Čudno partnerstvo u krevetu
Kada pričamo o ideologiji, to se najčešće odnosi na religiju i filozofiju. Međutim, prečesto zaboravljamo na ostale "izme" koji obitavaju u carstvu ideologije. Jedan od najagresivnijih i najupornijih od te sorte je nacionalizam. Da ne bude neke zabune - nacionalizam jeste ideološki princip. Mnogi previđaju notornu činjenicu da su religija i nacionalizam u velikoj meri povezani. Te dve ideologije, koje bi inače trebalo da se međusobno nadmeću, tokom vekova su se poput sijamskih blizanaca prilepile jedna za drugu tako da danas teško možemo pobrojati više od nekoliko primera gde religija nije imala nikakvu ulogu u nekoj nacionalističkoj eksploziji.
Konstantin je učinio hrišćanstvo zvaničnom religijom Rimskog carstva u vreme velikih iskušenja pred kojima se našla vlast u imperiji. Mnoštvo različitih religija - uključujuči paganske, judaizam, hrišćanstvo i zoroasterizam - bilo je veoma rasprostranjeno širom Carstva. Svaka od tih religija imala je sopstveni skup pravila i verskih "zakona". Zbog toga su sledbenici tih religija u jednom trenutku došli u sukob sa zakonima Rimskog carstva, naročito kada se uzme u obzir da je Imperija praktikovala u popriličnoj meri sekularan način upravljanja državom. I tako, sa određenom merom sigurnosti se može reći da je Konstantinovo prihvatanje hrišćanstva bilo, makar jednim delom, čin usmeren ka objedinjavanju i jačanju Rimskog carstva pod jednim verskim "redom".
To svakako nije bio prvi takav slučaj u istoriji; čini se da je to tradicija koja vuče korene još iz najranijih civilizacija. Čak i ona prva, plemenska društva, bila su podjednako izgrađena oko plemenskog vođe i "svetog čoveka" - a ponekad je taj "sveti čovek" istovremeno bio i plemenski vođa. Moguće je da ovaj odnos religije i vlasti predstavlja jedan od najjačih temelja civilizacije - ali, kako ćemo videti u nastavku teksta, to je temelj sazdan od živog peska.
Nebesa se rone
Istorija je puna lekcija koje treba naučiti. Jedna od najvećih je da teokratije uvek dožive neuspeh. Naravno, one mogu potrajati neko vreme, ali na kraju se uvek uruše. Glavni razlog leži u tome što one ne nude fer i ravnopravan nivo upravljanja celokupnom stanovništvu. Surova je istina da, kada religijska mašina radi, uvek će neko biti ostavljen na cedilu.
Religija je prihvatila neke veoma agresivne ideje koje, kada se crkva dokopa vlasti ili krene da se bavi politikom, dovode to dugotrajne nepravde i nejednakosti. Jedna od glavnih među tim idejama jeste ona o muškoj superiornosti. Takve religije su sačinili muškarci za muškarce i cilj im je da služe muškarcima. Kada takva "pro-muška" religijska ubeđenja utrče u vlast razumno je zaključiti da pravda i jednakost za žene tu neće imati svoje mesto. U neka davna vremena, žene su mirno sedele i to trpile, ali ti dani su davno prošli. Danas žene imaju svoja prava koja koriste i brane ih, i svet je to u globalu prihvatio.
Ukoliko je nekome potreban primer koji pokazuje koliko je pogrešno petljanje religije u vlast, neka onda pogleda šta se dešava sa onim narodima čije su vlasti prihvatile šerijatski zakon. Te nacije su duže vremena u previranju i građanskim nemirima, "pate" od građanskih ratova i čestih smena režima. Međutim, ono što najviše govori o karakteru vlada u tim zemljama je da one moraju da koriste silu ili pretnju nasiljem kako bi ostale na vlasti. Iako se neuspesi takvih režima stalno iznova ponavljaju, oni se i dalje vraćaju istom u uzaludnoj nadi da će narednog puta bolje odraditi posao.
Kako ono beše glasi definicija ludila: Ponavljati jedno te isto sranje bezbroj puta u iščekivanju drugačijeg ishoda? Doduše, ovo bi u potpunosti takođe mogla da bude i definicija gluposti.
Kako ono beše glasi definicija ludila: Ponavljati jedno te isto sranje bezbroj puta u iščekivanju drugačijeg ishoda? Doduše, ovo bi u potpunosti takođe mogla da bude i definicija gluposti.
I bog i vlast su podjednako veoma zainteresovani za vaše genitalije
I tako, došli smo do onoga što ste svi napeto iščekivali - seks.
