Srbistanci su narod kome na posebnom hromozomu stoji zapisano da je zabranjeno učiti se na istoriji, a naročito na sopstvenim greškama. Samosaplitanje je postalo nacionalni sport.
Izbori za narodne poslanike Kraljevine Jugoslavije 1931.
Bili su to prvi izbori u Kraljevini Jugoslaviji, nakon vraćanja parlamentarizma proglašenjem Septembarskog ustava 1931. godine.
Kraljevinu Jugoslaviju je za vreme Šestojanuarske diktature pogodila ozbiljna politička i privredna kriza, a strani kapital koji je bio plasiran u zemlji je tražio jače garancije od onih koje je nudila otvorena kraljeva diktatura. Saveznici Kraljevine Jugoslavije poput Francuske, Čehoslovačke i Velike Britanije su u početku podržavali kraljevu diktaturu misleći da će diktatura konsolidovati državu, no nakon kratkog vremena su počeli zazirati od režima koji je uloženi strani kapital trošio bez kontrole Parlamenta. To je nateralo kralja Aleksandra da prekine period otvorene diktature i donese Ustav. Nakon donošenja tzv. Oktroisanog ustava 1931. stanje se na papiru, a ni u stvarnosti nije mnogo promenilo. Ustavom je odobren jugoslovenski unitarizam, proklamovan za vreme diktature, o "jednom jugoslovenskom narodu sa tri plemena". Prema članu 13. Ustava zabranjuju se sva udruženja na verskoj, plemenskoj ili regionalnoj osnovi, što je vredilo i za političke stranke.
Izborni zakon iz 1931.
10. septembra 1931. je donet novi Zakon o izboru narodnih poslanika za Narodnu skupštinu Kraljevine na osnovu koga su uskoro sprovedeni izbori. Izborni zakon je propisao sistem "zemaljske liste", što je značilo da je svaka prijavljena kandidatska lista morala imati po jednog kandidata i zamenika u svakoj izbornoj jedinici u celoj državi. Na čelu zemaljske izborne liste je bio njen nosilac.
Prema članu 18. Izbornog zakona kandidaturu svakog nosioca izborne liste mora potpisati 60 predlagača svake izborne jedinice. Za svakog izbornog kandidata je bilo potrebno najmanje 200 predlagača, što je za 306 izbornih jedinica zahtevalo 80.000 predlagača. Time se nastojalo onemogućiti podnošenje kandidatura specijalnih nacionalnih, regionalnih i manjih političkih stranaka. U skladu s tim zakonom mogle su se kandidiovati samo velike i dobro organizovane stranke koje su imale pristalice u svim delovima države. Način glasanja je bio javan i usmeni, a podela mandata je vršena tako da je zemaljska lista koja je dobila relativnu većinu glasova, dobijala odmah i dve trećine mandata. Zemaljska lista koja je dobila ispod 50.000 glasova nije dobijala mandat, već su se ti glasovi pribrajali pobedničkoj listi. Ostala trećina mandata se delila između stranaka koje su postigle iznad 50.000 glasova, ali nisu ostvarile relativnu većinu. Prema toj odredbi, dvotrećinska podela mandata se vršila po svim banovinama, što je predstavljalo svojevrsnu legalnu izbornu prevaru.
Izbori bez opozicije
Kako je izborni zakon donesen dva meseca pre izbora, opozicione političke stranke (koje su svakako već od 1929. bile zabranjene i proganjane) nisu mogle ništa preduzeti da uspeju da podnesu liste kandidata prema zakonskim propisima. Zbog toga su opozicione političke stranke odbile učešće na izborima. Nosilac jedinstvene vladine zemaljske liste, koja je ujedno bila i jedina prijavljena zemaljska lista, bio je general Petar Živković, tadašnji predsednik Ministarskog saveta.
- Izbori za narodne poslanike Kraljevine Jugoslavije 1931. (Vikipedija)
Bili su to prvi izbori u Kraljevini Jugoslaviji, nakon vraćanja parlamentarizma proglašenjem Septembarskog ustava 1931. godine.
