Kotrljani

Friške vesti iz komunalizma:

mesna zajedica

Balegar, kotrljan, prašinar ili govnovalja (u Istočnoj Srbiji) kakvog mi znamo je crna zaobljena buba snažne građe, koja se hrani balegom sisara i u nju polaže jaja. Ima ih više stotina vrsta. Oni su važan deo ekosistema jer ga čiste od otpadaka. Mužjaci i ženke su dugi od 1 do 3 centimetra. Prednje noge su im prilagođene za kopanje. Postoje brojne vrste balegara. Mogu osetiti miris balege iz znatne udaljenosti i tada su u stanju da u jednom letu prelete i nekoliko kilometara. Često ih noću privlače svetla. Stari Egipćani su iskazivali poštovanje prema jednoj vrsti balegara - skarabeju (Scarabaeus sacer). Simbol je Sunca, duše, uskrsnuća i plodnosti. Insekt balegar kotrlja loptu nastalu od komada balege uzbrdo isto kao što se verovalo da bog izlazećeg sunca Kepri kotrlja Sunce preko neba. Ono po čemu se naročito razlikuju od ostalih insekata je sposobnost balegara da podignu teret koji je teži od njih samih.

- Wikipedia

Crna buba - a nije Vulin. Jok, i nije.

Ima ih više stotina vrsta. U stvari, sve je to jedna ista sorta.

Dugi su 1 do 3 cm. U stvari, ima ih i od dva metra - dugih.
Prednje noge su im prilagođene za kopanje... rupa za kamen-temeljce.

Na daljinu osećaju miris. I ukus.
U stanju su da u jednom letu prelete i nekoliko kilometara. Kao i stranačkih pripadnosti.

Privlače ih svetla. Naročito novogodišnja rasveta.

Obožavaju egipćansku nacionalnu manjinu, naročito u vreme izbora.

Kotrljaju sunce uzbrdo i nizbrdo. Aha, baš kao i Sizif kradikalski (uglavnom ono drugo).

Dižu teret teži od njih samih. Teško da postoji nešto teže od njih, al' neka im bude.

***

Da se razumemo: posao komunalaca - čistača ulica, iznosača smeća, radnika u vodovodu, rukovalaca na postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, operativaca na "fekalnim" cisternama i ostalih - častan je posao, baš kao i svaki drugi. Međutim, ovi mamlazi sa tim nemaju ama baš nikakve veze. Drugospođa premijerka onomad reče kako je "nije sramota da sakuplja smeće", a to izgovara sa takvim prezirom da još samo neka totalno zatucana naprednjačka krečana može u to da poveruje.

Takve, onda, svakako nije sramota ni da od "puštanja u rad" septičkih jama, šahti, kanalizacionih cevovoda, poljskih i školskih WC-a i ostale komunalne infrastrukture naprave feštu dostojnu vatrometa i proslava Luja XIV. Šta je sledeće - svečano puštanje u rad novih metli u gradskoj ćistoći? Svečani doček novog kontigenta asepsola za održavanje higijene stepeništa po stambenm zgradama? Novi državni praznik - Dan bubnjare i auto-podizača kontejnera za smeće?! Nacionalni dan rešetki na otvorima za kišnu kanalizaciju? Otvaramo hidrante za pranje ulica tehničkom vodom? Živele mašine za peskarenje, skidanje grafita i žvakaćih guma?
Aman bre, više... ludaci.

Problem Srbije je u tome što su najgori - a među njima i najgori iznosači smeća, radnici u vodovodu, rukovaoci na postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, operativci na "fekalnim" cisternama i ostali - zaseli u fotelje vlasti i krenuli da uništavaju sve oko sebe. Zato što je to jedino što "znaju" (čak i to njihovo znanje ne ide bez apostrofa).

Da prave cirkus i parade jednobezumlja od nečega što se podrazumeva kao svakodnevan i redovan posao svake, pa i ove vlasti.

Pardon - da valjaju Sunce.

Oni "slave" svaki ovakav događaj kao da su otkrili neku fundamentalnu istinu, a ne uradili ono za šta ih građani plaćaju da rade svaki dan; udaraju na sva zvona i dobošare jer su oduševljeni što su bilo šta uspeli da urade.

