Paparazzo

Danas su svi domaći nacifrekventni mediji + štampa objavili ekskluzivnu fotografiju preuzetu sa naslovne strane jednog (takođe domaćeg) magazina, za koji kolaju abrovi kako je vlasništvo Vođe lično. Elem, fotografiju prati standardni naslov-komentar - isti u svim medijima:

EKSKLUZIVNO:

IVICA DAČIĆ PRVI PUT SNIMLJEN TREZAN DOK DAJE IZJAVU!

Fotografija koja će vas skameniti i od koje će vam se zalediti krv u žilama!!!

Obaveštavamo uvaženo čitateljstvo, koje nas je zatrpalo porukama zbunjenosti u poslednjih tridesetak sekundi, da ta fotografija nije uklonjena te da je i dalje ima u svim medijima. Upravo gledate u nju.

Šta još nije jasno?

'Allo 'Allo

Celebrity deathmatch:

Aleksandar Vučić vs. poručnik Herbert Gruber

Vučiću, Gruberu!

Nakon uvida u ponuđeni materijal, neverovatno zvuči podatak da se čovek zaista zove Guy (Domville) Siner...

Stvarno liče, šta je sad sporno?

sve-u-jedan

Hajde da se još malo pozabavimo glodarskim odlikama ponašanja (nekih) ljudi...

pack rat (eng.) - vrsta glodara koja živi samo u SAD i severnim delovima Meksika (ponekad ga kod nas nazivaju severnoamerički pacov); originalni naziv je teško prevodiv na Srpski, ali bi se u slobodnom prevodu moglo reći da je to pacov koji sakuplja i gomila sve i svašta, (mada se ne radi o pacovu već o sličnoj vrsti)

packrat (eng) - pojam koji opisuje neku osobu koja sumanuto gomila nepotrebne stvari poput pomenutog severnoameričkog glodara

Postoji jedan problem koji je obično u početku mali i sitan, ali često ume da preraste u čudo koje može da upropasti nečiji život. Svako od nas sakuplja razne drangulije a ponekad možda nismo ni dovoljno pedantni po pitanju održavanja reda i čistoće u svom domu - ali, u umerenoj formi, u tome nema nema ničega lošeg. Neki ljudi umeju da sakupljaju sve i svašta, pritom smatrajući da su štedljivi, konzervativni ili jednostavno snalažljivi. Ponekad je to zaista tako; međutim, ponekad ih ta potreba za gomilanjem dovodi na ivicu ili uvali u veoma ozbiljan problem. 17. maj je dan posvećen pozornosti glede ovog nimalo naivnog problema, kada treba odvojiti malo svog vremena i posvetiti ga preispitivanju da li nam zaista u životu treba sve to što oko sebe sakupljamo i gomilamo.

Istorijat ovog Dana je istovremeno istorija jedne patologije i ljudi koji sa njom žive. Kompulsivno gomilanje stvari predstavlja ozbiljan problem, koji uočavamo kod ljudi koji sakupljaju stvari u količinama većim nego što mogu da stanu u njihove domove. Što je još gore, ti ljudi ponekad ne umeju da odrede da li sakupljanje nekih stvari zaista korisno ili ne. Kao rezultat toga, njihovi domovi ponekad postaju prostor prenatrpan beskorisnim stvarima i neudoban za život. Međutim, ponekad stvari krenu daleko gorim tokom.

Gomilanje stvari može u potpunosti da okupira život neke osobe, zbog čega njen stambeni prostor postaje u potpunosti nepodesan za život u njemu. Kuhinje i frižideri mogu biti prenatrpani svakojakim đubretom do te mere da postanu potpuno neupotrebljivi i neverovatno nehigijenski. Spavaće sobe se brzo pretvaraju u prostor pun gomila raznih predmeta, ponekad toliko da je više nemoguće sobu koristiti za njenu osnovnu namenu. Ukoliko u njoj uopšte postoji krevet, on jedini služi svojoj svrsi; međutim, prečesto se dešava da čak ni to više nije moguće.

Kao da to sumanuto sakupljanje i gomilanje drangulija nije dovoljno loše, osobe sa ovim problemom ponekad u potpunosti gube sposobnost da vide šta je u tome loše. Stvar je jasna: takva osoba će pokvarenu hranu držati dok se savim ne raspadne, pokvareno meso "može još uvek da se iskoristi", gomila buđavih palačinki i sličnog će biti sve veća. Nivo do koga sve ovo utiče na nečiji život može poprimiti tragične razmere.

Za svaki slučaj, osvrnite se malo po svom domu, pogledajte oko sebe i, bez obzira koliko ste izbirljivi po pitanju "kolekcija" vaših omiljenih sitnica, obavezno se rešite svega onoga što vam zaista ne treba. Ukoliko vam je zbog tih vaših "miljenika" kretanje po kući postalo otežano, a vi ste pritom i dalje apsolutno ubeđeni kako vam je neophodna ama baš svaka od njih - možda je vreme da zatražite pomoć stručnih lica. Sa druge strane, ukoliko ste ipak samo malo glodarosakupljački raspoloženi, dovoljno je da se samoterapijski otarasite nepotrebnih sitnica.

