Protekla je i druga nedelja otkako su hiljade mladih ljudi izašle na ulice većih gradova izražavajući svoje nezadovoljstvo rezultatom predsedničkih izbora u Srbiji; za to vreme su EU zvaničnici požurili da čestitaju pobedniku Aleksandru Vučiću, koji se tako od premijera premetnuo u predsednika, nazivajući ga "faktorom stabilnosti na Balkanu" koji je osigurao proevropski put Srbije. Međutim, nema ničega "evropskog" kod Premijera, toliko opsednutog žudnjom za moći da je naprosto odlučio da kontroliše i zauzme ne jednu, već dve najvažnije fotelje u srbijanskoj politici. Nije bilo ničega "evropskog" ni u njegovoj izbornoj kampanji, koja se pretvorila u predstavu za jednog čoveka i trku u kojoj su svi ostali već bili unapred poraženi. Prva postizborna nedelja je počela izlaskom trideset hiljada ljudi na ulice Beograda, kao i više hiljada u Novom Sadu, Kragujevcu i drugim većim gradovima po Srbiji. Njihova poruka je jasna - ne prihvatamo rezultate nelegitimnih izbora. Većina srbijanskih medija ili ignoriše ove događaje ili demonstrante naziva "vandalima, huliganima, narkomanima i pijanom omladinom". Sve podseća na bedni deja vu studentskih protesta tokom ledene zime, od novembra 1996. do februara 1997. godine, kada je slično razočarenje usled nameštenih izbora prouzrokovalo izlazak desetina hiljada građana i studenata na ulice. Za razliku od tih protesta, tužna je razlika u tome što ih je tada Svet podržao i bodrio, a danas su oni sami dok su usta Zapadnjačkih lideri puna hvale za jednog autokratu zbog "demokratije, napretka i stabilnosti koje on donosi Balkanu".
Šta se to promenilo i kako je Aleksandar Vučić uspeo tamo gde njegov nekadašnji gazda Slobodan Milošević nije?
Šta se to promenilo i kako je Aleksandar Vučić uspeo tamo gde njegov nekadašnji gazda Slobodan Milošević nije?
Ko je najmoćniji čovek u Srbiji?
- Mutna prošlost
Aleksandar Vučić je rođen 1970. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu. Jedno kratko vreme je radio kao novinar. Političku karijeru je počeo tokom devedesetih godina, kao čovek od poverenja i šegrt Vojislava Šešelja, lidera ultradesničarske nacionalističke Srpske radikalne stranke. Vučić je postao opštepoznat po svom ratnohuškačkom angažmanu tokom rata u Bosni, posebno zbog izjave "za svakog mrtvog srpskog vojnika ubićemo sto muslimana". Vrhunac njegovog političkog angažmana tokom devedesetih predstavlja imenovanje za ministra informisanja. Pod njegovim vođstvom, to ministarstvo se svom silom obrušilo na nekolicinu nezavisnih medija koji nisu bili "na liniji" politike režima srpskog predsedika Slobodana Miloševića.
Aleksandar Vučić je rođen 1970. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu. Jedno kratko vreme je radio kao novinar. Političku karijeru je počeo tokom devedesetih godina, kao čovek od poverenja i šegrt Vojislava Šešelja, lidera ultradesničarske nacionalističke Srpske radikalne stranke. Vučić je postao opštepoznat po svom ratnohuškačkom angažmanu tokom rata u Bosni, posebno zbog izjave "za svakog mrtvog srpskog vojnika ubićemo sto muslimana". Vrhunac njegovog političkog angažmana tokom devedesetih predstavlja imenovanje za ministra informisanja. Pod njegovim vođstvom, to ministarstvo se svom silom obrušilo na nekolicinu nezavisnih medija koji nisu bili "na liniji" politike režima srpskog predsedika Slobodana Miloševića.
- Transformacija
Nakon demokratske revolucijeu oktobru 2000. godine, Srpska radikalna stranka je zajedno sa Vučićam otišla u opoziciju. 2003. godine se vođa partije Šešelj dobrovoljno predao Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, kako bi se pojavio na suđenju zbog optužbe podignute protiv njega za etničko čišćenje u Bosni i Hrvatskoj. Lidersku palicu radikala je tada preuzeo Tomislav Nikolić, dok je Vučić postao drugi čovek po moći u stranci. Vučić je shvatio da je Srpska radikalna stranka postala stvar prošlosti na političkoj sceni posle 2000. godine, njeni članovi su se osećali frustrirano i bez vođe jer je Nikolić samo bio marioneta Šešelja (čije se suđenje razvuklo na više od deset godina), usled čega je osetio da će morati da menja i modernizuje svoje političke stavove i ciljeve ukoliko želi da i dalje bude relevantan faktor u srpskoj politici. I tako je 2008. godine rođena Srpska napredna stranka. Na sveopšte čuđenje, Vučić je krenuo da promoviše demokratske i liberalne vrednosti, kao i da podržava članstvo Srbije u EU.
