Samo su dve stvari beskrajne: univerzum i ljudska glupost. U stvari, za univerzum nisam sasvim siguran.
Albert Ajnštajn
Što Albert Ajnštajn jednom reče: "Samo su dve stvari beskrajne - univerzum i ljudska glupost." Međutim, od same gluposti je daleko više rasprostranjeno ponašanje kada se ljudi pretvaraju da su glupi, gluvi i slepi.
O gluposti
Glupost je opasniji neprijatelj dobra od zla. Protiv zla se možemo pobuniti, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom. Zlo u sebi uvek nosi i klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi makar izaziva neprijatnost. Protiv gluposti smo nemoćni. Tu ne možemo ništa postići protestima ili silom; argumenti ne vrede ništa, činjenicama koje govore protiv predrasuda jednostavno se ne veruje - u takvim slučajevima glup čovek čak postaje kritičan - a kada činjenice postanu nepobitne, one bivaju potisnute kao nedosledne i incidentne. U svemu tome, glup čovek, za razliku od zlonamernog, u potpunosti biva zadovoljan samim sobom, on postaje čak i opasan jer se lako razdraži i pređe u napad. Zbog toga moramo biti obazriviji sa glupanima nego sa zlonamernicima. Uopšte ne treba pokušavati da glupana ubedimo argumentima, jer je to besmisleno i opasno.
Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo pokušati da shvatimo njenu prirodu. Jedno je sigurno: glupost u suštini nije defekt intelekta, već ljudskosti. Postoje ljudi visokog intelekta a glupi, baš kao i oni slabijeg intelekta koji su sve samo ne glupi. To, na vlastito iznenađenje, otkrivamo u određenim situacijama. Utisak da je glupost urođena slabost nije tako snažan kao onaj da ljude u određenim situacijama čine glupima, tj. da oni to sami dopuštaju da im rade. Možemo da vidimo da ljudi koji žive odvojeno od ostalih, usamljeni, tu manu ređe poseduju nego ljudi ili grupe ljudi koji imaju potrebu za druženjem ili su na to upućeni. Čini se, dakle, da je glupost više sociološki nego psihološki problem. Ona je rezultat delovanja izvesnih istorijskih okolnosti na čoveka, psihološki fenomen koji prati određene spoljašnje prilike.
Ako to razmotrimo malo detaljnije, pokazuje se da svaki jak uspon moći u javnoj sferi - političkog ili verskog tipa - inficira glupošću veliki broj ljudi. Da, to gotovo zvuči kao neki socio-psihološki zakon: moć jednih zahteva glupost drugih. Ne radi se o tome da određeni ljudski kapaciteti, poput intelekta, bivaju umanjeni ili nestanu. Naprotiv, čini se da uticaj porasta nečije moći lišava ljude sopstvene nezavisnosti, i oni - manje ili više nesvesno - odustaju od sopstvenog nezavisnog položaja u takvoj situaciji. Ne dopustite da vas zavede činjenica da je glup čovek istovremeno i tvrdoglav, pa vas to obmane u verovanju kako je i samostalan. U razgovoru sa glupanom, veoma brzo primetite da uopšte nemate posla sa osobom već sa sloganima i parolama kojima je on opsednut, zaslepljen, zloupotrebljen i zlostavljan u suštini svog bića. Pretvoren u bezumni i bezvoljni instrument, glup čovek je u stanju da počini svakakva zla, a da pritom uopšte nije sposoban da to zlo spozna kao takvo. Upravo u tome vreba opasnost od dijabolične zloupotrebe koja je sposobna da u potpunosti razori čoveka.
Pa ipak, u ovom trenutku je potpuno jasno da jedino oslobađanje, a ne instruiranje, može nadvladati glupost. Moramo se pomiriti sa činjenicom da je u većini slučajeva stvarno unutrašnje oslobađanje moguće samo ukoliko mu prethodi oslobađanje spolja. Dok do toga ne dođe, moramo odustati od bilo kakvih pokušaja ubeđivanja sa glupim ljudima. Ovakvo stanje stvari objašnjava zašto su naši pokušaji da u takvim okolnostima saznamo šta "Narod" zaista misli potpuno uzaludni, i zašto je to pitanje toliko irelevantno za nekoga ko odgovorno razmišlja i deluje. Biblijska tvrdnja kako "strah od Boga predstavlja početak mudrosti" poručuje sledeće: unutrašnje oslobođenje čoveka da živi odgovoran život (pred Bogom) predstavlja jedini istinski način za prevazilaženje gluposti.
Pa ipak, u ovom trenutku je potpuno jasno da jedino oslobađanje, a ne instruiranje, može nadvladati glupost. Moramo se pomiriti sa činjenicom da je u većini slučajeva stvarno unutrašnje oslobađanje moguće samo ukoliko mu prethodi oslobađanje spolja. Dok do toga ne dođe, moramo odustati od bilo kakvih pokušaja ubeđivanja sa glupim ljudima. Ovakvo stanje stvari objašnjava zašto su naši pokušaji da u takvim okolnostima saznamo šta "Narod" zaista misli potpuno uzaludni, i zašto je to pitanje toliko irelevantno za nekoga ko odgovorno razmišlja i deluje. Biblijska tvrdnja kako "strah od Boga predstavlja početak mudrosti" poručuje sledeće: unutrašnje oslobođenje čoveka da živi odgovoran život (pred Bogom) predstavlja jedini istinski način za prevazilaženje gluposti.
Ove misli o gluposti nude takođe i utehu tako što nam u potpunosti brane da većinu ljudi smatramo glupima u određenim situacijama. Sve to u stvarnosti zavisi od toga da li se oni koji poseduju moć (vlast) više oslanjaju na glupost ljudi, nego na njihovu ličnu nezavisnost i mudrost.
Ditrih Bonhefer, pastor luteranske Konfesione crkve, filozof, esejista, disident i borac protiv nacizma, ovu analizu fenomena ljudske gluposti napisao je 1943. tokom boravka u vojnom zatvoru Tegel, u pokušaju da shvati i objasni kako je bilo moguće da cela nemačka nacija, naizgled, tako lako podlegne ludilu nacista. Baš kao što su to pokušali i učinili Milton Majer, Martin Nimeler i brojni drugi znani i neznani.
Ubijen je u koncentracionom logoru Flosenbirg 9. aprila 1945. godine, tačno mesec dana pred konačni slom nacističke Nemačke.
***
Aktuelna vlast u Srbiji XXI veka se, kao unapređena modifikacija ove priče, oslanja na sopstvenu glupost i potpunu sluđenost "Naroda". Odgovorno razmišljanje i delovanje su bezbroj svetlosnih godina daleko odavde, kako u prostoru tako i u vremenu.
I tako, opet smo se vratili na Ajnštajna.
I tako, opet smo se vratili na Ajnštajna.
No comments:
Post a Comment