802

Dana 15. juna 1215. godine, pobunjeni engleski baroni konačno su uspeli da primoraju kralja Džona (poznatog i kao Bezemljaš - ne zbog teritorija koje je izgubio u ratovima sa Francuzima, kako se obično misli, već zbog činjenice da po rođenju nije stekao pravo vlasništva nad tim teritorijama, za razliku od njegove braće) da potpiše zvaničan dokument, kraljevski Ukaz kojim se on odriče apsolutnih prava Nebeskih na živote i imovinu svojih podanika - barem u onom delu koji se odnosi na spomenutu gospodu barone. Tada je po prstima dobio i kraljev patron, rimski papa Inoćentije III.

Međutim, samo tri meseca nakon potpisivanja sporazuma, sve zainteresovane strane (baroni, kralj, papa) su ga pogazile i započele tzv. Prvi baronski rat. Džon potom vrlo brzo umire a na tronu ga nasleđuje sin Henri III, koji pod pritiskom francuskih okupacionih snaga obustavlja neprijateljstva prema baronima i u dogovoru sa papom kreće u nove pregovore nakon proterivanja Francuza. Kao rezultat pregovora, potpisana je 1216. i 1217. korigovana verzija prvobitnog dokumenta u kojoj nije bilo mesta za klauzule koje su "žuljale" podjednako i jednu i drugu stranu. Ta, prepravljena verzija onog prvog sporazuma, uz još nekoliko potonjih "izmena i dopuna" danas je poznata kao engleska Velika Povelja Sloboda (lat. Magna Carta Libertatum).

(1733)

Celu priču oko ovog čuvenog dokumenta, čiji je sadržaj vekovima inspirisao nastanak brojnih sličnih akata širom Evrope i sveta, prati donekle tajnovit veo mitske priče o borbi za građanske slobode, vladavinu prava, ograničenje apsolutne vlasti monarha i crkve, herojskog patriotizma i sličnih bajki koje su oduvek imale nešto drugačije korene i suštinu od glazure koja je prenošena sa kolena na koleno, sa pergamenta na papir i elektronske fajlove.

Priča je donekle slična onoj koja leži sakrivena iza maske Gaja Foksa - koji je bio sve i svašta ali ponajmanje istinski borac za pravdu, jednakost i slobodu, već terorista, plaćeni vatikanski ubica koji je u dogovoru sa grupom zaverenika i po nalogu Vatikana 1605. pokušao detoniranjem nekoliko tona baruta u podrumu Parlamenta da pobije kraljevsku porodicu, poslanike, ministre, vrh Anglikanske crkve i državnog sudstva.

U romantizovanoj verziji priče koja se vezuje za nastanak Velike povelje, piše da su se baroni pobunili protiv tiranije kralja Jovana Bez Zemlje koji se instruiran od Vatikana krio iza (navodnog) Nebeskog prava na engleski tron i živote i imovinu svih svojih podanika, vodio besmislene ratove koji su iscrpli finansijski i u ljudstvu engleske plemiće primorane da te avanture finansiraju. I ne samo to, baroni su na kraju ispali nacionalni heroji, jer su potom uspeli da odbrane zemlju od francuske invazije i tiranije te na taj način sačuvaju živote i slobodu (?) svojih zemljaka.

Kada sagledamo gomile dokaza i stvarne istorijske činjenice, početak ove priče se svodi na puke pokušaje grupe bogatih plemića da izbegnu obavezu plaćanja poreza državi. Sa dovoljno sredstava da to ostvare potezanjem oružja, oni su podigli ustanak protiv činjenično alavog i ne preterano sposobnog kralja. Iako su svi do sad spomenuti potpisali prvu verziju Povelje 1215. u stvarnosti se niko od njih nije pridržavao potpisanog. Ni kralj, niti gospoda baroni, zbog čega je ubrzo izbio Drugi baronski rat. Kada su shvatili da mogu da izgube sve, imanja i živote, pobunjenici sklapaju savez sa francuskim kraljem Lujem i pomažu mu u njegovoj prvoj invaziji na tlo Engleske. Nakon toga, Luj lično dolazi u London odakle vlada Engleskom i Francuskom.

