Arhitetka

Glavna (beo)gradska arhitetka, to ingeniozno urbanističko čudo koje se u prestoničkim krugovima odaziva i na aport-komandu "Milutin Šper-Folić", odlučila je da samonicijativno & shodno dokazanoj stručnosti, Gospodaru Vučiću ispuni dve žarke želje:

1. da pučanstvo može i peške do raspevane fontane na Slaviji (mada Gazdi nikako nije jasno zašto)
2. da niko pritom ne opere noge (to mu je već jasnije, ali samo donekle)

I tako je ta naša, glavna (beo)gradska arhitetka, krenula da kopa po silnim svojim arhivama, fasciklama, folderima, A4 PVC "gaćama" za papire, diplomskim tubama, nagrađenim radovima, projektima, dokumentaciji domaćoj & stranoj u kojoj beše sadejstvovala... i ništa. Nigde ne beše niti jednog jedinog rešenja koje bi istovremeno moglo da zadovolji obe Gazdine potrebe.

Jednostavno: 2 u 1 = 0.

Niks. Nada. Nula.
Beograd na Ha-Dva-Zero.

A onda je na Fejsbuku, ničim izazvana niti zvaničnim naučnim metodama prizvana, iskočila jedna stara fotografija poplave u Parizu iz 1924. godine, kada se Sena izlila i poplavila centar grada. Došlo je do fantastičnog poklapanja vreme-prostora (sa jedne) i potreba (sa druge strane), koga se ne bi postidela ni redakcija Trećeg oka. Splet istorijskih okolnosti ponovo je našem čoveku išao na ruku, tako da je on na kraju pobedio sve ostale.

Zar ne, druže Božure?

Višak đačlih stolica iz sve pustijih učionica za prvi razred biće iskorišćen na apsolutno efikasan način, tako što će (po pariskom modelu) one biti postavljene od trotoara do fontane a zainteresovano pučanstvo (zabranjenog izuvanja + nošenja letnje, lakoskidive obuće) bi do fontane dolazilo ushićeno hodočastvujući po prednapregnutim šper-pločama postavljenim na te stoličice (i te šper-ploče su ostale neiskorišćene po školama iz istog razloga iz kog postoji i višak trebovanih stolica i testerica za OTO).

Na kraju krajeva, kome više uopšte trebaju stolice? Dovoljan je samo jedan Tron za celu Srbiju, nema više sedenja dok nam prolazi budućnost u koju verujemo sve brže, jače i bolje. Nema više ni stolova, dok traje obnova! I tačka.

Doduše, postoji, tu i tamo, još po koji mrzitelj i nedostojnik koji je stranoplaćen da stalno nešto pita, gunđa i tera kontru; može biti da mu padne na pamet i takva glupost (ili mu je strani centri moći serviraju, uz debelu naknadu) pa krene da zapitkuje, sve nešto u stilu "Kako će to novo arhitetkino urbanističko čudo da se koristi a da ne ometa saobraćaj na kružnom toku?", i sve tako neke gluposti sličnog karaktera em intenziteta.

Arhitetkin odgovor je svima takvima bio nadasve jasan i glasan:

"Rešenje za taj navodni problem, koji ste vi mrzitelji i saboteri upravo ovog trenutka izmislili, postoji i biće neverovatno efikasno i elegantno, do sada kod nas u istoriji neviđeno i po najvišim svetskim standardima savremenih urbanističkih gibanja. Lično sam ga probao i proverio, što se da videti iz priložene fotografije. To je jedno savršeno interdisciplinarno rešenje, na kome su radili vrhunski domaći napredni stručnjaci u oblasti saobraćaja, urbanizma, arhitekture, građevinarstva, hortikulture, hidroenergetike, obrazovanja, katastrologije, karavansarajologije, mehandžizma i agrodžiberalizma.
Ja vam to sada mogu reći, ali to bi bilo besmisleno jer ste svi vi laici za tu terminologiju, tako da bi to onda bilo nepotrebno gubljenje mog i vašeg dragocenog radnog vremena, koje svi ovde prisutni možemo iskoristiti da zaradimo još po koji milion umesto da se razbacujemo kao da smo Rokfeleri ili - ne daj bože, pu! pu! - Soroši.
Dakle, to savršeno rešenje ja vam sada neću reći iz najmanje tri razloga: prvo, zato što sam ga već rekao u sebi, jer sam ja, za razliku od svih vas, jedini ovde stručan da razumem tu stručnu terminologiju.
To je bilo sve za danas, hvala što ste došli na ovu konferenciju za pripadnike... pardon, predstavnike medija. Molim? Ne, nema više nikakvih pitanja, Beograd se gradi mora da se radi. Završili smo, tj. vi a ne ja. Toliko."

***

A... da neko arhitetki ipak odnese lek?

Makar za Gazdu?