- Neuspesi protivnika i lojalnost starih prijatelja
Srpska napredna stranka veliki deo svoje popularnosti duguje greškama tada vladajuće Demokratske stranke, na čelu sa Borisom Tadićem. Mutna privatizacija zemljišta u državnom vlasništvu, korupcija, partokratija i nepotizam, kao i politički kompromisi sa desničarskom Demokratskom strankom Srbije i Socijalističkom partijom Srbije pokojnog Slobodana Miloševića, polako su frustrirali i odvratili sve veći broj glasača i simpatizera demokrata. Suočen sa sve većim brojem zahteva koji su dolazili iz EU, naročito onih u vezi sa statusom Kosova, Boris Tadić je sateran u ćošak između onoga što je trebalo učiniti i onoga što su glasači od njega očekivali. Aleksandar Vučić je znao kako da profitira na tim pitanjima, ostajući po strani i prepuštajući Tomislavu Nikoliću da se eskponira oko toga.
Do izbora koji su bili održani 2012. godine, lider Demokratske stranke Boris Tadić se osećao samouvereno i nameravao je da očvrsne svoju moć. Međutim, Srpska napredna stranka je na izborima osvojila većinu glasova - i to nimalo neočekivano. Socijalistička partija Srbije - još jedan primer aveti devedesetih koja se uspešno presvukla posle 2000. godine - osvojila je dovoljno mandata da oformi koalicionu vlast sa demokratama i tako osigura opstanak postojeće vlade, u šta su demokrate u potpunosti bile ubeđene. Međutim, nakon što je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića na predsedničkim izborima, socijalisti su se okrenuli naprednjacima i napravili dil i - devedesete su se ponovo vratile na scenu. Ovoga puta lekcije su bile naučene, neki stavovi izmenjeni, pred zakonom su sada svi bili čistih ruku i obraza... međutim, način na koji oni vladaju malo se razlikuje od onog iz mračnih devedesetih.
Krug je zatvoren
Ako pogledamo uspon vlasti naprednjaka, oni su zapravo samo završili ono što su demokrate započele. Napredna stranka je svuda: u Skupštini, Vladi, vladinim službama, institucijama, univerzitetima, zdravstvenim ustanovama, u prenapumpanom javnom sektoru koji se guši pod teretom višedecenijskog zapošljavanja odanih partijskih kadrova. Za prosečnog stanovnika Srbije, pronaći posao po osnovu obrazovnih referenci i predanosti radu izgleda kao dobitak na lutriji - dešava se, ali retko. Sa druge strane, članstvo u nekoj od partija vladajuće koalicije i odanost njenom vođi garantovano obezbeđuje radno mesto, napredovanje na poslu i relativno pristojnu platu. Naravno, vremenom se došlo do toga da je u javnom sektoru, koji je preplavljen novoizmišljenim birokratskim radnim mestima kojima se zadovoljavaju apetiti lojalnih podanika, čak i za najslabije plaćene poslove (poput portira) obavezno posedovanje partijske članske karte.
Zbog svega toga, ne čudi što je Srbija proglašena za svetskog lidera u odlivu mozgova. Tokom nekoliko poslednjih godina, porast broja medicinskih stručnjaka koji su otišli u Nemačku ostavlja gorak ukus - iako srpski zdravstveni sistem ima jasno izražen problem deficita medicinskih sestara, lekara i specijalista, čija se mesečna primanja kreću od 300 do 600 evra. Srpski ministar finansija je nezadovoljnima ponudio rešenje: "ukoliko niste zadovoljni ovom zemljom, vi sebi pronađite neku drugu". Oni koji su previše stari, nekvalifikovani ili žele da ostanu - moraće ili da se sami snalaze, ili da igraju po ovdašnjim pravilima i pokušaju da sačuvaju i to malo što imaju. Ispostavilo se da je to u sve većoj meri zadatak koji je nemoguće ispuniti.
