Srbija poslala pomoć za brojanje glasova u SAD

23.11.2016. N1

Hilari Klinton osvojila dva miliona glasova više od Trampa, ali to ne utiče na ishod izbora. Tramp je osvojio 290 elektorskih glasova, u odnosu na 232 koliko je osvojila kandidatkinja demokrata. Za pobedu na izborima bilo je potrebno 270 elektorskih glasova. Amerikanci biraju predsednika indirektno, sistemom koji se zove izborni koledž (Electoral College) i koji je definisan već u drugom članu američkog Ustava. Kada američki građanin glasa, on poručuje predstavnicima svoje savezne države (elektorima) za koga treba da glasaju.

24.11.2016. RTS

Predsednička kandidatkinja Zelene partije Džil Stajn prikupila je dva i po miliona dolara potrebnih kako bi zatražila ponovno brojanje glasova u Viskonsinu, državi u kojoj je Donald Tramp odneo pobedu. Stajnova je sredstva prikupila dan pošto je objavljeno da je na predsedničkim izborima Hilari Klinton osvojila dva miliona glasova više od pobednika predsedničke trke, Donalda Trampa. Džil Stajn će od Viskonsina tražiti da verifikuje glasove birača, koji su to svoje pravo na dan izbora iskoristili glasajući na mašinama koje je kandidatkinja Zelenih nazvala "veoma osetljivim na hakerske napade i zlonamerno reprogramiranje".

Dva miliona glasova razlike u korist Hilari Klinton podstakli su grupu pravnika, stručnjaka za obradu podataka i profesora da pokrenu peticiju kako bi se istražilo da li su "strani hakeri" manipulisali ishodom glasanja. Njihova sumnja je zasnovana na pretpostavci da je Hilari Klinton imala slabije rezultate u delovima Amerike u kojima su korišćene glasačke mašine nego u mestima na kojima se glasalo na tradicionalni način, ubacivanjem listića u glasačke kutije.

28.11.2016. Al Jazeera Balkans

Izabrani američki predsednik Donald Tramp smatra da su "milioni ljudi ilegalno glasali" na američkim predsjedničkim izborima te je uveren kako bi, "da to nije bilo tako, njegova pobeda bila čak i veća".

"Uz uverljivu pobedu prema elektorskim glasovima, pobedio sam i u ukupnom broju glasova, ako oduzmete milione ljudi koji su glasali ilegalno", napisao je Trump na Tviteru, ponavljajući teme iz svoje kampanje tokom koje je ponavljao optužbe da će izbori biti ukradeni uprkos tome da je pobedio.

28.11.2016. u kasnim večernjim časovima

jedan telegram, odavde:

"Dragi naš brate Trampe, Srbine

Što nam bre ne reče da Te žuta banda pokrala kao i nas! Pa nas oklevetaše ovi naši žuti da smo te vaše žute finansirali sa dva miliona rajhsdolara, a oni nas onomad pokradoše za dva miliona glasova sa Kosova i iz Zaječara - pa smo ipak pobedili isto ko i Ti sad, brate naš. Evo, Tom Te celo jutro zvao na tviter - ja nisam smeo iz Abu Dubaija zbog rominga, dok se ne vratim, a i ništa se ne čuje tamo ko da si u Indijanapolisu - al tek sad videsmo da si danima zauzet na taj broj.
Što bre ne reče odma da Te stoka pokrala, kao što već rekoh al opet da naglasim, pa da uskočimo na vreme?! Al ni sad nije kasno, evo sad će da ćemo da Ti odma pomognemo! Šaljemo Ti svi ovi džaci puni (ne bre, nije kupus, i to je opet fašistička žuta propaganda sa obe strane Atlantika) s dva miliona glasova sa Kosova i iz Zaječara, jer smo ih našli gde su bili sakriveni - u stranoj ambasadi jedne velike svetske sile (pomoć prijatelja: nije Rusija)! Fantastičnom i uspešnom intervencijom naših organa uspeli smo da sprečimo krijumčarenje tih glasova u Ameriku pod firmom glasanja iz inostranstva a delom i kao smrznute kore za gibanicu, jer bi svi ti glasovi otišli onim žutim NATO zločincima koji u neprincipijelnoj koaliciji sa zelenim NATO zločincima sad oće da Ti ukradu narodnu volju.

Džaci smo Ti poslali ekspresnom poštom, bez povratnice. Ako zatreba, ima da će da ćemo i lično će da dođemo da brojimo tih dva miliona glasova, pa će da vidi žuta bagra lopovska šta je brojanje! A Ti pamti, pa da nam se vrne.

Drž! Ne daj se, brate Trampe, Srbine.

Zauvek Tvoji,

Tom i Džeri."

stop

appendix vic
Tom i Jerry krenu u USA, Hilari ponesu 2 miliona $ a Trampu 2 miliona glasova.
Usput pobrkaju džakove.
Eto, tako je to bilo...

Sanders umesto Trampa, zahvaljujući rupi u zakonu

Berni Sanders bi mogao da zameni Donalda Trampa na mestu predsednika zahvaljujući malo poznatoj rupi u američkom zakonu.

To je upravo ona stvar koju treba uraditi da bi smo sačuvali naše slavno društvo. To je ona informacija koju smo svi željno iščekivali. Na taj način možemo učiniti Bernija predsednikom na dan inauguracije, umesto Donalda Trampa koji je nedavno izabran na izborima.

U stvari - ne možemo.

Ne postoji nikakva rupa u zakonu koja bi omogućila nekoj nasumice odabranoj osobi da preuzme mesto predsednika. Iako je ovo jednostavno stvar zdravog razuma, to vas neće sprečiti da kliknete na link ispod ovog naslova i dalje podelite tekst. A upravo o tome je reč u ovom tekstu...

