iz + u †

Srbija je zemlja nenormalno zdravih ljudi.

Ne slažete se? Pa kako onda, osim ako se radi o neprirodno zdravom i vitalnom pučanstvu, objašnjavate činjenicu da ovde još uvek ima živih ljudi i pored sledećeg:

- Medicinskoj sestri načelnica preti otkazom sa posla jer podržava nepodobnog političara, pravdaju time da je "matora, pa ima slabiji učinak na radnom mestu". Ista načelnica prijavila sudu građanina koji je psovao Vođu jer su mu u hitnoj službi maltretirali bolesnog člana porodice.

- Pacijenti u bolnici umiru ne od bolesti zbog koje su hospitalizovani već od posledica direktnog pada iz kreveta na glavu, koji niko u noćnoj smeni nije primetio.

- "Transfer" nepokretnih pacijenata sa odeljenja na kome leže do rentgen-službe i nazad moraju da organizuju članovi porodice jer na tom odeljenju nema ko da ih odvede i vrati, a "oni kršni momci u belom nisu sa našeg odeljenja, oni su iz druge službe".

- Bolnice više liče na filmske setove za snimanje holivudskih treš-horora, nego na zdravstvene ustanove u koje ljudi dolaze ne svojom voljom već zbog muke; ustanove, u kojima plaćaju zdravstvene radnike da im pomognu onoliko koliko to savremena medicina omogućava - a ne banda koja je trenutno na vlasti.

- Politički manje podoban lekar pacijentkinju sprema za hiruršku intervenciju, vađenje tumora materice; politički podoban načelnik odeljenja dođe i naredi da je isprate kući jer on "nema operacionu salu za zajebancije svaki čas". Na opasku sestre da je to bezveze i da je pacijentkinji potrebna 0 Rh- krvna grupa, načelnik odgovara "neka joj da njena partija". Za nagradu, taj po odlasku u penziju drma lokalnom samoupravom. Pacijentkinja je danas živa i još uvek opoziciono funkcionalna, iako su je jedva povratili iz anestezije.

- Ženi koja ima metastaze na butnoj kosti i nadlaktici šest meseci leče "upalu nerva", bez ijednog načinjenog rentgenskog snimka. Lekarka nema kad, jer je "rasprodata" u predizbornoj kampanji (po sopstvenoj izjavi).

- Pacijentu dali infuziju pogrešne krvne grupe.

- U hitnoj, umesto glukoze dali slani fiziološki rastvor da obore pritisak.

- Pacijentu "amputirali" pogrešan testis, umesto onog zahvaćenog kancerom.

- Lekar na porođajima ubija ili sakati majke i bebe, brani se da mu smeštaju politički progon po nacionalnoj osnovi.

- Drugi lekar na porođaju izvuče dete iz majke ali ne vidi tumor koji je veći od novorođenčeta, zbog čega majka uskoro premine. Lekar dobije kaznu godinu dana nošenja nanogvice, pa posle po starom - i dalje izvlači.

- Ginekologa mrzi da porađa žene standardnom procedurom, da ne prlja ruke, jer mu je milija ona "vodoinstalaterska" - dajte vakuum ako boga znate! Gomila novorođene dece sa deformisanim lobanjama ili polomljenim ključnim kostima, nadlakticama, rebrima. I tako godinama.

- Hirurg članu porodice nakon lakše intervencije postavlja akademsko pitanje: "Ti radiš u Muzeju? A jel' znaš šta su izmislili Feničani? Pare." Na verbalni šamar odgovara sa: "A, ne, nisam na to mislio..." Ne, uopšte.
- Starijoj ženi (u devetoj deceniji života), koja živi na selu, pozli. Rodbina zove Hitnu, prvo pitanje glasi "A koliko ima godina?" Sledi telefonsko natezanje koje traje duže od sat vremena. Na kraju, sanitet dolazi, a pacijentkinja u njemu premine na raskrsnici udaljenoj pedesetak metara od bolnice.

- Ministra zdravlja zovu "Smrt". Drugi ministar se nije lečio u domaćim bolnicama, već u inostranstvu. Treći se u vreme ministrovanja najviše drao "Njet! Njet!" i bavio nabavkom kompjutera iz mrske mu fašističke Amerike. Četvrti ministar zdravlja je bio mrtvozornik.

- Do uvođenja kompjutera na šalter službama, administrativne poslove radile po dve sestre; od uvođenja - po četiri.
- Novi sistem zakazivanja pregleda kod "izabranog" lekara (čitaj: pacijent mora da najavi kada će biti bolestan pa onda sačeka kada lekar ima slobodan termin da ga primi) toliko dobro funkcioniše da zakazivanje u lokalnom Domu zdravlja više ne radi, već morate pregled da zakažete telefonski na neki 011 broj bez obzira gde živite.

- Možeš da plaćaš doprinos za zdravstvo iz plate koliko hoćeš (čak i da nećeš, jer po Zakonu moraš), ali knjižicu neće da ti overe dok ne "izabereš" lekara. Ako se za nekog i odlučiš, to ne znači ništa ukoliko je on prebukiran pa onda moraš da "biraš" drugog. I tako redom.

- Žena krene da sakuplja lekarska uverenja neophodna za vozačku dozvolu, psihijatar joj kaže da skine svu odeću sa sebe. Ne, nije vic niti izanđala fora. Kod psihologa, istim povodom, doživiš pitanje: "Oćeš te bacim na mehanički il' električni blesimetar?"
- Mlađoj ženi u sred noći pozli, dobije grč u viličnim mišićima i u potpunosti utrnut jezik, mišićni grčevi i u ekstremitetima. Njena majka zove Hitnu ali oni ne dolaze, preporučuju da pacijentkinju dovede taksijem. Sledi noćna taksi-šetnja od jednog do drugog beogradskog Doma zdravlja, jer "Očigledno ima problema sa kalijumom, ali mi nemamo te injekcije..:" uz savet "Dajte joj da pojede neku bananu ili paradajz" (aman, kako kroz stegnutu vilicu i usred januarske noći?) Na kraju, konačno pronalaze jednu službu hitne pomoći koja ima potrebnu injekciju.

