Moša, opet

Kako Tanjugara javlja, gospoja Brnabić-ministarka mlati kako će vlast dati nalog internet provajderima (ISP) u Srbiji da povedu računa o poštovanju predizborne tišine na društvenim mrežama, sprovedu cenzuru tvitova i fejsbuk statusa... Da li je toj ženi neko objasnio kako funkcioniše internet provajding i internet uopšte, da su to internet a ne social network provajderi? Da joj nije možda Toma Nikolić lično nešto objašnjavao?

Filtering društvenih mreža sprovode njihovi vlasnici i administratori na svojim serverima, a ne lokalni internet provajderi, i to rade u sprezi sa nacionalnim državnim organima - od "tvrde" varijante poput kineske i severnokorejske, preko prostakluka karakterističnih za Srbistan, pa do prividno mekih varijanti poput američke (koja je sve samo ne "meka", ali tako lepše zvuči u ušima cenzora). 

A da njoj i njenima neko pročita zakon o informisanju, definiciju medija i na koga se odnosi tzv. predizborna tišina?

Da li to (k)radikale opet trese "sindrom '99", ili šta je već u pitanju?

Možda se ipak samo radi o standardnoj neobaveštenosti kradikalskih kadrova koji se u sve razumeju osim u svoj posao? Ili je to, ili oni zaista znaju nešto u šta ostatak sveta nije upućen.

Budite uvereni da oni uglavnom nemaju blage veze sa tim o čemu kukuriču; problem je u tome što u rukama imaju skupu tehnologiju kontrole, plaćenu parama građana, u koju se ne razumeju ništa više od nivoa na kome im je jasno da li ta sokoćala rade ili ne. I ništa više.

Više je nego očigledna težnja vladara vilajeta serbskog da uspostave kontrolu u svim sferama javnog i privatnog života, ovo nije prvi pokušaj petljanja sa internetom. Setite se samo najavljene prisile internet provajdera kako će morati da instaliraju "opremu za borbu protiv terorizma" na svoje servere, u kontekstu koje su bile spomenute visoke novčane sankcije ali i angažman službi domaćih ministarstava sile. Ili fejsbuk cenzure spominjanja Vučićevog imena uz "tradicionalno nepoželjnu seksualnu orijentaciju", koja je važila čak i za šatrovačku varijantu istog. A pinkičasta kopirajt-blokada klipova na jutjubu, to ništa? U ovoj zemlji, shodno tome kako se ponašaju, sva ministarstva se slobodno mogu smatrati siledžijskim i silovateljskim, pa tako i ovo na čijem vrhu čuči "naša Ana".

Shodno tehnologiji jahanja sluđene mase, koja je bila praktikovana u miteleuropi tridesetih godina dvadesetog veka, i sami jahači (osim Vođe i najužeg kruga kronija) moraju biti sluđeni i nekompetentni jer to garantuje apsolutnu poslušnost i potpuni uspeh jahanja.

Zato.

Dakle, šta ćemo ukoliko oni ipak pokušaju da nametnu cenzuru "na društvenim mrežama", ograniče šta se sme pisati i misliti, koje su stranice poželjne a koje ne, kome zabraniti pristup internetu a kome ne (takvima to čudo ionako ne treba, ali bitno je da je svima dostupno - od kuće do autobusa kompanije Vučić Rajze)?

Pa, ništa što bi oni hteli da radimo. Nema potrebe za padanjem u fras i kuknjavu kako ćemo pogubiti svoje dragocene fejs i tviter naloge, foto albume, kontakte, privatna dopisivanje i slične budalaštine - jer nećemo. Za stvarnu blokadu društvenih mreža, blogerskih i inih naloga danas se u svetu daleko više pitaju američki FBI i NSA nego što se to zanose neke lokalne bitange sa Balkana i sličnih lokacija širom sveta na kojima raste nikad iskorenjeno cveće zla i naopakog plemenskog ludila.

korišćenje interneta na poslu / u internet kafeu ili kod kuće, cenzura i kako je zaobići 

