Ujedinjeni protiv kovida

Za one koji ne znaju (sa i bez navodnika) gde i kako da pruže podršku listama "Ujedinjeni protiv kovida", slede linkovi. Pa ko voli, nek' izvoli.

1. Medicinski radnici

Kao lekari koji su položili zakletvu u kojoj, između ostalog piše, "održavaću svim silama čast i plemenite tradicije lekarskog zvanja", smatramo da nam je moralna i profesionalna obaveza da ukažemo na ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo. Naša ljudska i profesionalna reakcija na stvarnost sa kojom se medicinski radnici svakodnevno susreću u svom radu, dovela je do ove inicijative.

Tehnički organizatori su prvi potpisnici proglasa. Ne postoje formalni organizatori mimo potpisnika proglasa, i on pripada svima nama.

Pozivamo sve medicinske stručnjake da u skladu sa epidemiološkom situacijom proglas potpišu elektronski. Potpisivanje se vrši ispisivanjem rukom na papiru teksta "Ujedinjeni protiv kovida, {potpis}". Po želji, sloganu i potpisu može prethoditi neki tekst po ličnom izboru. Papir se slika i šalje emailom na adresu ujedinjeni.protiv.kovida@gmail.com kao attachment, a u telu poruke pišete svoje ime i prezime i titulu sa kojom želite da budete navedeni.

Link: Ujedinjeni protiv kovida

Trenutni broj potpisnika: 2707

2. Umetnici

Mi, Stvaraoci i Radnici u Kulturi, podržavamo ujedinjeni-protiv-kovida.net i gnušamo se još jednog pokušaja linča koji sporovode tabloidi i naci-frekvencije pokušavajući da osujete legitimnu borbu stvarne Elite Srbije za Istinu, Čast i Slobodu!
Da bi vas dodali na listu pošaljite nam email na adresu: potpisujem@umetnici-za-ujedinjene-protiv-kovida.net, u imejlu napišite kako biste želeli da Vas potpišemo i pošaljite nam fotografisan svojeručni potpis.

Link: Umetnici za Ujedinjene protiv kovida

Trenutni broj potpisnika: 705

3. Advokati

Mi, advokati Srbije, podržavamo ujedinjeni-protiv-kovida.net i gnušamo se još jednog pokušaja linča koji sporovode tabloidi i naci-frekvencije!
Da bi vas dodali na listu pošaljite nam email na adresu: potpisujem@advokati-za-ujedinjene-protiv-kovida.net, u imejlu napišite ime, srednje slovo, prezime, mesto, kako biste želeli da Vas potpišemo i pošaljite nam fotografisanu legitimaciju ili pečat.

Link: Advokati za Ujedinjene protiv kovida

Trenutni broj potpisnika: 282

4. Prosvetni radnici

Mi, prosvetni radnici,
podržavamo ujedinjeni-protiv-kovida.net i osuđujemo svaki pokušaj nipodaštavanja i medijske hajke na medicinske radnike koji se već mesecima na prvoj liniji bore da sačuvaju živote svih nas. Mi, čiji je poziv da obrazovanjem mladih ljudi stvaramo budućnost ove zemlje, razvijajući njihov duh i intelekt kojima će jednog dana graditi Srbiju, moramo podići svoj glas i podržati medicinske radnike u njihovoj borbi za ISTINU I SLOBODU!
Potpisnici,
Da bismo vas dodali na listu pošaljite nam e-mail na adresu: prosvetnapodrska@gmail.com U e-mailu napišite kako želite da vas potpišemo. Prijavom na mejl saglasni ste da se vaše ime objavi na ovom sajtu i u medijima, u svrhu podrške inicijativi medicinskih radnika "Ujedinjeni protiv kovida".
Link: Podrška medicinskim radnicima u borbi protiv kovida
Trenutni broj potpisnika: 1500