Internet stranice medija i društvenih mreža su poslednjih meseci preplavljeni dezinformacijama. Iako je to oduvek bio problem, čini se da je stanje ipak prešlo sve granice tokom ovogodišnje izborne kampanje.U bezbroj objavljenih postova iznose se potpuno nelogične stvari, i taj problem uopšte nije svojstven samo jednoj strani. Još opasniji su postovi koji na prvi pogled ne izgledaju daleko od realnosti - sve dok se ne pozabavite detaljima onoga što se u njima tvrdi. A problem leži upravo u tome - ljudi nemaju naviku da se bave detaljima. Mnogo ljudi će kliknuti na ovaj post i šerovati ga samo zbog njegovog naslova. Možda čak uopšte i ne pročitaju celu priču, već je samo proslede dalje. Oni, zapravo, nikada neće pročitati ove reči. Ironično, ali upravo takvima su one upućene i potrebne.

Džon Oliver je u svojoj poslednjoj emisiji (američka verzija Utiska nedelje, op.a.) naglasio da ljudi bivaju kljukani onim što žele da čuju i oni to halapljivo gutaju kao da su gladni. U jednom funkcionalnom društvu, dobro informisana javnost predstavlja najbitniju stvar. Ovo što danas imamo, to je ne samo neobaveštena već i dezinformisana masa. Upravo to je ono što bi trebalo da uplaši svakoga od nas.

Kako se boriti protiv ovog problema? Lako, ali samo ako zavrnemo rukave. Iako je moguće uraditi podužu disertaciju na tu temu, niko ne bi imao dovoljno strpljenja da to pročita do kraja. Zato, evo pet brzih koraka koji mogu da budu od pomoći:

1. Prvo pročitajte pa tek onda šerujte. Sami ste odgovorni za svoje komentare i deljenja koji su zasnovani samo na naslovu - to je najgora stvar koju možete da uradite. Prestanite da budete lenji.
2. Proverite izvore vesti (i njihove izvore). U dobu novih medija, istinite i validne informacije pristižu iz mnoštva netradicionalnih izvora - baš kao i gomile info-smeća. U svakom članku u kome se iznosi neka činjenica, brojke ili citat, neophodno je da stoji i izvor te informacije. Ukoliko toga nema, preskočite takve testove.
3. Obratite pažnju na reciklirane priče. Postoji stvar koja evidentno potpomaže taj problem dezinformisanosti - to su stare priče prezentovane kao da se sada sešavaju. Obavezno proverite datum na takvoj priči pre nego je pročitate. Iznenadićete se koliko ima starih priča koje su u potpunosti neprimenljive na sadašnje događaje iako vam se učinilo da se na njih odnose.
4. Ukoliko vam je stalo do činjenica, ignorišite sve što je neprikriveno naklonjeno jednoj od strana. Držati stranu ili zauzeti stav o nekom pitanju, samo po sebi nije pogrešno. Pogrešno je takve ideje apriori uzimati za nepristrasne činjenice. Jednostavno, možete izbegavati sve tekstove koji na takav način počinju. Svaki tekst koji sadrži reči konzervativci, liberali, demokrate, republikanci i slično u naslovu, zapravo samo služi kao reklama naklonjenosti autora. To je sasvim OK ukoliko ste rešili da živite u mehuru "svoje strane", samo onda nemojte imati bilo kakvih iluzija da takvi tekstovi daju kompletnu sliku onoga o čemu u njima piše.
5. Guglajte. Bog i Sergej Brin, su nam s razlogom podarili Gugl. Ako natrčite na neku priču koja zvuči neverovatno i nema naveden izvor (ili ga čak ima) - proverite. Proverite da li se iste činjenice pojavljuju na više različitih strana, iz više različitih izvora. Proverite da li možda neko osporava te činjenice. Složite sve te komadiće u jednu sliku, i onda se odlučite kakav će biti vaš stav.

Kada bi svi koristili ove tako proste korake prilikom informisanja, naše društvo bi sigurno bilo daleko bolje. Svi mi imamo svoje mišljenje i naklonosti i nema ničega lošeg u tome, ali zar ne bismo mogli da svi zajedno to radimo iz jedne polazne tačke zasnovane na činjenicama i realnosti?

Istina glasi: šerovanje nelogičnih stvari ozbiljno narušava VAŠ lični kredibilitet i čini vas smešnim. Verujte mi, govorim to iz iskustva.

A sada, molim vas da ovo dalje šerujete.

Matt Masur: Bernie Sanders could replace president Trump with little-known loophole (Huffington Post, 14.11.2016)

***

Staro pravilo političkog antimarketinga: Izabereš pravi naslov i sliku, pa onda praviš paniku.
Domaći primer gornje priče je aktulena histerija oko pozivnog telefonskog broja +383. Ubeđen sam da je celu frku oko famoznog "+384 pozivnog broja za Vojvodinu", koju sada srbistanci masovno dele na društvenim mrežama bez imalo kritičnosti i osnova, i još-malo-pa-vade virtuelne noževe jedni na druge, jeftino smislio propagandni tim domaćih baraba pod okriljem vlasti kako bi neutralisali jednostavnu činjenicu: +383 je međunarodni pozivni telefonski broj za Kosovo a ne kućni broj nečijeg zadnjeg dvorišta, niti su to koordinate u džepnom Atlasu androginih šefova kancelarija za promaju u glavi. To nema ama baš nikakve veze sa Vojvodinom, ali ima sa ološem kome ona predstavlja kajlu za podmetanje svaki put kada krenu da ruše naherenu državu koje su im vazda puna usta. Ološ, koji ništa drugo i ne ume da radi a i ne bi im bilo prvi put.

