Nakon poslednjeg Vučićevog tvitohuškačkog gostovanja na TV Happy, možemo izvući nekoliko zaključaka:
- AV na nacifrekventnim televizijama više ne gostuje, on tamo postuje.
- Pored svih gorućih problema koji more ovo društvo, preko dnevne visoke palanačke pa do prizemne međunarodne politike, on nema pametnija posla od javnog erdoganovskog ogovaranja, u stilu "šta i ko je sve o meni danas okačio na tviter, za šta me baš briga, neka rade šta hoće, ali..." Svoju ratnohuškačku iz devedesetih i potonju strahohuškačku (naročito posle 2012), sada je dopunio novom retorikom - tvitohuškačkom. "... Ali, neka narod vidi šta oni sve pišu tamo - naročito onaj narod koji nema kompjuter niti ume da pravilno napiše twitter, pa neka onda taj isti narod sam prosudi o tome kakvi su to ljudi." A ako zatreba, i neka presudi, jer narod je uvek u pravu osim kada je u krivu. Ovo poslednje je, poput Druga Sredoja, rekao u sebi, ali tako da mu se jasno ocrtava na čelu.
- Srž politike SNS i njene koalicione vladavine (koju čine buljuci satelitskih supozitorija prebeglih iz svake od prethodnih vlasti), kao i njen ogoljeni slogan, možemo slobodno definisati kao "Seks, laži i i lepljive trake". Prva dva stuba te politike su više nego jasna (dovoljno je baciti oko na naslovne stranice domaćih dnevnih novina i male ekrane naših TV prijemnika). Treći, u potpunosti definiše čvrstinu koagulata koji sebe naziva vlast u Srbiji XXI veka. Da se manemo fora iz epizode Mythbustersa "Duct tape island", društvo i njegova država se ne grade niti održavaju selotejpom - koliko god da liče na pusto ostrvo.
Kada sve njih pogledate, kakvi su nekada bili i kakvi su sada, sasvim je jasno zašto je sve ovako kako je, ko tu kosi, ko vodu nosi, ko piša u cveće, ko je podvojena ličnost, ko je kukavička pizda koja se uvek krila iza neke državne sile, ko je starleta a ko jedina & stvarna zvezda akcionih filmova.
Poslednji sa spiska je onaj prvi sa slike, naravno.
Da se zna.
No comments:
Post a Comment