Hajde da prekinemo dalje gubljenje vremena na kvazitejlorovsku priču o "lokalpatriotskim političkim organizacijama koje su budućnost politike" - silna palanačka dinkićevština je kod nas sve, samo ne politička. Lično oborknez Timočki je to jasno podvukao u jednom od prvih intervjua nakon okončanja zaječarske izborne farse:
"Pa ovo je jedina moguća ideja. Mi smo, na kraju krajeva, pokret, mi nismo nikakva ideološka politička partija i tako da je najnormalnije da što širi krug ljudi bude uključen u odlučivanje, posebno kad je to odlučivanje vezano za sudbinu, bukvalno, grada."
Poslovično dobro obavešteni (i nezastrašeni) izvori su pre tih izbora govorili da je stvar oko zaječarske vlasti bila gotova, dogovorena mesec dana pre glasanja. Cela lokalizborna farsa je imala za zadatak da eliminiše što više stranaka i izbornih lista kako bi ono što je bilo dogovoreno lakše moglo biti ostvareno. Zato su ti izbori nalik duelu, u kome dva (navodna) protivnika pobiju petoricu sekundanata (podcenzusna petorka: PUPS, DJB, Dveri/DSS, SRS i Mirkovićeva taifa) a onda dodatno smaknu i one dve nadcenzusne 'tice zloslutnice (DS/LDP i SPS), koje su kružile iznad glava dvojice duelista glumeći teret na njihovim repovima - i ništa više.
Naravno, da ne zaboravimo, u tom duelu nije bilo ćoraka - municija je itekako bila bojeva, kako umjetničkog dojma radi, tako i zarad što efikasnijeg ostvarenja dogovora o neminovnosti "svega što je u interesu građana". Uspeh je bio zagarantovan; pao je svako ko nije u ruci držao kundak, a u svakom duelu - glasi stara mudrost - ima mesta samo za dvojicu, svi ostali su sekundanti, statisti ili pokretne mete. Ovisno o vrsti duela.
Ako na tren izuzmemo nepoznavanje lokalnih prilika u Zaječaru, uobičajeno za prepucavanje po društvenim mrežama, zaista su nerealna bila očekivanja onih sa "antivučićevske" strane crte kako će se tu desiti nešto epohalno, konačni početak kraja Gospodara Vučića. Čak i da ne poznajete lik & delo Boška Ničića, teško da bi se bilo ko na njegovom mestu ponašao drugačije - ni u čijem interesu (u Zaječaru), osim romantičarsko-revolucionarnog adrenalinskog jednokratnog naleta na fejsbuku i tviteru, ne bi bilo da lokalpatriotska lista uđe u konfrontaciju sa ultracentralističkom bandom kakva je SNS. Mogli su oni lako da načine koaliciju sa DS/LDP ekipom, ali od toga niko ne bi imao ništa, jer se u današnjoj Srbiji ne isplati kačiti se sa državnom mašinerijom čiji sumanuti kolovozac drži apsolutno sve uzde u svojim rukama. Priča da su ga "iz LDP pljuvali više nego SNS" predstavlja najobičniju budalaštinu, jer upravo je Oborknez imao i gore saveznike od liberaldemokratsko-ptijalinske partije. Sa druge strane, i oni su sve to dobro znali pa su zato i igrali tako kako su igrali, računajući da će na taj način sebi pribaviti još po koji procenat glasova.
Problem istočnosrbijanskih ogranaka LDP još uvek je isti: oni listom glume "beogradsku ideološku političku partiju" ali po skoro svim odlikama zapravo predstavljaju takođe lokalne pokrete i slične zajebancije. Ako ništa drugo, Ničić to barem ne krije, mada se sa popriličnom verovatnoćom može predvideti da će i ti beogradski lokalci uskoro početi da bacaju svoje džiberalne maske i lokalno se "opokretiti" - opet. Iduće godine su lokalni izbori u Boru i Negotinu, živi bili pa videli.
Ta, lokalpatriotska priča se odlično može opisati donjom slikom:
Dobre su nama i sitne ribe u lokalnoj bari - pa za čije babe maslo bi smo se uludo bavili krupnijim primercima u velikom moru, kada za to nemamo snage niti nas oni interesuju. Nije loše povremeno odžuljati po koji mandat u kafani republičke skupštine, ali drž' se ti svog obora kneže, tu si veći car i od samog kralja (ukoliko se s njim ne kačiš). Ako budeš dovoljno poslušan, dobićeš na poklon (možda) i neku od krupnih riba iz velikog mora, bez nepotrebnog truda & znoja.
Lokalpatriotski pokreti se ni po čemu, u svom delovanju, ne razlikuju od lokalnih firmi koje sklapaju dilove sa svakom novoformiranom lokalnom vlašću. Firme i lokalne vlasti, lokalne vlasti i republička komanda - sve je to samo biznis. Možda bi bolje bilo reći: "bizmis"?