Što su uopšte (politički) živi.

Što su na vlasti još jedan - ovaj - dan.

Što su uspeli da svog Vođu Sunce još jedared prekotrljaju od svitanja do sumraka.

p.s.

O svetim volovima, telcima i bizonima - neki drugi put.

Biće još prilika, ne sumnjajte u to.

Referendum završen

Negotinski referendumski neredovni lokalni izbori su završeni, u potpunosti na način koji je ovde bio najavljivan, nedeljama unazad. Nažalost.

Konačni rezultati krvne slike (upravo pristigli sa laboratorijske analize):

Upisano birača: 39417

Izašlo na glasanje: 14879 - 37,75%

Broj odborničkih mesta u SO Negotin: 45

Važećih listića: 14495 - 97,42%

1. SNS-SPS: 10569 glasova, 71,03%, 36 odbornika

2. DS: 2788 glasova, 18,74%, 9 odbornika

---------------------------------------------------------------------

3. USS: 558 glasova, 3,75%, bez odbornika

4. GG NBK: 580 glasova, 3,90%, bez odbornika

Nevažećih listića: 384 - 2,58%

U odnosu na predsedničke izbore održane u aprilu 2017. godine, na lokalne izbore je izašlo nekih 2100 građana manje, iako su lokalni funkcioneri revnosno predizborno obilazili gastajbarterske klubove po miteleuropi, pritom naplaćujući "pripadajuće" devizne dnevnice.  Izgleda da ni Uskrs i Božić više izborno nisu ono što su nekada bili - barem je tako u Vlašingtonu. Danas je izlaznost bila za oko 5% manja u odnosu na onu u aprilu, i to se poklapa sa manjim brojem ljudi koji su glasali i osvojenim procentima po listama, što daje osnova za zaključak da je moguće napraviti validnu paralelu između predsedničkih i lokalnih izbora.
Kao i obično, izbori bilo koje vrste u Negotinu na biračkom mestu br. 48 u selu Plavna, tradicionalno od sabajle počinju sa 100:0 za vlast, što predstavlja konstantnu veličinu u ovdašnjoj izbornoj jednačini sa nekoliko nepoznatih i mnogo više poznatih. Tako je bilo i ovoga puta, baš kao što je na tom biračkom mestu ponovo najveći procenat glasova "za AV vlast" (95,24%), i biće opet tako sve dok neko tamo ne bude konačno kažnjen zbog svega što se radi. Ili to, ili da meteor tresne posred biračkog mesta #48... mada, nisam baš siguran da se u meteorskoj varijanti veoma brzo ne bi našla adekvatna i brza zamena - kako za birački odbor, tako i za prvih 100 glasačkih listića pretvorenih u kosmičku prašinu.

Boban "Kostolomac" iz Karbulova, ordinira sredom i subotom ispred Matićeve pekare na Zelenoj pijaci. Ništa lepše od vraćanja iščašenog atlasa uz miris vrućeg hleba i bureka na užegloj masti.

Idemo redom.

Anamneza:

1

Na listi SNS-SPS, socijalisti su imali 20% mesta, tj. 9/45 kandidata od kojih je jedan ustupljen Palminoj ekipi koju, naravno, predstavlja opet jedan od... pa, znate već kojih. Nakon ovih izbora, oni će imati 8 odbornika: 7 SPS + 1 JS, jer je zbog dogovorene kvote jedna od komunjarskih kandidatkinja udarnički postala "prekobrojna". Nema veze, uhlebiće i nju, nema razloga za bilo kakvu brigu. Kako će kradikali raspodeliti ostalih 27 odborničkih mandata na silesiju svojih & satelitskih firmi - potpuno je nebitno, jer neće. Vremenom će ionako uvideti - i volšebno otkriti, kako oni u Beogradu budu klizili ka neminovnom kraju - koliko "njihovih" to uopšte nisu, ali zato jesu koalicionog partnera.

