Beograde, dobro jutro.
Mnoge badavadžije statiraju u društveno-političkom životu. Niti imaju šta reći, niti šta mogu uraditi. Oni su živi spomenici nedavnoj prošlosti kojoj danas palimo sveće.
Čuvajmo rukovodioce jer nemamo druge. Za svakog povređenog rukovodioca biće streljano 50 novinara.
Mrzimo intelektualce, intelektualci su pederi. Oni misle da sve znaju, a znaju samo ono što mi ne znamo.
Neki mladi ljudi postali su činovnici visokog ranga. Njihova obaveza nije da tumače i štite interese svojih vršnjaka, već da se bore protiv njih.
Kad već moramo i možemo bez Tita, mogli bi smo i bez svakog drugog. ko misli drukčije, neka kaže.
Ko našim radnicima iz neposredne proizvodnje, ne daje da ovladaju dohotkom i da budu u samoupravnom društvu, ono što bi trebalo da budu? Jedino vlast. Nema ko drugi.
Teškoće se podrazumevaju, one su prirodne, ne može se živeti bez teškoća. Prirodno je i to da ne možemo biti zadovoljni teškoćama. Što je više teškoća, sve smo nezadovoljniji. I to je prirodno. Prirodno je i to da se moramo boriti protiv teškoća, a ne protiv nezadovoljstva.
Juče nam je Elektrodistribucija poklonila malo struje, da vidimo pobedu naših fudbalera. Rizik je bio veliki ali se sve dobro završilo. Danas smo srećni i zahvalni svima koji su bili tako dobri prema nama, iako to nismo zaslužili.
Beograde, dobro jutro.
Govor legendarnog Duška Radovića iz poslednje emisije "Beograde, dobro jutro", koji je mogao da bude izgovoren i ovog jutra.
Kao što i sadašnja vlast gasi emisije tako je i 1983. došlo do ukidanja emisije "Beograde, dobro jutro" na naredbu samog vrha vlasti. Tada je Duško, noćna mora vlasti, rekao: "Kad više ne bude ni vas, ni vaše slave i privilegija, vaša deca će prodavati Dedinje deci fudbalera, pevača, trgovaca i nakupaca. Posle kraće pauze, Dedinje će ponovo postati ono što je nekad bilo."
Obzirom da zabrana nije stigla istog dana, Duško je emisiju emitovao i narednog jutra. Tada je nastao ovaj snimak čiji sam deo iskoristio za video. Nakon masovnog protivljenja Beograđana na gašenje kultne emisije, vlast je shvatila da je narod besniji nego što su predvideli te su u pokušaju saniranja sopstvene propale reputacije ponudili krajem godine Dušku da se vrati na radio ali je on, u svom stilu izjavio "Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme."
Iako nije priznavao, gašenje emisije o voljenom Beogradu Duško je teško podneo. Od ogromne količine stresa izazvane godinama napada, uvreda i na kraju oduzimanja frekvencije koja je širila njegov glas, Duško je umro nakon samo godinu dana. Među poslednjim rečima koje je izgovorio prijatelju u bolnici, bile su "Ko izbegava da umre, taj je protiv progresa i lepše budućnosti."
Iako ga je dokrajčila fizički, ono što vlast nije uspela da ubije jesu reči i ideje Duška Radovića koje kao kletva decenijama proganjaju beskrupulozne, neuke i korumpirane vladare. Divnih umova koji u sebi nose hrabri, vispreni duh Duška Radovića ima i danas u masama koje nas okružuju a zbog našeg kolektivnog duševnog zdravlja bi valjalo da ih podržimo. Ko po vama danas poseduje, makar u fragmentima, kritički duh Duška Radovića?
I da ne zaboravim, Beograde, dobro jutro!
- Bagrem (Facebook 21.06.2019)
Kao što i sadašnja vlast gasi emisije tako je i 1983. došlo do ukidanja emisije "Beograde, dobro jutro" na naredbu samog vrha vlasti. Tada je Duško, noćna mora vlasti, rekao: "Kad više ne bude ni vas, ni vaše slave i privilegija, vaša deca će prodavati Dedinje deci fudbalera, pevača, trgovaca i nakupaca. Posle kraće pauze, Dedinje će ponovo postati ono što je nekad bilo."
Obzirom da zabrana nije stigla istog dana, Duško je emisiju emitovao i narednog jutra. Tada je nastao ovaj snimak čiji sam deo iskoristio za video. Nakon masovnog protivljenja Beograđana na gašenje kultne emisije, vlast je shvatila da je narod besniji nego što su predvideli te su u pokušaju saniranja sopstvene propale reputacije ponudili krajem godine Dušku da se vrati na radio ali je on, u svom stilu izjavio "Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme."
