za njima. Hjeh, em direktori em čistićete ulice. Vaisitinu...

Da, drugarice Ellena Tryvanskaya.
Sram te bilo.

p.s.
Hm, Sremska Mitrovica ima skraćenicu SM, baš kao i ona kožna kapa koju nose Vusirajotsi...

Dragoljubov žuti prljavi taksi

Hajde malo o vožnji...

1. Dragoljubov

Da li se neko seća grupe Dragoljubov Taxi? Jedini album su izdali 1979. pa isparili posle njega. Bend je vodio Dragoljub Crnčević, i od cele priče uglavnom im je ime benda ostalo upamćeno kao jedna od stvarno poštenih budalaština domaćeg roka. Bio je to album sa ubedljivo najmanjim tiražom u istoriji jugoslovenske diskografije.

Nedavno je Dragoljubov Taxi oživeo, ali u jednoj sasvim drugačijoj i daleko glupljoj postavi. Izdanje 2012. poznatije pod umetničkim imenom "Poslanički klub Demokratske Stranke u Skupštini Srbije". Frontmen - Dragoljub al' Mićunović. Čiča toliko dobro vozi partituru, pardon - partijsku turu, da su već počeli naokolo da mu ispadaju saputnici, po regionima.

Dragoljub v.2.12 je imenovan za glavnog dispečera ove taxi grupacije "zbog kohezivnog kapaciteta". Bože me sakloni, kao neki super lepak ili bolje reći - čep. Btw, taj Dragoljub Kohezivni baš nešto i nije bio kohezivan kada je 1994. naduren napustio Demokratsku Službu i formirao Demokratski Centar.
OK, vratio se kohezivniji, priznajem bez mučenja.

Dragoljubov (skupštinski) Taxi u poslednje vreme ima neutaživu potrebu da pretrne svaki put kada ih novopostavljeni prvi špijun Srbije pogleda sa govornice, onako blago ribozomski, a da ih pritom doslovce ne spomene. Tada Dragoljub odmah uzima mikrofon iako ga niko ništa ne pita, pa se hvata nepoštovanja pravila lepog ponašanja na koja se do juče bacao koskama i lupinzima. Demokrate nikako da shvate da Vučić više ne mora da ih spominje kada laprda o korupciji bivšeg režima, umesto da priča o onome što je tema rasprave. Dovoljno je samo da klimne glavom prema njima i kamera uvek podobnog RTSa kadrira ceo žuti poslanički klub, u čijim čeonim redovima sede baš oni čija se imena najviše razvlače po Dnevnim Tariguzima. U eri elektronskog glasanja i evidencije apsolutno više nema potrebe da poslanici iste stranke sede zajedno, utoreni u ram kao cepanice za potpalu. A možda i ima, ko bi to znao reći...
Bitno je da saveti naprednjačkih US konsultanata efikasno funkcionišu. Očigledno da te iste savetnike, svojevremeno, žuti nisu pažljivo slušali. Našli su sebi druge idole.

2. Žuti

Pojedini beogradski taksisti ponekad zaista umeju da prirede predivne kružne turističke vožnje do obližnjeg ćoška nesrećnicima koji iz provincije usled neke muke zalutaju po Prestonici.

Ova firma se posebno izveštila u tome. Račun za vožnju još uvek nije isporučen ali više je nego očigledno da je suma poodavno prešla broj predviđenih cifara u taksimetru. Vožnja po Krunskoj ulici se ne naplaćuje, a za nazad se sami snalazite - gde god da ste se namerili.
Nedavno su formirali posebnu službu za masovnu vožnju, nazvanu BusTaxiPlus, koncipiranu tako da provincijalci ni na koji način ne mogu da se snađu u njoj.
Isto važi i za domoroce Prestonice, da ne zaboravim.