Jedino nerešeno pitanje i dalje glasi: Šta će "koordinator SNS za celu Istočnu Srbiju osim Negotina" učiniti sa ovim rezultatom? Da, na Ničića mislim. Nezadovoljan što se "nije pitao ništa" pre ovih izbora, čekao je "neki kiks" pa da krene u asanaciju negotinskog kradikalskog bunjišta. Da li je ovo bio kiks ili ne - videćemo. Tek, na predsedničkim izborima je Vučić imao 65,58% glasova, pritom osvojivši oko 600 glasova više od ovih njegovih danas. Manje glasova a veći procenat - šta se u tim usijanim tintarama više vrednuje? Ako je do Vučića, onda procenti imaju apsolutni prioritet. Ali, ako je do Boška i SPS... e, to je već nešto drugo.
Kako god bilo, a biće, SPSovci su danas opet uspeli da proguraju svoje - i tek će gurati. Živi bili pa videli, jer broj 1 je uvek broj 1, čak i kada ga Meksikanci čudno pišu drugačije.
Možda Vučić i neće biti predsednik opštine Negotin nakon ovih izbora, ali Dačić to svakako hoće.

2

Demokrate su uspele da osvoje skoro identičan procenat glasova kao zbir Jankovićevih i Jeremićevih u aprilu; njihovo biračko telo je ionako bilo rascepljeno na tu dvojicu, a referendumski karakter ovih izbora ih je svakako ujedinio. Sa 250 glasova manje tj. oko 1% više u odnosu na april, prate trend koji je važio i za one pod rednim brojem 1. Fiktivno pojavljivanje kandidata iz lokalnog LDP na ovoj listi (koji su i u aprilu uglavnom podržali Jankovića), postalo je još fiktivnije nakon činjenice da je jedan deo njih digao ruke od propale firme i prišao demokratama još pre ovih izbora. Imali su i zašto, i ne treba ih zbog toga mnogo razvlačiti po čaršijskim i internet abrovanjima.
Za razliku od liste SNS-SPS, lista DS je bila za trećinu kraća, što oni pravdaju prvenstveno strahom kod ljudi od sankcija koje bi im ekipa na vlasti priredila ukoliko se prihvate kandidature; strah, ali i unutrašnje nepoverenje bili su uzrok i odugovlačenju sa prikupljanjem potpisa i određivanjem "čuvara glasačkih kutija". Moral je trenutno najkvarljivija roba u Srbiji, i Negotin tu nije nikakav izuzetak. Ova dva, nimalo naivna problema, demokrate su mogle da reše javnim obraćanjem svim građanima Negotina koji se ne plaše i voljni su bili da im pomognu u glasanju protiv naopake vlasti, koliko god da ih (malo) ima. Lista u potpunosti popunjena bi im svakako donela još koji procenat, možda i konačno preko 20%, pa i tog desetog odbornika, a to bi onda zaista postalo problem za komitetsku koaliciju. No, nisu tako uradili, i rezultat je takav kakav je.
Demokratska stranka će sebi i građanima učiniti veliku uslugu onog trena kada bude prestala da priča kako je "jedina koja može da smeni SNS sa vlasti". Na vlasti su SNS i SPS, uz buljuke politikantskih supozitorija, a njih (ili bilo koga drugog) sa vlasti jedino mogu da smene građani svojim glasovima. DS je tu najistaknutije i trenutno najizvesnije sredstvo za postizanje tog cilja, ali svakako nije jedino, i što to budu češće imali na umu, to će za sve biti bolje. Silni "jedini" su pri samom vrhu liste onih koji su ovom društvu došli glave, što i nije neko društvo kojim bi se trebalo hvaliti.
Nakon što je Vučić ispalio svoje fanove, jer se posle nedelju dana besomučnog najavljivanja nije pojavio na skupu u Hali sportova, DS je situaciju morala da kapitalizuje lecima namenjenim građanima u kojima na konkretnim lokalnim primerima pokazuje i dokazuje naprednjačko licemerje koje se proteže od vrha do temelja piramide njihove vlasti. Morala je, a nije, krijuči se iza floskule "mi ne radimo negativnu kampanju". Ponekad se divim njihovom umeću da ne vide koliko je protivnik na klimavim nogama.
Ako su nešto uradili dobro, to je da su smogli snage da izađu na izbore pod svojim imenom, bez koalicija, da sa kakvim-takvim (druge i nemaju, pošteno govoreći) svojim snagama izguraju ovu kampanju i konačno naprave sasvim pristojan rezultat shodno mestu i vremenu u kome se nalazimo. Od toga bi mogli da naprave dobru polaznu osnovu za dalje, ukoliko budu umeli.

