24.

24. septembra 1987. godine završena je dvodnevna ukleta Osma sednica Centralnog komiteta još ukletijeg Saveza komunista Srbije. Na toj sednici je buduća požarevačka Mrcina pod lipom ispalio metak koji je 25. avgusta 2000. konačno uspeo da pogodi metu. Onu, koju je Slobodan Milošević nacrtao Ivanu Stamboliću na potiljku, na samom kraju Osme sednice.

24. septembra 2000. godine, Milošević je pokrao predsedničke izbore u pokušaju da spreči izborni poraz i svoju smenu. Ta mu namera nije uspela - a kao da jeste.

24. marta 1998. godine, Aleksandar Vučić postaje ministar za informisanje u republičkoj Vladi nacionalnog jedinstva SPS-SRS-JUL. Zbog potpisivanja Kumanovskog sporazuma, poput ostalih radikalskih ministara, podnosi ostavku na funkciju 14. juna 1999. godine, ali nastavlja do 2000. da obavlja tu dužnost pravdajući to "nacionalnim interesom" (tj. zbog službenog stana koji je 1998. dobio od Vlade). U tom periodu je istovremeno (i paralelno) bio član upravnog odbora Beogradskog univerziteta i Filozofskog fakulteta.

24. septembra 2000. godine, nakon predsedničkih i saveznih parlamentarnih izbora, po treći put postaje poslanik SRS u parlamentu SRJ.

24. maja 2012. godine, nakon ostavke Tomislava Nikolića, Vučić postaje predsednik SNS.

24. septembra 2017. godine, 30 godina nakon Osme sednice, Milošević još uvek vlada (iako je pod lipom) preko svojih klonova i klovnova. Kroz svoju izduženu reinkarnaciju, još uvek je faktor (ne)mira, (ne)stabilnosti i (dez)integracija u regionu. I šire. Mediji su i dalje na meti ministra informisanja koji je napredovao do fotelje koju mu je Milošević ugrejao.

24. septembra su, po crkvenom kalendaru, prepodobni Sergije i German. Da su kojim slučajem danas, pored nemačkih bili održani izbori i u Rusiji - sve bi bilo jasno.

Kristalno.