Postoji gomila načina da se nametnuta cenzura preskoči ili zaobiđe, da se filteri probuše, internet-kapoi namagarče a da to uopšte ne znaju; oni su upravo zbog sopstvene nekompetentnosti tu i postavljeni, da sprovode cenzuru, jer bi se svako sa trunkom profesionalne savesti i integriteta kad-tad otrgnuo kontroli (upravo zbog toga ovih dana spomenuta ministarka sprovodi selekciju probranih kandidata za unapređene botove, koju su nazvali "hiljadu programera", gde je kao poželjna kvalifikacija bilo neznanje - barem za neke od njih, sudeći po izjavama onih koji su bili odbijeni na konkursu).

Evo jednog kraćeg ali sasvim zadovoljavajućeg teksta u kome možete saznati osnovne stvari:

- Šta je cenzura interneta i kako ona funkcioniše

- Šta znači biti internet korisnik

- Kako se blokira neki sadržaj na internetu

- Kako nadmudriti cenzuru

- Anonimnost korisnika na mreži i korišćenje proksi servera (javni, tajni, jednokratni)

- Specifični proksi serveri preko kojih je moguće zaobići cenzuru

- Kratka lista sličnih tekstova na ovu temu

Tekst je u originalu napisan na engleskom jeziku, ali to ne bi smelo predstavljati nikakvu prepreku čak ni prosečnom srpskom korisniku interneta. Autori teksta su arapski blogeri koji kriju sopstveni identitet godinama, kao i zemlju u kojoj žive, zbog konstantne istrage koju sprovode prozivane vlasti u nameri da ih otkriju; od cenzure i hapšenja ih za sada spašava činjenica da im je blog na serveru u stranoj zemlji koja ne sprovodi cenzuru svojih korisnika.

- Mansour & Magda: Remain anonymous and bypass censorship on the Internet

Da zaključimo: Zašto neka vlast poteže cenzuru društvenih mreža i medija?

Da bi nas zaštitila od stvarnosti.

Problem cenzure, naročito one državne (institucionalizovane, strukturalne) nije naivan, ali nije ni nepremostiv - kako bi to cenzori, kapoi, gebelsi i ostali fireri voleli da prikažu. 

Po tom pitanju su Haksli, Orvel, Zamjatin, Berdžis, Pavlov, Serdžent, Raušning, Štraser, Djui i drugi autori - jedinstveni.

***

Istine radi, ovde treba reći da je vest s početka teksta neistinita. Radi se o prvoaprilskoj šali, koja se poput virusa proširila društvenim mrežama. Ministarka za lokalnu samoupravu je istovremeno i predsednica ministarskog saveta za razvoj IT sektora u Srbiji, i koliko je logično bilo da daje izjave koje sa tim imaju veze toliko je i nelogično poverovati kako ona zaista može i sme da naredi tako nešto domaćim internet provajderima.

Ali zato može da kaže sve i svašta, bez posledica, pa poput svojih kolega to i radi.
Problem nije u tome što su mnogi poverovali u ovu "vest", već zašto su poverovali da je tako nešto uopšte moguće u ovoj zemlji. Nakon svega što se ovde dešava, takva i slične vesti (i naredbe) zapravo uopšte nisu nemoguće. Višegodišnja praksa nesprovođenja zakona i kreativnih tumačenja istih, upravo od strane vlasti, daje svakom prosečnom srbistanskom paranoiku za pravo - to što ova vest nije istinita ne znači i da to ne rade. Jer rade.

Problem je, pored neistinosti ove vesti, u tome što je sve ostalo ovde napisano istina, i to poražavajuća. I upravo je to ona stvarnost od koje bi da nas vlasti cenzurom "zaštite".

Cenzura i (naročito) njena podmukla podvarijanta autocenzura, nisu nešto sa čime se treba zajebavati. Naročito u periodu između prvog aprila i Uskrsa.

Sindrom '99 ume da bude vrlo gadna stvar.