Napomena #1:
Sindrom "manje glasova a veći procenat" karakterističan je za ove dve izborne liste, koje su ujedno i prešle cenzus, i to sa približno srazmernim odnosom manjka glasova i viška procenata u odnosu na ukupno smanjenu izlaznost. Ove dve liste zajedno imaju zajednički manjak od oko 850 glasova; šta je sa onih preostalih 1250?

3

Svrljiška seljačka stranka iz Negotina nije prešla cenzus - jer tako nije ni bilo planirano. SNS svojim bivšim članovima ne ukazuje preteranu milost, a naklonost će tek morati da zarade. Na dobrom su putu, a osvojenih 558 glasova bi možda mogli da objasne i onaj manjak u kradikalskoj vreći sa glasačkim listićima. Možda da, možda ne, ali to je sada ionako nebitno - baš kao što je bilo i pre izbora. Kakav bre crni "Etno-kuvar" & slične monade...

4

Antikorupcijska lista grupe građana DJB-Dveri & Co. je osvojila 580 glasova, tj. 3,9% "ukupne izborne volje građana Negotina". Saša Radulović i Boško Obradović, kao kandidati na predsedničkim izborima u aprilu, osvojili su 695 (270+425) glasova ili 4,09% (1,59+2,50). Izlaznost smanjena za 5% u odnosu na april, i neizlazak na izbore pod sopstvenim firmama već pod bezličnom antikorupcijskom parolom (možda bi bolje prošli da su umesto naziva "Negotin bez korupcije" upotrebili "Korupcija bez Negotina"), u potpunosti objašnjavaju njihov rezultat koji je u zbiru skoro identičan onom sa predsedničkih izbora.

Napomena #2:
Šešeljevi radikali nisu izašli na izbore po prvi put otkad postoje u Negotinu. Njihovih aprilskih 580 glasova + DJB/Dveri razlika daju otprilike zajedno 700 glasova. Sa već spomenutih 850 manjka za SNSPS i DS, to čini oko 1550. Gde su još 550 nedostajućih glasova? Saberite to sa "seljačkim" glasovima i videćete da se skoro poklapaju sa zbirom koji su osvojili svi ostali nespomenuti opiljci od predsednički kandidata iz aprila (uključujući i Belog fantoma).
Efekti Jankovićevog i Jeremićevog poziva na bojkot su danas bili više nego evidentni.

Dijagnoza:

Radikalne i napredno invazivne metode, za razliku od pacijenta u Pećincima, u Vlašingtonu za sada nisu bile primenjivane niti je bilo neke preke napredne potrebe za tim. Ne znači da je neće biti, svakako. Ovde bi pre trebalo pokušati sa nekim od antidepresiva ili adrenalin-busterima širokog spektra i dejstva po pučanstvu, što se najčešće postiže govorenjem istine bez straha, hapšenjem lopova i ignorisanjem lažova - a upravo je sve to ono što se ovde ne radi, već se i dalje kao placebo terapija koristi okretanje glave od sebe i stvarnosti, bez ikakvog efekta po pacijenta.
Čuvena fama o "gastarbajterima koji dolaze autobusima samo da glasaju za SPS svaki put" razbijena je ove godine čak dva puta, brojke su tu neumoljive. Ni Uskrs niti Božić nisu bili dovoljan motiv da ih u većem (ili bilo kom) broju privuku da dođu na glasanje. Jednostavno, generacija zbog koje je nastala ta fama, više ne postoji. Njihova deca više nisu gastarbajteri, već Austrijanci, Nemci, Švajcarci, Šveđani, Danci, Francuzi... koje Negotin ne zanima ništa više od Pjongjanga ili Kandahara.
A to što ovdašnje opštinare i dalje zanimaju devizne dnevnice, poodavno više nema veze sa gastarbajterima i njihovim glasovima, već sa... znate već i sami čime.