Nekim čudom, nakon Džonove smrti, baroni odjednom menjaju stranu i pridružuju se kraljevskim lojalistima u sukobu sa Francuzima, što za rezultat ima konačno povlačenje svih francuskih trupa sa Ostrva usled nedostatka finansija ali i gubitka podrške sopstvenog naroda za dalje avanture van teritorije Francuske. Po proterivanju žabarskih kučki agresorskih, sada ujedinjena engleska odbrambena vojska, 1216. na presto dovodi maloletnog i kilavog Džonovog sina Henrija sa kojim potom sklapaju sporazum o ispravkama "štamparskih greški" u prvom dokumentu. Izbačena je i tačka #61 koja nikako nije išla u prilog monarhiji. Povelja je doživela još nekoliko revizija: 1217, 1225 i 1297 (kada je postala integralni dao tzv. engleskog Ustavnog zakona). Danas se pod nazivom "Velika Povelja" prvenstveno misli na verziju iz 1225. godine.

Iako je veliki deo potpisanih stavki danas zastareo i neupotrebljiv, i pored činjenice da Povelja nikada nije bila mnogo poštovana od strane potpisnika i njihovih naslednika do danas, sama spoznaja da je još pre 800 godina, u isto vreme kada je vatikanska Inkvizicija sve više uzimala maha širom Evrope, neko ipak ustao protiv izmišljenih Nebeskih apsolutnih prava pojedinca (pa makar bilo to i u odbranu sopstvenih, džeparoških). Koliko god licemerni bili oni koji su pokrenuli njeno stvaranje i potpisivanje, i koliko god da je malo od potpisanog u stvarnosti kroz vekove bilo realizovano, Magna Carta Libertatum jeste osokolila mnoge druge da preduzmu iste ili slične korake tokom potonjih vekova.

Neka rešenja, u formi članova Velike povelje, jesu baš zanimljiva:
#23 Nijedna osoba ili ceo grad ne mogu biti prisiljeni da sagrade most preko neke reke, osim onih kojima je to istorijska obaveza.
#24 Kraljevski službenik (šerif, pozornik, islednik) ne sme uzeti pravdu u svoje ruke umesto suda.
#25 Definisan je sistem standardizovanih poreza po nivoima teritorijalne organizacije.
#28 Kraljevski službenik ne sme uzeti bilo koje pokretno dobro (npr. žitarice, hranu) bez plaćanja ili pristanka vlasnika.
#29 Kraljevski službenik ne može naterati viteza da plaća zaštitu ukoliko je on sposoban da štiti svoj zamak i posed.
#30 Kraljevski službenik ne sme uzeti konja ili kola za prevoz od slobodnog čoveka bez njegovog pristanka.
#31 Kraljevski službenik ne sme uzeti drva za bilo koju svrhu (građu, ogrev) bez saglasnosti vlasnika.
#34 Zabranjena je plenidba imovine bez sudskog naloga.
#35 Definisan je sistem standardizovanih mernih jedinica.
#38 Kraljevski službenik nikoga ne može izvesti pred sud samo na osnovu svoje izjave i bez kredibilnih svedoka koji bi potvrdili tu izjavu.
#40 Pravo na pravdu se nikome ne može prodavati, osporavati ili zaobići.
#41 Stranim trgovcima su garantovani bezbedan boravak, slobodan ulazak u Englesku i izlazak iz nje.
#45 Kralj može da imenuje neku osobu na mesto kraljevskog službenika (sudija, pozornik, šerif i dr.) samo ako je ta osoba pogodna za vršenje te dužnosti, poznaje zakon Kraljevstva i ima nameru da ga se drži.
Postoje i neka još zanimljivija rešenja, vezana za Velšane (...) kamatiranje dugovanja prema Jevrejima, ili ono da "nijedan muškarac ne može biti osuđen na osnovu svedočenja neke žene osim ako se radi o smrti supruga", ali to teško da ima veze sa savremenim poimanjem slobode i pravde...

Ironično, usled svog tog razvlačenja kroz istoriju, prevrtljivost engleskih barona koji su nekoliko puta menjali stranu u sukobu ostala je zaboravljena, a oni u velikoj meri neopravdano proglašeni nacionalnim herojima koji su spasili Englesku od francuske invazije. I pored toga, stvarni značaj Velike povelje jeste imao ogroman uticaj na razvoj ljudskog društva.
Kongres britanskih kolonija u Severnoj Americi je 2. jula 1776. izglasao Deklaraciju o nezavisnosti od britanske Imperije, u velikoj meri sazdanu na idejama Magna Carte. Ona je, takođe, poslužila kao uzor američkog Zakona o građanskim pravima koji je 2. jula 1964. godine potpisao tadašnji predsednik Lindon Džonson.
Isto važi za Univerzalnu deklaraciju UN o ljudskim pravima, iz 1948.
2014. godine, u magazinu "The Economist" je objavljen zanimljiv tekst autora Ludviga Zigelea u kome on predlaže da Veliku Povelju treba danas ponovo preurediti i prilagoditi je za primenu u sajberspejsu. Umesto Magna Carta, ona bi se sada zvala Mega Carta.