Days Of The Year: Pack Rat Day (May 17th)

***

Ne budite Šmaug Zlatni, jer silno blago ne vredi ništa ukoliko vi ležite na njemu - čak ni vama samima, šta god o tome mislili. Isto važi i za pohlepne patuljke. Još je gore kada blago zamenite đubretom, šta god "mislili" tek o tome. Gomilanje gluposti, budala i budalaština, sigurnih glasova, partijskih knjižica, laži i samoobmana, stranih prijatelja i domaćih neprijatelja, geografije, primalnih istorijskih događaja, pretnji, poltrona... oko i poda se? Silna sociopatologija je ovde postala obavezan deo tradicije & folklora.

Posebno je težak slučaj opsesivno-kompulsivnog gomilanja funkcija po principu "sve-u-jedan".

Nemoguće je sve to ugurati u jednu kesicu, koliko god dugačka bila.

Lukavi Moris i njegovi doktori glodarskih nauka

U svakom mestu na Disksvetu znaju za priče o pacovima i frulašima.

Moris je prevejani ulični mačor koji vodi savršeno organizovanu prevaru pomoću koje mlati silne pare. Pronašao je jednog glupavog klipana po imenu Kit koji svira frulu i radi za njega, ima i svoju privatnu pacovsku najezdu sastavljenu od iznenađujuće obrazovanih pacova sa kojima je u ortakluku - u tolikoj meri, da o njima više ne razmišlja kao o ručku. Kada stignu u zabačenu i zapuštenu palanku Blincka Banja, negde u gudurama Ubervalda, njihova mala prevara iznenada ode dovraga kada naiđu na nekoga ko ne igra na njihovu već svira neku drugačiju muziku. Mračniju.

Tu više nema zajebavanja, ovo je borba za goli pacovski život - a to je tek početak...

Teri Pračet: "Neverovatni Moris i njegovi školovani glodari"

Odlomak:
(dečak Kit, mačor Moris i pacovka Breskvica razgovaraju o novom poduhvatu, na početku knjige)

- Morise?

- Reci, momče.

- Ovo što radimo, nije valjda... ehm... nešto nepošteno?

- Kako to misliš nepošteno?

- Pa... radimo ih za lovu, Morise.

- U redu, ali zapravo treba da se zapitaš koga mi to u stvari radimo za lovu?

- Pa... uglavnom gradonačelnika, gradsko veće i tako to.

- Tako je! A to je - šta? To sam ti već objasnio.

- Paaa...

- To je re-žim-ska lo-va, dečko. Ajd sad ti: re-žim-ska lo-va.

- Re-žim-ska lo-va.

- Tako je! A šta režim radi sa tom lovom?

- Paaa...

- Plaća vojsku. Ratuje. Uzimajući im kintu i sklanjajući je negde gde nikome neće naneti zlo, mi smo verovatno sprečili kamaru ratova. Ma, treba bre spomenik da nam dignu, da imaju makar malo soli u glavama!

- Ali neka mesta su izgledala baš siromašno, Morise.

- Eto, vidiš - uopšte im se ne bi isplatilo da zarate.

- Ali Opasnulj kaže da je to... ne-mo-ral-no.

- Tako je Morise, Opasnulj veli da nije u redu da živimo od prevare.

- Slušaj bre Breskvice, prevara je omiljena ljudska zabava. Oni prevaru toliko vole da uvek izaberu vlast koja će to da radi umesto njih. A mi im u zamenu za lovu pružamo pristojan kvalitet: spopadne ih iznenada strašna pacovska najezda, oni plate frulašu da zasvira, svi pacovi onda krenu van grada za ovim klipanom ovde, jedan-dva, jedan-dva i kraj najezde. Svi srećni i zadovoljni što im više niko ne šora u brašno, zahvalni stanovnici opet izaberu istu vlast i onda sledi opšte slavlje. Ako mene pitaš, to im je bila odlična investicija.

- Ali pacovska najezda postoji samo zato što smo ih mi u to ubedili!

- Draga moja Breskvice, režim takođe obožava da troši kintu na pacolovce. Kapiraš? Ma... ne znam što se uopšte zamajavam sa vama, stvarno nisam samom sebi jasan.

Red je da kod nas bude objavljeno revidirano i unapređeno izdanje ovog Pračetovog romana. Omot za njega već postoji, i u potpunosti se uklapa u predstavu o Disksvetu. Tu je kompletna Morisova ekipa diplomiranih doktora glodarskih nauka, zajedno sa pratećim tumačima postanka Sveta i Kosmosa. Svi su oni non-stop na novom zadatku spašavanja neke ravnozemaljske palanke od nje same, što palančani, naravno, nikada neće saznati, ali će revnosno iznova glasati za Vladu Palanačkog Spasa u kojoj - gle čuda! - za razliku od Pračetovog originala, sede svi: Neverovatni Moris, priglupi Kit frulaš, diplomirani doktori glodarskih nauka, gradonačelnici, gradska veća, pacolovci i njihovi terijeri, zli Kralj pacova, Kornjača i tri slona.

Svi, osim palančana, koji - shodno svojoj omiljenoj zabavi - uživaju da ih neko vara i radi. I plaši ratom.

Inače ne bi za njih opet glasali, da nije tako.

Zar ne, Breskvice?

Jedva čekam naredni alternativni omot knjiga iz serijala o Disksvetu.
Pitamse, pitamse, šta je sledeće: Mali bogovi, Akrepski odred ili Dušmani?