Umesto terapije:

Večeras je zgrada negotinskog "Komiteta" izgledala ovako:
Dole levo - demokrate se pokrile aluminijumskim venecijanerima.
Dole desno - kradikali se umotali u pakpapir sa Vođinim likom.
Gore desno - komunjare u polumraku, kako to obično i rade kada nešto muvaju.
Gore levo - čuvena plafon-padavičarska sala SPS, upakovana u socijalne zavese požutele od starosti, vlage, pušenja i sramote čemu su sve morale da prisustvuju decenijama unazad.

Ceo Komitet u polumraku, oko njega buljuci dece sa "nenegotinskim" naglascima, ekskurzijski privedene da odrade kampanju maltretiranja negotinaca, za sendvič sa prilogom od naprednih obećanja. Bolje da su ih odveli u Muzej, nešto bi makar naučili o istoriji i kulturi zemlje i grada koje njihov Vođa & Co. tako napredno i temeljito razvaljuju.
Večeras su makar demokrate mogle simbolično da razmaknu te svoje venecijanere, da širom otvore prozore stranačkih prostorija tokom prebrojavanja glasova. Učinili bi veliku stvar mnogima - njima na večerašnjih +10 u Negotinu ne bi bilo preterano hladno unutra, prolaznici bi videli da iz te zgrade ponekad ume da izbije i svetlo a ne samo da isijava mrak, a "neki" spolja bi se svakako smrzli od tog prizora. Da im ne bude večeras baš sve potaman, u šta su tako osiono ubeđeni. Nažalost, ta antikradikalska terapija je večeras izostala. A baš je bila zgodna prilika...

Nakon svega, mene je sramota zbog toga što negotince nije.
No use for any further comment.

Beogradski davitelji

Ponoćne vesti iz komunalizma:

Dole, u kanalizaciji, sakupljamo prazne limenke Koka-kole. A toga ovde podosta ima.

Otkud ja tu? Pa, duga je to priča. Trebalo je lepo da ostanem kod kuće, na selu, umesto što mi se guzica ovde smrzava. Inače, ovde sve toliko vrvi od pacova da im čak možeš videti beonjače u mraku. Svi imaju oštre zube, teško dišu, šire zarazu.
Kažu mi ljudi, nije trebalo da toliko dugo ostaneš tu dole, izgubio si osećaj za svetlost i tamu, ne razlikuješ više ni miris od smrada. E pa, znate šta? Ima da se parim sa vodenim pacovima, zasnovaću porodicu i nazvaću je Preživelić. Znate zašto? Ne? Zato što će oni preživeti i nadživeti sve vas.

Dragi moji, videću vas sve kad-tad u kanalizaciji. I nemoj slučajno da bi neko zakasnio.

The Stranglers "Down In The Sewer"

(Rattus Norvegicus, 1977)

Komunalizam, ovdašnji

Kostur pacova otvori mu oči.
On, razume se, ništa ne bi značio da je u ledenoj špilji naselja Novi Jerusalim, u kojoj se smrzlo podzemno sklonište Protoljudi, nađen sam ili s ostacima drugih pacova. Ali, iskopan je sa kosturima čoveka i krtice, i to je arheološkom pronalasku davalo vrednost u povesti Prvog čovečanstva ravnu otkriću Troje. Skeleti su bili čvrsto pripijeni jedan uz drugi - kao u koštanoj kolevci, životinje duboko u karličnom pojasu čoveka - a sve troje u hibernizirajućem zagrljaju kristala severnog leda već milionima godina, jamačno još od 1999. godine i propasti sveta kome su pripadali. Tačno koliko nije se moglo znati, jer se sa računanjem vremena odavno prestalo.
I upravo položaj bezgraničnog poverenja i međusobne upućenosti tih fosila izumrlih vrsta čije bi se smrtno neprijateljstvo i sada pamtilo da je sećanje i dopušteno i željeno, da se pamti može i ume, da se o predistoriji Drugog čovečanstva išta pouzdano zna, a ne samo sa gnušanjem naslućuje, davao je dirljivom prizoru smisao koji je ohrabrio Arnove nade da je u predvorju veličanstvenog i za njegov umirući svet spasonosnog otkrića. Jer kad su uživaoci ledene civilizacije umirali sa zverima, što su ih sve ostale, i prethodeće i sledeće prezirale, progonile, u najmanju ruku zloupotrebljavale, kad su sa najgadnijim primercima faune spavali, jeli, bratimili se, kakvi su tek morali biti jedni prema drugima?
Svakako neuporedivo bolji nego li danas kada se ljudi ni jedni za druge ne interesuju.

