Learning English, lesson 1

Kada je građanka M.K. - koja se na svom LinkedIn profilu predstavlja kao "vlasnica srpskog biznis magazina Gloub" (sve uredno ispisano velikim slovima i obavezno na engleskom) - ponosno okačila link za tekst iz svog časopisa, u kome intervjuiše drugar'cu Nelu Kuburu, nije ni u snu mogla da pretpostavi kakve će reakcije to izazvati. A i zašto bi, kada je njen magazin "dvojezičan" (srpsko-engleski) i niko se od konzumenata ta dva jezika ko sada nije ni na šta žalio.

OK, šta je sad tu toliko sporno u tome što je prilikom "upražnjavanja dvojezičnosti" njenog magazina došlo do standardno budalastog prevoda, do koga prečesto dolazi kada Google translator koristi neko ko nije dovoljno potkovan znanjem engleskog jezika? Pa, sporno je što, koristeći spomenuti guglov prevodilac, početna rečenica na srpskom gubi smisao na engleskom, pritom čak menjajući njen kontekst u nešto potpuno drugačije. Ukoliko je drugar'ca Kubura zaista izgovorila to što joj je "vlasnica biznis magazina" (da li N.K. ima neke veze sa biznisom, kao i silesija drugih likova sa kojima taj magazin radi intervjue - pitanje je za neku drugu priliku), onda teško da je mislila da će njena izjava delovati žestoko drugačije kada se sa engleskog prevoda ponovo prevede na srpski.

Pre nego što se pozabavimo "vlasnicom" i njenim "prevodom", jedna kritika svima koji su ovo brže-bolje delili po društvenim mrežama ne proveravajući o čemu (i kome) se radi: kada se ovo "čudo" pojavilo, prvi utisak je bio da se radi o nekom od novih SNS - Big brother bilborda po Beogradu, jer je prva slika bila fotografija načinjena mobilnim telefonom. Dodatna asocijacija je (neminovno) bila da su se kradikali po ministarstvima opet zaigrali pa preigrali jezikom koji niti nešto dobro razumeju niti ga mirišu. Međutim, ispalo je stvari ne stoje baš tako.

Elem, da se vratimo temi ovog teksta: to nije "vlasnica" i aljkavost njenog urednika i lektora (ako tako nešto uopšte postoji u tom magazinu). U pitanju je katastrofalno loše stanje u domaćoj prevodilačkoj struci, gde ljudi obrazovani za tu delatnost ne mogu ni da prismrde poslu dokle god samozvani Gugl-prevodioci zauzimaju njihova mesta, otimaju im posao po katastrofalno nižoj ceni od realne.

Zanimljivo, u drugom tekstu na portalu istog "biznis magazina", koji nam donosi intervju sa nekom PR-čarobnicom, umetničkog imena J.S.Džesi, srpsko "strah i trepet" prevode sa "domineering figure" na engleski, a "sedma sila" je "seventh force". Inače, "domineering (figure)" nije baš najsrećnije odabran pojam, jer pored "dominantna/dominirajuća/zapovedna" (u društvenom, vojnom ili sado-mazo kontekstu), ova reč takođe znači i "nadmena" (ličnost). Od standardnog srpskog preterivanja do guglovanja (ispravno je "seventh power" ili "seventh estate") u istoj rečenici, put je neverovatno kratak.

Naravno, pored ovoga, tema nije ni Nela Kubura. Nije imala čime to da zasuži.

Ukoliko magazin The Globe (ovaj domaći, za razliku od američkog, ima onaj član "the"), ima prevodioce, lektore (za oba jezika) i urednike onda je ovo propust zbog koga bi listom popili otkaz u onom bez "the". Ukoliko takvi ne postoje, već su autori tekstova sami sebi prevodilac, lektor i urednik, onda je to toliko neozbiljno da domaći Globus (aman više - ovaj domaći, srpski a ne hrvatski) ne zaslužuje bilo kakvo dalje gubljenje vremena i energije na njega.
Zbog toga ovaj tekst nije o "srpskom biznis magazinu" i njegovoj "vlasnici" već o poslovičnoj aljkavosti srbistanaca, a naročito onih koji se olako hvataju medija, stranih jezika i bizMisa.

Prva budalaština je teško neuočljiva: standardna greška prilikom kucanja na tastaturi, prezime intervjuisane ministarke je napisano kao "Kuburivic" umesto "Kuburovic".

Drugu, i krucijalnu za naš tekst, predstavlja prevod navodne rečenice iz intervjua - po nekim naknadnim izvorima sa društvenih mreža, ta rečenica je izvučena iz konteksta i okačena kao podnaslov teksta koji se izgleda zove "NELA Kuburović".

Nadasve zanimljiv naslov, indeed.