Korak napred, nazad dva

Danas je u Parlamentu Evrope, na sednici Komiteta za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača (IMCO) izglasan zaključak tog organa povodom predloga Evropske komisije u vezi smanjenja tzv. geoblokiranja onlajn TV i radio programa.

Prvobitno sam ja bila zadužena za nacrt odluke Komiteta; međutim, rešila sam da svoje ime povučem sa tog dokumenta jer su njegove izmene, izglasane većinom glasova Narodnjaka i Socijaldemokrata, otupile oštricu predloženih mera. Njihovi pregovarači, Paskal Arimon (belgijski "evronarodnjak") i Viržini Rozje (francuska "evrosocijaldemokratkinja"), zajedno su radili na tome da umanje uticaj koji bi prvobitna verzija predloga imala na digitalne granice u Evropi. To će biti na štetu svih onih koji žele da pristupe nekom medijskom sadržaju emitera iz drugih zemalja EU - naročito jezičkim manjinama, stranim studentima ili imigrantima koji su tu već duže vreme. (ironično, ali i sam g. Arimon je pripadnik nemačke govorne manjine u Belgiji)

Smatram neprihvatljivim da Parlament dodatno ograničava predlog Komisije, koji je već dovoljno neambiciozan, i ostajem posvećena okončanju diskriminacione i zastarele prakse geoblokiranja (ograničenje pristupa određenom internet sadržaju na osnovu geografske lokacije korisnika).

Polazna tačka stava IMCO komiteta predstavlja predlog Evropske komisije uz pomoć koga bi se pojednostavilo licenciranje sadržaja koje medijske organizacije postavljaju na internet. Nažalost, Komisija je želela da se to pojednostavljenje odnosi samo na jedan veoma sužen izbor sadržaja:

• Predlog se uopšte ne odnosi na poboljšanje prekograničnog pristupa video sadržajima koji nisu u vlasništvu radio-difuznih kompanija.
• Čak i u okviru ponude od strane emitera, sadržaji proizvedeni samo za web su izuzeti - dozvoljeni su samo striming i repriziranje tradicionalnih RTV programa, kao i materijal koji je "pomoćni" uz glavni program (npr. produžene verzije intervjua emitovanih na TV). Na ovakav način stavljati sadržaje proizvedene za web u nepovoljan položaj, u potpunoj je suprotnosti sa savremenim razvojem medija.
• Konačno, Komisija želi da ograniči vreme nakon prvog emitovanja, tokom kojeg bi važila ta pojednostavljena pravila. Emiterima bi bilo dozvoljeno da svoje TV programe reprizno prikazuju bez geoblokiranja samo nekoliko dana ili nedelja, nakon čega će morati da ih ponovo zaključaju iza digitalnih granica. Čak i nekomercijalni sadržaji, poput starih vesti, nakon prvog emitovanja bi morali da budu ponovo nedostupni Evropljanima koji se zateknu u "pogrešnoj" zemlji-članici.

Izgleda neverovatno, ali poslanici Arimon i Rozje su uspeli da ubede većinu svojih kolega da ove umerene predloge još više ograniče. Evo poređenja originalnog predloga Komisije, mog kompromisnog predloga i kontra-predloga koji je Komitet usvojio:

1. Predlog Komisije: "pomoćni onlajn servis" predstavlja (...) obezbeđenje za javno emitovanje (...) radio ili TV programa istovremeno sa ili za definisan vremenski period nakon emitovanja od strane radiodifuzne organizacije, kao i bilo koji materijal proizveden od strane ili za neku radiodifuznu organizaciju koji je pomoćni u odnosu na takvu emisiju.
2. Moj kompromisni predlog: "pomoćni onlajn servis" predstavlja (...) obezbeđenje za javno emitovanje (...) radio ili TV programa istovremeno sa, tokom, nakon ili najranije mesec dana pre emitovanja od strane radiodifuzne organizacije, kao i bilo kog materijala licenciranog uz njega, dokle god je onlajn dostupan na određeni vremenski period, kao i materijal u produkciji ili koprodukciji od strane ili za radiodifuznu organizaciju.
3. Kontrapredlog Arimona i Rozjeove: "pomoćni onlajn servis" predstavlja (...) obezbeđenje za javno emitovanje (...) radio ili TV programa proizvedenog od strane ili za radiodifuznu organizaciju, uključujuči koprodukcije najranije mesec dana pre emitovanja, istovremeno sa, tokom ili za definisani vremenski period nakon njihovog emitovanja od strane radiodifuzne organizacije, kao i bilo kog materijala u produkciji ili koprodukciji od strane ili za radiodifuznu organizaciju koji je pomoćni u odnosu na takvu emisiju.

Prema mom predlogu, TV i radio programi bi mogli da imaju neograničenu korist od pojednostavljenog licenciranja. Takođe, dodatni materijal ne bi morao da bude direktno povezan sa oflajn TV ili radio programom. Ovaj pristup su  u Evropskom parlamentu aktivno podržali Zeleni, Liberali (ALDE), Konzervativci i reformisti (ECR), kao i manji broj Narodnjaka (EPP) i Socijaldemokrata (S&D).