U njoj otprilike piše sledeće:
"Ova Povelja će od sad pa nadalje garantovati nama i našim potomcima da je internet slobodan i otvoren, da mu se prava neće umanjivati a sloboda obezvrediti. Svim slobodnim ljudima ove naše virtuelne stvarnosti garantujemo, nama i našim potomcima zauvek, slobode zapisane u ovoj Povelji.
Ne mogu se prisilno uvoditi nikakvi nameti na podatke i mreže, u novcu ili bitkoinima, bez opšte saglasnosti svih. 
Istražne radnje se smeju sprovoditi samo pred odgovarajućim sajber-sudom. Trivijalni prekršaji (npr. previše selfija ili podtvitova) se kažnjavaju samo proporcionalno svojoj težini; za teže slučajeve (npr. trolovanje i spamovanje) predviđena je teža kazna ali ne ona koja predviđa gubitak internet konekcije. 
Nijedna osoba ili ceo grad ne mogu biti prisiljeni da naprave mrežu, osim onih kojima je to istorijska obaveza.
Ukoliko slobodni građanin umre bez testamenta, njegov Fejsbuk profil, Warcraft likovi i oprema, GitHub šifra i ostali lični podaci biće preneti na najbliže rođake i prijatelje, pod nadzorom nadležnog Saveta.
Nikakav sajber-car niti Petooki savez zapadnih obaveštajnih agencija ne može oduzimati podatke i opremu od bilo koga bez njegove saglasnosti. Kraljevski službenici ne smeju oduzimati virtuelna dobra i nositi ih u svoje zamkove bez saglasnosti vlasnika. Oprema za prisluškivanje mora biti uklonjena sa podmorskih kablova, komunikacionih satelita, centara za obradu podataka i rutera, osim ako za njeno postavljanje postoji odgovarajući sudski nalog. Projekti poput Prism, Echelon ili XKeyscore moraju biti obustavljeni i ugašeni. 
Uvode se standardizovane brzine konekcije u celom carstvu, kako bi se obezbedio nesmetan Netflix striming i pristup onlajn igricama bez secanja. Uvodi se standard za kablovsku i bežičnu konekciju. USB konektori moraju konačno postati reverzibilni.
Slobodni građanin ne sme biti priveden ili uhapšen, stavljen van zakona ili diskonektovan sa mreže, ne smeju mu se oduzimati prava i fajlovi, ne sme biti lišen svog domena, ne sme biti hakovan, ne smeju se slati novinari tabloida na njega, osim ukoliko postoji zakonska presuda za to. 
Svi preduzetnici mogu slobodno ući u virtuelno carstvo ili izaći sa njega, slobodno koristiti svoj laptop, smartfon ili drugi uređaj, slobodno trgovati i bez nezakonitih ograničenja. Dozvoljeno je programerima da uđu u carstvo i iz njega izađu nepovređeni i bez straha, čak i kad beskonačno blebeću o agilnom razvoju i timskom radu.
Sve nepravedne nezakonite takse za pristup mreži i kazne (naročito one za kršenje autorskih prava i softver), biće vraćene ili kompenzirane odlukom Veća 25 tehno-barona koji su zaduženi za sprovođenje i čuvanje sloboda predviđenih ovom Poveljom.
Svo nezakonito oduzeto zemljište, slobode, domeni, Tviter nalozi ili dokumenti, biće odmah vraćeni svojim vlasnicima."

2015. godine, u sklopu globalnog obeležavanja osam vekova od potpisivanja Velike Povelje, četiri preostala sačuvana originala (koji se nalaze na različitim stranama sveta - Britanija, Belgija, SAD, Australija) su po prvi put bila zajedno na jednom mestu, izloženi u Britanskoj nacionalnoj biblioteci u Londonu.
Takođe, te iste godine i istim povodom, u sklopu priče o skorom odlasku prve ljudske posade sa Zemlje na Mars, krenula je i priča o tome kako oni "tamo" neće uživati sva prava i slobode kao mi "ovde" te da je potrebno pristupiti pisanju jedne Marsovske Velike Povelje. Ona bi važila za sve orbitalne stanice, svemirske brodove tokom putovanja i kolonije Zemljana uspostavljene na drugim nebeskim telima. Blago onima koji i o tome misle.
Postoji još jedan zahtev za slobodu od "slobode"; doduše, ne baš eksplicitno definisanu u Velikoj Povelji i ne na takav način, ali...

