DA LI VUČIĆU ODGOVARA BOJKOT IZBORA?
Vučiću, ali i čitavoj parapolitičkoj (zato što su im važnije pare nego politika) kasti, koja je najpre razorila a potom i zaposela i zarobila društvo, odgovara sve osim artikulisanja istinske, demokratske građanske alternative - tako da će i jedni i drugi (i uzurpator funkcije predsednika Republike i njegova kvazi-opozicija), učiniti sve da se to ne dogodi. Zato što bolju opoziciju od one koju trenutno "ima", nijedan dikator - pa ni ovaj - naprosto poželeti ne može.
Što se bojkota tiče, iako iznuđeno rešenje, on je trenutno jedini način na koji je moguće učiniti kristalno jasnom činjenicu da uzurpator odavno nema apsolutno nikakav legitimitet. Naravno, pravo pitanje ostaje šta raditi posle izbora? Bojkotovali ih ili ne - oni su ionako farsa pošto niti su slobodni, niti su demokratski a, realno, na njima zapravo i nemamo šta tj. koga da da biramo.
Precizno artikulisana i kredibilno vođena antiizborna, odnosno kampanja za bojkot morala bi rezultirati time da na izbore ne izađe polovična većina plus jedan građanin - na taj način uzurpator bi, što je i logičan ishod, na kraju pobedio samoga sebe. Istovremeno, to bi bila i mala - ali prva nakon dužeg vremena - pobeda društva koje naprosto vapi za drugačijom političkom retorikom u kojoj više ne bi bilo ovolikog prostaštva i podlaštva. A novu političku filozofiju, novi politički moral naravno, mogu da donesu samo neki novi ljudi - kako u postojećim političkim organizacijama tako i u onim koje tek treba da nastanu…
Verovati da je tako nešto još uvek moguće za mene znači ne odustajati od vlastitog društva.
NEMA ALTERNATIVE = NEMA PERSPEKTIVE
Priča o tome da li će izbori biti bojkotovani tj. ko će na njima učestvovati, u drugi plan potisnula je suštinsku stvar - a to je: ČEMU ili KOME izbori uopšte služe!? Šta se na njima bira? Koje ideje? Koja politička filozofija? Kakva vizija društva?
Takođe, zaboravilo se i da je suština predstavničke demokratije upravo u predstavljanju - odnosno reprezentativnosti. Ključni problem aktuelne vlasti i njene kvazi-opozicije je u tome što ni jedni ni drugi ne predstavljaju više apsolutno nikog osim vlastitih parapolitičko-kriminogenih kartela koji su potpuno zaposeli, razorili i oteli društvo. Zato građanima u ovom trenutku ne preostaje ništa osim da te izbore - odnosno one koji na njima ne delegiraju političke ideje već ucene, nastavak otimanja i opštu destrukciju - jednostavno bojkotuju.
Šta bi bio cilj bojkota - pre svega oduzimanje ili makar ozbiljno narušavanje legitimiteta i povratak (ma kako patetično zvučalo) narodnog suvereniteta. U razvijenim demokratijama - narod, odnosno građani jesu politički poslodavci. Oni određuju ko će voditi društvo na osnovu ideja koje su delegirali i poverenja koje su ljudi koji pretenduju na bavljenje javnim poslom svojim dosadašnjim činjenjem stekli. NADA i POVERENJE su političke monete, one su alati koji hrabre i menjaju društvo - ako njih nema, tada to društvo jeste na sigurnom putu sopstvenog nestanka.
O ZAROBLJENOM DRUŠTVU
Pita me prijatelj, častan čovek, da li je sada trenutak za kritiku opozicije?!
Pa evo, pokušaću da odgovorim javno:
Osnovni problem sa srpskom autokratijom danas, koja pokazuje sve veću ambiciju da preraste u otvorenu diktaturu, je upravo to što najdestruktivnija vlast koju smo do sada imali naspram sebe ima najnesposobniju i najneorganizovaniju opoziciju koju smo ikad imali. Dakle, u tome što ne postoji alternativa!