Umesto toga, većina koju čine poslanici EPP i S&D, usvojila je Arimon-Rozje tekst predloga, koji donosi veća ograničenja nego što je to bilo u originalnom predlogu Komisije: čak će i delovi nekih tradicionalnih TV i radio programa biti izuzeti iz pojednostavljenih prekograničnih pravila. Samo će vlastita produkcija emitera biti legalna, ali ne i drugi delovi njihovih programa (kao što su filmovi ili prenosi sportskih događaja). Tokom nekog svog uživo striminga, emiter bi trebalo da zadrži opciju geoblokiranja uključenu/isključenu zavisno od toga šta se u bilo kom trenutku prikazuje - u čemu uopšte nema nikakvog pojednostavljenja. Na kraju će emiteru možda biti lakše da jednostavno ostavi blokiran kompletan program.

Ovo je veoma razočaravajući ishod zasedanja IMCO komiteta, čiji je zadatak da vodi računa o interesima potrošača. Međutim, to nije kraj ove priče. Konačnu reč po ovom pitanju donosi Komitet za pravna pitanja, u kome socijaldemokrata Timo Velken vodi pregovore. Kao aktivan "jutjuber", on će, nadamo se, pokazati više sluha za interese korisnika interneta, koji ne razumeju zašto političari žele da zadrže evropske unutrašnje granice na internetu, iako su one najvećim delom ukinute u fizičkom svetu.

Narednog utorka, 16. maja, na Fejsbuku ću uživo odgovarati na pitanja o različitim merama o kojima se na temu geoblokiranja vodi debata u EU, i zašto su do sada bili bezuspešni napori da se ispuni obećanje kako će poruke poput "ovaj video nije dostupan u vašoj zemlji" postati stvar prošlosti.
Ukoliko želite da pomognete u ostvarenju tog cilja, priključite se mojoj kampanji za prekid geoblokiranja i recite svojim poslanicima ono što zaista mislite!

Julia Reda: Ending geoblocking in the EU - one step forward, two steps back (11.05.2017)

"Zbog intervencija velikih kompanija, jedinstveno digitalno tržište EU ima više rupa nego  švajcarski sir."

Julija Reda (1986) je članica nemačke Piratske partije i potpredsednica EFA grupe (Zeleni i Savez Slobodna Evropa) u Parlamentu Evrope. Takođe, ona je članica Komiteta za pravna pitanja i zamenik člana u Komitetu za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača pri Evropskoj komisiji. Svoje aktivnosti u EU posvetila je reformi autorskih prava u Uniji, ali i van nje. Redini predlozi reformi nailaze na različite reakcije - u Nemačkoj je podržavaju, u Francuskoj su "neprihvatljivi", dok ih švedski Pirati smatraju "previše konzervativnim".  

***

Da li uopšte ima smisla napraviti bilo kakvu paralelu sa "ružičastom" situacijom po pitanju internet autorskih prava u Srbiji, ili napisati bilo kakav komentar, kada jedna privatna "firma" sebi uzima za pravo da blokira internet sadržaj u ime drugih privatnih produkcija - pa čak i javnog (državnog) servisa - pozivajući se na kršenje autorskih prava domaćih autora? Pritom, uopšte nije locirana u Srbiji već u EU (Beč) - ili je barem tako prijavljeno njeno sedište...
Kada treba blokirati režimski nepodobne sadržaje na internetu, kod nas nema granice koja bi to mogla da spreči.

Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo, al' to vaše jevropsko kopirajt-kolce se u naš Vilajet ne igra ni taj korak unapred, samo & uvek tri u rikverc. Pa kud koji stignemo...

Narode moj

KZN, minut 93.

- Pa dobro bre, šta još hoćete vi novinari, mrzitelji & nedostojni ljudi nijedni, nikada nije bilo u istoriji bolje za život u Srbistanu nego danas! Gde to još ima na svetu, osim u ovom našem ovozemaljskom raju naroda nebeskog: jedna trešnja 4 dinara, parče hleba 5 dinara...

- Ali, kralju, pa zar ceo hleb ne košta 3 dinara... kako sad to?

- Pa šta, i jedna cigareta košta isto kao ceo hleb. Birajte: ili jedite ili pušite... šta još hoćete, gde to još na svetu postoji veća sloboda tržišta od naše! Svašta... A kad kolače kupujete na kilo, to vam onda ne smeta, ha?! Da, da, vi iz N1... I zato, kako je to veliki Volter rekao na samrti: "Nije vreme za stvaranje novih neprijatelja".

Kada je moguće da kriška košta 5 a ceo hleb 3 dinara, tako se i Vučićevih 90 dana diplomatskog embarga Francuzima završavaju upravo na dan Makronove inauguracije. Doduše, to važi samo&jedino za izabranog Vučića, koji aktivno konzumira teoriju relativiteta vremena, po kojoj brzina njegovog protoka zavisi od nas samih i nije za svakoga ista. Lenjom narodu vreme protiče sporije, Vođi na spidu protiče neuporedivo brže. Najbrže.

Protrčaše mu tri meseca oštrih sankcija galima dok je izgovorio "Le Penski Vir"!
A kad se naš Predpremijer Ibi vrati sa polja Elizijumskih, pa nam odande donese naramke tankog em dugačkog bageta - ihaha, narodnog li veselja! Biće kriške i za manje od 5 dinara, pa ćemo onda da vidimo ko će da jede a ko da puši.