U londonskom Tajmsu se pre dve godine pojavio članak uredništva u kome oni daju punu podršku naporima Julije Rede, poslanika Piratske partije u EU parlamentu, da se neke stvari u Evropskoj Uniji moraju dovesti u red na celoj njenoj teritoriji. Ona je zahtevala preispitivanje zakonitosti i zdravorazumske opravdanosti prava na privatnost jedne građevine. Naime, u EU postoji težnja da se zakonima ograniči nešto što se u zakonodavstvu Velike Britanije zove "sloboda razgledanja" (eng. freedom of panorama). Ova sloboda je garantovana u većini zemalja-članica EU, osim u Francuskoj i Italiji gde postoje ograničenja. Na primer, Ajfelovu kulu smete fotografisati po danu, zato što je starija od zakona o autorskim pravima. Međutim, ukoliko je slikate noću pa još pokušate da te fotografije delite po društvenim mrežama, uradićete nezakonitu stvar jer tako kršite autorska prava autora noćnog osvetljenja koje je postavljeno na Ajfelovu kulu. Julija Reda se zalaže za reformu zakona o patentima i autorskim pravima, u sklopu koje bi 'slobodna panorama' podjednako važila u svim državama Evropske Unije. Nasuprot nje je grupa poslanika koji se takođe zalažu za jedinstvenu primenu zakona - ali po francuskom modelu. Ukoliko oni u tome uspeju, za samo jednu fotografiju snimljenu na nekom čuvenom ili manje poznatom javnom mestu, moraćete da pribavite gomile dozvola, garancija i potrošite silan novac na razne takse i autorske naknade.
Iako je uglavnom nepoznato, pravo na slobodan pogled, panoramu ili kako god volite da to zovete, zapravo predstavlja jednu od suštinskih sloboda. Napori jedne članice EU parlamenta da se ova tipično britanska sloboda primeni u celoj Uniji, mogu poprimiti obrnut smer i tu slobodu ugroziti u samoj Britaniji. Bez obzira na danas aktuelni Bregzit ili dalje ponašanje narednih konzumenata kabineta u ulici Dauning br.10, pa čak možda i novi referendum o poništenju "razvoda", urednik Tajmsa je na sledeći način zaključio svoj tekst objavljen pre dve godine:
"Francuzi mogu da unifikuju svoje besmislice koliko hoće, ali to će i dalje biti besmislice. Po tom pitanju, Tajms plovi na istom brodu sa Piratima."

***

802 svetlosne godine kasnije...
Srbija, 15. juna 2017.
Čudo od zemlje u kojoj retko ko uopšte nešto zna o britanskoj Velikoj Povelji i sličnim poveljama širom sveta, pa tako i o svojim zakonima, pravima i slobodama. Ovde kopirajt važi zamo za pink-uzurpatore medijskog prostora, lični integritet samo za Ali-Vavu i 40 bitangi koje orbitiraju oko njegove guzice. Ovde ne postoji ni Magna ni Mega Carta, ali zato postoje Sega-Mega-SNSPS članske karte koje same po sebi predstavljaju mikro-povelju slobode ograničavanja tuđih prava i sloboda.
Tako je moguće u Srbiji javno vežbati govor mržnje i propagirati čist fašizam a da vam državni (kraljevski?) službenici to pravdaju "slobodom govora" dok sve češće rasističko nasillje maloletnika pakuju u kolačarski papir "izolovanih, pojedinačnih incidenata" jer je Srbija zemlja u kojoj nema netolerancije - reče Netolerancija lično & personalno.
Rušenje i slikanje, danju ili noću, oduzimanje imovine, prisiljavanje, ucene, neplaćanje, otimačina, španske kragne... kakva bre crna mostogradnja pod prinudom, ovde se pod prinudom živi. Da su se ti i takvi likovi nešto pitali pre 802 godine, Magna Carta, Povelja UN o ljudskim pravima, Ženevska konvencija, ustavi, zakoni, pa čak i internet protokoli bi danas izgledali ovako u celom svetu (a ne samo u Srbiji):

U stvari, kad vidim ponašanje bitangi poput Putina, Trampa, Berluskonija, arapske braće&prijatelja i njima sličnih, dođe mi da odmah obrišem prethodni pasus.
Što se tiče onih barona-zaštitnika, pojma nemam zašto mi pri spomenu istih odmah na pamet pada Rasim Ljajić.
Al' stvarno.