Elem, to sada već čuveno "Bitno је da odgovorno radite а ne da li ste žena" i prevod "It's important that you work responsibly and not be a woman" bodu oči (ali i uši) skoro svakome ko je u osnovnoj i srednjoj školi ozbiljno pristupio učenju engleskog jezika. Ukoliko se na to doda i fakultetsko proučavanje tog jezika, ono "skoro" nestaje samo po sebi. Jednostavno, original i prevod se nikako ne uklapaju po nekoliko osnova, ali naročito po suštini onoga što te dve rečenice poručuju.

Da pogledamo prvo, kako Google translator sa srpskog na engleski prevodi ministarkinu rečenicu, napisanu latinicom i ćirilicom, malim i velikim slovima:

Kada se gornji (sa slike) engleski prevod ponovo prevede na srpski, dobijamo cirkus - kako od prevoda, tako i od smisla rečenice.

Odmah možemo uočiti sledeće:

- za ovaj prevod nije bio korišćen "živi" prevodilac već Google translate

- korišćena je originalna rečenica na srpskom ispisana velikim slovima

- prilikom povratnog prevoda sa engleskog na srpski, ponovo se javlja razlika u tekstu pisanom malim i velikim slovima ali i drastična izmena konteksta - kako u odnosu na original tako i između ta dva prevoda:

a) malim slovima - bitno je da ste odgovorni, nije bitno da budete žena

b) velikim slovima - bitno je da ste odgovorni i da niste žena

U odnosu na rečenicu od koje smo krenuli, ovo već izaziva blago podizanje kose na glavi, i to ne samo kod onih koji pristojno poznaju engleski jezik.

Međutim, ni sama originalna rečenica (pod uslovom da je zaista originalna, zbog one opaske da je 'istrgnuta iz konteksta'), ispoljava simptome kao da je možda 'istrgnuta' i iz gramatike srpskog jezika. Pogledajmo šta se dešava kada u nju ubacimo nedostajuću interpunkciju (zarez) i pun kondicional umesto nedovršenog i nedorečenog.

U prvobitnoj verziji originalne rečenice, smisao je: bitno je da radite (pa čak i odgovorno) a nije bitno da li ste žena. Naglasak više teži ka "radite" nego ka "odgovorno". U prevodu na engleski je sledeći smisao: bitno je da radite (odgovorno) a ne da budete žena. Problem je u tome što nije iskorišćena ova varijanta prevoda, već ona otkucana velikim slovima, gde je bitno da radite i ne budete žena.
Sa zarezom, smisao je sličan kao u prvom slučaju ali je ispravno po našoj gramatici. Po engleskoj, u varijanti sa malim slovima se jasnije daje naznaka da nije bitno da li ste žena ako radite (odgovorno), a u varijanti sa velikim slovima se još jasnije daje naznaka da se to ne odnosi na žene.

Pun kondicional u srpskom, uz upotrebu upitnog oblika "da li" (veznik "da" + rečca "li") i zareza, daje pun smisao na našem jeziku jer onda dobijamo pravu "ako/onda" suštinu rečenice: bitno je da li radite odgovorno, jer (ako ste odgovorni) onda nije bitno da li ste žena. Ovde je naglasak na "odgovorno" a ne na "radite". Problem koji se ovde javlja, nastaje prilikom prevoda na engleski: malim slovima se dobija drugačija forma u odnosu na srpski original, tako da se umesto "odgovornog rada" javlja "lična odgovornost" koja u ponovnom prevodu na srpski menja original dok onaj deo o "ženstvenosti" ostaje identičan originalu na srpskom; ako je velikim slovima, vraćamo se na onaj naopaki početak gde se (sada) neuvijeno tvrdi da možete odgovorno raditi samo ako niste žena.

Za ukupno šest varijanti originalne rečenice dobijamo isto toliko različitih prevoda na engleski. Svaka za sebe ima neko drugo značenje koje se ne poklapa sa ostalih pet.
Na kraju, dolazimo u očajnu situaciju u kojoj nam Google translate nikako ne može pomoći na kvalitetan način ukoliko sopstvenu (originalnu) rečenicu ne sročimo na gramatički ispravan način. Guglov prevodilački softver, koji je i dalje prepun grešaka i nedorečenosti (lakše prevodi sa engleskog na srpski, nego obrnuto), nikako ne sme da bude osnovno prevodilačko sredstvo svakom iole ozbiljnom prevodiocu, pa tako ni onome ko nije završio Filološki fakultet. Svakako, on ume da bude sasvim dovoljno pomoćno sredstvo ali samo pod uslovom da konačni "izgled" rečenica i prevoda formirate sami, prvenstveno zahvaljujući sopstvenom poznavanju engleskog (i drugih) jezika. Ako baš nešto i ne znate, veća je sramota da ne pitate nekoga ko zna nego da uporno "guglopametujete".