A, tu dolazimo i do "najspornijeg", tu alternativu, nažalost, nije uništio samo Vučić - ona se je samouništila i samourušila mnogo pre 2012.godine. Tačnije dolazak Nikolića/Vučića na vlast direktna su posledica urušene demokratije i izneverenih nada društva koje je od ovog tužnog skupa okupljenog na stepeništu Skupštine (uz izuzimanje Lazovića koji je tu, neznano kako zalutao i Trifunovića koji je zalutao sam po sebi) nažalost očekivalo previše. Ovo društvo, upravo zahvaljujući većini od njih, postalo je talac vlastite želje za promenama sa jedne, i endemske nesposobnosti da do tih promena zaista i dođe, sa druge strane. Uostalom, kako objasniti činjenicu da Vučić trenutno naspram sebe - čak i uz sve svinjarije koje je tokom pandemije pravio - nema iole kredibilnog političara opozicije koji bi mogao suštinski da ga ugrozi! Tačnije nema ga još od trenutka kada je ova parapolitička (zato što su im važnije pare nego politika) klika iz politike praktično oterala Sašu Jankovića - naravno, i Saša im je u tome zdušno pomagao, no o tome drugi put.
Da bi do istinskih promena i neophodnog buđenja društva zaista došlo - ovi ljudi za Srbiju mogu da učine više no bilo kog drugog. I to lakše no što se može čak i zamisliti - potrebno je samo da se sklone!
A evo i zašto:
Pre svega zato što su Aleksandra Vučića i njegovu vladavinu uopšte učinili mogućom!
A učinili su ga mogućim svim svojim koalicijama, kohabitacijama i istorijskim pomirenjima - počev od 2003. naovamo. Endemskom korupcijom, nameštenim tenderima, ciničnim odnosom kojim su se odnosili prema zahtevima Verice Barać da se ispitaju 24 sporne privatizacije, kohabitacijom sa Koštunicom koja je rezultirala nenačinjanjem teme političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, kohabitacijom sa Željkom Mitrovićem kojom je započela medijska ekspanzija Pinka, kohabitacijom sa Aleksandrom Tijanićem, kohabitacijom sa Veljom Ilićem i svim ostalim kohabitacijama,...
Zbog počinjenog akta veleizdaje državnim ugovorom sklopljenim sa ruskom federacijom o prodaji NIS-a, zbog prodaje vojvođanske (državne) zemlje povlašćenim tajkunima, zbog privatizacije luke Beograd, zbog istorijskog pomirenja kojim je na političku scenu na velika vrata vraćen SPS - sa sve Dačićem, Palmom, Bajatovićem, i ostalim Krkodedićima, zbog donošenja (još uvek aktuelnog) zakona o medijima, zbog donošenja (još uvek aktuelnog) zakona o prinudnom izvršenju, zbog donošenja (još uvek aktuelnog) zakona o pravosuđu, zbog donošenja (još uvek aktuelnih) zakona o radu i zakona o štrajku kojima su potpuno suspendovana radnička prava a u korist privatnog kapitala, zbog uništenja domaće privrede uspostavljanjem "ekonomskog modela" subvencionisanja stranih investitora bez ikakvih obaveza tzv. druge strane prema radnicima i njihovim pravima, zbog uništenja bankarskog sistema prodajom gotovo svih domaćih banaka, zbog kadrovske politike i činjenice da Ana Brnabić nije prvi fikus na mestu predsednika vlade, baš kao što (Novosađani to najbolje znaju) ni Čičičičić nije prvi fikus na mestu gradonačelnika, zbog činjenice da tabloidna diskreditacija političkih protivnika nije patentirana 2012. kada je, svakako, metastazirala, zbog ličnih interesa političke oligarhije unutar tadašnjeg DS-a koja je neposredno uzrokovala famozne bele listiće (genezu procesa razaranja društva pre 2012. videti u knjizi "Divlje društvo - kako smo stigli dovde" sociološkinje Vesne Pešić dostupne na stranicama Peščanika), zbog neizvršene lustracije i urušavanja demokratskih institucija, zbog suspendovanja unutarstranačke demokratije uspostavljanjem principa "diktatura u stranci - demokratija u državi" koji je društvu uskratio mogućnost debate i istinskog političkog pluralizma, zbog nesuočavanja sa zločinima devedesetih, zbog sukoba interesa i nezakonitog gomilanja funkcija koja takođe nije patentirana 2012. (Pešićeva, recimo, na str. 314. kao glavnog "snajperistu" u bušenju nezavisnih institucija navodi Boška Ristića iz DS, tada predsednika skupštinskog odbora za pravosuđe koji je u vlastitom posedu u tom trenutku imao čak pet javnih funkcija!), zbog toga što Vučić nije prvi predsednik države koji antiustavno akumulira funkciju predsednika države i predsednika političke stranke, zbog neotvaranja dosijea i neizvršenih reformi službi bezbednosti, zbog kadrovske politike i tretiranja javnog sektora kao partijskog plena, zbog izbornih kupovina glasova javnim novcem, zbog načina na koji je "hendlovala" slučaj Miladina Kovačevića, zbog obesmišljavanja vojvođanske autonomije kao uvodnog čina njene "aktuelne" potpune suspenzije, zbog spomenika azerbejdžanskom diktatoru u Tašmajdanskom parku i urbanističke destrukcije naših gradova (po meri tzv. investitora) koja 2012. takođe samo metastazira, zbog ideje o pacifikovanju i evropeiziranju Srpske radikalne stranke odnosno direktnog saučestvovanja u formiranju SNS-a (između ostalog i protivzakonitim ustupanjem poslaničkih mandata SRS-a), zato što čak ni nakon uspostavljanja otvorene diktature ne samo da nisu reformisali svoje "stranačke" organizacije - već su vlastite parapolitičke interese potpuno nedredili interesima građana i društva - najpre diskreditovanjem a potom i potpunim urušavanjem i obesmišljavanjem prošlogodišnjih protesta protiv diktature.
Naposletku, zbog gubitka poverena građana i iskazivanja potpune besvesti za interese društva u čijoj su destrukcij itekako uzeli aktivnog učešća.
Zar ne?
Pita me prijatelj, častan čovek, da li je sada trenutak za kritiku opozicije?!
Pa evo, pokušaću da odgovorim javno:
Osnovni problem sa srpskom autokratijom danas, koja pokazuje sve veću ambiciju da preraste u otvorenu diktaturu, je upravo to što najdestruktivnija vlast koju smo do sada imali naspram sebe ima najnesposobniju i najneorganizovaniju opoziciju koju smo ikad imali. Dakle, u tome što ne postoji alternativa!
A, tu dolazimo i do "najspornijeg", tu alternativu, nažalost, nije uništio samo Vučić - ona se je samouništila i samourušila mnogo pre 2012.godine. Tačnije dolazak Nikolića/Vučića na vlast direktna su posledica urušene demokratije i izneverenih nada društva koje je od ovog tužnog skupa okupljenog na stepeništu Skupštine (uz izuzimanje Lazovića koji je tu, neznano kako zalutao i Trifunovića koji je zalutao sam po sebi) nažalost očekivalo previše. Ovo društvo, upravo zahvaljujući većini od njih, postalo je talac vlastite želje za promenama sa jedne, i endemske nesposobnosti da do tih promena zaista i dođe, sa druge strane. Uostalom, kako objasniti činjenicu da Vučić trenutno naspram sebe - čak i uz sve svinjarije koje je tokom pandemije pravio - nema iole kredibilnog političara opozicije koji bi mogao suštinski da ga ugrozi! Tačnije nema ga još od trenutka kada je ova parapolitička (zato što su im važnije pare nego politika) klika iz politike praktično oterala Sašu Jankovića - naravno, i Saša im je u tome zdušno pomagao, no o tome drugi put.
Da bi do istinskih promena i neophodnog buđenja društva zaista došlo - ovi ljudi za Srbiju mogu da učine više no bilo kog drugog. I to lakše no što se može čak i zamisliti - potrebno je samo da se sklone!
A evo i zašto:
Pre svega zato što su Aleksandra Vučića i njegovu vladavinu uopšte učinili mogućom!
A učinili su ga mogućim svim svojim koalicijama, kohabitacijama i istorijskim pomirenjima - počev od 2003. naovamo. Endemskom korupcijom, nameštenim tenderima, ciničnim odnosom kojim su se odnosili prema zahtevima Verice Barać da se ispitaju 24 sporne privatizacije, kohabitacijom sa Koštunicom koja je rezultirala nenačinjanjem teme političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, kohabitacijom sa Željkom Mitrovićem kojom je započela medijska ekspanzija Pinka, kohabitacijom sa Aleksandrom Tijanićem, kohabitacijom sa Veljom Ilićem i svim ostalim kohabitacijama,...