U to ime, santé et bon appetit! narode moj...

Reče prasac Napoleon.

Dokaz evolucije

Nije sve u ovoj izjavi baš najjasnije priopćeno, al' kad jedan od najvećih stručnjaka opšte prakse u svim režimima posle Petog oktobra (Rasim Ljajić se ne računa, on uvek glumi miraz) tako kaže - onda tako ima biti.

I tačka, etc.

Kao evolucioni dokaz priloženi su sledeći fosili:

- gajbica požarevačka, komada = 17

- praseći papak iz londonske gvožđare nekog indusa, komada = 3

- riblje oko, riblja kost i riblji mehur iz primordijalne supe od vitamina G17, sve po komada = 1

- ribica zlatna bajčetinska preparirana, komada = 1

- lopata grobarska M48 kragujevačka, komada = 1

- kašika zarđala sarajevska model "Nemanjić", komada = ne zna im se broj niti poreklo

- mikrofon žitorodni model "M(i)ljacka" (na akumulator ili punjive baterije), komada = 1

- kostur pocepane albanske zastave sa dvoglavim Če Gevarom model "Vool je cool", komada = 1

Ostatak popisa obavite sami u zakonski za to predviđenim terminima i rokovima.

Meanwhile, u srBskom Čikagu posred fašističke Amerike, naučnici su objavili otkriće koje konačno podržava početnu gorepomenutu teoriju ihtioministarske evolucije:

"Ruke su nastale od peraja."

Elemdaklem, zbogzato takvi plivaju pa cepaju...

p.s.

I samo bez aluzija na mrežaste čarape, molićufino.

U neznanju je moć

Saopštenje povodom peticije za reviziju izučavanja teorije evolucije u našim školama i fakultetima

BEZ DARVINA U SREDNJI VEK

Pokret za prosvećeno društvo odlučno protestuje protiv inicijative da se u razmatranje naučnih pitanja uključi šira zajednica. Naglašavamo da su demokratske institucije zadužene za politička i opštedruštvena, a ne naučna pitanja. Ne može grupa ljudi, niti političari, niti skupštinski odbor, niti čitavo društvo da odlučuje o temama koje su isključivo naučne. O pitanjima nauke odlučuju naučne činjenice, bez obzira šta većina u društvu misli o njima. 

Na nauci i njenim rezultatima je zasnovan i svaki moderni obrazovni sistem. Naravno, zajednica može da odlučuje o tome šta će se izučavati u školama i na fakultetima, ali samo u domenu društvenih pitanja i vrednosti koje promoviše. 

Ako država u ime društva počne da bira da li će se u školskom programu naći naučne činjenice ili društveno prihvatljivo mišljenje, onda država potkopava temelje svog školstva, a time i temelje društva. Savremeni svet poznaje jednu takvu državu - pod nazivom ISIL.

Pokret za prosvećeno društvo tumači inicijativu za revidiranje teorije evolucije kao kvazinaučni pamflet sa neskrivenom ideološkom motivacijom. Ova ideološka motivacija doseže visok stepen netrpeljivosti prema ateistima i globalistima koji, kako kažu autori inicijative, ''afirmišu teoriju evolucije i finansiraju promotere ove teorije''. Pisci pamfleta ne razumeju da je nauka po svome biću globalna, te da nikako ne može biti ni lokalna, a još manje nacionalna - ako hoće da bude nauka, a ne dogma. Takođe, ateistički pogled na svet se oslanja na nauku kao kritičko i racionalno razdvajanje činjenica od verovanja, stvarnog i fiktivnog.

podnesak ili pondesak?

Pripisivanje naučne teorije ateizmu i globalizmu ne govori samo o religioznim uverenjima potpisnika, nego i o dogmatskom karakteru njihove inicijative. Baveći se genskim prenosom informacija, oni ukazuju da ''informaciju može dati samo neka inteligencija'', aludirajući na kreacionistički izvor te informacije - natprirodnog kreatora, tvorca, velikog dizajnera, boga. Oni besramno izjednačavaju ''dva shvatanja o nastanku života i čoveka (biblijski i evolucionistički)'' zalažući se da se u školskim programima nađe i ''savremeni religijski pogled na svet i život''. Potpisnici ne razlikuju običnu neobaveznu tvrdnju - versku dogmu o nastanku čoveka u koju se ne sumnja, od složene naučne teorije kojom se nauka kritički bavi već vekovima. Ova dva ''shvatanja'' stoga ne mogu ravnopravno u obrazovni proces jer jedno od njih polazi od neupitnog verskog uverenja, dok je drugi u stalnom procesu preispitivanja. Nauka neprestano pronalazi nove i obara stare dokaze držeći se stroge metodologije koja ne podleže uverenjima istraživača, dok verska tumačenja nemaju odgovarajuće metodološko i logičko pokriće. To što nauka i dalje razmatra teoriju evolucije, teoriju velikog praska, opštu teoriju relativnosti do konačnog obaranja ili afirmacije - ne čini ove teorije naučno ravnopravnim sa kreacionističkim teorijama. 

neko je lajkovao Darlina

Pokret za prosvećeno društvo smatra da je ova inicijativa korak dalje u opštoj desekularizaciji društva u svim sferama - od izvršne i sudske vlasti, preko zdravstvenog i obrazovnog sistema, sve do nauke i kulture. Ako se ovaj proces odmah ne zaustavi, naći ćemo se opet u bespućima srednjeg veka, bez staze koja vodi u budućnost.

