Već nedeljama smo zatrpani slikama sa ulica širom Srbije na kojima se vidi... zapravo, ne vidi se ništa osim plakata SNS i kandidata #6 AV. A onda jutros i kiosci osvanu okićeni uniformnin naslovnim stranama svih dnevnih listova (osim Danasa). DJV bljuvotina se ne računa u novinu niti se razlikuje od ostalih šta god da odštampaju na naslovnoj strani - možda je bolje reći da sa ovim današnjim ludilom sve te novine konačno izgledaju isto kao Informer.
Međutim, kao i sa mnogim drugim stvarima koje su u vezi sa onim što rade i govore ovdašnji kradikali, i ovo poslednje histerisanje pred izbornu tišinu nije ni po čemu originalno ili unikatno, kako bi to njihov Vođa hteo da prikaže.
Ko je hteo, i da je hteo, sve to je već mogao da vidi po izložbama u istorijskim arhivima, na satelitskim TV kanalima koji se bave istorijom, u filmovima Felinija ili knjigama Umberta Eka. Šta? Pa to, originalnu, ur-verziju "lajave šestice" (AV6AV).
Na donjoj fotografiji je zgrada Palate Braski u Rimu, u kojoj se nekada nalazila centrala i izborni štab italijanske Nacionalne fašističke partije Benita Musolinija (gradsko, ne nacionalno sedište PNF). Naravno da ta zgrada nije uvek ovako izgledala - eksterijer je bio ovako "ukrašen" u vreme Opštih izbora 26. marta 1934. godine, kada su Italijani bili pozvani da glasaju za ili protiv liste kandidata PNF.
Ovo "SI SI SI..." (na italijanskom "DA DA DA...") predstavlja propagandni trik na "plebiscitarnim" izborima (kao da su u fašističkim režimima mogući drugačiji izbori) - gde se glasači nisu izjašnjavali dajući svoj glas nekoj od izbornih lista (drugih i nije bilo, osim PNF), niti za pojedinačne kandidate za poslanike, već su jednostavno glasali sa "DA" ili "NE" za jedinu listu čiji je nosilac bio Vođa lično.
Postupak glasanja je bio sledeći:
Glasač je dobijao dve koverte i dva glasačka listića - onaj "DA" je bio u bojama italijanske zastave sa obeležjima PNF, a onaj "NE" je bio klot beo. Glasač je te listiće stavljao svaki u po jednu kovertu, onu kojom ne izražava svoju biračku volju ubacivao je u glasačku kutiju a onu koja predstavlja njegov izbor davao je biračkom odboru da je propisno zapečati kako bi se "osigurala tajnost glasanja". Na taj način je birački odbor apsolutno znao ko kako glasa. Na kraju je ta jedna (i jedina) lista imala ukupno 99,84% podrške glasača, što je oduševljenog Dučea poćeralo da odvali kako je to bio "drugi referendum fašizma" u italijanskoj istoriji (posle prvih "izbora" u maju 1929. godine, takođe sa samo jednom listom PNF).
Kada je Musolini obećao novi svetski poredak Italijanima, rešio je da Večnom Rimu podari i odgovarajuće (fašističko) lice, pa je za "prestonicu fašističke imperije" sačinio novi urbanistički plan koji je podrazumevao nove zgrade i druge objekte čiji će izgled propagandno odisati ispunjenjem njegovih ciljeva i pobeda. Sve su to isto već radili rimski imperatori i pape vekovima pre, naravno, sa i bez napumpanog ega poput Musolinijevog, ali za razliku od njihovog kitnjastog stila, fašistički je podrazumevao tevtonsku geometriju sputanih kamenih blokova (imitacija Šperovih betonskih fantazija). Stare zgrade su, ukoliko nisu bile porušene, "preuređivane" baš poput renesansne palate Braski.
Ovde ne treba zaboraviti i naš, skoro identičan slučaj: parlamentarne izbore u Kraljevini Jugoslaviji, održane u novembru 1931. godine, kada je uslov za izlazak na izbore ispunila samo jedna lista - ona po volji Aleksandra Karađorđevića, čiji nebulozni naziv "Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija" neodoljivo podseća na aktuelni sastav poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije. Glasalo se aklamacijom, javno, pred članovima biračkog odbora...
Italijanski fašistički i jugoslovenski monarhistički izbori bili su održani bez učešća opozicije. To nikada nemojte smetnuti s uma ili zaboraviti. Vratiće se kao bumerang, kad-tad. Obavezno.
***
I šta sad - izbori, uniformisana štampa kao deo propagandne mašinerije vlasti, rušenje starog, zidanje modernog, urbanog i "još starijeg" (na vodi), tevtonska posvećenost pravolinijskom ispiranju mozgova, pritisci na glasače, izborne nameštaljke i krađa, fasadno retuširanje demokratije, otvoreno laganje i pljačka... deja vu?!
Radikalski praotac današnjih kradikala, prepodobni Šešelj, nikada nije krio svoju musolinijevsku fasadu i staljinističku suštinu; zašto bi danas drugačije radio njegov najbolji učenik, koji je za svoj inside-outside look izabrao prošlovekovni miteleuropski uzor koji je obitavao negde na pola puta između Ćelavog Benita i Čeličnog Džugašvilija.
Umesto spavanja na času i preskakanja istorijskih lekcija koje nam se konstantno ponavljaju i obijaju o glavu, preskakanja crno-belih dokumentaraca na TV i nečitanja dosadnih istorijskih tirada koje nas stalno podsećaju na to koliko smo zaboravni, bolje bi nam bilo da uzmemo u ozbiljno razmatranje i sebe i sopstvenu istoriju i izvučemo zaključke uz čiju ćemo pomoć konačno prekinuti ovo vrzino kolo silovanja građana koje decenijama (vekovima?) upražnjava svaka demokratski izabrana pa potom "božjim proviđenjem" otuđena vlast.
Upravo zbog tog okretanja glave od neugodnih grešaka na koje nas ti i takvi konstantno podsećaju, danas imamo ovakve novine, vesti, zgrade, ulice, fasade života:
6AV 6AV 6AV
SI SI SI
Eto prilike da u dve nedelje, prvu 2. i drugu 16. aprila, iznova načinimo prve korake ka izlasku iz društvene infantilnosti, izlaskom na predsedničke izbore. To je građansko pravo ali i moralna obaveza svakoga od nas kome je dosta više ovog ludila. Šteta da se ne iskoristi.
A i ništa ne košta.
Jedno NO toj "lajavoj šestici" biće dovoljno, za početak.
No comments:
Post a Comment