Monday, 20 March 2017

Teorija i praksa jednog nosa


Za oblik nosa zaslužna je i klima
Uz oči i usne, nos je najistaknutiji i najvidljiviji deo lica, često i njegovo obeležje. Oblik nosa, naravno, zavisi od oblika nosa naših roditelja i njihovih roditelja i tako dalje. Ali to nije jedino što ga oblikuje. Britanski lekar i antropolog Artur Tomson još u 19. veku tvrdio je da su dugi, uski nosevi češći u regionima sa hladnijom i suvom klimom. Kraći i širi nosevi karakteristika su toplijih i vlažnijih podneblja. To pravilo danas je poznato kao Tomsonovo pravilo.
Naravno, klima nije jedina zaslužna za oblik nosa. Na primer, i kulturne preferencije imaju ulogu u tome. U nekim kulturama veći nosevi smatrali su se privlačnijim pa su pojedinici koje je genetika "nagradila" velikim nosevima imali veće izglede da ostvare potomstvo i tako prenesu genetski materijal na buduće generacije.


Javlja mi se, nešto, da ovaj nos nema nikakve veze sa klimatskim promenama ali definitivno ima sa genetskim materijalom Tatka Šešelja. Razlika je samo u onom k-hromozomu viška na radikalskom genu. Tako su ostvarili realne izglede za veće potomstvo i prenos degenetskog materijala na buduće degeneracije. Svoje.
U Negotinskoj Krajini postoji jedna stara izreka - koja glasi "Tvoj nos mom dupetu gost" - za takve koji mnogo vole da vode brigu o tuđim životima. Radi se o poznatom Babinom pravilu, drevnoj mudrosti starijoj od svih Tomsona i istraživanja javnog mnenja zajedno.
Msm stvarno... kulturne preferencije, my ass.

No comments:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...