5. Građani

Mi dole potpisani gradjani podrzavamo lekare potpisnike "Ujedinjeni protiv kovida" u njihovim zahtevima:
- da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza COVID portala,
- da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od Kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima
- nezavisnu istragu; ukoliko se utvrdi da su podaci bili namerno zataškavani, za odgovorne koji su u tome svesno i namerno učestvovali treba tražiti profesionalnu, a i svaku drugu odgovornost
- da odgovornost za nastalu štetu preuzme Krizni štab u celini
- da se formira novi Krizni štab koji bi činili eksperti sa dokazanim stručnim i moralnim kvalitetima. Javnosti i novim članovima bi podhitno trebalo razjasniti uzroke neuspeha trenutnog Kriznog štaba
- da se stane na put zastrašivanju i politizaciji koji i inače, a naročito u epidemiji, ometaju dobru praksu i narušavaju lično dostojanstvo zdravstvenih radnika
Takođe, pridružujemo se njihovim pozivima:
- Pozivamo vlasti da brzo reaguju u skladu sa teškom trenutnom situacijom.
- Pozivamo građane da poštuju epidemiološke preporuke uprkos njihovom kasnom dolasku.
- Pozivamo kolege da stanu uz nas, jer jedini način da pobedimo strah koji vlada u zdravstvu je da svi stanemo zajedno.
Građani-potpisnici ove peticije posebno ističu da se suprotstavljaju nipodaštavanju lekara-potpisnika od strane vlasti, dovođenjem u pitanje njihove stručnosti.
Verujemo da, kao sto su lekari istakli:
- samo zajedno možemo pomoći jedni drugima
- samo zajedno možemo pomoći građanima Republike Srbije u ovoj borbi
Borba protiv kovida je zajednička borba.

Link: Podrška lekarima "Ujedinjeni protiv kovida" - peticija

Trenutni broj potpisnika: 4797

Ali, Vučić je obećao...

Zaposlenima u Kliničkom centru Niš koji su završili u samoizolaciji boreći se protiv korone država će smanjiti platu za trećinu, saznaje CINS. Direktor ove ustanove Zoran Radovanović kaže da to nije njihova odluka već je takav zakon, a iz sindikata Nezavisnost upozoravaju da je reč o praksi koja se primenjuje u celoj Srbiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u obraćanju naciji 12. marta obećao povećanje plate zdravstvenim radnicima zbog borbe koja im predstoji usled pandemije virusa korone. Međutim, umesto obećane povišice od 10%, medicinski radnici koji su u samoizolaciji zbog mogućnosti da su oboleli od korone dobiće umanjenje plate za 35%. Kako Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) saznaje, u Viber grupu medicinskih sestara zaposlenih u niškom Kliničkom centru (KC) jutros je stigla odluka da će oni kojima je određena samoizolacija primiti svega 65% plate. Zaposleni koji su se se javili CINS-u smatraju da je to nečuveno i da se kažnjavaju za nešto što nije njihova krivica. Podsećaju da su se u toj situaciji našli jer su radili svoj posao. Oni tvrde i da nisu dobili dokumenta potrebna za otvaranje bolovanja, na osnovu kojih bi ih uopšte isplaćivali tako.

"Glavna sestra je rekla da idemo kući i to je bilo to. Posle nas je telefonom zvao epidemiolog i anketirao. Nikakvo rešenje o bolovanju nismo dobili", navodi jedan od radnika KC-a koji je želeo da ostane anoniman.

Direktor ove zdravstvene ustanove Zoran Radovanović potvrdio je za CINS priču medicinskog osoblja, ali, kako objašnjava, nije u pitanju samostalna odluka Kliničkog centra, već je takav Zakon o zdravstvenom osiguranju. Naime, prema ovom zakonu i mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, oni koji su u izolaciji tretiraju se kao da su na bolovanju i sledi im 65% od prosečne zarade. Što se tiče doznaka za bolovanje, dodaje Radovanović, zaposleni će moći da ih dostave i naknadno, nakon isteka samoizolacije.

"Ukoliko je kod pojedinaca došlo do greške u slanju obaveštenja, svakom od njih će, u tom slučaju, biti isplaćeno 100% zarade, a sve zarad pozitivne stimulacije, svim radnicima KC Niš, koji se danonoćno bore za živote i zdravlje svih pacijenata", podvlači Radovanović.

Predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost Zoran Ilić kaže da je to sistemski problem i da se ovakve mere primenjuju na nivou Srbije. Zbog toga su se, ističe, već obraćali dopisom nadležnim intitucijama.