Pokret za prosvećeno društvo

07.05.2017.

Posle 13 godina Srbija ponovo muči muku s Darvinom

O srpskoj peticiji protiv Darvina

Skandalozna peticija

Peticija za reviziju izučavanja teorije evolucije (pdf) - podnesak, obrazloženje i potpisi

Teksas raspravlja o teoriji evolucije u udžbenicima

***

Da ostavimo po strani to, što se pored kleronaučne revizije nastavnih planova glede eliminacije "neodarvinističke dogme" ovako nepismeno sastavljenim podneskom (od strane pripadnika najobrazovanijeg sloja našeg društva?) izgleda naporedo traži i revizija gramatike i samog jezika - gospoda se ne mogu vaditi na nekog dopismenog bota ili sekretaricu, pa čak ni da im je ovaj podnesak peticije kucao v.d. direktora Koridora 10 lično - ali kakvu sliku javnosti mogu da predoče potpisnici bilo koje peticije, o njoj i o sebi, ako njihovi potpisi podrške izgledaju ovako:

Budalaština, koja je pred domaću javnost prosuta u formi ove peticije, ne zalužuje sama po sebi pažnju po više osnova; međutim, iza nje se krije daleko pokvarenija namera onih koji su ovu peticiju osmislili pre trinaest (i više godina): njen suštinski cilj nije da, pored nastave kleronauke, kreacionističku dogmu plasiraju i "redovnim" putem pod krinkom nauke, već da plasira ovu budalaštinu u orbitu kako bi se o njoj neko vreme laprdalo (baš kao i o drugim, sličnim ili različitim) "petardama" koje duže vreme podmeću ovdašnji vlastodršci, umesto da se na ozbiljan i argumentovan način vodi javna debata i vrši pritisak javnosti na vlast koja povlači društveno katastrofalne poteze na štetu građana. Još jedno hakslijevsko odvraćanje pažnje gomilom potpuno nebitnih (dez)informacija, upakovanih u formu "potpisa akademskih građana" kojima je do svog akademskog ugleda stalo taman koliko i do toga da li im je tekst podneska gramatička brljotina a obrasci sa potpisima više liče na kupusaru nego na pisanu formu podrške akademski obrazovanih lica. Valjda, pritom, i potpuno opismenjenih, iako se to ne može lako zaključiti na prvi pogled.
Glavni cilj peticije za izbacivanje "neodarvinizma" iz škola je jasan - čisto zaglupljivanje masa. Ukoliko ne prođe, nema frke, digla se prašina koja se nije slegla neko vreme, ponovo su potpaljene palanačke ravnozemaljsko-nebeske lomače iz srednjeg veka (takvima je to zlatno doba, u koje bi da vrate ovu zemlju, kada im omiljene zlatne kašike još uvek nisu počele da rđaju). Ako prođe (u ovoj zemlji se nezamislivo itekako da zamisliti i otelotvoriti), kampanja će biti nastavljena sve dok Ustav i Deset zapovesti ne budu izgledali identično, ali i različito od svojih originala - imaće papcima, masnom bojom dopisane "ali" fusnote za svaku stavku, član ili komandu. Baš poput onih, noću prepravljanih, zapovesti iz Orvelove "Životinjske farme".

Jer, palanačka Srbija jeste Životinjska farma na kojoj se vlada udarničkim kombinovanjem orvelijanskog straha i hakslijevske zaglupljenosti.

Čak je i tekst podneska peticije napisan istim stilom poput sedam zapovesti Životinjske farme.

Osnovni zadatak ove peticije je već ispunjen - ona se "primila" u javnosti, i manje je bitno hoće li je (ovakva kakva je) Narodna skupština usvojiti iako joj to uopšte nije posao. Kao početni uspeh, kreatori ove budalaštine slobodno sebi mogu da upišu još jedan plus, jer je iznova dokazano da u ovoj zemlji svaka idiotarija može "glat" da prođe, ukoliko ima dovoljno glasnu podršku dežurnih medijskih dobošara i abronoša, kao i onih koji vitlaju klepetušama i mlate po klepetalima za sendvič ili šaku soli. Ili potpise "akademika", "naučnika" i "lekara" koji su svoje zvanje okačili o plot rasprodajući svoje znanje i za manje od uobičajenih trideset srebrnjaka.

Peticija za eliminaciju teorije evolucije je per se (kako to autori vole da boldiraju) živ dokaz, teorija u praksi proverena i potvrđena, da između životinja i ljudi nema nikakve sličnosti niti (ne daj bože, pu! pu! iš!) srodstva. Umesto teorije evolucije, u školske programe ćemo uvesti peticionu praksu devolucije - i tačka!

I nećemo više ništa da čujemo, osim u podsvest usađenog groktanja o tome da ljudi i životinje nemaju nikakve veze - pa ni fosilne - dok spolja, kroz prozor zbunjeno gledamo kako nam u farmerovoj kući, za istim stolom sudbinu kroje ljudski lupeži i krvoločni prasci, podjednako žedni krvi i gladni para.

Bez izuzetka.

