Knjiga Danilova

Više puta je ovde bilo napomenuto da je januar najcrkveniji mesec u crkvenom kalendaru - a i šire. Razloga za takvu tvrdnju ima mnogo, i broj im neprestano raste sa porastom petljanja crkvenih samozvaničnika u svetovna pitanja. Evo još jednog priloga za dosije beščašća i licemerja koje nam svakodnevno priređuju momci iz mantijaško-foteljaške ekipe.

Stari Zavet

Knjiga Danilova (Daniel), šesto poglavlje

- iz Jerusalimske Biblije

A Darije Medijac preuze carstvo, star već šezdeset i dve godine.

Svidelo se Dariju da postavi nad svojim carstvom stotinu i dvadeset satrapa da budu nad svim carstvom.

Njima na čelo stavi tri pročelnika - Danilo beše jedan od njih - kojima će satrapi polagati račun da se ne bi dosađivalo caru.

Danilo se toliko isticaše svojim izvanrednim duhom iznad pročelnika i satrapa te car mišljaše da ga postavi nad svim carstvom svojim.

Tada pročelnici i satrapi stadoše tražiti povod, štogod oko državne uprave, zbog čega bi mogli optužiti Danila; ali ne mogahu na njemu naći ništa takvo, ništa zbog čega bi ga prekorili, jer beše veran, na njemu ni nemara ni ogrešenja.

Ti ljudi rekoše tada: "Nećemo naći nikakva povoda protiv Danila, osim da nađemo nešto protiv njega u zakonu Boga njegova."

Tada pročelnici i satrapi navališe na cara te mu rekoše: "O caru Darije, živ bio doveka!"

Svi pročelnici carstva, poglavari i satrapi, savetnici i namesnici složiše se u tome da bi trebalo da car izda naredbu i zabranu: "Svaki onaj koji bi u roku od trideset dana upravio molbu bilo na kojega boga ili čoveka, osim na tebe, o caru, da se baci u jamu lavovima. O caru, potvrdi tu zabranu i potpiši naredbu da se ne može promeniti, po zakonu Midskom i Persijskom, koji je nepromenit!"

I car Darije potpisa pismo i zabranu.

A Danilo kad dozna da je spis potpisan, ode svojoj kući, gde prozori gornje sobe behu otvoreni prema Jerusalimu. Tu je on tri puta na dan padao na kolena blagosloveći, moleći i hvaleći Boga, kako je uvek činio.

Tada oni ljudi nahrupiše i nađoše Danila gde se moli i zaziva svoga Boga.

Tada odoše i pred carem se pozvaše na zabranu: "Zar ti nisi potpisao zabranu prema kojoj će svaki onaj koji bi u vremenu od trideset dana upravio molbu na nekoga boga ili čoveka, osim na tebe, o caru, biti bačen u jamu lavovima?" Car odgovori: "Tako je po zakonu Midskom i Persijskom, koji je nepromenit."

Tada rekoše caru: "Danilo, onaj od izgnanika judejskih, ne mari za tebe, o caru, ni za tvoju zabranu koju si potpisao: tri puta na dan on obavlja svoju molitvu."

Čuvši te reči, car se vrlo ražalosti i naumi da izbavi Danila, i sve do sunčeva zalaza nastojaše da ga spasi.

Ali oni ljudi navališe na cara govoreći: "Znaj, o caru, da prema Midskom i Persijskom zakonu nijedna carska zabrana ili odluka ne može biti opozvana!"

Tada car naredi da dovedu Danila i da ga bace u jamu lavovima. I car reče Danilu: "Bog tvoj, kome tako postojano služiš, neka te izbavi."

I donesoše kamen i staviše na otvor jame. Car ga zapečati prstenom svojim i prstenom svojih velikaša, da se ništa ne menja za Danila.

Car se tada vrati u svoj dvor i provede noć ne okusivši jela niti dopustivši da mu dovedu naložnice, i ne mogaše usnuti.

Potom car usta u ranu zoru, kad se danilo, i pođe brzo k jami lavskoj.

Kad se primače blizu jame, viknu žalosnim glasom Danilu: "Danilo, slugo Boga živoga, je li te Bog, kome postojano služiš, mogao izbaviti od lavova?"

Danilo tad reče caru: "Care, živ bio doveka! Moj Bog posla svog Anđela i zatvori čeljusti lavovima te mi ne naudiše, jer se nađoh čist pred njim. I pred tobom, o caru, ja sam bez krivice."

Car se vrlo obradova i zapovedi da Danila izvade iz jame. I izvadiše Danila iz jame neozleđena, jer se beše uzdao u svoga Boga.

Car tad zapovedi da dovedu one ljude koji behu optužili Danila i da ih bace u jamu lavovima - njih, njihove žene i njihovu decu: i pre nego dodirnuše dno jame, lavovi ih zgrabiše i smrviše im kosti.

Tad car Darije napisa svim plemenima, narodima i jezicima što stanuju po svoj zemlji: "Mir da vam se umnoži! Evo zapovesti koju donosim: u svemu mojem carstvu neka se ljudi boje i neka drhte pred Bogom Danilovim: jer on je Bog živi, on ostaje doveka! Carstvo njegovo neće propasti, vlasti njegovoj nema kraja! On izbavlja i spasava, čini znake i čudesa na nebesima i na zemlji! On je spasio Danila iz šapa lavljih!"

I taj Danilo beše srećan za carovanja Darija i za carovanja Kira Persijanca.

I šta sad - ko je ovde Danilo, ko je satrap, ko je lav a ko lavovski? Kako se to Njegovo kradikalsko visočanstvo  Aleksandar Vučić (NJKVAV) po banjalučkim novinama lavovski bori za srpski narod a po beogradskim (samo) za Kosovo? I ko tu lavovski laže?

Ako je on Danilo, onda su mu ruke vezane pa se ne može nikako boriti ni za koga. Čak ni lavovski. Ako je lav, onda su mu usta vezana, a - složićete se - kod NJKVAV je možda sve vezano ali usta ni u snu nisu. Da nije on, onda, neki od sto dvadeset cink-satrapa ili možda Darije/Kir lično? Možda Homeini II Persijski, prorok od Srbistana? Kamen na jami, pečatiran?!

Ne verujem da Gavrilo Krstaški zna odgovor na ijedno od tih pitanja, nije mu u opisu radnog mesta da odgovara.

Kakav lav, takvo nam je i lavovsko - štagod već.

I kud baš da se potrefi Danilo...

p.s.

Na jevrejskom, ime Dan-i-El (Daniel/Danilo) znači "sudio mu Bog".

Propast.