Jedno od najpoznatijih predizbornih obećanja u poslednjih 17 godina glasi "strane investicije", što u širem smislu podrazumeva "više radnih mesta". Na prvi pogled liči na fer ponudu, pa ipak su prošle a i aktuelne vlasti rado primale strane investitore ali retko pregovarale sa njima o uslovima ulaganja, što je za posledicu imalo kilave sporazume od kojih su najviše štete imali mali privatni biznisi srpskih poreskih obveznika. U mnogim od tih firmi i fabrika, srpski radnici su pretvoreni u jeftinu radnu snagu lišenu osnovnih radničkih prava. Primer toga je južnokorejska fabrika "Yura" u Leskovcu koja je prošle godine imala veliki prostor u medijima, zahvaljujući tome da radnici rade usmenama po 12 sati, nose pelene za odrasle, nemaju pauze za obrok niti smeju da tokomsmene idu u toalet. Oni su optužili poslovodstvo firme za mobing, fizičko zlostavljanje, seksualno uznemiravanje; zauzvrat, zvanični organi države Srbije, kojima su se oni žalili, na sve prijave su se oglušili i nisu preduzeli ništa. Nakon što je TV stanica N1 objavila prilog o "slučaju Yura", oglasilo se Ministarstvo rada koje je žustro odbacilo sve te tvrdnje uz izjavu da su njihovi inspektori "na terenu našli samo manje nepravilnosti".
Tokom predizborne kampanje, pre nekoliko nedelja, 57-godišnji radnik fabrike "Goša" iz Smederevske Palanke, počinio je samoubistvo na radnom mestu. Po izjavama njegovih prijatelja i kolega, u svom oproštajnom pismu on je objasnio da se na taj korak odlučio zbog depresije i očaja usled siromaštva. Uprava fabrike radnicima duguje 15-20 neisplačenih mesečnih zarada, ne uplaćuje im zdravstveno i penziono osiguranje već treću godinu. Radnici su trenutno u štrajku i tvrde da oni zapravo i ne znaju koliko im firma duguje jer su im povremeno isplaćivali po 20-30 evra a da niko ne zna za koji period i po kom osnovu. Nadležni državni organi nisu prstom mrdnuli da sankcionišu ovo očigledno kršenje zakona o radu. Vlasnik te fabrike je slovačka "ŽOS Trnava", ali vlasništvo je u poslednjih nekoliko dana naprasno promenjeno - trenutno, u zvaničnim državnim registrima stoji da fabrika pripada kompaniji "Lisnart Holding Ltd." sa Kipra.
Iako vam se može učiniti da bi zbog ovakvih stvari Vlada morala da podnese ostavku, ljudi u Srbiji su izgleda na sve to oguglali usled lavine raznih skandala kojima su svakodnevno zatrpani.
Skandali
- Poplave
U proleće 2014. godine teške poplave su pogodile Jugoistočnu Evropu, uključujući i Srbiju. Jedan od gradova koji je pretrpeo najveću štetu je prigradska opština Obrenovac kraj Beograda. Iako je Crveni Alarm dat još 12. maja, nivo reke Kolubara za dva dana porastao preko 7 metara a ostale okolne reke se izlile na polja i puteve, meštane Obrenovca je poplavni talas zatekao u njihovim krevetima rano izjutra 16. maja. Poginulo je 37 ljudi a preko 500 kuća je uništeno. Do danas, CINS je pokrenuo jedino istraživanje o ovoj nesreći, i niko više. Prikupljena dokumentacija, izjave naučnika i svedoka navode na bolan zaključak da su razaranje i žrtve mogli biti izbegnuti boljom organizacijom lokalnog sistema odbrane od poplava i blagovremenom evakuacijom stanovništva. Miroslav Čučković, predsednik opštine Obrenovac iz redova SNS, na toj funkciji je i danas. U XXI veku, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je sebi dopustio da izjavi kako je "Srbiju napala nepredvidiva vodena zmija".
- Helikopter
14. marta 2015. godine, kraj aerodroma "Nikola Tesla" usled guste magle srušio se vojni helikopter koji je prevozio sedmoro ljudi, uključujući i novorođenče kome je bila potrebna hitna medicinska nega. Tragedija se dogodila nakon što su mediji objavili vest da je ministar odbrane Bratislav Gašić sa drugim državnim zvaničnicima dočekao helikopter sa vojnom i medicinskom ekipom, na tom istom mestu - pre nego što se tako nešto uopšte dogodilo. Ta vest je potom ekspresno bila brisana sa informativnih portala i naslovnih stranica, što je ostavilo javnost zbunjenu mogućnošću da su ljudi izgubili živote samo zbog medijskog spinovanja predstavnika vlasti. Vojni stručnjaci, javnost i brojni mediji su postavili brojna pitanja o ovoj nesreći, uključujući i zašto je dat nalog za let po lošim vremenskim uslovima a posadi naređeno da sleti na aerodrom "Nikola Tesla" po magli. Ni na jedno do pitanja nikada nije bilo zvanično odgovoreno. Ministar Gašić je na toj funkciji ostao sve do novog skandala, kada je dao neukusnu izjavu pred desetinama novinara kako "voli novinarke koje lako kleče" na račun jedne novinarke koja je čučnula kako bi namestila mikrofon prilikom njegovog obraćanja.