- Devojku nedelju dana na urološkom odeljenju bolnice leče od "upale bubrega", uporno odbijaju da pošalju na pregled kod drugih specijalista. Tek posle razgovora oca sa direktorom bolnice, internista utvrđuje da je u pitanju kamen u žučnoj kesi a ne upala bubrega. Prilikom hirurške intervencije, vade i slepo crevo - da svrate, kad su već u komšiluku. Šta su dva rajsferšlusa na mladom stomaku, sitnica. Majka uopšte ne zna da je dete prebačeno na drugo odeljenje, dođe u posetu a na urologiji joj sestra kaže "Pa, kad ste znali da zovete gde treba, kako ne znate gde vam je sad dete?!". Na pitanje zašto ranije nije pregledana i prebačena, urolog odgovara "Nismo mogli, treba u posetu bolnici da dođe Vođa, sa ministrom".

- U bolnici par desetina zaposlenih primljeno na infektivno odeljenje i hospitalizovano, svi listom oboleli od zarazne žutice. Razlog: godinama se ne sprovodi zakonska obaveza lekarskog i sanitarnog pregleda za sve zaposlene.

- Na odeljenje primaju stranog državljanina koji je u gostima kod nekog lokalnog gastarbajtera, a koji je zbog posledica saobraćajne nesreće bio podvrgnut lobotomiji desne hemisfere mozga usled čega mu je motorika leve strane tela minimalna. Pacijent oseća nekakve bolove (gle čuda) pa lekar kaže sestri da mu u levu ruku da injekciju sedativa. Spletom istorijskih okolnosti, sestra iglom šprica pogađa direktno u glavni nerv ruke, usled čega prsti šake počnu da se refleksno grče i ispravljaju, pacijent vrišti "Wunder! Wunderbar!" i vadi 10 hiljada šilinga koje na licu mesta daruje čudotvorcu.

- Skoro na svakom odeljenju u jednoj bolnici, sestre traže 20 evra kako bi nepokretnom pacijentu promenile pelene za odrasle ili zamenile posteljinu, jer to "nije njihov posao". I tako, u jednom krevetu leži i truli onaj ko nema, u drugom do njega onaj ko ima pa još miriše na ruže i promincle. "Ležarina" za gastajbarterske babe i dede, koji su samo onemoćali ali ne i bolesni, iznosi 100-200 evra po komadu žive mere. Što da sede kod kuće, pa neko mora stalno da pazi na njih da ne pokvare lift u štali, TV sa ekranom od 2 metra, šporet sa daljinskim upravljačem ili slavine na foto-ćeliju?

-  U srbijanske bolnice su uvedeni popovi, ikone, krstovi, kadionice, tamjan i ostale usluge nebeske bez PDVa. Nebitno da li su pacijenti vernici različitih konfesija, od one podobne, ili su - pu! pu! pu! - od proklete kaurske, ateističke sorte!

- U Srbiji se deca i teški bolesnici leče SMS porukama umesto da ih lekovima leče oni koji su za to školovani i plaćeni.

- ... (sami dopišite bezbroj znanih i neznanih primera)

Neki zdravstveni radnici u ovoj zemlji kao da su jedva dočekali zaključak sa slike, pa su mu uz ogroman rukotrlj priredili dobrodošlicu u svoje ustanove. Što bi se kladioničarskim rečnikom kazalo:

iz + u †

Iz crvenog u crkveni krst.

Lekar koji je iskreno položio Hipokratovu (a ne hipokritsku) zakletvu, nema pravo čak ni da bude vickast u stilu zaključka sa slike, a kamo li da to (nedajbože) ozbiljno misli.

Nije onaj Miloševićev grobar za džabe postavio na izlazu iz Velikog Gradišta reklamu za svoju firmu na kojoj piše "S Bogom, Drnda".

Pa cepa.

Tranzicija nije razlog (čak ni izgovor) za ovu sramotu, ovo je posledica višedecenijskog uništavanja zdravstvenog sistema i pljačke koja je prešla sve granice razuma. Ovo je zlo, i treba ga nazvati pravim imenom, sračunato da uništi svaki trag ljudskog dostojanstva pacijenata i njihovih porodica. Taj "sistem" treba u potpunosti zameniti pravim sistemom u kome su pacijenti ljudi a ne delovodni broj u knjizi na prijavnici bolnice, u kome su lekari i sestre zdravstveni radnici a ne partijski bašibozuk.
Korupcija u zdravstu je nagori vid te društvene pošasti, upravo zbog karaktera ove delatnosti. U zdravstvu je najčešća posledica korupcije gubitak ljudskih života, pare su tu daleko manje bitne.
A možda je Srbija ipak zemlja nenormalno bolesnih ljudi, zbog čega se one obične, "redovne" bolesti uopšte ne vide pa onda svi izgledaju kao zdravi. Jer, samo društveno bolesni ljudi mogu da se prave slepi na sve ono po crticama pobrojano, i još mnogo više, i naročito da se prave blesavi kako ne znaju ko je za to isto kriv i odgovoran. Što reče jedan lokalni komunalni inspektor, koji takođe prima platu od para građana: "Pa ne znam, ne bi da mu pišem prijavu ili kaznu što njegov pas ujeda prolaznike. On je doktor, ne bi da se zameram, će mi treba..."

Ne bih znao kasti, al' stvarno.

Da se prekrstiš, od sve muke.