Zbog počinjenog akta veleizdaje državnim ugovorom sklopljenim sa ruskom federacijom o prodaji NIS-a, zbog prodaje vojvođanske (državne) zemlje povlašćenim tajkunima, zbog privatizacije luke Beograd, zbog istorijskog pomirenja kojim je na političku scenu na velika vrata vraćen SPS - sa sve Dačićem, Palmom, Bajatovićem, i ostalim Krkodedićima, zbog donošenja (još uvek aktuelnog) zakona o medijima, zbog donošenja (još uvek aktuelnog) zakona o prinudnom izvršenju, zbog donošenja (još uvek aktuelnog) zakona o pravosuđu, zbog donošenja (još uvek aktuelnih) zakona o radu i zakona o štrajku kojima su potpuno suspendovana radnička prava a u korist privatnog kapitala, zbog uništenja domaće privrede uspostavljanjem "ekonomskog modela" subvencionisanja stranih investitora bez ikakvih obaveza tzv. druge strane prema radnicima i njihovim pravima, zbog uništenja bankarskog sistema prodajom gotovo svih domaćih banaka, zbog kadrovske politike i činjenice da Ana Brnabić nije prvi fikus na mestu predsednika vlade, baš kao što (Novosađani to najbolje znaju) ni Čičičičić nije prvi fikus na mestu gradonačelnika, zbog činjenice da tabloidna diskreditacija političkih protivnika nije patentirana 2012. kada je, svakako, metastazirala, zbog ličnih interesa političke oligarhije unutar tadašnjeg DS-a koja je neposredno uzrokovala famozne bele listiće (genezu procesa razaranja društva pre 2012. videti u knjizi "Divlje društvo - kako smo stigli dovde" sociološkinje Vesne Pešić dostupne na stranicama Peščanika), zbog neizvršene lustracije i urušavanja demokratskih institucija, zbog suspendovanja unutarstranačke demokratije uspostavljanjem principa "diktatura u stranci - demokratija u državi" koji je društvu uskratio mogućnost debate i istinskog političkog pluralizma, zbog nesuočavanja sa zločinima devedesetih, zbog sukoba interesa i nezakonitog gomilanja funkcija koja takođe nije patentirana 2012. (Pešićeva, recimo, na str. 314. kao glavnog "snajperistu" u bušenju nezavisnih institucija navodi Boška Ristića iz DS, tada predsednika skupštinskog odbora za pravosuđe koji je u vlastitom posedu u tom trenutku imao čak pet javnih funkcija!), zbog toga što Vučić nije prvi predsednik države koji antiustavno akumulira funkciju predsednika države i predsednika političke stranke, zbog neotvaranja dosijea i neizvršenih reformi službi bezbednosti, zbog kadrovske politike i tretiranja javnog sektora kao partijskog plena, zbog izbornih kupovina glasova javnim novcem, zbog načina na koji je "hendlovala" slučaj Miladina Kovačevića, zbog obesmišljavanja vojvođanske autonomije kao uvodnog čina njene "aktuelne" potpune suspenzije, zbog spomenika azerbejdžanskom diktatoru u Tašmajdanskom parku i urbanističke destrukcije naših gradova (po meri tzv. investitora) koja 2012. takođe samo metastazira, zbog ideje o pacifikovanju i evropeiziranju Srpske radikalne stranke odnosno direktnog saučestvovanja u formiranju SNS-a (između ostalog i protivzakonitim ustupanjem poslaničkih mandata SRS-a), zato što čak ni nakon uspostavljanja otvorene diktature ne samo da nisu reformisali svoje "stranačke" organizacije - već su vlastite parapolitičke interese potpuno nedredili interesima građana i društva - najpre diskreditovanjem a potom i potpunim urušavanjem i obesmišljavanjem prošlogodišnjih protesta protiv diktature.
Naposletku, zbog gubitka poverena građana i iskazivanja potpune besvesti za interese društva u čijoj su destrukcij itekako uzeli aktivnog učešća.
Zar ne?
Novi Nebojša Milenković na Fejsbuku:
20.08.2019. Sloboda ili ništa - prvi deo
No comments:
Post a Comment