U prorežimskim i nacionalističkim medijima svuda je isti naslov koji sadrži ključne reči "SKANDAL" i "NOVI SAD" (obavezno velikim slovima), pa onda slede neizostavni "separatisti", "teroristička organizacija", "384" i slična bulšitovanja. Ako autor ovog nadasve loše urađenog plakata jeste 'separatističko-teroristička organizacija', ta tzv. Mlada Vojvodina (ukoliko tako nešto uopšte i postoji, osim za vanredne potrebe poput ove), teško da bi na svoje plakate stavila novoizmišljeni "tradicionalni" grb i ostavila uz naziv Telekom Vojvodine grb Telekoma Srbije. Ako jesu, onda su zaista teške budale na koje uopšte ne treba obraćati pažnju. Zaista ne mogu da zamislim alsterske, katalonske ili baskijske separatiste koji na svoje plakate kače insignije koje su im podmetnuli London ili Madrid. Nekako, ta aljkavost previše liči na one koji bi da skrenu pažnju sa Gazde, koji je posle američkog šamara nedelju dana kasnije dobio i kosovski.
Stvarno, kakav heroizam - kukavički kriješ da si Kosovu u Briselu potpisao pozivni broj novonastajuće geografije, a u Beogradu podmećeš Vojvodini pozivni broj nikadpostojeće istorije. Retko ko u Srbiji stvarno zna šta je sve u Briselu potpisivano jer to vlast brižno krije, ali zato svi "znaju" da je 384-Vojvodina sledeća stavka u telefonskim imenicima. I niko nije sluđen, to ne.
Tako vam je to, sa patridiotima, oduvek & po prvi put u istoriji bilo.

Guglajte ili oguglajte, odlučite sami.

Neka čudna matematika

Unutarstranački izbori kod demokrata su došli, i prošli. Birali su i izabrali tako kako su birali i izabrali, ostaje im sada samo da to do narednih unutarstranačkih izbora odpate. Jer, teško da će više iko osim njih samih patiti za bilo čim što ima veze sa tom strankom. Naravno, za to oni nisu krivi od sinoć; dvanaest godina urušavanja stranke i prenemaganja pred biračima da bi im samo uvalili još po koju šibicarsku foru pred izbore, nisu od juče. Ali jesu od Tadića, i od ekipe njegovih likova koji nemaju nameru da odustanu od šibicarenja umesto da menjaju ovo društvo i njegovu budućnost.

Nema nikakve svrhe baviti se novoizabranim personalnim rešenjima u DS, pa to nećemo ni raditi.
Međutim, postoje neke stvari, u vezi jučerašnjih "najdemokratskijih izbora među demokratama", koje se mogu svrstati ili 1) u glupost i diletantizam, sveprisutne u domaćoj politici, ili 2) u bezobrazluk, koji je takođe sveprisutan i takođe u politici. Ovo važi za sve stranke u Srbiji, demokrate ne predstavljaju izuzetak.

O čemu se radi?

O načinu na koji "neko", ko prati izbore za predsednika svoje stranke, izveštava članove ali i javnost o tome kako protiče izborni dan. Naročito o trenutnom stanju izbrojanih glasova koje je dobio svako od kandidata ponaosob.

U čemu je problem?

Ukoliko za unutarstranačke izbore važe osnovni principi koji važe i za bilo koje druge izbore, onda se to odnosi i na brojanje glasova, njihovu klasifikaciju, preraspodelu i prezentovanje. Dakle, kada pogledamo kako demokrate izveštavaju o tome, moramo se zapitati da li oni uopšte znaju, ne samo razliku između važećih i nevažećih glasova, već i matematiku uopšte.

Pogledajte samo kako izveštavaju o tome na svojoj zvaničnoj fejsbuk stranici (barem je tako predstavljaju), jer na zvaničnom sajtu ne postoje tabele prezentovane u nastavku ovog teksta. Pored toga, neki drugi portali su periodično od njih preuzimali te izveštaje i dalje delili informacije, a da niko nije obratio pažnju niti komentarisao određene računske nelogičnosti (osim jednog komentara na fejsbuku).

58 - 80

21:30 - Na 58 (od 112) obrađenih biračkih mesta, situacija je bila sledeća:

- Od upisanih 7744 glasalo je 5059, od toga 32 nevažeća i 4942 važeća glasačka listića; razliku od 85 glasača verovatno čine oni koji su uzeli glasački listić ali nisu hteli da ga ubace u glasačku kutiju.

- Ako je glasalo 5059 demokrata na tih 58 mesta, kako je onda ukupan zbir glasova koji su osvojili kandidati 5128? Kako to da je broj osvojenih glasova - podrazumeva se da su to samo važeći listići, kojih je bilo 4942 - veći za 69 od broja onih koji su glasali, tj. za 186 od broja važećih listića?

22:00 - Na 80 (od 112) obrađenih biračkih mesta, situacija je bila sledeća:

- Od upisanih 14290 glasao je 8701, od toga 62 nevažeća i 8556 važećih glasačkih listića; razliku od 89 glasača verovatno čine oni koji su uzeli glasački listić ali nisu hteli da ga ubace u glasačku kutiju.

- Zanimljivo je da se na novoobrađena 22 mesta među 3642 novoizašla glasača pojavljuje 30 novih nevažećih i 20 neubačenih glasačkih listića... baš kao što je zanimljivo i da na ta 22 biračka mesta ima 6546 upisanih članova DS sa pravom glasa. Nekakva relacija se (možda) i može naći kod nevažećih, ali kod nedostajućih...

- Ako je glasao 8701 demokrata na tih 80 mesta, kako je onda ukupan zbir glasova koji su osvojili kandidati 8935? Sada je zbir osvojenih glasova po kandidatima veći za 234 od broja onih koji su glasali, tj. za 379 od broja važećih listića? Razlika je sada još veća.

