Ministin

Vinston Smit je običan drug-građanin Okeanije, član Partije i sitni činovnik zaposlen u Ministarstvu Istine - skraćeno: Ministin ("Minitrue"). Zadužen je za pisanje "vesti" u kojima zapravo uklanja sve što trenutno nije na liniji, istorijske činjenice, pa čak i samu prošlost. Evo primera: ako je Okeanija do danas bila u ratu sa Evrazijom a saveznik sa Istazijom, a od danas je obrnuto, njegov posao (i drugih, sličnih njemu) je da pronađe sve vesti koje to sadrže i retroaktivno ih izmeni; bez obzira što je to do tada već bilo učinjeno bezbroj puta povodom iste vesti koja se u beskraj ponavlja, svrha takvog posla nije obmanjivanje javnosti već upravo sam taj posao. Javnost je odavno obmanuta, postojanje takvog sistema je materijalni dokaz te tvrdnje.

Vinston Smit ne prepravlja samo objavljene vesti, već i zvanična državna obaveštenja, proglase, pamflete, oglase, pa čak i knjige. Sve.

Isto važi i za ljude koji bivaju "evaporirani" kao neprijatelji Države, Partije i Velikog Brata: oni nisu doslovce "ispareni", već najčešće bivaju ubijeni nasred ulice metkom u potiljak. Ponekad ih odvode u podrume Ministarstva Ljubavi (policija) i kao pse ubijaju u mraku, ali to važi samo za one koji ne mogu nikako biti iskorišćeni za državnu propagandu (iako su targetirani kao neprijatelji). Evaporacija se tek onda vrši, nakon metka za koji osoba kojoj je na potiljku nacrtana meta nikada ne zna kada će biti ispaljen (što može da znači godinama, ali biće obavezno ispaljen bez ikakve sumnje u to). Taj "izdajnik" Partije i "mrzitelj" (tj. novogovorom ispravno nazvan "nevolitelj") Velikog Brata započne uvod u nestajanje medijskim linčom, njegovo zločinačko lice se nalazi svuda, po plakatima i telekranima širom Države, u svakom domu. On se potom povlači u sebe i džin sa ukusom benzina (najčešće u kafanu "Pod kestenom"). Nakon egzekucije, počinje konačna faza "evaporacije", kada na scenu stupaju svi Smitovi Ministina, koji brišu listom sve što se odnosi na "evaporiranog" izdajnika i mrzitelja Vođe.

Evaporiran.

Isparen.

Nestao.

Izbrisan.

Nikada nije postojao.

"Evo, ako bilo gde nađete nešto o tom izmišljenom liku, odmah podnosim ostavku. U suprotnom - umuknite, neću više ništa da čujem!"

Danas, 16. januara 2018. godine, od trenutka kada je završena vanredna KZN vrha vlasti u Srbiji, započelo je besomučno brisanje svega negativnog što je na internetu bilo napisano ili u kameru izrečeno na račun ubijenog Olivera Ivanovića od strane pripadnika aktuelne vlasti i njihovih glodura-ljubimaca, novinara, kolumnista, analitičara, dobošara, tviteraša, hiljada botova i njihovih "komentara" po društvenim mrežama i portalima medija.

Međutim, postoje neke, danas veoma bitne stvari koje Džordž Orvel nije mogao 1948. da predvidi u svojoj "1984": tzv. screenshot i cache memorija internet stranica, opcije copy/paste, share i retweet. Tu ne pomaže ni hiljadu Smitova, Vučićevića, Marića, Krstića, Cerovićki, Ivkovićki i ostalog parazitskog bašibozuka. Onaj uruk-Vučićević je već nekoliko puta, dokazano, u duhu ministinštine menjao čak i štampano izdanje svog Dnevnog Tariguza.

Sorry, neke stvari se jednostavno ne daju izbrisati. A ljudi nikako.

U prethodnih sedamdeset godina je bezbroj puta bilo rečeno i napisano da je Orvelov roman "1984" upozorenje a ne priručnik. Upozorenje svima, bez izuzetka, pa i tim istim brisačima i parazitima, jer na kraju i sam evaporator Vinston Smit završi kao evaporiran. Ne ide drugačije, u zemlji u kojoj Veliki Brat sve vreme sumnja da onaj drugi iz njegove glave ide naokolo i ogovara ga da nije dobar vođa.

***

U Srbiji još uvek ima onih koji sumnjaju u to da je aktuelna vlast zapravo osveta za 9. mart '91, zimu 96/97, proleće i jesen '99, 5. oktobar 2000, i da je počela da se sveti već 12. marta 2003? Najgore je što nih "Sablja" nije ni očešala. Sorry, ali niko normaljan ne veruje da ste baš toliko naivni. Naprotiv.

A možda je ipak previše očekivati od takvih da se opamete, iako na prvi pogled izgledaju humanoidno.

Tu onda nema leka bez ljute trave.