3. Prljavi

Da li se sećate još jedne vedete ex-YU roka - Zlatni Prsti, daleko poznatiji od izvornog Dragoljuba sa početka teksta. Frontmen je bio Moša, čuven i po svom irish pubu "Rivendell" u centru Zaječara. Njihov uspeh krunisao je drugi (i konačni) album Nokaut! izdat takođe 1979. godine. Jedna od najpoznatijih pesama ovog benda bila je Žuti Taksi.

Evo nama refrena za razmišljanje:

Onaj mali prljavi taksi, žuti taksi

bio je maksi.
Stisli smo se jedno uz drugo, i dugo mi dugo

šaptala ona.
Grli me, ljubi me, voli, 

voli me ti.

Zar stvarno verujete kako se oni u Skupštini svađaju, glože oko "nečega", ne slažu, sukobljavaju, usaglašavaju i preglašavaju, nadgornjavaju, dele na "poslaničke klubove" i mandate? Da se uopšte međusobno razlikuju? Verujete im kada nadureno kažu kako nisu svi isti i da postoje manje i veće zlo? Da ih uopšte zabole za bilo koga izvan njihove kaste?

Pogledajte ih kako veselo zajedno krljaju u skupštinskoj menzi, grle se i ljube tokom pauza između rundi besmisla i licemerja, kako su svi isti kada uđu u svoje blindirane limuzine i džipove tamnih stakala. Mislim, isti su oni i na rentgenskom snimku, ali da ne idem baš toliko duboko.
Bitno je da ne gledate te licemere. A ako to ipak uradite, nemojte se zbog njih svađati sa svojim ukućanima jer ta banda baš to i želi - sekuritatea metode su uznapredovale, da se ne varamo.

***

Danas je izabrana nova Vlada Republike Srbije. Novoimenovani Premijer Unutrašnjih Poslova po izlaganju ekspozea i polaganju zakletve da do daljeg neće menjati stranu i koalicione partnere, gromko je zapevao još jedan hit po kome se Zlatni Prsti pamte:

Zbogom ostaj mila moja

To reče pa se nasmeja, sa iskrom u oku. Ko se još uvek nije prepoznao, moraće i to ubrzo. Pala je moša. Sada sledi nokaut, i to ne tehnički već izbacivanjem iz ringa kroz konopce. Eksorbitalno lansiranje.

O kameleonima i pticama-pretrkačicama koji bi već da menjaju žutu za neku od kaki nijansi - uskoro.

Otisak nedelje, nedelja 8. jul

Večeras je na b92 emisija sličnog nam i ničim identičnog naziva "Utisak nedelje, nedelja 8. jul". Barem tako piše u najavi programa te (još uvek po nazivu) TV stanice, koja se polako ali sigurno pretvara u privatni razglas partikularne ekipe luzera koji su se odvikli da idu pešaka i do klonjare, pa makar se ona nalazila i u zgradi UN u Njujorku.

U najavi Utiska stoji sledeće:

Da li postoje ozbiljni sukobi u DS?

Da li je stranka platila cenu zbog otvaranja ili zatvaranja vrata tajkunima? Koji gubitak je dramatičniji: izostanak podrške u Srbiji ili u svetu?
Gosti Utiska nedelje su Zoran Panović glavni urednik lista Danas i Zoran Živković.

Autorka i voditeljka: Olja Bećković

Na sajtu b92 nigde ne piše da u emisiji gostuje i Vuk Jeremić.

Dakle, gusto pa još kroz granje. Šta to? Odgovor znaju i mala deca.

