Većina ljudi, danas, naprosto obožava da se nadgornjava po društvenim mrežama oko iznutrica & iznukučina, a da pritom nisu upućeni čak ni u najosnovnije principe vođenja dijaloga - naročito one koji će vam, ako ih se pridržavate, omogućiti makar da ne porazite sami sebe pre nego što diskusija poprimi iole ozbiljniji tok. Takve diskusije (ili debate ako vam je tako draže) ne liče ni na šta osim na razgovore "gluvih telefona", gde sagovornici ne slušaju jedni druge niti žele da to rade. Ako imate utisak da su sve debatne TV emisije sa političkim (i ne samo političkim) temama samo obične pozornice na kojima se gosti dernjaju jedni na druge, na voditelje ili u kamere - ne čini vam se, oni upravo to i rade jer u najvećem broju slučajeva nemaju pojma o onome zbog čega su došli, ne umeju da se ponašaju u javnosti a jednom (ne baš malom) delu njih kao da do toga nije ni stalo.
Ukoliko smatrate da će vam se (možda) nekada ukazati prilika da se i sami nađete u takvoj situaciji, pročitajte tekst koji sledi. Glava neće boleti, a znanja nikada ne može da bude višak - čak ni u Srbiji, iako vas celog života ubeđuju u suprotno.
Tekst se u svom izvornom obliku bavi odnosima vernika i ateista, ali u potpunosti ga možete primeniti na bilo koju sferu društvenog života, kao i na debate koje se o njemu vode.
KAKO BITI PORAŽEN U NEKOJ DEBATI?
Izgubili ste onog trenutka kada tokom debate pribegnete opštim generalizacijama.
Šta su to generalizacije?
Možemo slobodno reći da za generalizacijama posežu obe sukobljene strane u raspravama vernika i ateista. Mnogi vernici vole da tvrde kako su svi ateisti nemoralni, baš kao i (po defaultu?) racionalni ateisti kada tvrde da su svi vernici homofobi ili svi muslimani teroristi. Takvi tipovi generalizovanja predstavljaju smrt svakog argumentovanog dijaloga i ukazuju ili na teško nerazumevanje ili pogrešnu interpretaciju stvarnih činjenica. Kako god bilo, u pitanju je težak slučaj intelektualnog beščašća koje daje veoma ružnu sliku o onome ko se tako ponaša. Zbog toga, što je još gore, oni koji zadržavaju dozu zdravorazumske i iskrene kritike neke ideologije ili dogme takođe bivaju počašćeni etiketiranjem kako su podlegli opštim generalizacijskim porivima (iako to nije istina). Tako se otvara prostor raznim apologetama da namerno ignorišu razliku između kritike neke ideologije/dogme i kritike pojedinca, oni tako stvaraju lažni alibi za odbacivanje validne kritike etiketirajući je kao generalizaciju. Mi, ateisti, moramo se pozabaviti ovim pitanjem i stvari predstaviti onakvim kakvim zaista jesu, umesto da podlegnemo porivima kojima se služi "druga" strana.
Koristite prikladne izraze (svi, neki, mnogi)
Mnogi ljudi imaju veliki problem u korišćenju prigodne terminologije tokom argumentovane rasprave. Na primer, fraza "svi muslimani su teroristi" predstavlja generalizaciju, i to veoma pogrešnu. Međutim, ako kažete "među muslimanima ima i nekih koji su teroristi" to onda više ne predstavlja generalizaciju već jednu činjenicu koju možete lako proveriti. U tom smislu, ako kažete da su "svi muslimani teroristi" to jeste generalizacija i zbog toga što među teroristima ima onih koji uopšte nisu muslimani. Međutim, još jednom, ako ovu izjavu promenimo u "većina terorista su muslimani" onda ni to više nije generalizacija već činjenica koja se može proveriti. Kako stoje stvari, na svetu trenutno među teroristima većinu čine muslimani.