Pročitao sam doktrine gotovo svih glavnih religija, i u samo nekoliko izuzetaka nisam otkrio koliko je izgleda bog puno zabrinut za to šta ljudi rade sa svojim genitalijama. Ono što je dodatno uznemirujuće, jeste činjenica da je bog mnogo više okupiran time šta žene rade sa svojim genitalijama nego šta muškarci rade sa svojim. Čitajući te doktrine, postaje očigledno sledeće: ili je bog jedna seksistička svinja, ili su priče o bogovima napisali muškarci koji su u to ugradili sopstveni seksistički i mizogini pogled na svet. Jedna od tih ideja danas ima nekog smisla, ali ostale deluju poprilično idiotske. Pošteno rečeno, ukoliko verujete da je svemoguće vandimenzionalno biće jedan seksistički muški voajer, koji izgleda voli da kibicuje samo "zdravu" pornografiju - onda je sasvim moguće da u vašoj glavi nije baš sve kako treba.
Stvaran problem po ovom pitanju je pokušaj vernika da ove neverovatno glupe ideje ubace u sferu politike i iskoriste ih kako bi diktirali seksualni život većini ljudi. Čak i u SAD, čija je nacija navodno izgrađena na principima sekularne vladavine, ima vernika koji smatraju da njihova ideologija treba da uređuje šta će ostali raditi sa svojim telima. Od homoseksualnosti pa do kontracepcije i abortusa, religiozne mase imaju potrebu da zabadaju svoje noseve u stvari drugih, tamo gde im uopšte nije mesto. Da budemo iskreni, mnogo je onih kojima je dosta tih besmislica i žele da religija bude izbačena iz vlasti. Na kraju krajeva, religija je imala svoje šanse da vrši vlast i one su sve na kraju neslavno prošle.
Uvek će biti nasilno ono društvo u kome vladaju praznoverice, verska zatucanost, nedostatak obrazovanja i nacionalizam.
Velika Zadužbina
Ukoliko ste zapeli da proživite život zasnovan na nekoj religijskoj doktrini, uradite to u svakom slučaju. Nemam nameru da bilo koga u tome sprečavam, a mislim da ni većina ostalih ljudi nema nameru da vam to brani. Međutim, kada mi kažete da ja svoj život moram da provedem po pravilima doktrine koju ste vi izabrali, onda smo svi u velikom problemu. Kada pozovete izabrane zvaničnike da na osnovu vaših religijskih ubeđenja pogaze slobode ostalih građana, onda ste stvarno napravili problem. Stvar je jasna: ukoliko pokušate da svoju religiju uglavite u vlast - loše vam se piše.
Samo sekularna vlada može ponuditi stabilne i ravnopravne osnove svim ljudima. To je jedini sistem vladavine koji nudi pravednost i jednakost svim građanima. Razlog je jednostavan: "Ne možeš da služiš dva gospodara", kao bi to vernici kazali. Onaj ko boga i odanost njemu stavi iznad svega, teško da može služiti u najboljem interesu čovečanstva ili društva u celini. Takvi su sebi izabrali gospodara kome će služiti i sve ostalo je marginalno i sporedno. Oni neće služiti u najboljem interesu celog naroda, već će pre služiti samo sopstvenom interesu koji se - gle čuda! - poklapa baš sa interesima koje navodno ima i njihov bog.
Ako ne možete da stavite dobrobit celog čovečanstva iznad sopstvenih verskih ubeđenja, onda nemate šta da tražite u politici. Sve dok se ceo svet ne pokrene ka tom cilju, previranja i sukobi između nacija i unutar njih samih će se nastaviti. Religija je imala i propustila svoju šansu - vreme je za drugačije temelje nove zadužbine sveta.
***
Srbija: Vlada odlazećeg premijera Aleksandra Vučića odobrila više od pola miliona evra za izgradnju crkve SPC u Crnoj Gori, uz blagoslov dolazećeg predsednika Aleksandra Vučića.
BiH: Federalna vlada rebalansom, umjesto 200 izdvojila 315 tisuća konvertibilnih maraka za crkvu u Rodoču.
Hrvatska: Od 2003. do 2014. godine Kaptol je od države dobio 6 milijardi kuna. Sve ostale vjerske zajednice poput srpske pravoslavne, židovske i islamske, dobile su ukupno 202,8 milijuna u istom periodu.
Znamo, nažalost, kako to izgleda kada nacionalizam i religija krenu da se bave politikom: nekada rade zajedno, nekada nacionalizam izmisli svoju crkvu a nekada crkva izmisli svoj nacionalizam. U svakom od tih slučajeva stradaju oni koji se u to ne uklapaju; ponekad u manjoj, ponekad u daleko većoj meri - ali svakako stradaju.
Neko će se možda naljutiti, naravno, ali spojem ove dve ideologije se na kraju ovek ugazi u govno fašizma.
Bez izuzetka.
No comments:
Post a Comment