101

23:00 - Na 101 (od 112) obrađenom biračkom mestu, utvrđen je rezultat kao na slici. Nakon toga, stranački organ zadužen za sprovođenje izbora više se nije oglašavao posle objavljivanja pobede kandidata koji je osvojio najveći broj glasova u prvom krugu. To je ono što je prezentovano medijima, i tačka.

Zaista, neka čudna matematika.

Neko je u DS, očigledno na kraju ukapirao da im račun u onim "sivim" tabelama nikako ne valja, pa je na kraju objavio samo donji grafikon. Ako im je autor softvera za praćenje ovih izbora isti kao i za one čuvene od pre nekoliko godina (kada nisu svi prisutni delegati mogli da glasaju niti su svi glasovi na kraju bili izbrojani, ali se zato znalo da je Đilas pobedio Pajtića) ili još čuveniju skupštinu klana Harkonen (kada je Pajtić obalio Đilasa), šta od njih treba očekivati ukoliko sutra opet dođu na vlast?

Pa isto, kao i kada su bili na vlasti pre pada.

fejsbuk stranica DS (facebook.com/demokrate)

Prosto je neverovatno da u radnom izbornom telu niko ne vodi računa o tačnosti podataka koje objavljuju, koliko god da se više bave sobom a ne time šta će reći javnost. Dokle god budu tako radili, dotle će im se razni bivši i budući "savetnici", "državnici" & slični mangupi u njihovim redovima svaki čas čuditi i bezuspešno truditi da shvate ono što odbijaju da vide:

Ko narodu prodaje priču o tome kako u tržišnoj ekonomiji, kakva treba da bude i domaća koju bi da kreira DS, "nema besplatnog ručka", mora da prihvati važenje tog (svog) principa i za izbore.

Poštovane demokrate, danas više nema besplatnog glasa.

To dobro znaju Vučić i Ljajić, kupujući glasove državnim parama. Ako bi ste i vi da radite poput njih, onda bolje nemojte ni da izlazite na izbore. Nikada više.
Fora sa plašenjem glasača manjim i većim zlom, samo dodaje vetar u jedra tehnologiji straha koju koristi sadašnja kradikalska vlast - i ništa drugo. Njih je moguće pobediti jedino kvalitetom, a ne trulim kompromisima, koketiranjem sa palanačkim nacionalistima i popovima, odmahivanjem rukom i podsmevanjem svakoj kritici - pa čak i onoj da ne znate osnove matematike. Možda je u pitanju greška u softveru, ali sve dok to neko na objavi sa zvaničnog mesta, ostaće izražena sumnja da je "opet nešto muvano oko izbora". Što bi deca rekla, iz aviona se vidi da se tu nešto ne uklapa...

Glasove ćete "kupiti" samo tako što ćete poštovati one kojima se obraćate u želji da glasaju za vas. Kako? Pa prosto: za početak, krenite od poznavanja matematike za prvi razred osnovne škole. Tu se sve nauči - kako treba, ili pogrešno. Ionako će se jednoga dana sve videti, onako kako je naučeno.

Obavezno.
I još nešto: glasovi se ne kupuju (sa i bez apostrofa), već se samo pozajmljuju. Razlika je suštinska. Kada to shvatite i naučite da poštujete, tada će možda i ova zemlja konačno videti prvi tračak nade da ima šanse za bolje od ovog zla.

izvor:

58/112

80/112

101/112

Crna Palanka

U nedelju, 18. septembra, u Belu Palanku održani vanredni ponovljeni redovni izbori. Izlaznost stoprocentna, glasali samo svi palančani sa pravo na ispravno glasanje. To su istovremeno - gle koincidenciju! - svi oni koji jedini imaju pravo se kandiduju, da ne bi došlo do zabunu na dahije.

Koji su bre ti?

Ovi, sa donju sliku:

glasači

Jok, neće valjda glasaju oni što se nisu slikali.

glasovi

Svi velepalančani sa pravo na ispravno glasanje su sa sebe, na belopalanačko glasanje, poneli svoji glasački listići, pravilno zaokruženi. Oni troslojni, što mogu se koriste više puta. Što da se muče ovi lokalni belopalančani bez pravo na ispravno glasanje - da izlaze na biračka mesta, prave nekakvi birački odbori i komisije, troše si dnevnice em meze, kupuju hemijske, štampaju glasački listići pa još da ih posle broje. Ej, nedajbože, još i da izlaze iz njime kuće u nedelju?!

Pa rezultat na ispravno glasanje se ionako znao, nevažeći i nepravi glasovi nema, ne postoje, sve kristalno jasno. Nismo se onomad svi doterali s autobusi džabe. Pokazasmo im pred opštinu svi ti silni džaci s pravi glasovi i listići, svi belopalančani uskliknuše s ljubavlju, mi velepalančani se pokupismo u autobusi i vratismo se u Velepalanku. A belopalančani ostadoše u njihovu...

E, sad tu ima jedan zajeb: mi još ne pođosmo, a oni tražiše da novoizabrana vlast odma reaguje i povuče prvi potez, da promeni ime na njihovu palanku. Tu, na lice mesta! Udariše si u lelek i kuknjavu pred naši autobusi. Silan narod, kolko naši tolko i njihovi. Zapelo bre da menja ime pa to ti je. Oće da se više ne zove Bela već Crna Palanka. Vele, tako će najbolje upamte ovaj istorijski dan.

Svašta.

Ni prvi ni poslednji.

Pravoračun

Sabiračica glasova sa poslednje partijske skupštine, buduća portparolka izbornog štaba SNS.

Baš fino em lepo. Daće bog, koliko sutra, da avanzuje i do RIK-a.