Žuto jaje, svojevremeno ponuđeno naciji u Uskršnjoj poslanici žute patrijaršije, popucalo je po svim šavovima. To bi video i Rej Čarls da je danas živ. Međutim, to isto odbijaju da vide Boris Tadić i njegova dvorska kamarila pozlaćenih guzica i nadurenih Pinokio-noseva; nadurenih, jer su uspeli da prevare samo milion i nešto pride komada domaće sorte kokošaka poznatije kao Glasači. Tadić je prolupao kao nikada do sada, njegovi (ne neizostavno i stranački, mada...) potpredsednici biju se i međusobno cinkare po medijima (pa potom ljube), neki se od ministara već prekvalifikuju u dunđere, drugi narodnim parama isplaćuju ruske dnevnice podrške SunđerBobu Jeremiću, treći traže unutarstranačku seču knezova širom vilajeta, četvrti sklapaju palanačke koalicije sa radikalima, naprednjacima, koštunjarama, komunjarama... Ti isti, poneseni adrenalinskim slinama koje se slivaju u kontra smeru - iz nosa u mozak - već love veštice po tzv. lokalnim odborima DS, prete jedni drugima, spominju otkaze stranački utovarenim kadrovima po javnim firmama jer su ih pogrešni za uvo tu dovukli, po ulici uzvikuju imena partijskih satrapa koje će pohapsiti, nude odborničke mandate i profesionalne usluge novoformiranim koalicijama, merkaju nove članske knjižice i jata.

Problem: Sezona velikih preleta je prošla. Mislim na doletače u DS koji bi sada da prhnu. Sve 'tice i jata su poodavno poznati, pevci pozauzimali bunjišta, za položaj će morati da se bore iz početka - od lepka za plakate do uvlačenja pred vratima birača. Ali vedete koje se nude nisu odatle krenule, njihove nežne ruke sa dva zlatna prsta uzgajane su samo za trgovinu glasovima i duboke džepove što dalje od dnevne svetlosti i finansijske policije.

Žuto jaje je nepovratno puklo. Iskusnom i razumnom čoveku nije potrebno čulo mirisa da nanjuši šta je unutra bilo: žuto pile ili buđavi mućak.

Boris Tadić sada radi ono što do 20. maja nije smeo zbog interesa države i građana. Dakle, sada sme "sve" a naročito ono što po toj istoj naglavačkoj logici nije u interesu Srbije (tako je sam izjavio, šta je sad tu sporno?!), ali jeste u interesu stranke koja u svom nazivu i dalje (nezasluženo) zadržava odrednicu demokratska. U toj "stranci" danas ima demokratije taman koliko je ima i u Srbiji - i to baš zaslugom DS. Zahvaljujući njihovom kalkulantskom i ignorantskom ponašanju, Dinkić (već dvanaestu godinu u kontinuitetu vlasti) i Dačić (osam godina neprikrivenog kontinuuma, ali i ne samo osam u zbiru...) plišano su uspešno promenili kišobran i sada čak dobili priliku da drže dršku. Na žutom kišobranu se lako vide fleke, od kafe do blata; na onom crnom to ide malo teže - sama boja kišobrana odvraća pažnju sa fleka i uhodanih pijavica pod njim. Ta sorta kokošaka nikada ne pokisne.
Na crnoj podlozi se fleke teško vide, na koaliciono crvenocrnoj - još teže.

Za to vreme, u Demokratskoj Stranci, bahati ni u snu nemaju nameru da odu i dopuste skrajnutima da dođu. Zašto? Zato što posao, domaći zadatak, najveća prevara u višestranačkoj srbijanskoj politici posle one poznate pod umetničkim pseudonimom Vojislav Koštunica, još uvek nije gotova mada su mnogi uvereni da je došlo krajnje vreme svaki put kada ugledaju Dačića kako nešto javno misli. U DS neće biti izborne skupštine dokle god Tadić ne bude siguran da ga posednici članskoradnih knjižica većinski i dalje obožavaju, ubeđeni kako im njegovim konačnim najurivanjem iz stranke neizostavno slede otkazi iz fotelja na koje su se našrafili. Elem, nije da nije...

Jedna od omiljenih žutih formulacija za ulazak u neku javnu kuću, pardon - preduzeće, glasi:
"X se istakao prilikom revizije članstva DS u opštini Y, pa ga stoga opštinski odbor predlaže kao kadrovsko rešenje za šefa službe Š u firmi Ž". 

Mislite da se zajebavam? Takav zaključak sam zaista video (i to dvaput), a vi izgleda ne živite u Srbiji.