Srećom, dokumenat, neka vrsta proglasa ili uredbe, nije sasvim upropašćen. Roboti su težili savršenstvu, nisu još bili savršeni. Inače, dokumenta uopšte ne bi bilo. Ovako je ostao završni deo jedne faze, značajan, možda i sudbonosan za ispravno tumačenje ’ledenog’ načina mišljenja. Iz njega je koncept života u Novom Jerusalimu proizilazio hologramski živo i jasno. Nekoliko godina utrošio je na prevod sačuvane rečenice, suočen sa brojnim semantičkim teškoćama, neizbežnim kada pojmovima jednog jezika valja objasniti pojmove sasvim oprečnog, koji se povrh svega još i ne shvataju, jer im u sadašnjem svetu ništa ne odgovara ni u stvarnosti ni u sećanju. Ali se isplatilo. Transkribovani ostatak fraze je glasio: POSLAĆE SE U PODRUM NA ČETRNAEST DANA.
Da nije čudesne kosture već iskopao, da nije znao šta je u tom podrumu, iako uspešno prevedena, rečenica bi ostala nejasna. ’Slanje u podrum’ bez pacova ne bi imalo nikakvog smisla. U podrumu su, srećom bili pacovi.
(Krtice takođe, a nađena su i sleđena legla vašaka i buva, dražesnih životinjica; prvih spokojne, lenje, gospodske, drugih živahne, vragolaste, plebejske naravi što su ih, izgleda pripadnici vrste ’Zek’ - kako su Novojerusalimljani sebe nazivali - uzgajali kao domaće prijatelje i družbenike, čuvali ih na svom telu i bez njih se nikuda nisu micali.)
Ujedinjeni kosturi čoveka, pacova i krtice, uz legla plemenitih subkultura vašaka i buva, opisali su mu nedvomisleno, kao da im lično prisustvuje, sistem međusobnih odnosa koji je u Novom Jerusalimu bio poželjan, a možda i vrhunac idealnog stanja. Bio je međutim svestan da kao naučnik mora biti oprezan i ne hitati sa preuranjenim zaključcima.

A komuna Novog Jerusalima, svet Gulaga uopšte, kako su njegovi žitelji svoj Arhipelag zvali - ukazujući najverovatnije na ono značenje pojma što su ga u ljudskim protojezicima imale reči ’raj’ i ’Eden’ - bila je idealna. Svi su drugi primarni i sekundarni arheološki izvori to dokazivali. U njoj je dobro (život sa pacovima) moglo biti samo opšte i svima podjednako već građanskom naturalizacijom dato, kao što se u primitivnim zajednicama tog perioda time sticalo pravo na učešće u biranju rđave vlasti.

Ako se neko opšte priznato pravo, mislio je, na sreću ili pravdu, recimo, ne ostvaruje, ne mora odmah značiti da se ono hotimično uskraćuje. Tako nešto prirodno bi bilo u nesavršenoj zajednici. U idealnoj to bi protivrečilo njenoj idealnosti. Kako je Novi Jerusalim bio model savršenog društva, kruna najboljih tendencija materijalističke Protocivilizacije, do neostvarljivosti nekog opšteg prava moglo je doći samo tako što za njegovu opštost nisu postojali objektivni uslovi.

(Prema njegovoj parentetičkoj ekspertizi, u rđavoj arhidržavi gladovalo se jer je hrana nepravedno distribuirana; u dobroj, jer je nije bilo. Za građane ovakvih država to možda i nije činilo značajnu razliku, pošto su na isti način umirali i usled odsustva hrane i usled nepravde u njenoj deobi, ali je za istorijsku nauku ona presudna.)

