NEKA RAZMIŠLJANJA O SIMBOLIMA I ISTOPLJENOM MOZGU
(ovaj tekst nema nikakve veze s Jungom ili snovima, vezan je isključivo za svakodnevni život)
Na početku, namerno ne dajem sliku, nego morate da je zamislite u glavi - znači, zamislite sliku male bebe kako sedi u travi, okružena cvećem i leptirićima. Pored nje se skvrčilo malo lane i spava. Kakvo osećanje vam se javlja? Ako niste psihopata, trebalo bi da vam se sviđa. Ne ulazim sada u dublje analize osećanja, dovoljno je da konstatujemo vam se sviđa. Zamislite sad sliku spaljene kuće. Kroz odškrinuta, pocrnela vrata nazire se spaljeno telo. Kakvo se osećanje sad javlja? Opet, ako niste psihopata, trebalo bi da vam je neprijatno, da vam NIJE lepo. Onog momenta kad ste osetili nešto slika je za vas postala SIMBOL. Simbol lepog ili ružnog. "Simbol" može biti slika, reč, osoba pa i događaj, bilo šta što bez velikih objašnjenja u momentu izazove neko osećanje. Simbol deluje na podsvest, samim tim na osećanje a osećanje izaziva reakciju - ponašanje i delovanje. Ovo je ključno: simbol deluje na podsvest!
Prebacio bih se na trenutak na nešto drugo. Većina ljudi je makar čula za "Pavlovljev refleks". U eksperimentima tog tipa izvedeno je i sledeće: ispred psa bi se pojavila kružnica i on bi dobijao hranu. Kada bi se pojavila elipsa, dobijao bi elektro-šok. Za tog psa "kružnica" je postala SIMBOL lepog - hrane, a "elipsa" SIMBOL bola, simbol ružnog! Jednog dana se pojavila "kružnica", pas je mahnuo repom i počeo sa uživanjem da jede. U jednom momentu kružnica je počela vrlo lagano da se menja u elipsu i pas je doživeo nervni slom. Okrutno, zar ne? Ali i veoma poučno za ljude koji vole da zloupotrebljavaju simbole i manipulišu njima!
Simboli imaju običaj da se uvuku "duboko pod kožu"! Ljudi se naviknu na njih i društvena dešavanja se nekako umire, ustabile - do promene ZNAČENJA simbola!
Opet jedan mali primer: zamislite da je neko tzv. raspad SFRJ pokrenuo 1982. godine. Siguran sam da bi bili dovoljni sati da ga/ih rulja rastrge u linču i obesi po banderama! Jer je još uvek u podsvesti mâsa (makar većine) bio veoma jak i živ, iako je sahranjen, Tito - SIMBOL suvereniteta, borbe za slobodu, socijalnu pravdu... Svaki simbol ima i svoje, da ih nakaradno nazovemo "podsimbole" koji podsećaju i upućuju na glavni simbol. Da bi došlo do (katastrofalnih) promena, morao je biti prvo ugašen Tito kao SIMBOL. (ovde je totalno nevažno ko je bio Josip Broz, koje nacije, šta je radio ili nije radio, ovde govorimo o njemu kao simbolu) Dakle, čim je sahrana završena, "Plavi voz" je zaključan, da više nikad ne izađe iz depoa. "Jadran"“ i "Galeb" su ukotvljeni da natenane rđaju i trule. "Beli dvor", umesto da bude pretvoren u rezidenciju poput američke "Bele kuće", bio je zaključan a Jovanka stavljena u kućni pritvor. Istovremeno se počelo sa šok-terapijom (videti Naomi Klajn). Da ljudi ne bi razmišljali o "starim simbolima" počele su nestašice, krenula je "ekonomska kriza", promašene investicije i zaduživanja, "par/nepar"; krenule su ogromne, sveobuhvatne nacionalističke kampanje: knjige, pesme, muzika, film... Svako pleme je počelo da se zatvara u sebe a "stari simboli" su izbledeli ili im je promenjeno značenje. Bilo je potrebno deset godina, mozgovi su polako pretvoreni u plastelin i "pakao" je mogao da počne!...