Ako niste znali, a to izgleda ne zna ni svako ko sedi u vrhu DS mudro ćuteći kako ga ne bi prozvao onaj do njega podjednako usran do balčaka, vlast Borisa Tadića je pukla zbog tenisa. Ne samo retardiranim predizbornim patriotskim forsiranjem Novaka Đokovića ili imenovanjem SunđerBoba Jeremića za vrhovnog komandanta Teniskog saveza Srbije. Sve je počelo i završiće se oko reketa.

U prvih pola sata večerašnjeg Utiska po studiju je razbacana količina pepela veća od one koja je svojevremeno pokrila Pompeje i Herkulanum zajedno. Čista žuta (sumporna?) jalovina od koje nema nikakve koristi, a pritom truje okolinu na duge staze. Ostavlja žutu mrlju za koju još uvek nije dogovoreno kako i čime se skida. Btw. još nisam čuo da postoji mrlja koja skida samu sebe. Varikina zvana Tadić oprala je biografije svih onih koji bi danas da sutra formiraju Vladu - svima, osim sebi.

Ovo je, po izboru autorke (ili stvarnog urednika programa) najvažnija tema u protekloj nedelji, kojom treba zamajavati gledalište u nedelju uveče. Jašta, dosta ste se odmarali, još od petka, sutra je radni dan! Svi na pripreme za novu radnu nedelju u kojoj ćete radne sate provoditi u atmosferi straha od smene vaših užutelih šefova, ili se uludo radovati njihovim odlascima - shodno ličnim afinitetima.

Hajde da zaključimo večerašnje otiskivanje utiska: 

Da bi u nekoj stranci postojali ozbiljni sukobi, sama stranka bi morala da bude ozbiljna. Plus da bude stranka a ne gomila prodavaca magle i šibicera, u šta se DS pretvorila počev od 2004. godine. A ozbiljna ne može da bude dokle god su joj revoltirani građani-birači (a ne puki glasači) krivi za izborni poraz, i dokle god partijski telali na kritiku odgovaraju stereotipno i šablonski "nemaš pravo da bilo šta pričaš o DS jer nisi član stranke, učlani se pa onda".
Bogumi, itekako imam. A vi drugovi, nabijte te svoje partijske knjižice tamo odakle ste ih i izvukli: u otvor koji priroda nije namenila za tu karticu niti glavu premazanu vazelinom. "Problemi" u DS su samo još jedna od izmišljotina domaće "vlasti i opozicije" kako se Srbija ne bi trgla i videla na šta liči. I konačno zapitala zbog koga i čega, pa uzela svoju sudbinu u sopstvene ruke.
OK, i njihovu. Zaslužili su, i to udarnički. Zato pište toliko.

***

Dok se TV stanica sa nacionalnom frekvencijom bavila nesrećom jednog bolesno narcisoidnog i nesposobnog čoveka okruženog svitom presposobnih mućkova i pretendenata na Žuti Tron koji su zajedno uspeli da unište jednu nekada veliku stranku i ideju, na traci sa blic novostima u uglu ekrana išla je vest o jednoj naizgled ličnoj tragediji dve porodice a zapravo još jednoj u nizu nesreća ovog društva kojoj su kumovali svi posle tog 5. oktobra 2004. godine.

Janko Jakovljević, otac ubijenog gardiste Dragana Jakovljevića, je rekao za "Blic" da nema novih informacija o istrazi, ali da su dve porodice ubijenih gardista dobile nezvaničnu potvrdu da su njihova deca ubijena zbog haškog optuženika Ratka Mladića koji je tada navodno boravio u kasarni.

"Pre mesec dana dobili smo pisma potpisana sa "Bivše obezebeđenje haškog optuženika" u kom je opisano šta se tog dana dogodilo u kasarni na Topčideru. U pismu je navedeno da je Ratko Mladić tog dana zaista boravio u "Karašu" i da su ga naša deca, koja su bila na straži, primetila," kaže za "Blic" Jakovljević.