Kraljevinu Jugoslaviju je za vreme Šestojanuarske diktature pogodila ozbiljna politička i privredna kriza, a strani kapital koji je bio plasiran u zemlji je tražio jače garancije od onih koje je nudila otvorena kraljeva diktatura. Saveznici Kraljevine Jugoslavije poput Francuske, Čehoslovačke i Velike Britanije su u početku podržavali kraljevu diktaturu misleći da će diktatura konsolidovati državu, no nakon kratkog vremena su počeli zazirati od režima koji je uloženi strani kapital trošio bez kontrole Parlamenta. To je nateralo kralja Aleksandra da prekine period otvorene diktature i donese Ustav. Nakon donošenja tzv. Oktroisanog ustava 1931. stanje se na papiru, a ni u stvarnosti nije mnogo promenilo. Ustavom je odobren jugoslovenski unitarizam, proklamovan za vreme diktature, o "jednom jugoslovenskom narodu sa tri plemena". Prema članu 13. Ustava zabranjuju se sva udruženja na verskoj, plemenskoj ili regionalnoj osnovi, što je vredilo i za političke stranke.
Izborni zakon iz 1931.
10. septembra 1931. je donet novi Zakon o izboru narodnih poslanika za Narodnu skupštinu Kraljevine na osnovu koga su uskoro sprovedeni izbori. Izborni zakon je propisao sistem "zemaljske liste", što je značilo da je svaka prijavljena kandidatska lista morala imati po jednog kandidata i zamenika u svakoj izbornoj jedinici u celoj državi. Na čelu zemaljske izborne liste je bio njen nosilac.
Prema članu 18. Izbornog zakona kandidaturu svakog nosioca izborne liste mora potpisati 60 predlagača svake izborne jedinice. Za svakog izbornog kandidata je bilo potrebno najmanje 200 predlagača, što je za 306 izbornih jedinica zahtevalo 80.000 predlagača. Time se nastojalo onemogućiti podnošenje kandidatura specijalnih nacionalnih, regionalnih i manjih političkih stranaka. U skladu s tim zakonom mogle su se kandidiovati samo velike i dobro organizovane stranke koje su imale pristalice u svim delovima države. Način glasanja je bio javan i usmeni, a podela mandata je vršena tako da je zemaljska lista koja je dobila relativnu većinu glasova, dobijala odmah i dve trećine mandata. Zemaljska lista koja je dobila ispod 50.000 glasova nije dobijala mandat, već su se ti glasovi pribrajali pobedničkoj listi. Ostala trećina mandata se delila između stranaka koje su postigle iznad 50.000 glasova, ali nisu ostvarile relativnu većinu. Prema toj odredbi, dvotrećinska podela mandata se vršila po svim banovinama, što je predstavljalo svojevrsnu legalnu izbornu prevaru.
Izbori bez opozicije
Kako je izborni zakon donesen dva meseca pre izbora, opozicione političke stranke (koje su svakako već od 1929. bile zabranjene i proganjane) nisu mogle ništa preduzeti da uspeju da podnesu liste kandidata prema zakonskim propisima. Zbog toga su opozicione političke stranke odbile učešće na izborima. Nosilac jedinstvene vladine zemaljske liste, koja je ujedno bila i jedina prijavljena zemaljska lista, bio je general Petar Živković, tadašnji predsednik Ministarskog saveta.
- Izbori za narodne poslanike Kraljevine Jugoslavije 1931. (Vikipedija)
Izborna farsa nekad i sad, stalno i uvek.
Ovi izbori od pre neki dan su bezmalo isti kao oni iz oktobra 1931, sa jednom jedinom listom koja je na njih izašla, tzv. Kraljevom partijom koja se zvanično zvala "Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija" predvođena generalom Perom Živkovićem iz Bele ruke (pokajnik iz Crne, isti onaj koji je kao gardista otvorio kapije Dvora zavernicima da pobiju Obrenoviće). Ove sada, predvodila je razvodnica straže Ana Brnabić iz Leveruke desnogdžepa, iste parapolitičke orijentacije kao i njen prethodnik Pera.
Kralj Aleksandar Upropastitelj onda - i sada.
Raspojasana Skupština i Vlada koja ne vlada.
Izborni zakon promenjen par meseci pred izbore.
Strani investitori koji diktiraju slobodu demokratije i demokratska sloboda marisanja njihovih para.
Javno glasanje nekad i selfi glasanje sad.
Kraljeva partija... Srpska kradikalna seljačka demokratija... SNS...
Partija osnovana od otpada iz svih do tada postojećih.
Opozicija i "opozicija". Zabrane i bojkoti.
Sa oktobarskim izborima završismo još u junu - pre roka.
A biće i Ustava u septembru, naravno.
***
Tako je to kad Kralj Aleksandar Vučić, zagriženi fan maltretiranja i eskiviranja figura uzduž i popreko table sa 64 polja, u beskraj igra simultanku sa samim sobom, jer je pojeo ili proterao sve ostale.
Sa table, ili iz Srbije - postalo je svejedno.
No comments:
Post a Comment