Iako nije priznavao, gašenje emisije o voljenom Beogradu Duško je teško podneo. Od ogromne količine stresa izazvane godinama napada, uvreda i na kraju oduzimanja frekvencije koja je širila njegov glas, Duško je umro nakon samo godinu dana. Među poslednjim rečima koje je izgovorio prijatelju u bolnici, bile su "Ko izbegava da umre, taj je protiv progresa i lepše budućnosti."
Iako ga je dokrajčila fizički, ono što vlast nije uspela da ubije jesu reči i ideje Duška Radovića koje kao kletva decenijama proganjaju beskrupulozne, neuke i korumpirane vladare. Divnih umova koji u sebi nose hrabri, vispreni duh Duška Radovića ima i danas u masama koje nas okružuju a zbog našeg kolektivnog duševnog zdravlja bi valjalo da ih podržimo. Ko po vama danas poseduje, makar u fragmentima, kritički duh Duška Radovića?
I da ne zaboravim, Beograde, dobro jutro!
- Bagrem (Facebook 21.06.2019)
Ovo je snimak poslednje emisije "Beograde, dobro jutro".
Njega je bilo teško pronaći, ali nekim spletom okolnosti pronađen je kao snimak sa radija na jednoj (sada veđ dosta staroj) audio kaseti.
Ono što se zna je da je tokom 1983. došlo do ukidanja emisije. U nizu izvora koji su dostupni, nigde se ne pominje datum niti bilo koja približna vremenska odrednica.
Smatra se da je pravi povod za ukidanje emisije (iniciran iz Predsedništva SR Srbije tj. lično od strane Nikole Ljubičića) bio dan ranije. Tada je Duško čitao ovo: "Kad više ne bude ni vas, ni vaše slave i privilegija, vaša deca će prodavati Dedinje deci fudbalera, pevača, trgovaca i nakupaca. Posle kraće pauze, Dedinje će ponovo postati ono što je nekad bilo."
Kako zabrana nije bila stigla odmah, Duško Radović je svoju emisiju uradio i narednog jutra. Tada je nastao ovaj snimak koji je postavljen. Nakon njega sve je bilo samo istorija i sećanje.
Ovde treba napomenuti da su i pre zabrane u više navrata emisija i Duško bili na tapetu raznih (kako su se tada zvale) "društveno-političkih organizacija". Iz nekih izvora se može još i saznati da je krajem 1983. održan sastanak na kome su se našli odgovorni ljudi iz Studija B, sam Duško Radović i Ivan Stambolić koji je ponudio da Duško može ponovo da započne svoju emisiju. Tu ponudu, Duško je odbio na sebi svojstven način: "Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme."
Ako neko možda zna datum kada je emitovana ova emisija, dobrodošao je sa informacijom.
Neke moje pretspostavke svele su vremensku odrednicu na 13.10.1983. ili možda 22.12.1983. Na jednom blogu pominje se novembar 1982. dok u nekim biografskim člancima pominju i 1984. Nedostatak tačnog podatka je očigledan.
Njega je bilo teško pronaći, ali nekim spletom okolnosti pronađen je kao snimak sa radija na jednoj (sada veđ dosta staroj) audio kaseti.
Ono što se zna je da je tokom 1983. došlo do ukidanja emisije. U nizu izvora koji su dostupni, nigde se ne pominje datum niti bilo koja približna vremenska odrednica.
Smatra se da je pravi povod za ukidanje emisije (iniciran iz Predsedništva SR Srbije tj. lično od strane Nikole Ljubičića) bio dan ranije. Tada je Duško čitao ovo: "Kad više ne bude ni vas, ni vaše slave i privilegija, vaša deca će prodavati Dedinje deci fudbalera, pevača, trgovaca i nakupaca. Posle kraće pauze, Dedinje će ponovo postati ono što je nekad bilo."
Kako zabrana nije bila stigla odmah, Duško Radović je svoju emisiju uradio i narednog jutra. Tada je nastao ovaj snimak koji je postavljen. Nakon njega sve je bilo samo istorija i sećanje.
Ovde treba napomenuti da su i pre zabrane u više navrata emisija i Duško bili na tapetu raznih (kako su se tada zvale) "društveno-političkih organizacija". Iz nekih izvora se može još i saznati da je krajem 1983. održan sastanak na kome su se našli odgovorni ljudi iz Studija B, sam Duško Radović i Ivan Stambolić koji je ponudio da Duško može ponovo da započne svoju emisiju. Tu ponudu, Duško je odbio na sebi svojstven način: "Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme."
Ako neko možda zna datum kada je emitovana ova emisija, dobrodošao je sa informacijom.
Neke moje pretspostavke svele su vremensku odrednicu na 13.10.1983. ili možda 22.12.1983. Na jednom blogu pominje se novembar 1982. dok u nekim biografskim člancima pominju i 1984. Nedostatak tačnog podatka je očigledan.
***
Good morning Srbistan...
... and good night.
No comments:
Post a Comment