U postu Siktir Kahvesi od 22. juna, napisao sam u zaključku:

Žuti sada pokreću sve ono što su godinama čuvali u rukavu i zamrzivaču za crne dane. Očekujem uskoro i "spektakularna otkrića" u vezi ubistava gardista u Topčideru, Ćuruvije, Pantića, Dade Vujasinović...

Heh, b92 i Blic. Ko bi to rekao...
Pa, da li su se vlasi dosetili?

Žuta mrlja

Žuta mrlja (lat. macula lutea) predstavlja deo oka, nalazi se u zadnjem delu, blizu završetaka očnog nerva. To je polje najoštrijeg vida.

Mehanizam vida se može najprostije objasniti na sledeći način:

Svetlost sa predmeta koji posmatramo pada na rožnjaču (3), prolazi kroz prednju šupljinu oka (6) i pada na sočivo (5). Sočivo prelama svetlost i usmerava je prema mrežnjači (1). Svetlost prolazi kroz zadnju šupljinu (10) i pada na žutu mrlju (14). Tu se stvara obrnuta slika. Pod uticajem svetlosti dolazi do raspadanja belančevine rodopsin. Produkti raspadanja rodopsina nadražuju završetke nervnih ćelija, koji te nadražaje prenose na neurone, odakle se nervnim vlaknima dalje prenose do mozga. U mozgu nastaje ispravljena slika onoga što posmatramo.

Slepa mrlja (lat. scotoma, 11) je tačka u ljudskom oku u kojoj ne postoje receptori svetlosti (čulne ćelije) i u njoj oko ne prima vizuelne informacije. Nalazi se ispod žute mrlje, na mestu gde očni nerv izlazi iz očne jabučice. Nalazi se u oba oka. Mozak ovaj nedostatak kompenzuje obično tako što slepu mrlju ili dopunjuje informacijama iz drugog oka ili mislima. Dakle, ako u nešto samo "gledate" ne možete biti sigurni da je ono što "vidite" tačno ono što zapravo "jeste". Slepe mrlje ima svako.
Skotom je deo vidnog polja u kome postoji delimična ili potpuna "crna mrlja". U psihologiji se često govori o psihološkoj "slepoj mrlji" koja nastaje kao rezultat mehanizma skotimizacije, kada ne vidimo ono što ne želimo da vidimo iako je to ostalima moguće. Funkcija skotoma u psihološkom smislu je odbrana Ega da se suoči sa neprijatnim situacijama, čime se tako izbegavaju teži dezintegrišući procesi ličnosti. (Wiki)

Ljudsko oko se po svojoj osnovnoj građi ne razlikuje mnogo od zmijskog oka. Zmije vide različito, one koje žive na drveću najbolje a one koje žive pod zemljom najslabije. Zmijama vid ponajpre služi za lakše uočavanje pokreta, zajedno sa drugim čulima.

OK, ali čemu ovaj čas iz anatomije i optike?
Zbog anatomije političkog besmisla, koju moramo da živimo zahvaljujući trustu mozgova koji sebe naziva Demokratska Stranka (sa pratećim koalicionim trabantima). To behu oni što preko dve godine tolerišu izbegavanje izbora novog Okružnog odbora DS za Borski okrug, da bi danas (u utorak, 7. jula ...) Izvršni odbor te stranke imenovao okružnog poverenika, jer eto dosadašnji odbor ne funkcioniše. Ko te pita za negotinski, opštinski ...
I tako, imenovaše spasioca vidri, lovca na divlje svinje i capove, vinogradara, praktikanta medijskog harakirija, propalog kandidata za poslanika+ambasadora+direktora, bivšeg koštunjavog predsednika ove nesrećne opštine, studenta.
Koga bre to?!

Proučavaoca Nobelove knjige. Vidra jedna od čoveka, sa besprekornim termovizijskim osećajem za Vlast. Lik koji buši gore od babe kad joj lopta preko plota padne u avliju...