"Zakon tako kaže i, naravno, greška je Ministarstva (zdravlja), Kriznog štaba i Vlade što već nije prihvatila predlog da sednemo i potpišemo, ili da napišu naredbu da tim ljudima, koji nisu svojom voljom zaraženi, bude isplaćena cela plata", kaže Ilić.

Ilić se nada da će se takve mere prema onima koji se svakodnevno bore protiv korone u Srbiji primenjivati od narednog meseca.

- Stefan Marković (CINS, 29.03.2020)

***

Po Uredbi tzv. Vlade od 16. marta, radnik upućen na rad od kuće biće plaćen 100% jer je to i dalje rad kao i u firmi (bilo kojoj) osim što mu se ne isplaćuju troškovi dolaska na rad. Odsustvo zbog dece do 12 godina, pripadnosti rizičnoj grupi (hronične bolesti npr.) ili starijima od 60 godina, isplaćuje se najmanje 65% ali poslodavac može da donese i drugačiju odluku o visini naknade za odsustvovanje sa posla po tom osnovu. U potonjoj objavi, tj. preporukama Ministarstva za rad od 24. marta, kažu da se poslodavcima ne naređuje već samo preporučuje da, ako mogu ili drugačije odluče, isplate 100% shodno internim aktima i sporazumima (sistematizacija radnih mesta, pojedinačni ugovori o radu, kolektivni ugovor itd).

U tekstu rešenja, koje je samoizolovanim zdravstvenim radnicima KC Niš, citiran je Zakon o radu - oni članovi, stavovi i pasusi koji odgovaraju poslodavcu (na šta se drugospodin direktor Radovanović i poziva).

Zdravstvenim radnicima koji su u samoizolaciji - kao određenoj formi "bolovanja" - sledi stadardno umanjena plata zbog "privremene sprečenosti za rad" (kako Zakon formuliše bolovanje). Međutim, to nije korektna formulacija - naročito ne u ovoj situaciji - jer zdravstveni radnik koji je u samoizolaciji upravo zbog zaraze ili opasnosti od zaraze treba da bude tretiran kao da je na bolovanju zbog povrede na radnom mestu, za šta mu sleduje naknada od 100% ostvarene prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. Upravo bi "nezavisni" sindikalac to morao da zna, pozove se na tu mogućnost i ne gubi vreme na besmislene i beskrajne pregovore sa državnim organima koji sve to isto znaju ali se prave blesavi.

Slučaj je specifičan, kao takvog ga treba posmatrati i rešavati. 

Svako drugo tumačenje predstavlja čist bezobrazluk.

Kao i obično.

Nema dokaza da su se zarazili na poslu? Nema ni da nisu, jer nisu blagovremeno bili upozoreni na epidemiju niti testirani na kornavirus. Neka nadležni dokažu da jesu, to nije ni u kom slučaju obaveza zaposlenih.
Zdravstveni radnici su prvi na udaru epidemije zbog prirode posla, neki od njih i puna 24h (jbg, da su Vučić, bili bi i 25 - ali nisu), kao takvi predstavljaju povišen rizik i za članove svojih porodica, tj. onih sa kojima žive u istom domaćinstvu. Naročito sada, kada su u samoizolaciji u svoja četiri zida.

Cinizmu ove sumanute vlasti nikad kraja.

Tako u Srbiji prolaze oni koji su u prvim borbenim linijama. Ali baš - uvek.

Svaka čast, Vučiću.

Ali,

Vučić je obećao zdravstvenim radnicima povećanje plata

Vučić je obećao da tokom vanrednog stanja nikome neće biti umanjena plata

Vučić je obećao...

Vučić je kradikal.

Manite se bre više njega, njegovih laži, danajskih poklona, obećanja, funkcionera i sindikalaca.

Dosta.