Red je.

Šta je bre opet sporno?! Pa radila je tačno po Vu(k)čićevom pravopisu&pravoračunu, precizno opisanim u uputstvu za sprovođenje izbora 2016:

"Sabiraj kako je napisano, čitaj kako je sabrano."

Brojke i slova, svom snagom.

Nadasve napredno, rednja je.

tito i Ja

Vučić je ocenio da je Vlada u protekle dve do tri godine uradila onoliko koliko svojevremeno i Josip Broz Tito u bivšoj Jugoslaviji. On je konstatovao da će jednog dana da kažu da je i Vučić uradio kao Tito, "dok ne dođe neko treći".

- N1, 28.04.2016.

Upravo tu reč izgovorio je teča kada ga je jedanput uhvatio kako jede zid:

A danas?
Pa, u međuvremenu, kašika je zarđala.
Za malter bolje ne pitajte... izazvao je trajnu opstipaciju za skupštinskom govornicom.

R.I.P. R.I.K. + Panika

U domaćoj politici poodavno važi pravilo "ako te uhvate u pizdariji, samo zažmuri - da te ne vide". Shodno tome, kako bi razvejali sumnju u sopstvenu umešanost u postizborni nadrealizam, kradikali su preko svog ovlašćenog lica koje se odaziva na "Nebojša iz Beograda", sluđenoj i zbunjenoj Republičkoj izbornoj komisiji uručili do sada najvredniju donaciju - specijalne olovke kojima je nemoguće falsifikovati zapisnike sa biračkih mesta.

Ukoliko se dobro pokaže, ova olovka će postati zvanična RIK-olovka kojom će glasači u Srbiji ubuduće moći, zarad ravnopravnosti & čistote izbornog postupka, da zaokružuju opozicione kandidate.

Ali, ovakvim olovkama su već radili dva popisa posle dvehiljadite plus ustavni referendum, zar ne?

Matematika, naročito izborna, ume da bude veoma zaguljena stvar kada je daš u ruke ponavljačima i prepisivačima, falsifikatorima i radikalima, sa i bez onog "k". Ta ekipa se avgusta 2008. zabrojala u Boru, neke odbornike ubaciše u Veće pa se odjednom nađoše u nebranom grožđu kada su ukapirali da više nemaju skupštinsku većinu - jer im je ponestalo odbornika taman za tih nekoliko novih većnika. I, kao da im nije bilo dosta, u januaru 2009. su bukvalno sve to isto i preslikano uradili u Negotinu, zajebali i sebe i koalicioni agrodžiberalni PNTK, pa na kraju izazvali vanredne izbore. Garantovano ima još takvih primera, u kojima su na kecu bili baš mozgovi koji danas otvaraju Potemkinove pruge i pripadajuće im železničke stanice, da im se krave ne useknu pa im usahne aflatoksinsko mleko. Nije ni čudo što su bacili oko na prostor oko stare železničke stanice u Beogradu: previše podseća na "ona" vremena; baš kao i na Pašića, studenta inžinjerstva i budžetskog grebatora (poznato, zar ne?) poslatog u Evropu da nauči kako se grade pruge, koji se odande vratio da uradi sve suprotno od onoga zbog čega je bio poslat.
To ne ume da broji ni da mu umesto prokletih NATO-kompjutera daš pasulj i kukuruz uvezen iz Rusije. Ne ume, jer je falsifikovalo diplome i bežalo sa časova još u zabavištu.

Ovoga puta su se, za razliku od izbora 1887. godine, radikali preobučeni u naprednjačke kože žestoko zaleteli kako ne bi morali (baš odmah) zajedno sa nemaskiranom sabraćom i Miloševićevim socijalnacionalistima da nastave tamo gde im je tatko Nikola Pašić stao. Zapelo bre to da dvesta godina strančarenja u Srbiji svede na puko šetanje uspravne crte između dva iksa, i ništa drugo. Aktuelnih 70% (?) glasova u džakovima za kupus radikalnog palanačkog nacional-socijalizma iz XIX po njima govori o tome kakvo društvo narod ovdašnji hoće u XXI veku, i čega mu to nikada nije dosta.

E pa, neće moći baš sve kako ste zamislili.
Braćo.
Prideve i epitete, onako u stilu tatka Pašića, dodajte sami sebi po volji i potrebama.

Totenkopf, pozor!

Stvarno, kakav je to junak koji se sopstvenog dverinja plaši?

+

And now, something completely serious:

Izborni rezultati su konačno zacementirani, sve se zna. Niko nije pobedio, Srbija je izgubila. Niko nema moralno pravo da se oseća pobednički posle brutalno i vandalski sprovedene izborne krađe. Novi saziv Narodne skupštine je zapravo posledica niza krivičnih dela, zastrašivanja, kupovine glasova, falsifikovanih potpisa, medijskog mraka i sveopšteg ludila koje je simptom hronične bolesti ovog i ovakvog društva.
Kada se desila izborna krađa 24. septembra 2000. i kada je Milošević proglasio najveću pobedu kao sinoć Aleksandar Vučić, tadašnju opoziciju nisu zanimali njihovi glasovi kao ostatak od pokradenih glasova i montiranih rezultata, a koji su tada projektovali apsolutnu pobedu jednog čoveka. Sloboda se branila na ulicama, nisu se gledali monitori u Republičkoj izbornoj komisiji, organizovao se 5. oktobar i raskrinkala se zločinačka družina. Odbranili smo izbornu volju, sačuvali dostojanstvo i proglasili zasluženu pobedu. Izostao je 6. oktobar, odustalo se od lustracije i od 12. marta 2003. se spremalo vaskrsenje zločinaca i ratnih profitera. Preživeli su, a mi sa njima nećemo.