***

Ne, ovo nisu Bowieve oči. Samo mali test, kao kod očnog lekara.
Posmatrajte ovu sliku 30 sekundi, bez treptanja.
Preklopite oba oka, istovremeno.
Šta vidite: žutu ili slepu mrlju?
Šta gledate, šta vidite a šta želite da bude?
Uopšte nije bitno šta jeste.

... u mozgu nastaje ispravljena slika onoga što posmatramo ...

Zmaj Đoka

Đorđe, Đurađ, Juraj, Džordž, Georg, Horhe, Juri(j), Žorž, Georgios (Jorgos), Georgi, Đorđo, Jirži, Irjo, Đerđi, Joris ... Ђоле
Ederlezi.
Đurđevdan.

Dan Svetoga Đorđa, jednog od najvećih svetaca u hrišćanstvu.
Georgius (lat.) - onaj koji radi na zemlji, zemljoradnik, zemljodjelac
Inače, radi se o rimskom legionaru, velikom ratniku i tribunu u doba cezara Dioklecijana (koji je bio poznat i po progonu hrišćana, osim što je gradio palate). Obzirom da je Georgius odrastao u hrišćanskoj porodici pa i sam bio vernik tada još uvek nove religije, zaprećeno mu je smrću ukoliko se ne pokaje i pokloni rimskim "paganskim" bogovima. Kao svom miljeniku, zbog velikih zasluga u bitkama na Bliskom Istoku, Dioklecijan mu je ponudio oprost, ali i imanje, zlato i robove koje Georgius odbija, zbog čega prvo biva mučen a potom i pogubljen odrubljivanjem glave.
Pre smrti je svu svoju (ne baš malu) imovinu razdelio sirotinji.

Pogubljen je 23. aprila 303. godine. Pravi datum na koji pada Đurđevdan jeste 23. april, kada ga katolici slave, jedino mi nikako da se dogovorimo po kom to kalendaru - pitajte bilo koga (naročito vernike) kada pada ovaj verski praznik i ogroman broj "ko iz topa" odgovoriće da je to 6. maja ...

Postoji još jedan verski praznik posvećen Sv.Đorđu, Đurđic, i pada tačno 16. novembra, kada su mošti Sv.Đorđa prenete u Palestinu i položene u hram njemu posvećen.
Ehm, 6. maj "po novom" jeste 23. april "po starom", ali 16. novembar "po novom" ama baš nikako nije i 16. novembar "po starom" ... veoma dosledno, nema šta.
Ikone koje se iznose za Đurđevdan prikazuju Sv.Đorđa na konju kako kopljem ubija aždaju, dok je na ikonama za Đurđic prikazan kao pešadinac naoružan kopljem i štitom.
Vojnik.

Crveni krst na beloj podlozi naziva se "Krst Svetog Đorđa", po tako ukrašenim plaštovima koji su nosili krstaši tokom svojih ratova.

Samog sveca-zaštitinika i krst mu, mnoge zemlje (pokrajine, gradovi) u svetu koriste za ime, grb, zastavu: Engleska, Gruzija, Severna Irska, Katalonija, Aragonija, Malta, Đenova, Novi Južni Vels, London, Barselona, Moskva, Sardinija, Asturija, Hueska, Aragonija, Milano, Italija (do 1946.) ...

... pa i zastava Vizantijskog cara Paleologusa. Čudo jedno od zastave, zar ne?

