"Uz zvuke fanfara i Šestu Mokranjčevu rukovet u izvođenju više od 250 horista, učesnika natpevavanja iz Sarajeva, Valjeva, Zrenjanina, Beograda i Burgasa (Bugarska), kao i združenih negotinskih horova, u dvorištu Mokranjčeve kuće u Negotinu otvoreni su 52. Mokranjčevi dani."
Dobro, dosta više o kulturi. Ovo je Srbija 2017. godine, bre.
A sad, nešto sasvim drugačije...
Nešto i o dekulturi, teatru apsurda u kome živimo.
Iako je bio najavljen kao rado viđen gost Festivala, ministar ratni AVlin alijas Drug Crni, ipak se danas nije pojavio u Negotinu. U pismu izvinjenja koje je poslao kako bi opravdao svoj izostanak, kaže da sa žaljenjem konstatuje kako neće moći da prisustvuje otvaranju Festivala jer ima neodloživ službeni put do jedne od dve kontinentalne države Severne Amerike (pomoć prijatelja: nije ona u koju njegova revolucionarna noga nikada kročiti neće dokle god bude bila tlačila i eksploatisala hrabri i ponosni narod bratske mu DNR Koreje - msm, ta zemlja a ne njegova noga, to, oko tlačenja).
Kaže, u pitanju je nekakva "poslednja rata" koju mora lično da podigne inače neće dobiti rezervne ključeve stana, garaže i pripadajućeg joj auta, podruma, tavana, vešeraja, ormara sa kosturima, poštanskog sandučeta, šahte za vodomer i kontejnera za smeće, kao i šifru za internet. Mokranjac je Mokranjac, ali tetka je Tetka i tu nema pogađanja, cile-mile, trt-mrt. Jokmore.
Kaže još i da će doći čim bude mogao, da pogura pred predstojeće beogradske i negotinske lokalne izbore, pa neka mu domaćini tada otpevaju repertoar koji su mu pripremili. A pripremljeno je, shodno ličnom zahtevu ministra, izvođenje prigodne i njemu prilagođene Mokranjčeve Četvrte rukoveti, za na uvce i uz miris roštiljskih kobasica espeesovski tradicionalno ispečenih u odžakliji muzejskog kompleksa Mokranjčeve kuće.
Ima da bude Četvrta il' nijedna - i tačka.
Ta rukovet, četvrta (baš zgodno) po redu, zapravo nema istu formu poput ostalih rukoveti, jer se sastoji samo od jedne melodije koja pripada kategoriji orijentalizovanog gradskog folklora (baš zgodnije), poznatog i kao "sevdalinke". U švarcministrovom slučaju, možemo je slobodno svrstati među "karasevdalinke". U obe verzije ove rukoveti koja to nije, za solo bas i mešoviti hor (u E-duru) tj. za solo tenor i muški hor (u B-duru), obaveznu pratnju čine klavir i kastanjete. Konačno, ova rukovet se zove "Mirjano" (baš najzgodnije).
Evo stihova Četvrte rukoveti, vešto prilagođenih nežnom i probušenom ministarskom uvcetu:
Mirjano
Mirjano, oj, Mirjano,
Imaš ruske kose, Mirjano,
Daj da mrsim i ja!
Daj, Mirjano, ruske kose, daj, daj,
Daj, daj, da mrsim i ja!
Izgoro', Mirjano, bez tebe!
Mirjano, oj, Mirjano,
Imaš rublje, Mirjano,
Daj da imam i ja!
Daj, Mirjano, rublje, daj, daj,
Daj, daj, da imam i ja!
Izgoro', Mirjano, za tebe!
Mirjano, oj, Mirjano,
Čuvaš kanadske dolare, Mirjano,
Daj da čuvam ih ja!
Daj, Mirjano, kanadske dolare, daj, daj,
Daj, daj, da čuvam ih ja!
Izgoro', Mirjano, zadnja mi rata fali od tebe!
A Tetka, k'o tetka: taj Četvrti rukohvat joj smekša srce, sažali se pa sačeka veselnika na aerodromu "Kanada" kraj Moskve, da mu lično uruči poslednju ratu upakovanu u papir iz mesare nekog indusa u Londonu (u kojoj prodaju šrafove & razne alatljike). Onaj uvošteni papir, što ne propušta vodu. Za svaki slučaj. Na rastanku je ipak morala da kritikuje Tetkino, što toliko žuri kad je mogao da sačeka da mu poslednju ratu pošalje upakovanu u one MiGove koji ionako stižu krajem ove godine, a najkasnije za dve, dve i po.
Eto tako vam stoje stvari kod nas, u kurtuli.
Srbija je to, dveiljadesedamneste.
Bre.
p.s.
Ukoliko neko pomisli da je silno zajebavanje na AVlinov račun samo gubljenje vremena i skretanje pažnje sa njegovog gazde AVčića, onda se grdno vara. Svaki put kada je javnost spopadala AVlina, to je bez greške & izuzetka privlačilo pažnju AVčića da se i on oglasi, i sa crnim piletom iznova uplete u trice & kučine. Doduše, postoji i narodski naziv za to što oni rade, ali nećemo se njime koristiti jer smo, ipak, kurtulni.
Pardon, kulturni.
Pardon, kulturni.
Bre.
2017.
No comments:
Post a Comment