Doduše, javiće se odmah neko ko će tvrditi da tu nema nikakve razlike osim jezičkih glavolomki. Problem je što na tom "bojnom polju" semantika predstavlja veoma bitno sredstvo ubeđivanja tvrdoglavih protivnika jer upotreba pravih reči na pravom mestu (poput "svi", "neki" ili "mnogi") i u pravo vreme utiču na kontekst izjave u kojoj su potegnute. To je kao kada pravimo razliku između izraza "sve su ptice patke" i "neke od ptica su patke". Jedna od ove dve fraze je netačna a druga je tačna. Razliku između njih predstavlja jedna jedina reč kojom ove izjave bivaju okvalifikovane različitim kontekstima. Potpuno je jasno koliko je bitno napraviti ovu razliku od samog početka.
Ne budimo licemerni
Zapitajte se da li ste nekada u životu izgovorili "ja mrzim naciste"?
Većina ljudi jeste jer je to nešto oko čega se slažemo. Izgleda da zaista niko ne voli naciste, i da za to postoje valjani razlozi. Međutim, tu postoji jedan problemčić: izjava "mrzim naciste" takođe predstavlja generalizaciju. Jednostavno, činjenice govore da je bilo puno običnih i dobrih ljudi koji jesu bili članovi nacističke partije. To što su odabrali da nose nacistička znamenja ne znači automatski i da su bili loši momci koji zaslužuju našu mržnju. Moramo imati na umu da je svako nemačko dete uvučeno u Hitlerove "projekte" i "programe" za omladinu, po toj logici automatski postalo nacista (tehnički gledano) iako su mnoga od te dece kasne porasla i postala sasvim prostojni ljudi. Međutim, ako kažemo da "mrzimo nacizam" onda to više ne predstavlja generalizaciju; to nije više samo opšta izjava kojom možemo da prekrijemo sve pripadnike nacističke partije kao pojedince, već je osuda nacističke ideologije.
Razlog tome zašto je veoma bitno napraviti ovu razliku, takođe se može primeniti na religiju. I tako, prešlo je u uobičajenu praksu da apologete etiketiraju kritiku neke ideologije/dogme kao generalizaciju uperenu protiv njenih sledbenika. To ni u kom slučaju nije u redu i predstavlja samo tehniku koju apologete koriste kako bi odvukli pažnju sa ozbiljnih kritika koje su im upućene. Od svih religija islam najuspešnije koristi ovu metodu, a Reza Aslan je jedan od najuspešnijih njegovih apologeta (mada samo jedan od mnogih). To postaje očigledno čim vidimo koliko brzo oni prozivaju druge rasistima i islamofobima svaki put kada neko kritikuje islam.
Ljudi i ideje nisu isto
Aslan i njemu slične verske apologete ne žele da ljudi ukapiraju sledeće: ljudi, pojedinci ili grupe, ne predstavljaju reprezentativni uzorak bilo koje religije (politike, naroda, izgleda ili bilo koje druge uopštene karakteristike). Muslimani-teroristi nisu ništa veći predstavnici islama od umerenih muslimana. Činjenice su neumoljive: islam ima samo jednog predstavnika i to je Kuran. Sve to isto važi i za hrišćanstvo, judaizam, hinduizam ili bilo koju drugu religiju. Sledbenici tih religija ne predstavljaju merilo kojim ćemo izmeriti te religije. Umesto toga, ako nameravamo da sačinimo validnu procenu neke religije, moramo ići na sam njen izvor tj. na doktrinu na kojoj je ta religija zasnovana. Ukoliko te doktrine nude potencijalno opravdanje za zločinačko ponašanje, onda je ta ideologija zaista problematična. Nebitno je koliko ljudi sledi (ili ne) konkretne (problematične) postulate, jer ljudi ne predstavljaju religiju već je to samo njena doktrina.