Priča o ubijanju aždahe datira takođe iz Palestine, gde je (navodno) Geogius ubio zmaja koji je zaposeo jedan izvor, kome niko nije smeo da priđe dok ne prinese neku žrtvu, što se od blaga, preko stoke, na kraju pretvorilo u žrtvovanje djeva mladih. Prava bitanga od zmaja, znao je taj šta ne valja. No, nije znao da tu prolazi naš Vitez koji ga proburazi, spasi princezu, oslobodi izvor napasti i čitav grad se konačno napije vode. Ne piše šta su i gde do tada pili.
I ne radi se o prvom hlorinatoru na svetu, jer nigde ne kaže da je Zmaj mutio vodu.
Celu priču su, prvo po Mediteranu a potom i šire, prenosili krstaši, nazivani još i vojnici/vitezovi Svetoga Đorđa. Zapravo, simbolika viteza-hrišćanina koji sam ubija mitsku zver (zmaj) predstavlja jedan od prvih vidova propagandnog rata za tržište duša, prenoseći poruku o pobedi monoteističkog hrišćanstva nad paganskim i mitološkim poimanjem religije, tj. nad raznim mutivodama koji odvajaju crkvu od svoga tela, pastve, vernika - plus od buđelara im.
Simbolika: ako je vera "živa" onda je religija/crkva, a ako je "mrtva" onda je mitologija. A neko joj prethodno kopljem pripomogne da se odluči i umrtvi. Ovo je sigurno jedna od prvih sublimiranih poruka, upućena nevernicima.

Motiv je J.R.R.Tolkin maznuo za priču o Turinu Turambaru i Morgotovom zmaju Glaurungu, mada se šema ponavlja i u priči o Beovulfu i čudovištu Grendel, Volsunga Sagi gde Sigurd ubija zmaja Fafnira, kao i u germanskoj pesmi o Nibelunzima gde heroj Sigfrid takođe, između ostalih akrobacija, nađe vremena da sebi umlati i jednog zmaja. Georgije i Aždaha.
Postoji ovde još jedna "simbolika". Baš u maju, kada se praktikuje Đurđevdan, po predhrišćanskim mitovima balkanskih naroda, pada i konačni prelaz iz zime u leto, kada se počinju da poštuju običaji koji podstiču plodnost ukućana, stoke i useva. Svetom Đorđu u nekim krajevima Hrvatske i danas dodeljuju epitet "Zeleni".
Na turskom/arapskom "zeleno" se kaže hidirelez/hader. Odatle i ono romsko "ederlezi".

Na Đurđevdan se veseli, cepaju se morski plodovi (lignje, dagnje, jagnje) i organizuju ciganske trke. Ko pobedi, zna se - ulazi u najuži krug za naredni filmski projekat Kusturice.

Đurđevdan su za svoju stranačku slavu uzele i neke srbijanske stranke. One najdemokratskije demokratske. Mora da je tako, čim im u imenu stoji.
Da bi praktično pokazala i dokazala sopstveni identitet, oličen u ne-komunizmu i da-bliskosti sa najsvetlijom tradicijom, novovaskrsnuta Demokratska Stranka (DS) 1992. sebi upriliči jedan tradicionalno serbski raskol, naravno oko demokratske brige za sedalo No.1 a i za narod, pa se tako lepo podeli na DS i DS+S. Ono proročansko +S, pokazalo se kao veoma pragmatično po narodskiju Demokratsku, naročito od 2001. pa do 2007. godine.
Te, čuvene '92., nacionalosvešćenija struja je izgubila na unutarstranačkim izborima pa je iznervirana formirala soBstvenu stranku nacidemoortodoksne orijentacije sa Drkoš Tunjavim na čelu - DSS. Demokratska Stranka Srbije. Taj je tu bio i ostao manje lider stranke a više eksponent ideologa. Međutim, 1997. godine od njih takvih se iznova izdvaja sasvim nova nacihristodemokratskija opcija koja je postala još patriotskija od prethodnice, ali i još demokratskija - skoro k'o ona prvobitna, primalna, DZ - Demokratska Zajednica. Nazvaše je DHSS - Demohrišćanska Stranka Srbije.