Niš, 24.04.2016.

Sinoć je apsolutnu pobedu proglasio izrod najmračnijeg vremena, sluga ratova i beščašća. Sinoć je trijumfovala sila nad pravom, nemoral nad moralom i laž nad istinom. Bez obzira što je pod pritskom Vučić na kašičicu nahranio opozicione stranke kako bi prešle cenzus i time stvorio privid demokratije i poštovanja izborne volje, realnost je crna, surova i opasna.
Aleksandar Vučić je za sebe birao koliko i šta mu treba, nije preterao u krađi glasova ali je u svakom mestu kraduckao taman koliko želi kako bi obezbedio većinski broj poslanika u novom sazivu Narodne skupštine. On srećan, jer će nastaviti da teroriše društvo i širi svoju imperiju, a opozicione stranke slave jer su prešle cenzus. Izborne krađe se više niko neće sećati, slobodu nismo odbranili, hrabrost dokazujemo pisanjem na fb, i time smo svi na neki način saučesnici u prekrajanju izborne volje. Svi su pristali na njegove rezultate, čime su prećutno ozakonili pljačku i dali legitimitet izborima koji su očigledno bili predstava jednog čoveka. On ih je indirektno raspisao, on je plaćao glasove, on je rukovodio izbornim procesom i na kraju on je presudio.
Svi mi, građanke i građani, sada čekamo izvršenje kazne.
U okovima smo. Nismo se borili a mogli smo. Zato ne znam ko to može da slavi i šta da slavi? Dobili smo skupštinu nastalu na prevarama umesto izabranu od naroda.

Radovan Nenadić (Fejsbuk, 25.04.2016)

***

I, šta sad - ponoviti kompletne izbore jer je - koliko god koštalo - to manja šteta za demokratiju i same građane? OK, može i tako, ali prvi korak svih koraka je istraga i zatvor za sve odgovorne za ovo otvoreno pljuvanje u lice kako nosiocima biračkog prava u Srbiji tako i potonjim generacijama njihove dece. Za sve umešane, od onih sitnih, iz bugarskog voza, preko falsifikatora zapisnika i obijača džakova sa glasačkim listićima, pa do najnaprednijeg naprednjaka i njegovog gazde. Bez toga možete ponavljati u nedogled ovu cirkusijadu, Vučići Uveoci će imati sve više i više glasova. Birači će žmuriti na lopovluk i glasati za njih dokle god se ne pokaže da zakoni funkcionišu čak i u ovoj državi, i da važe podjednako za sve. Budite ubeđeni u to.

Lustraciju u preambulu Ustava, umesto krvi i tla, pa da vidiš šta je tranziciono čudo u regionu.

Rip, Rig + Panic - Biting tongues

Neko se (opet) gadno ujeo za jezik, pa neće da prizna.

Srbija, izbori 1996-2016.

Case reopened.

Ogledalce, ogledalce...

Predsednik Republičke izborne komisije ugledao Dejana Đurđevića iz SNS.

Predsednik Republičke izborne komisije ugledao Dejana Đurđevića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu.

Predsednik Republičke izborne komisije ugledao Dejana Đurđevića, direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Predsednik Republičke izborne komisije ugledao Dejana Đurđevića, člana Saveta za reformu javne uprave.

Predsednik Republičke izborne komisije ugledao Dejana Đurđevića, člana ispitnog odbora pri Ministarstvu pravde.

Predsednik Republičke izborne komisije ugledao Dejana Đurđevića, člana ispitne komisije pri Ministarstvu pravde.

Predsednik Republičke izborne komisije ugledao Dejana Đurđevića, člana Nadzornog odbora JP "Službeni glasnik".

Predsednik Republičke izborne komisije ugledao Dejana Đurđevića, predsednika Republičke izborne komisije.

Mislim, stvarno da se usekneš.

Kolumnista down

Na prvi pogled - Srbija je ponovo kažnjena.

Međutim...

Kolumnista up

Očajni ste? Pakujete kofere? Vrtite glavom u neverici? Ne brinite. I ja sam isto radio. Jedino što nisam pakovao kofere. Tek kad sam pogledao cifre, rekao sam da sam - zasigurno - bio u pravu. Hajde sad malo hladne glave, da se pozabavimo matematikom. Iz ovog jednostavnog sabiranja videćete zašto kažem da su ovi izbori označili početak kraja Srpske napredne stranke. Kada pogledate procentualno koliko je ko osvojio glasova (sve sa slučajevima krađe koji su dokumentovani video snimcima), s pravom vas podiđe jeza. I mene je podišla sinoć, kada su saopšteni prvi rezultati.

ZAPRAVO, NIJE TAKO

Izbori na kojima je SNS razvalio, masakrirao, desetkovao, ubio, ponizio - kako god opoziciju, bili su izbori 2014. To su izbori koje će Aleksandar Vučić pamtiti dok je živ: Kao zenit svoje moći i svog statusa polubožanstva. Na tim izborima, stranka Aleksandra Vučića sa njegovim koalicionim partnerima odnela je 158 poslaničkih mesta. Od toga je SNS nosila 131 poslanika, Ljajićev SDPS 10 fotelja u Narodnoj skupštini, Nova Srbija 6, SPO-DHSS 5, Pokret socijalista 3, Karićev Pokret snaga Srbije 2, Ujedinjena seljačka stranka 1, Bošnjačka narodna stranka 1 mandat.
Na nedeljnim izborima, stranka Aleksandra Vučića je sa svojim koalicionim partnerima osvojila 130 ili 131 poslaničko mesto. Od tog broja treba izdvojiti mandate Ljajićevog SDPS-a, Krkobabićevih penzionera gladnih vlasti, ništa manje alavih Julinovih socijalista, SPO-a, Srpske narodne partije Nenada Popovića koji je uneo svež kapital u koaliciju, Pokreta snaga Srbije i "Samostalnog" DSS-a. Ujedinjena seljačka stranka i Marjan Rističević su se utopili u SNS u međuvremenu.
Razlika je, dakle jasna: 27 (ili 28) poslanika manje za Vučićevu "naprednu" opciju.
Zato je bio kiseo. Zato nije nazdravljao. Zato se nisu grlili, pevali, igrali kolo i skandirali. Zato ni naprednjaci po Srbiji nisu bili previše veseli: "Generalštab" je vojsci glasača naredio da se prebaci 50 odsto u svim sredinama. U mnogim sredinama - jedinice na terenu ni izbliza nisu ispunile zadatak.