Poruka ovog teksta je sledeća: moramo povesti računa, ne samo kako stvari oblikujemo u reči već i o tome šta o njima mislimo, kako na njih gledamo i shvatamo ih. Ukoliko imamo površno opšte mišljenje o muslimanima, hrišćanima ili bilo kojim drugim verskim sledbenicima - nećemo biti u pravu, a upropastićemo sopstvenu argumentaciju. Međutim, ako se držimo kritike doktrine i tu kritiku zasnivamo na stvarnim činjenicama, u rukama ćemo uvek imati veoma jake argumente koje je teško pobiti.
Treba uvek imati na umu da je svaka osoba individua za sebe, da upravo zbog toga uopštene izjave i lepljenje etiketa jednostavno gube na smislu. I zato, vodite računa šta i kako kažete u raspravama; kritikujte ideologije a ne njihove pristalice.
***
Dakle: ne kritikujte ljude već ono u šta se kunu, za čim se povode, argumentovano im razvejte maglu oko očiju i u glavama umesto da ih vređate samo zato što su u protivničkom toru. Često vas u početku neće saslušati, zato što su indoktrinisani da vas se plaše bez ikakvog razloga, hipnotisani u strahu da ste baš vi od "onih, koji će ih pojesti". Stvarno, da li je cilj svake argumentovane diskusije pojesti sagovornika, ili dokazati da ste u pravu (a ne da on nije)?
Naravno, ne postoji mnogo opravdanja za sledbenike ideologija poput nacističke - odgovornost na njima je prvenstveno u tome što nisu u njoj prepoznali zlo i oduprli mu se. Doduše, iz Majerove knjige o Nemcima možemo jasno videti koliko mnogo prostora može zauzeti i najbanalnije ali puzajuće zlo, i naneti ogromnu štetu a da mu se skoro niko ne odupre sve dok ne postane kasno.
Prečesto tokom rasprava u moderna vremena potežemo kao "kontraargument" Hitlera i fašizam, pa nam se posle to obija o glavu kada antifašiste nazovu fašistima, kada od silnog hitlerisanja ne vidimo najobičnije lažove i lopove sa druge strane stola. Najopasnije je kada preteranim potezanjem tog "argumenta" na kraju i sami debelo doprinesemo relativizaciji činjeničnog zla, pa sebe dovedemo u situaciju na korak od čuvenog "dogovorićemo se". Iako ponekad baš hoće da zaliči, nije sve oko nas što nam se ne sviđa fašizam niti je moguće videti Hitlera na hlebu iz tostera, među oblacima ili godovima nekog panja - baš kao ni Trampa, Džizusa, Mikija Mausa, Slobodana Miloševića, Sandokana ili Pamelu Anderson.
Ne napadajte sagovornika, kritikujte dogmu koju zastupa i - što je najvažnije - obavezno vodite računa da uključite u argumentaciju šta sve taj i takav sa tom ideologijom radi. Jer reči su odlična maska za dela, a naročito za nedela.
Prečesto tokom rasprava u moderna vremena potežemo kao "kontraargument" Hitlera i fašizam, pa nam se posle to obija o glavu kada antifašiste nazovu fašistima, kada od silnog hitlerisanja ne vidimo najobičnije lažove i lopove sa druge strane stola. Najopasnije je kada preteranim potezanjem tog "argumenta" na kraju i sami debelo doprinesemo relativizaciji činjeničnog zla, pa sebe dovedemo u situaciju na korak od čuvenog "dogovorićemo se". Iako ponekad baš hoće da zaliči, nije sve oko nas što nam se ne sviđa fašizam niti je moguće videti Hitlera na hlebu iz tostera, među oblacima ili godovima nekog panja - baš kao ni Trampa, Džizusa, Mikija Mausa, Slobodana Miloševića, Sandokana ili Pamelu Anderson.
Ne napadajte sagovornika, kritikujte dogmu koju zastupa i - što je najvažnije - obavezno vodite računa da uključite u argumentaciju šta sve taj i takav sa tom ideologijom radi. Jer reči su odlična maska za dela, a naročito za nedela.
Pazi šta vičeš.
Pričaš.
Pišeš.
Pričaš.
Pišeš.
No comments:
Post a Comment