- Fantom iz Savamale
Prošle godine je srbijanski Ombudsman (koji je ove godine bio kandidat na predsedničkim izborima) Saša Janković je sačinio izveštaj u kome je zaključio da je beogradska policija očigledno odbila da reaguje na pozive građana "koji su videli tridesetak maskiranih ljudi naoružanih bejzbol palicama uz prisustvo građevinskih mašina, kako ruše objekte u naselju Savamala u noći između 24. i 25. aprila, kojom prilikom su prebili nekoliko stanovnika tog kraja". Radi se o kraju grada koji treba da bude pretvoren u "Beograd na vodi", sa novom zgradom opere, šoping centrom, luksuznim hotelima i apartmanima. Projekat "Beograd na vodi" je obavijen velom vrlo nejasnog ugovora, koji najvećim delom nije dostupan javnosti. Na nesposobnost države ukazuju rušenje objekata u urbanoj zoni bliskoj samom centru grada, banda maskiranih ljudi koja prebija svedoke i uzima ih za taoce, dok policija i pravosuđe ne preduzimaju ništa tim povodom. Nakon što je objavio ove optužbe, Saša Janković (koji je već bio poznat po kritici vlasti zbog određenih poteza koji su bili povučeni, ili nisu kada je trebalo) se ponovo našao na udaru masovne medijske kampanje protiv njega, koju je predvodio prorežimski tabloid "Informer" u saradnji sa onlajn armijom naprednjaka upošljenih kao živi "internet botovi". Taj siledžijski vid ponašanja je sada postao deo političkog javnog diskursa u Srbiji, čiji je glavni cilj da novinare i javne ličnosti primora da dvaput porazmisle pre nego što iznesu kritiku na račun vlasti. Oni koji ne urade tako, poput nedeljnika NIN, završe sa ekspresnom presudom protiv njih i to u pravosudnom sistemu u kome se čak i najobičniji predmeti razvlače decenijama. Nakon parlamentarnih izbora 2016. godine, kada su naprednjaci osvojili većinu u pokrajinskoj skupštini Vojvodine, za samo nekoliko dana je vojvođanski javni servis RTV doživeo promenu kompletnog menadžmenta, kao i smene urednika, novinara i dopisnika poznatih po kritičkom stavu prema vlastima.
Tokom predizborne kampanje, pre nekoliko nedelja, 57-godišnji radnik fabrike "Goša" iz Smederevske Palanke, počinio je samoubistvo na radnom mestu. Po izjavama njegovih prijatelja i kolega, u svom oproštajnom pismu on je objasnio da se na taj korak odlučio zbog depresije i očaja usled siromaštva. Uprava fabrike radnicima duguje 15-20 neisplačenih mesečnih zarada, ne uplaćuje im zdravstveno i penziono osiguranje već treću godinu. Radnici su trenutno u štrajku i tvrde da oni zapravo i ne znaju koliko im firma duguje jer su im povremeno isplaćivali po 20-30 evra a da niko ne zna za koji period i po kom osnovu. Nadležni državni organi nisu prstom mrdnuli da sankcionišu ovo očigledno kršenje zakona o radu. Vlasnik te fabrike je slovačka "ŽOS Trnava", ali vlasništvo je u poslednjih nekoliko dana naprasno promenjeno - trenutno, u zvaničnim državnim registrima stoji da fabrika pripada kompaniji "Lisnart Holding Ltd." sa Kipra.
Iako vam se može učiniti da bi zbog ovakvih stvari Vlada morala da podnese ostavku, ljudi u Srbiji su izgleda na sve to oguglali usled lavine raznih skandala kojima su svakodnevno zatrpani.