A IVICA? BEZ MARICE?

Vučićev dojučerašnji (a možda i budući) koalicioni partner, SPS na izborima 2014. osvojio je 44 poslanička mesta. Od toga, Dačićevcima je otišlo 25 mandata, PUPS-u 12, a Jedinstvenoj Srbiji - 7 fotelja u zdanju Narodne skupštine.
Na izborima održanim u nedelju, koalicija SPS-JS osvojila je 30 poslaničkih mesta. 14 manje nego prošli put.
Zato je Veliki Vođa bio kiseo. Zato je i Dačić bio kiseo.
Velikom Vođi ponovo treba Dačić. A Dačić je svestan da će, ako ponovo potpiše koalicioni sporazum sa Velikim Vođom - stranku osuditi na drugu političku smrt, iz koje će se mnogo teže reinkarnirati nego prošlog puta.
Dačić je bio kiseo i zato što zna da će mu stranka teško izdržati finansijski udar koji će se silinom cunamija ustremiti ukoliko odluči da bude opozicija.

DAJ VUKU DA SE VUKUJEMO

Druga opcija za Aleksandra Vučića jednako je nepovoljna: Radikali. Iako se povremeno čuje kako jedni s drugima nikako ne mogu, politički otac Velikog Vođe u nedelju uveče je vrlo pomirljivo govorio o rezultatima.
Zli jezici (da li baš zli?) bili bi skloni da kažu kako su Svpski vadikali spvemni da budu koalicioni partner sa svojih dvadesetak poslanika.
Objektivno, to bi šokiralo evropsku administraciju. Barem deklarativno. Jer znate, nije problem kada imate poslanike proustaške provinijencije u Briselu, ali je neviđeni problem ako bi šovinista i ultradesničar došao iz Beograda. Naročito posle sapunske haške opere.
Bio bi to alibi da nam se kaže "E, ne može se u EU".
Ali bi pokazalo (i dokazalo) još jednom da je na političkom nebu Srbije - sve moguće. Uostalom, u Evropskom parlamentu ima stranaka koje su toliko desno orijentisane da je Vojvoda od Lisovića za njihove lidere tek nadrkana pojava i ništa više.

KO TREBA DA SLAVI, A KO DA STAVLJA KATANAC

Što se tiče stranaka, najviše razloga za zadovoljstvo u ovom trenutku treba da imaju pripadnici pokreta Dosta je bilo. Da se ne lažemo: Za dve godine sa minimalnim ulaganjima i ultra-upornim aktivistima, bez ikakve polazne tačke, bez uporišta u Skupštini Srbije - do šest odsto glasova… Upravo pripadnici DJB imaju i najviše razloga za nezadovoljstvo, jer su na nekim mestima, kako govore izveštaji, baš oni prilično pokradeni, što se vidi u nekim velikim gradovima.
Članstvo DS-a (i koalicije) i onog drugog DS-a (Borisovog, sa Čedom i Čankom) treba da slavi na sva zvona što su ušli u republički parlament. Krajnje je vreme da te političke grupacije ozbiljno izanaliziraju promašaje i katastrofalan imidž njihovih lidera, koji je ugrozio opstanak ovih stranaka na političkoj sceni Srbije, ali i da možda prvi put iskreno kažu - vreme je da "veliki igrači" budu smenjeni. Pre četiri godine kaznili su ih beli listići. Pre nepune dve godine kaznili su ih sopstveni članovi. Sada ih je kaznio DJB.
Mnogo razloga za slavlje ima i u koaliciji Dveri - DSS. Posle svih izdvajanja i preletanja, cepanja članstva i jedne i druge stranke, uspeli su da zgaze na crtu od pet odsto.
 

Ipak, neko na političkom nebu Srbije treba da stavi i katanac.
CeSID. Zbog svoje uloge u manipulacijama tokom izborne noći.

ŠTA SAD?

Ništa. Spremajte se za sledeće izbore. Po mojoj proceni, kao što već rekoh, oni će biti održani do kraja 2017. Na njima će levica konačno imati za koga da glasa. A desnica - neka se pazi. Na tim izborima SNS će biti na rubu propasti. Budite sigurni u to.

Aleksandar Bećić (Kolumnista, 25.04.2016)

Kolumnista down

U međuvremenu, "neko" je opet oborio sajt Kolumnista.com, pa je autor morao da okači integralni tekst na fejsbuk. Baš kao i u slučaju obaranja Peščanika, Telepromptera, Opozicionara i gomile blogova, "nekoga" opet svrbi guzica. Pa dobro bre, šta je sad u pitanju - pundravci, besne gliste, stenice ili bajata salama iz sendviča?

Nebitno.

Neka gornji tekst bude dostupan i ovde, dok Kolumnista ponovo ne proradi.