Evo dokaza:

Originalna rečenica (ako je tačna) "Bitno je da oodgovorno radite a ne da li ste žena" ne može se u potpunosti gramatički i kontekstualno prevesti sa srpskog na engleski jezik pukim korišćenjem Google translate alata. Neophodno je sledeće: 

- da bude napisana malim slovima, osim gde je neophodno veliko

- da postoji znak interpunkcije (zarez) između dve zavisne rečenice, jer samo tako opstaje pun kondicionalni smisao rečenice (ako/onda)

- da iz više ponuđenih varijanti prevoda, koje nudi Google translator, treba izabrati onu koja najpribližnije iskazuje suštinu originalne rečenice

- da ukoliko nijedna od ponuđenih varijanti prevoda ne zadovoljava nameru prevodioca, onda treba kombinacijom više njih sastaviti prevedenu rečenicu koja će u ponovljenom prevodu na jezik originala odslikati suštinu početne rečenice

Svako ko poznaje britansku varijantu engleskog jezika, a to je ono što učimo u školama, zna da obrazovani britanski političar (npr. ministar policije) nikada ne bi upotrebio skraćenicu "it's" jer bi ga mediji i lingvisti sasekli optužbama da je neobrazovan, što je do skora u Velikoj Britaniji bilo nezamislivo (neobrazovanost ministara a ne medijski linč, naravno). To, međutim, nije slučaj ni sa severnoameričkom verzijom engleskog jezika niti sa tamošnjim političarima, kojima nije preterano stalo do gramatike sve dok to ne remeti biznis. Taj trend je bolno očigledan u našim medijima, koji prezime ambasadora SAD uporno sriču kao "Skat", iako je to čista kaubojština tj. teksaški izgovor prezimena Scott koje se ispravno izgovara "Skot" (u originalu označava Škota, nekog ko je poreklom iz Škotske). Nebitna je gramatika baš kao ni činjenica da amerikanac nema pojma šta bi njegovo prezime (ispravno izgovoreno) moglo da znači na našem jeziku; bitno je samo udvorištvo Sili, pa makar bilo i lingvistički pogrešno. Sila za gramatiku ne pita.

E sad, što se tiče Austrije i njenog ministra... to je neka druga sila.

Ignorance is bliss.
U neznanju je moć.

Profesionalci sve ovo gore navedeno rade bez pomoći kompjutera (pa čak i brže); zato se ovaj tekst i ne odnosi na njih, već na sve one koji bi da koriste strane jezike na odgovarajući i ispravan način, u privatne ili poslovne svrhe, a ne žele da pred ljudima kojima je to maternji jezik ispadnu smešni ili totalne budale, obezvređujući tako prvenstveno svoj rad - ali i sebe.

Sasvim je druga stvar ukoliko želite da se svojim poznavanjem stranog jezika pred nekim kurčite (kako to slikovito reče Miloš Veliki), tj. da vam dvojezični magazin više služi za glumatanje kvazielite u svojoj "prvojezičnoj" palanci, a manje da ga čitaju i oni "drugojezični".

U toj varijanti, sasvim su vam odgovarajući oni što "prevode" titlove filmova po satelitskim TV kanalima. Oni, koji "Do you have a resin?" (Waterworld), na FoxMovies prevode kao "Imaš li smolu?" a na Pink Sci-Fi kao "Imaš li zaptivku?" ("resin" je zaptivna smola, koja se koristi na plovilima za sprečavanje prodora vode).

Ili možda oni koji za History Channel "The House of Commons" (Donji dom britanskog parlamenta) prevode sa "Dom komune"?

Društveni teoretičari (među njima naročito distopičari) odavno upozoravaju da sistematsko uništavanje jednog jezika neizostavno vodi dehumanizaciji društva koje ga koristi. To zna svaki diktator koji nameće svoj "novogovor" čim zajaše vlast, od Hitlera i Staljina pa do Orvelovog Velikog brata - prolovi su ionako poluljudi pa nas baš briga šta trtljaju, ali svi članovi Partije moraju redovno da kupuju nova izdanja Rečnika i koriste sve redukovaniji Novogovor dok on ne postane nešto nalik audio-stenogramu, mumlanje daleko gore od uličnog prolovskog govora, razumljivo samo onome ko je napisao poslednju verziju Rečnika. A možda ni njemu.

Ukoliko su čovekoliki gugl-transatori postali bitniji od pravih prevodilaca, onda se ovaj tekst završava upravo na ovom mestu. Ukoliko nisu, onda se poznavanjem i poštovanjem stranih jezika, najbolje poštuje i čuva sopstveni. Oko toga nema pregovora. Jezik nam sam to neće dopustiti, osim da ga u potpunosti ukinemo.

Ko ukine jezik, ukinuo je i misao.

Mislite o tome kada prevodite, pa čak i kada "prevodite" - u kolikoj meri saučestvujete u tom ukidanju.