Zemlja "loše sreće"

Tražeći dijagnozu, vi u proseku prođete kroz ordinacije osam lekara i ako imate baš puno sreće, upoznaćete doktora koji je nekada video tu bolest i hoće da vas leči. Lečenje obolelih ne sme da bude lutrija niti stvar sreće - mi smo izgubili dragoceno vreme i na kraju izgubili dete, čije smo lečenje platili 60.000 funti ukupno. Bez obzira na to što nema terapije za 95 odsto obolelih od ove bolesti, postoji način da se bolest uspori. Dva meseca posle Zojine smrti počelo je kliničko ispitivanje leka i deca kojoj se danas postavi dijagnoza dobijaju taj lek, zbog čega je važno da se što pre postavi dijagnoza i spreči se oštećenje mozga. Država mora da shvati da je najbolja ušteda rana dijagnostika, jer je onda potrebno manje novca za terapiju. Mi sada u udruženju imamo jednu porodicu sa troje dece sa teškom genetskom bolešću kojima niko nije savetovao da se prvo dete genetski testira, ustanovi se poreklo bolesti, a potom uradi prenatalna dijagnostika za svako sledeće dete. Imamo i teško bolesnu devojčicu kojoj lekari nisu uspeli da postave dijagnozu, ali su majci koja je u međuvremenu zatrudnela, rekli da abortira "za svaki slučaj".

Da poentiram, sve se svodi na sreću - kod kog lekara ćete doći i koliko on zna i koliko je voljan da bije bitke sa vetrenjačama sistema. A dijagnoza i lečenje ne smeju da budu lutrija. Umesto da budu posvećeni svom detetu, roditelji strepe da li će RFZO imati novca. Nama se dešavalo da kažu: "Preskočićemo terapiju jer nemamo lekova trenutno" ili da komisija zaboravi da slučaj tog deteta razmotri na sastanku tima. Kada smo počeli borbu, Zoja je bila jedino dete za koje smo znali da ima Batenovu bolest, a od kada smo osnovali udruženje, priključilo nam se 27 dece sa ovom dijagnozom. Danas je samo dvoje njih živo.

- dr Bojana Mirosavljević, embriolog i predsednica Udruženja građana za borbu protiv retkih bolesti kod dece "Život", čija je kćerka Zoja pre šest godina izgubila bitku sa Batenovom bolešću

Ako vi prodajete aspirin, znate da će sedam milijardi ljudi na planeti da ga kupi i onda je cena tog leka niska. Ali, ako lek uzima nekoliko stotina ljudi na planeti, onda njegova proizvodnja mora biti skupa i cena visoka. Ogroman je uspeh što uopšte postoji budžet za retke bolesti - da je tri puta veći, opet bi bio nedovoljan. Mi smo znali da će on biti potrošen pre 31. decembra, jer svake godine vi nešto isplanirate, a onda se pojave novi pacijenti. Osim toga, roditelji o bolesti svog deteta često znaju više od lekara i to je logična posledica činjenice da se doktori veoma retko susreću sa retkim oboljenjima.

- Irina Ban, predsednica udruženja roditelja dece obolelih od raka "Zvončica", pri Institutu za majku i dete

"izlečen pacijent = mušterija manje"
Dan Piraro - Los Angeles (CA), USA

Retka bolest podrazumeva svako oboljenje koje se javlja kod najviše jedne od 2000 osoba, a statistika Svetske zdravstvene organizacije govori da je na planeti registrovano više od 7000 retkih bolesti. Iako su ova oboljenja međusobno izuzetno različita po simptomima i prognozama, ono što je zajedničko svim obolelima u Srbiji jeste da stalno čekaju - ili dijagnozu, ili  terapiju, ili usluge. Pored višegodišnjeg čekanja na utvrđivanje dijagnoze i nedostupnosti lečenja, pacijenti se suočavaju i sa nedostatkom informacija o samoj bolesti, deficitom kvalitetne zdravstvene zaštite i manjkom kvalifikovanih stručnjaka za retke bolesti. Osim toga, ne postoji ni registar sa preciznim podacima o broju obolelih od retkih bolesti u Srbiji, zbog čega mnoga oboljenja nisu u šifrarniku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pa ti pacijenti ne mogu da dobiju terapiju ili zdravstvena pomagala

Od nekih retkih bolesti boluje samo nekoliko osoba u svetu. Velikim farmaceutskim kućama nije u interesu da rade istraživanja i proizvode lekove koje će moći da koristi svega 5-6 osoba na planeti. A ako imate samo 30 pacijenata, to je nedovoljno i za kliničku studiju - čak i ako postoji dobra volja farmaceuta. Zbog svega toga, od 7000 bolesti, za svega 350 njih postoji terapija.