Skandali
- Poplave
U proleće 2014. godine teške poplave su pogodile Jugoistočnu Evropu, uključujući i Srbiju. Jedan od gradova koji je pretrpeo najveću štetu je prigradska opština Obrenovac kraj Beograda. Iako je Crveni Alarm dat još 12. maja, nivo reke Kolubara za dva dana porastao preko 7 metara a ostale okolne reke se izlile na polja i puteve, meštane Obrenovca je poplavni talas zatekao u njihovim krevetima rano izjutra 16. maja. Poginulo je 37 ljudi a preko 500 kuća je uništeno. Do danas, CINS je pokrenuo jedino istraživanje o ovoj nesreći, i niko više. Prikupljena dokumentacija, izjave naučnika i svedoka navode na bolan zaključak da su razaranje i žrtve mogli biti izbegnuti boljom organizacijom lokalnog sistema odbrane od poplava i blagovremenom evakuacijom stanovništva. Miroslav Čučković, predsednik opštine Obrenovac iz redova SNS, na toj funkciji je i danas. U XXI veku, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je sebi dopustio da izjavi kako je "Srbiju napala nepredvidiva vodena zmija".
- Helikopter
14. marta 2015. godine, kraj aerodroma "Nikola Tesla" usled guste magle srušio se vojni helikopter koji je prevozio sedmoro ljudi, uključujući i novorođenče kome je bila potrebna hitna medicinska nega. Tragedija se dogodila nakon što su mediji objavili vest da je ministar odbrane Bratislav Gašić sa drugim državnim zvaničnicima dočekao helikopter sa vojnom i medicinskom ekipom, na tom istom mestu - pre nego što se tako nešto uopšte dogodilo. Ta vest je potom ekspresno bila brisana sa informativnih portala i naslovnih stranica, što je ostavilo javnost zbunjenu mogućnošću da su ljudi izgubili živote samo zbog medijskog spinovanja predstavnika vlasti. Vojni stručnjaci, javnost i brojni mediji su postavili brojna pitanja o ovoj nesreći, uključujući i zašto je dat nalog za let po lošim vremenskim uslovima a posadi naređeno da sleti na aerodrom "Nikola Tesla" po magli. Ni na jedno do pitanja nikada nije bilo zvanično odgovoreno. Ministar Gašić je na toj funkciji ostao sve do novog skandala, kada je dao neukusnu izjavu pred desetinama novinara kako "voli novinarke koje lako kleče" na račun jedne novinarke koja je čučnula kako bi namestila mikrofon prilikom njegovog obraćanja.
- Fantom iz Savamale
Prošle godine je srbijanski Ombudsman (koji je ove godine bio kandidat na predsedničkim izborima) Saša Janković je sačinio izveštaj u kome je zaključio da je beogradska policija očigledno odbila da reaguje na pozive građana "koji su videli tridesetak maskiranih ljudi naoružanih bejzbol palicama uz prisustvo građevinskih mašina, kako ruše objekte u naselju Savamala u noći između 24. i 25. aprila, kojom prilikom su prebili nekoliko stanovnika tog kraja". Radi se o kraju grada koji treba da bude pretvoren u "Beograd na vodi", sa novom zgradom opere, šoping centrom, luksuznim hotelima i apartmanima. Projekat "Beograd na vodi" je obavijen velom vrlo nejasnog ugovora, koji najvećim delom nije dostupan javnosti. Na nesposobnost države ukazuju rušenje objekata u urbanoj zoni bliskoj samom centru grada, banda maskiranih ljudi koja prebija svedoke i uzima ih za taoce, dok policija i pravosuđe ne preduzimaju ništa tim povodom. Nakon što je objavio ove optužbe, Saša Janković (koji je već bio poznat po kritici vlasti zbog određenih poteza koji su bili povučeni, ili nisu kada je trebalo) se ponovo našao na udaru masovne medijske kampanje protiv njega, koju je predvodio prorežimski tabloid "Informer" u saradnji sa onlajn armijom naprednjaka upošljenih kao živi "internet botovi". Taj siledžijski vid ponašanja je sada postao deo političkog javnog diskursa u Srbiji, čiji je glavni cilj da novinare i javne ličnosti primora da dvaput porazmisle pre nego što iznesu kritiku na račun vlasti. Oni koji ne urade tako, poput nedeljnika NIN, završe sa ekspresnom presudom protiv njih i to u pravosudnom sistemu u kome se čak i najobičniji predmeti razvlače decenijama. Nakon parlamentarnih izbora 2016. godine, kada su naprednjaci osvojili većinu u pokrajinskoj skupštini Vojvodine, za samo nekoliko dana je vojvođanski javni servis RTV doživeo promenu kompletnog menadžmenta, kao i smene urednika, novinara i dopisnika poznatih po kritičkom stavu prema vlastima.
No comments:
Post a Comment