Ukoliko ne želimo da živimo (kao) na Životinjskoj farmi, onda ovu peticiju treba nazvati onako kako je to jedino moguće, njenim pravim imenom: svinjarija. I oterati je tamo gde joj je mesto, odakle je i došla.

U suprotnom, biće ispunjena još jedna od orvelijanskih maksima, ona koja kaže da njihova moć leži u našem neznanju. U neznanju kojem nas predugo uče upravo oni koje plaćamo da nas nauče znanju, poput izobražene gospode potpisnika.

Paranormalni dan i noć

Paranormalan dan

Stara izreka kaže "verujem samo u ono što vidim", ali - da li je baš tako? Jer, koliko god primamljivo zvučalo da verujete kako ne postoji nešto što ne vidite, ne čujete ili ne možete da dodirnete, još uvek ima hiljade onih koji su ubeđeni da su zapravo bili očevici ili čak imali direktne kontakte sa pojavama koje nauka ne može da objasni i o čijem postojanju apsolutno nema nikakvih dokaza. Leteći tanjiri, duhovi, čupakabre... da li postoje? A ako ne postoje, otkuda toliko mnogo svedočenja i bliskih kontakata?

3. maj, Dan paranormalnih pojava, posvećen je svima njima.

Ljudi su milenijumima tvrdili kako su videli ili doživeli stvari koje je nemoguće objasniti; međutim, ti slučajevi su bili dokumentovani tek u poslednjih nekoliko vekova. Američki pisac Čarls Fort (6. avgust 1874. - 3. maj 1932.) je možda najpoznatiji sakupljač priča o paranormalnim pojavama, i mnogi ga smatraju ocem savremenog "paranormalizma" (proučavanje paranormalnih pojava). On je sakupio preko četrdeset hiljada beleški o nerazjašnjenim paranormalnim iskustvima. Prijavljeni slučajevi koje je on registrovao obuhvataju teleportaciju (smatra se da je upravo Fort autor tog pojma), poltergajste, obilne kiše živih žaba, riba i neorganskih materija, krugove u usevima, neobjašnjivu buku i eksplozije, spontana sagorevanja, levitaciju, neindentifikovane leteće objekte, misteriozne pojave i nestanke.

On je takođe, verovatno prvi objavio pretpostavku da su čudna pojavljivanja i nestanci ljudi posledica otmica od strane vanzemaljaca, koja je postala veoma popularna i za koju i dalje postoji po nekoliko stotina prijava svake godine. Uprkos izuzetno širokom spektru tih paranormalnih događaja, svi oni imaju jednu bitnu zajedničku crtu: manjak empirijskih dokaza koje je moguće ponoviti i proveriti, zato što je teško (ili nemoguće) na njima primeniti neko naučno istraživanje.

Dan paranormalnih pojava se obeležava počev od 2013. godine sa ciljem da nam svima pomogne u razumevanju stvari koje ne poznajemo, u nadi da ćemo tako više spoznati univerzum u kome živimo, u svim njegovim dimenzijama, neobičnostima i velikim nepoznanicama.

Ima puno načina na koje možemo obeležiti današnji dan - horor filmovi obuhvataju skoro ceo spektar Fortovih interesovanja (da ne nabrajamo sada najveće hitove i šitove produkcije tih i takvih filmova). Takođe, danas možete i sami istraživati paranormalne pojave za koje ste čuli u svom okruženju. Nešto neuobičajeno, jezivo, otkačeno, neobjašnjivo - što je doživeo neko koga poznajete, ili čak možda vi lično?

E, ovde ulazimo u tamni vilajet Srbistana.

Paranormalna noć

Paranormalna noć se u Srbiji obeležava počev od 24. aprila 2016. godine, kada su nepoznato neobjašnjive maskirane spodobe prepoznato objašnjivo rušile "kiosk" u vidu dvanaest građevinskih objekata u beogradskom kraju Savamala. Neki od očevidaca te paranormalne pojave su doživeli čak i bliski kontakt treće vrste sa tim spodobama u vidu peglanja kičmenog stuba bejzbol palicama; pala je čak i jedna otmica od strane ovozemaljaca! Nije bilo krugova u žitu, ali jeste krugova bagerima i kamionima za odvoz šuta. Beše i objašnjive buke, mada bez detonacija. Zvaničnici su (po oprobanom FBI receptu) za sve to optužili nekakve "kompletne idiote" - ta sorta nije neobjašnjiva, ali njihov uspeh u ovoj zemlji i daje jeste - a aktuelni ministar-policiot bio je prozvan Fantomom iz Savamale. Fantom, fantazma, duh ili avetinja - nebitno, ali on ipak nije uzrok fenomena te paranormalne izborne noći, baš kao što ni beogradski gradonačelnik Mali nije neobjašnjivo saučestvovalo u masakriranju Hercegovačke ulice u Savamali.

Iako je nemoguće ne videti ga, čuti, a ponekad i opipati, većina ljudi i dalje ne veruje da iza svega ovoga stoji jedna apsolutno paranormalna spodoba, pojava koju opisuje Fort u svojoj zbirci i o kojoj postoji i holivudski filmski serijal u nekoliko nastavaka.