***

Slažem se sa gornjim tekstom i dodajem par sitnica:
- Vučić ne bi raspisao izbore da je "hteo" da ih izgubi. Stvar je prostija (iako upakovana u Informer masan od bureka), jer on zna da je pad podrške neminovan i hteo je da produži mandat, kao i da dodatno izblamira opoziciju pred Zapadom (procenio je da je najefikasnija i daleko jeftinija metoda za to da nema kampanju, već opozicionare prepusti jedne drugima i njihovim sujetama - što je imalo delimičan uspeh).

- Ovako besmisleni izbori nisu ni mogli da predstavljaju nekakav rasplet situacije u kojoj se nalazi Srbija, tako da je bilo nerealno očekivati bilo šta više od ovog "postnaprednjačkog" sleganja terena u kome je došlo do popunjavanja rupa u tlu koje Vučićeva vlast ostavlja za sobom na sve strane. Zapravo, Vučićeva ekipa se jeste uplela u kučinu koju je sama dodatno zapetljala.

- Za SPS me zabole taman koliko i za SPO.

- Vučićevu "razliku" pojeli su radikali i koštunjavo dverinje, baš kao što je Radul-beg ošišao sve DS-frakcije i deo "nevažećih" glasača taman za onoliko koliko mu je bilo potrebno da komotno pređe cenzus. Za to nije kriv niko drugi do Ošišanih. Fazon je u tome da SNS nikako ne može sprečiti dalji pad podrške, dok DS&Co. moraju da rade na njenom povećanju. Kako? Prosto: sikter liderima Pajtiću, Šutanovcu, Dulu, Mićunu, Tadiću, Jovanoviću, Živkoviću, Čanku. Za njima će i lokalni takvi isti, liderčići. Tako će izbiti Vučiću jedan od najjačih argumenata za saplitanje reinkarnacije jedinstvene nove Demokratske stranke, koja će morati da ga smeni sa vlasti - za dve ili četiri godine, svejedno.

- Nažalost, u atmosferi zastrašivanja koju su podgrevale obe strane (i vlast i opozicija) sluđeni građani-birači nisu mogli drugačije da procene koliki je nivo farse koja im je podmetnuta oko ovih izbora, pa su po starom dobrom običaju na to naseli. Umesto da, hladne glave, odglasaju u nedelju to što se imalo glasati (ili precrtati), ponovo je došlo do mahnitog ujedanja "ko je kriv" (baš onako kako je Gospodar to i planirao), čaršijskog lupetanja po fejsbuku bez imalo samokontrole ili želje da se argumentovano brani to što se "abruje" (slučaj viralnog širenja laži o prelivanju nevažećih glasova i glasova podcenzusnih u džakove SNS je više nego dovoljan primer, jer u domaćem izbornom zakonodavstvu ne postoji niti jedno slovo u prilog takvim tvrdnjama, samo što to niko ne želi da javno kaže). Malo više pameti i hladnih glava nikome neće biti na odmet, umesto kuknjave o penzosima, zatvorenicima, nepismenima, "belima" i ostalima koje ćete izbrisati sa lista fejsbuk prijatelja. Grdne li stvari. A i glupo je, bre, šikumije.

- Levica, kao politička opcija koja u Srbiji trenutno ne postoji (parlamentarno svakako ne, pitanje je i van skupštine da li je ima)? Ukoliko Borko Stefanović i njegovi, nakon 1% osvojenih glasova padnu u nekakav fras, pa pomisle na politički sepuku, onda nije ni trebalo da krenu u ove izbore. Pošteno rečeno, i nije trebalo sada, ali dobro je što jesu jer se samo samostalnim izlaskom na izbore gradi ozbiljna politička stranka, ili se (sa druge strane) usijane glave najbrže hlade udaranjem u zid. Borkova Levica sada ima pred sobom otvorenu situaciju: da li će glumiti domaću Sirizu, ali za daleko manje američkih para nego što to radi Tsipras, i ponuditi političku saradnju na prvom mestu Novoj stranci kako bi već sada formirali ozbiljan socijaldemokratski blok u kome će biti mesta za daleko više grupa i pojedinaca nego što se to danas misli (Siriza nije partija već koalicija, savez).

- Od lokalnih odbora svih stranaka, i količine mangupa u njihovim redovima, zavisiće i rezultat na narednim izborima. Predsednički su već naredne godine, u petnaest opština lokalni za dve. A možda i pre... svima?

Pre desetak dana je Mokranjčevu kuću u Negotinu posetio stariji bračni par iz Beograda. Oboje politikolozi u penziji, pregazili osamdeseti prag, ona se profesionalno bavila geopolitikom. Kako smo, pored Moce i Krajine, dotakli i neizbežnu temu domaćih izbora, rekli su nam sledeće: "Deco, ne trošite energiju i ne gubite vreme, ovi izbori neće ništa promeniti jer nisu ni raspisani za to. Ovi što su sada na vlasti, biće smenjeni za manje od dve godine i doći će sasvim novi i od njih drugačiji ljudi, među kojima mnogi iz inostranstva. Biće ovako još malo, i to tako mora da bude. To zna i vidi svako ko ozbiljno prati politiku, i razume šta se dešava kod nas i oko nas. Samo vi sačuvajte živce, energiju i svoje znanje, trebaće vam. Nemojte se plašiti i predati, oni to i hoće."

Hvala za ono "deco", mnogo više za ostalo.

Izbor 2016

Rade.

Matrix je ionako svuda isti.

Jävla helvete

Najavljena još jedna lista za srbijanske izbore 24. aprila.

Pa kad mogu tri ruske stranke, buljuk kvazipenzionerskih, kriptokineska, staregipćanska, lažnovlaška, može valjda i jedna juto-gitska, nosilac liste Beowulf. Šta je tu smešno - vi Srbi ste kao ozbiljni sa svojim partijama, a mi vikinzi nismo?! Jävla helvete ni är, jävla vi inte!

Đavola jeste.

Đavola nismo.