Sine, učlani se u Veliku Partiju i dobićeš posao. Pa kad puknu, ti pređi kod drugih. Mani se filozofiranja.
Tu se završava "Manifest visoke lokalne politike" srbijanskih palanki.
Sine, učlani se u Veliku Partiju i dobićeš posao. Pa kad puknu, ti pređi kod drugih. Mani se filozofiranja.
Tu se završava "Manifest visoke lokalne politike" srbijanskih palanki.
Posle volšebne objave formiranja novostare zaječarske koalicije, koja će SNS-u doneti više poena nego što Boško i njegovi misle da su sebi omogućili, a kojoj se čude samo naivni konzumenti domaće palanačke politike, postalo je deplasirano nazvati sve takve "lokalnim pizdama". Ali, stvarno, zašto bi?
Neko, ko nedvosmisleno daje do znanja da mu ne pada na pamet da osmisli i sprovede određenu političku platformu sa jasno zacrtanim ciljevima i sredstvima za njeno ostvarenje (gle čuda, ali to jeste ideologija) - jer su samo tako moguća "lokalna čuda", ko pritom neprekidno ponavlja "ja / moji mandati / moji odbornici / pljuju mene / ja hoću / mi nećemo" (... poznato?) i koristi terminologiju koja sliči Vučićevoj, elem, takav ne može postati "lokalna pizda" tek kada/ako razočara one koji su se samoobmanjujuće ponadali da će upravo Oborknez Timočki biti prvi barjak koji je stao na crtu novokrunisanom predspremijeru Aleksandru V. Veća je pizda onaj koji to nije smeo da mu prilepi pre obznanjivanja šeme sa SNS, da se slučajno ovaj ne naljuti pa to iz inata uradi.
Da se podsetimo jedne lokalne "sitnice": u zaječarskom protestu protiv kradikalske vlasti (a ne samo onog Beoslona, kako bi boškićevci hteli da malo, na orvelijanski način, prepakuju prošlost), učestvovali su Pokret za Krajinu, DS, Nova stranka, LDP, DSS, Dveri...
Obrisani su svi, i Vučićevi i Ničićevi okovi oko desnica kojima su se sada rukovali i overili već dogovoreno.
Jednostavno, nije Boško jedini lokalni šerif koji pravi koalicije koje je nemoguće nazvati neprincipijelnim, upravo zato što bi postojanje bilo kakvih principa onemogućilo postojanje i opstanak takvim političarima i političkim grupacijama. Pa opet, čak i takvo ponašanje i delovanje spada u političko; naravno, kao praktičan antipod teorijskom. U Srbiji se podrazumeva da je sve moguće, pa tako i da antipolitika preuzme kompletno tržište duša i glasova njenih građana. Elem, Boško Ničić nije u tome usamljen i vrlo brzo će se razotkriti slični primerci, koji se od njega razlikuju samo po tome što se (još uvek) u javnosti kriju iza "beogradskih" pečata dok "u bazi" njihovi abronoše i dobošari naveliko spremaju naredna "lokalna čudesa".
E, zbogzato Pankrti:
Na kraju, još jedna verbalna sličnost Ničića sa Vučićem:
U svakom od intervjua koje je davao nakon zaječarskih izbora, od uličnih izjava do onih u TV studiju, Boško Ničić je imao neutaživu potrebu da izgovori: "politika je umetnost mogućeg".
U svakom od intervjua koje je davao nakon zaječarskih izbora, od uličnih izjava do onih u TV studiju, Boško Ničić je imao neutaživu potrebu da izgovori: "politika je umetnost mogućeg".
Sorry, ali Bizmark kaže: "Die Politik ist die Lehre vom Möglichen." Politika je učenje/doktrina mogućeg, umeće/sposobnost a ne umetnost (kunst). "Umetnost" se tu podvukla kao posledica lošeg prevoda ove izreke sa nemačkog na engleski, koji se kod nas rabi. Kako god, postoji suštinska razlika između ta dva pojma, ali to uopšte nije bitno, jer mi nismo nikakva ideološka partija pa zato čak i ne moramo da znamo šta govorimo, koga i kako citiramo, jer našim biračima, mojim biračima, građanima, to i nije bitno već je bitan njihov interes, interes za koji ćemo im mi, ja, objasniti da je baš to ono što njima treba.
Način na koji se nekome obraćaš dosta govori o tebi, ali još više govori o tome šta zaista misliš o onima kojima se obraćaš. Bilo i biće, od palanačkog do beogradskog nivoa, od obora do pašaluka, od visoke lokalne do prizemne prestoničke antipolitike.
Postoji jedna prigodnija nemačka izreka koju pripisuju Bizmarku, mada nije njegova:
"Najviše se laže pre izbora, tokom rata i posle lova."
Postoji jedna prigodnija nemačka izreka koju pripisuju Bizmarku, mada nije njegova:
"Najviše se laže pre izbora, tokom rata i posle lova."
Lektira za ideološki gadljive:
No comments:
Post a Comment