Bušenje

Kako voditi brzu i efikasnu medijsku debatu (kratko uputstvo u slici i reči):

- Uopšte se ne slažem sa tvojim stavom... i jedva čekam taj dan kada ćeš da crkneš na neki užasan način, kako bih onda mogao da ti se popišam na grob!

- Ja...čekaj, šta reče?!

- HA HA HA! Izgleda da sam te pogodio u žicu!

- Molim?! Ne, samo si... hoću da kažem... ma, bezveze. Odustajem.

(...)

- Svima je jasno da sam ga izbušio!

Tom Tomorrow: How To Argue (The Nib, 02.01.2018)

Svima je jasno da Aleksandar Vučić nije izmislio ovakav manir obraćanja onima koji se sa njim ne slažu, baš kao što je podjednako jasno da on izbegava svaku medijsku diskusiju, debatu ili sučeljavanje ako je siguran da mu taj manir neće proći. Kao i za sve drugo što on priča i radi, tako je i ovakvo ponašanje samo plagijat školskih lekcija zapisanih u Jozefovim sveščicama tridesetih godina prošlog veka. I Josifovim, umalo da zaboravim na njega.

To silno "bušenje" je uhvatilo maha u tolikoj meri, da će biti veoma teško izbaciti ga iz stila ponašanja ne samo javnih ličnosti (kako onih na vlasti, tako i onih van nje) već i tzv. običnih ljudi, svih nas. Dovoljno je pogledati na šta liče "društvene mreže" u Srbiji samo u poslednjih 48 sati, kako se međusobno "buše" pučani koji listom tvrde da su protiv Vučića i njegovih, ali i da svako ko se ne slaže sa njihovim "stavom" (koji je obavezno "jedini" ispravan) dokazano radi za kradikale i zato zaslužuje... a šta bi drugo nego - bušenje.

Jer, sve je ionako samo estrada, jedna velika vašarska šatra sa pevaljkama po stolovima i pijanim gostima ispod njih. I očajnom muzikom koju je pristojni ljudi nekada nisu slušali, a od koje nam sada svima nepodnošljivo do bola zuji u glavi. Toliko, da više ne obraćamo pažnju na to da su kafanske kavgadžije i drekavci, pevaljke i musavi kelneri svi pouskakali u fotelje i zauzeli pozicije sa kojih nesmetano mogu celo društvo i dalje da drže u šatri, ispod stolova, pijano od ludila. Od uflekanih stolnjaka napravili su zastave, od razblaženog pića lekove, od "šoferskih" pesama himne, od uflekanih cenovnika ustav i zakone, od šatre državu. I obrnuto.

Svima je jasno da nas ta banda buši u istoj meri u kojoj se bušimo i sami, među sobom.

Dosta bre više, aman.