Poltergajst, neupokojeni duh koji dugo obitava u nekom objektu i maltretira nove generacije ukućana, lupa noću u zidove i prozore, decu im uvlači u televizor, pomera nepokretne i pokretne stepenice, tera ih da levitiraju do plafona, kuca i zvoni na vrata u vreme popodnevnog odmora, u gluvo doba ubacuje letke u poštanske sandučiće i lepi plakate, pozove lift pa pobegne, teleportuje stotine i hiljade njih kroz prostor autobusima na razdaljine od po nekoliko stotina kilometara ali i kroz vreme po dvadeset i kusur godina unatrag. Povremeno ga ima u neindentifikovanim letećim predizbornim spotovima, umesto crnih helikoptera koristi takve iste džipove. Preko noći ukućanima prazni novčanike, a Vili Zubićki umesto mlečnih zuba podmeće ukradene veštačke vilice.

Na osnovu brojnih izjava očevidaca ove pojave - a nemoguće je da baš svi fantaziraju, iako su epidemije kolektivnih histerija česte i programirane - ovdašnji paranormalisti su uspeli da sačine nadasve veran foto-robot te omnipotentne multifunkcijske utvare, i mi ga ovde objavljujemo. U pitanju je fenomen koji u našim krajevima uopšte nije nepoznat, a neki stručnjaci u ovoj oblasti ga smatraju češćim čak i od vampira. Elem, u pitanju nije Fantom iz Savamale već je to čuveni Poltergajst od Srbistana (neki ga zovu i poltervlast).

Kakav bre crni Čarls Fort ili Paranormalni dan - ovde Paranormalna noć traje svakodnevno.

Po 25 sati.

Radnih.

p.s.

Postoji egzaktna nauka koja ovo precizno i empirijski može da opiše i dokaže, ali ne sme.

A to već spada u paranormalno i neobjašnjivo.

Kriptoklerokratija i demokratska travestija

Nimalo nisam zadovoljan time što ću morati da plaćam uvećane stope poreza kako vaša crkva ne bi morala da ga plaća, kao da se tu radi o nekom javnom servisu. Ali, šta da radimo - takvi su nam zakoni. Međutim, vi te pare posle koristite da bi ste promovisali određene političke stavove, čime ste taj vaš "javni servis" zapravo izbacili kroz sopstveni prozor. Na taj način, vi ste postali akteri na političkoj sceni. Vrlo je moguće da su vaši politički stavovi i delovanje u suprotnosti sa mojim, a ja sam i dalje prisiljen da vas finansiram. Zbog toga je ovo travestija od demokratije.

Napomena:
Vođenje političkih kampanja vam je zakonom zabranjeno izvan četiri crkvena zida.

Atheist Republic

Prokleta je Amerika... ali, osim originala gornjeg teksta koji je napisan na engeskom, apsolutno sve je isto na srpskom ili bilo kom drugom jeziku na sve četiri strane sveta - neplaćanje poreza, nepoštovanje zakona, političko agitovanje za "crkvougodnu" vlast (ili opoziciju), bacanje ultravulgarnih kletvi i pretnje nevernicima (religijskim i političkim, podjednako), grebanje o budžet do Nebesa i nazad. U SAD civilno društvo već neko vreme ima nemalih problema sa sve agresivnijim zastupnicima tzv. "hrišćanske države" (od dolaska Trampa na mesto predsednika još i više) i "kruciformiranjem pejzaža" (postavljanje megakrstova duž auto-puteva), evropske države se teturaju između plime nacionalizma i ponovnog mešanja duhovnih servisa u svetovne poslove, tzv. "islamske države" su upravo to (sama pomisao na civilno društvo u nekim od tih zemalja predstavlja i smrtni greh i krivično delo).

Pametnome dosta, ali pameti nikada dovoljno na Ball of Confusion.

Na Balkanu su u poslednjih desetak godina sve vlasti (bez izuzetaka) samo povećavale poreske obaveze građanima (BiH, Srbija, Hrvatska, Crna Gora), a da se to nije primenjivalo i na "tradicionalne verske zajednice", koje su zauzvrat uvek bile izdašne u podršci kada je to zatrebalo.

Zanimljivo - sve verske organizacije su žestoko zainteresovane za sve što se dešava u vašim gaćama (od predbračnog seksa, preljube, do istopolne kopulacije i travestije), ali kada na red dođe fasadna travestija od demokratije onda se naprasno zatvaraju dveri glasnovorja religijskog i primenjuje zavet glasnog ćutanja koje znači još glasnije odobravanje.

Sve je u praksi suprotno od zakona: vaše gaće ćemo zatvoriti u vaša četiri zida, vaše pare ćemo obilato trošiti unutar naša četiri zida a vlast ćemo u zvezde kovati bez zidova i temelja.

Ima li boljeg selfija koji opisuje bilo koju od kriptoklerokratskih nadridržava na Balkanu (a i šire) od ove slike? Pa i oni su ljudi, mada se čini - nešto ljudskiji od ostalih.

"Sve su životinje jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih."

- Džordž Orvel, "Životinjska farma" -

Umalo da zaboravim - kao što se verske organizacije aktivistički ponašaju poput političkih partija, tako se i političke partije prečesto ponašaju dogmatski kao da su verske organizacije. U istoriji znamo za najmanje jedan takav slučaj, kada je jedna partija na vlasti imala svoju ideološku državu i svoju ideološku crkvu. Znamo kako se to na kraju završilo po njih ali i po ceo svet.
Pre osamdeset i kusur godina...