Jednostavno rečeno: pravu koje se inače priznavalo nije se moglo udovoljiti, jer za to nije bilo uslova. U ovom slučaju, gde su pacovi očigledan uslov sreće, zato što tih životinja nema dovoljno. Od te tačke zaključivanje je teklo rutinski glatko.
Logički je sledilo da se pri oskudici u pacovima druženje s njima moglo ostvarivati samo na smenu. Sreća se morala deliti, iako je po prirodi i shvatanju ljudi Zek-civilizacije ona bila nedeljiva. Mogla se uživati samo od vremena do vremena, i samo u ograničenom vremenu. Ova, naravno, vrsta sreće, jer je imao dokaza da su Zek-ljudi, trenutno lišeni podrumskih uživanja sa pacovima, u međuvremenu dok su na svoje pacove čekali, usrećivani bili na druge načine. Neposrednim dodirom sa Majkom Prirodom, bez ičega na sebi što bi taj blagosloveni dodir ometao i na 40 stupnjeva ispod i na 40 stupnjeva iznad spoljne temperature vazduha, da se pomene samo jedan primer.
Visok osećaj za pravdu, po kome ništa što živi sreće ne sme biti lišeno, pridodat beše opštim načelima ove mudre civilizacije. Iz onoga što je o prošlosti saznao izvesno beše da je krucijalni problem Prvog čovečanstva - koji ga je po svoj prilici i uništio - bio u usklađivanju opšteg prava na sreću s opštim pravom na pravdu.
U večnom ledu Severa ova su se prava najzad pod ruku uzela, protivrečje ljudske istorije razrešeno, vekovni ideal postignut, krug se konačno zatvorio bodljikavom žicom, simbolom završenosti: u Novom Jerusalimu svako je imao svoj trenutak sa pacovima.

...

Materijalna kultura: Jedva postoji. Očigledni recidiv varvarstva. Rudimentarni oblici (trošne drvene barake, neudobni daščani ležaji, stolice koje bi danas služile jedino za mučenje, itd.) zadržani, izgleda, samo da Novojerusalimljane podsećaju na teret koga su se oslobodili kada su svoje težnje uputili čistoj i čednoj Duhovnosti. Ponegde i kao simbol. (Bodljikava žica simbol neraskidivog zajedništva.)

Vlast i poredak: Vlasti nema. Svaki drugi zaključak bio bi nenaučan. Sve je rezultat visoke svesti i dobrovoljnosti. Ali najčešće spontanosti. Izvesna organizacija više u formi distributivne službe, postoji verovatno u određivanju reda sa kojim će se živeti u društvu pacova, a možda i koliko će za krivce trajati kazna teškog života u materijalnoj udobnosti. Sam poredak nema imena. Ostatak jedne izgubljene reči ukazuje na to da bi on mogao biti komunalizam ili nešto slično.

Novi Jerusalim (1988), odlomci I - II - III - IV

Borislav Pekić

04.02.1930. - 02.07.1992.

Pekić u svojim knjigama Novi Jerusalim i 1999 (koje uz Atlantidu čine trilogiju) kroz istraživanja mutanta Arna, poslednjeg čoveka na Svetu, opisuje društveni sistem (pre sloma čovečanstva u ratu ljudi i robota) u kome je vladala harmonična simbioza ljudi i pacova. Prvih je u tom društvu, izgleda, bilo više, pa se čekalo na red za trenutak sreće koji se obično dešavao u podrumima objekata u kojima su obitavali. Pretpostavlja se da se kakva-takva ravnoteža održavala primenom principa da se druženje uglavnom praktikovalo u poslednjim trenucima života jedinki brojnije rase. Ljudi. Pacov je potom bio prosleđivan dalje, sledećem primerku. Pojedinačna naselja u tom društvu nazivana su gulazi. Gulag, kao sinonim za Raj.

Inače, sam pojam komunalizam nije, naravno, originalno Pekićev. Potiče iz vremena francuske buržoaske revolucije i Pariske komune. Bez obzira na poreklo forme, danas i ovde još uvek živimo suštinu - tu bolest bez šifre.
Naravno.

"Plemenski komunalizam se poima kao nezapadni oblik anarhizma, jedinstven i specifičan za afrički kontekst. U ovoj upotrebi, pojam komunalizam se na neki način koristi u istom smislu kao i Marksov koncept primitivnog komunizma - bezdržavnog društva koje je post-lovačko-sakupljačko i prefeudalno."

Jason Adams
Non-Western Anarchisms: Rethinking the Global Context, p.15 (2003)