DS + S = DSS
D + H + SS = DHSS

Načelnik - Vladan Batić, jedan od praotaca varijante +S, lik koji je svojevremeno okrenuo leđa Đinđiću i MIćunoviću, ali bivajući novoformirano iznova takav ponovo zavole tu primalnu ekipu iz staroga jata pa ostade uz Zorana do kraja. Potom je bio sve samo ne za/uz Prelepog Borisa Dalmatinskog (nije mu se uklapao uz imidž, šta li je već), a još manje za/uz doživotnog balsamovanog duhovnika SrBske Palanačke Crkve Zatucanosti - SPCZ. Da, na Vojislava mislim.
Vojnika okoštala srca za sve neprijatelje Srbijice.
Danas, oni u DS postadoše toliko opijeni futurističkim vizionarstvom da sve više vide duplo inicijale svoje stranke, naročito ono desno slovo. Sve manje DS, sve više DSS. Postaju sličniji Drkoš Tunjavom više nego što to i njemu samom lično polazi za rukom.
U Negotinu pominjani nemaju uopšte takvih problema. Oni su poodavno razjurili sve one koji su imalo mirisali na Đinđićevštinu i devedesete (kao i predsednik im, države + stranke), pa više nemaju čega da se boje. Mogu komotno da liče na sebe, ko/šta su bili pre nego su uskočili u žute dresove.

Vrh, elita, krem DS danas se sakupio u Užicu da "o svom trošku" (kako je najavljivao lider ondašnjeg ogranka stranke) proslavi stranačku slavu. Tako se bore protiv beogradizacije, plus utiču na ekspresno krpljenje i asfaltiranje lokalnih ulica i puteva po srpskim palankama - ali samo ako ima neki manastir u dometu - slava je, jelte. I jednom godišnje, al' da se zna i pamti, pa za 180 godina - eto opet Nas kod Vas. Ona druga +S varijanta je danas svoju slavu proslavila uglavnom radno, pljuvajući po -S varijanti iz sigurnosti opozicione septičke jame.
Tamo, u Užicu (a ne Užicama, kako je to Labus uporno lupetao 2002. tokom kampanje), da li je bila i centralna proslava slave Radničkog bataljona?
Svi znamo da je za Svetog Voju aždaha Boris lično. Ali, šta li bi, sa druge strane, Boris da prikove?

Kako bi gore, tako beše i dole. I ovde demokrate proslaviše slavu, sa sve gostima.
10:00 - Njih nekoliko čekaju goste, ali ovih ni na horizontu. Kao ni domaćina slave. Niti popa.
10:10 - Evo idu prvi gosti, i to crveni - na radost! Za njima eto i domaćina, Bin Ladena.

10:15 - Nailazi drugi, patriotsko-desničarski talas gostiju (SNS, NS, NRS, JS-Beton). Konačno, evo ga i pop Pera!

nadalje - Opojaše se pa se privatiše kolača.

Među prisutnima beše uočen i domaćin DSS slave! Šta mu bi, niko ne zna. Izgleda da mu je uz put ispalo ono jedno +S pa promašio adresu. A možda i nije ... Ipak ode malo kasnije, u svoju kućicu.
Primećeno da je svako od gostiju doneo po neku buteljku, samo nisu oni što prvi dođoše - čak ni crveno vino. Očekuje se da im svi redom uzvrate istom merom za njihovu slavu, 29. novembar.
Nije primećen nijedan živi primerak demohrišćana. Ne postoje u ovom ataru. Mada, danaske se Posedovalac pečata lokalnog LDP-a okolo raspitivao kuj je za demohrišćani u Neeegotin ... Šta će mu, da neće možda da se prečlani?

Inače, da ne zaboravim, Bin Laden predade slavu novom domaćinu za 2010. godinu. Kome?
Nobelu.
Šef, da se zna, nije bio na slavi. Bio je u Užicu - nikako Užicama, to ne!!! Stekao se utisak da dođoše svi koji obično ne ulaze u sopstvenu stranku. Bio čak i isključeni Čiča-Desko!
Čudo jedno, taj "Život i isključenija".

***

Baš čudo. Kada čovek sve ovako lepo pročita i pogleda uslikovane, prosto ne može a da se ne zamisli i priupita:
Ko je bre u Negotinu, u stvari, Đoka a ko Zmaj?!!!