Ovo, naravno, nije "doktorska disertacija"; nisam hteo da idem u širinu&dubinu, već da dam par naznaka za razmišljanje. Možda su moje premise i zaključci nekome totalno pogrešni, ali, meni lično to izgleda ovako:
Nije teško upravljati masama kad umeš da se igraš simbolima. Ne verujete? Pa, reklame to rade svakodnevno, svakog sata. Marketinške agencije se igraju simbolima i uređuju "potrebe" ljudi. Pokušajte sâmi da zamislite neke grafičke prikaze ili slike ili melodije i razmislite kako to deluje na vas. Kakvo osećanje izaziva u vama kad vidite Koka-kolu, znak Mercedesa, kinesku ili američku zastavu, Kraš, Somboled, kad čujete "Džingl-bels" ili "Oj, Moravo"... Pa zar bi se sve velike kompanije toliko borile da zaštite svoje simbole ili kupe tuđe, da to nije nešto naročito?...
Nije teško upravljati masama kad umeš da se igraš simbolima. Ne verujete? Pa, reklame to rade svakodnevno, svakog sata. Marketinške agencije se igraju simbolima i uređuju "potrebe" ljudi. Pokušajte sâmi da zamislite neke grafičke prikaze ili slike ili melodije i razmislite kako to deluje na vas. Kakvo osećanje izaziva u vama kad vidite Koka-kolu, znak Mercedesa, kinesku ili američku zastavu, Kraš, Somboled, kad čujete "Džingl-bels" ili "Oj, Moravo"... Pa zar bi se sve velike kompanije toliko borile da zaštite svoje simbole ili kupe tuđe, da to nije nešto naročito?...
A šta je religija, nego "organizovano verovanje" i nametanje SIMBOLA? A ti i takvi simboli su izazvali najviše krvoprolića unazad par hiljada godina... Hmmm... 'ajde, ovde ću da stanem što se ovog tiče... za sada.
Isto se radi i u predizbornim kampanjama. Već godinama se ovde vrši kampanja da se ljudima zgadi politika. Znam dosta ljudi koji su prestali da gledaju bilo kakve vesti, nije bitno na kom su mediju. Digli su ruke od svega. Značenje pojmova je totalno zbrkano: mnogi će reći da je ovo što živimo dokaz da demokratija ne valja - ali OVO NIJE demokratija! Istovremeno je u ljudima ugašen bilo kakav nagoveštaj nekog bunta, pobune... pa i Desanka Maksimović! Nije bitno da li je neko voli ili ne, da li mu je "Nemoj mi prići..." ljigavo ili je "Krvava bajka" suviše krvava i, nekako... hmm... prokomunistička. Desanka je SIMBOL srpske poezije. Kao što je Dobrica Erić simbol rascvetanih seoskih voćnjaka i seoskog blagostanja i radosti, kao što je Đura simbol nepokora, kao što je Nušić simbol ismevanja odvratno loših političara, Domanović simbol satire i cinizma. Previše je tih SIMBOLA koji izazivaju neka pozitivna osećanja u ljudima da bi svi ovde bili poabrojani. Očigledno ih je previše za ovu kolonijalnu/namesničku vlast, pa je neophodno izbrisati ih iz sećanja i sprečiti da neki novi klinci imaju dodira s njima. Njima su ionako dovoljna "elektronska orto-neuronska pomagala", kladionice i "navijačka plemena".
Kome još nije jasno, eto fotografija Irana i Avganistana nekad, pre pedesetak godina i sad.
Ne znam da li sam bio jasan, ili sam bio dosadan i predugačak, ali... meni je bila i uvek će biti petokraka - SIMBOL borbe za slobodu, empatije i međusobnog pomaganja. I dalje se naježim na "Hej Sloveni". Ako se ta himna ljudima nije svidela, što nije odabran "Marš na Drinu"? Poziva na rat? Nije valjda... A "Marseljeza? Umesto toga nam je nametnuta molitva "bogu pravde"“ koji će umesto nas da nam reši sve probleme. Cvrc.
Obratite pažnju na simbole, pogledajte oko sebe, ne dozvolite da vam se promeni značenje simbola koji su već u vama. Ne dozvolite da vam se mozak pretvori u plastelin! Čitajte knjige i razmišljajte, pričajte s decom dok ne bude suviše kasno. Kad se proces zahukta, postane ireverzibilan i promene su nemoguće bez velikih lomova.
Eto.
Bratislav Rančić
Bracina posla:
- post #503 (26.04.2013): Razmišljanje jednog radnika u kotlarnici
- post #606 (11.02.2014): Vox populi, vox non populari
- post #1232 (26.06.2017): Nebitno je jedino bitno
- post #1237 (03.07.2017): Uzrok i posledica stanja
- post #1501 (22.07.2018): Evo duša, evo telo
- post #1555 (08.10.2018): Duduk
- post #1894 (26.03.2020): Čuvajte se, ljudi
No comments:
Post a Comment