- Ivana Badnjarević, predsednica Nacionalne organizacije obolelih od retkih bolesti (NORBS)

***

Više od pola miliona ljudi u Srbiji boluje od retkih bolesti, a za nepunih sedam meseci ove godine, potrošen je sav novac za njihovo lečenje koji je opredeljen budžetom za 2019. godinu. Nažalost, mnogi oboleli su izgubili trku sa vremenom i borbu sa vetrenjačama sistema.

Celokupan tekst na:

- Olga Božinović: Imate retku bolest? Ah, loša sreća. (Nova Ekonomija, novembar 2019)

Sveto vračanje

Utorak, 14. novembar 2017. godine.

Upozorenje prepodobne Sv. Vikipedije neopreznom čitaocu ovog teksta, na nju okačenog

Sveti Vrači Kozma (Kuzman) i Damjan (Damnjan) iz Azije

Dva brata, rodom negde iz Azije, koji su bili lekari (vrači), besrebnici (volonteri, baš kao i ovi danas čim završe studije) i čudotvorci (ehm). Od Gazde su dar isceljenja dobili za džabe pa su tako i svoje usluge naplaćivali - po nabavnoj ceni. Jedared se, tako, Kozma naljuti na brata Damjana što od pacijentkinje uze tri jajca umesto participacije pa odluči da zbog toga nikako ne legne uz njega na vjačnaji počinak. Ovaj drugi se branio time da ta tri jajca ne uze za uslugu već za Sveto Trojstvo. Svakome odozgor - po jedno. Srbopravoslavna crkva ih slavi 14. (po novom) tj. 1. (po starom) novembra, ali ne kao crveno već kao crno slovo. Dakle, nije praznik al' ga ima; što bi se socsamoupravno reklo "praznik koji se obeležava radno".

Sveti Kozma i Damnjan Rimski

Opet dva brata, lekari & čudotvorci, ali rodom iz Rima. Lečili životinje i ljude od svakojakih bolesti i muka, podjednako. Preobratili jednog rimskog cara u pravoverje iscelivši ga čudom, iako im je zapretio pogubljenjem. Toliko su postali slavni da ih je jedan ljubomorni kolega na kraju odveo u šetnju do šume (ne u lov, to je posle nastalo) pa tu pobio kamenjem u glavu. Srbopravoslavna crkva ih slavi 14. (po novom) tj. 1. (po starom) jula. Crno slovo, naravno.

Sveti Kozma i Damnjan iz Arabije

Isto kao u prethodna dva slučaja, po pitanju rodbinskih veza i profesije, ali ova dvojica behu obezglavljeni (sudeći po jednoj srednjevekovnoj slici). Srbopravoslavna crkva im dodeli manastir Zlatenac kod Svilajnca, a slavi ih 30. (po novom) tj. 17. (po starom) oktobra.

Bez obzira na geografsko poreklo i datum crnog (a ne crvenog) slova (u oba krstaška kalendara) u spomen hećim-braće, jasno je da svu šestoricu smatraju zaštitnicima lekara & ostalih pružalaca zdravstvenih usluga, kao i nekih drugih sitnijih i manje bitnih delatnosti.

Severnoamerički indijanci za plemenskog vrača kažu "medicine man" (prevedeno na engleski), dok se u nekim slovenskim jezicima reč "vrač" koristi za lekara. U srpskom se lekar kaže "lekar", ali u srBskom... e, tu smo nas sačekali da dođemo na klizav indijanski teren prizivanja duhova i kiše, čime će se po već uobičajenom kanonu najverovatnije baviti novouspostavljeni bolnički duhovnici. Pošto istočnokruciformne crkve ne priznaju postojanje Vraga, pa shodno tome i ritual egzorcizma, baš kao i (pro)davanje indulgencija (praksa baš i ne podržava takve tvrdnje), ostaje im da se po bolnicama - a i šire - bave uterivanjem duhova i poklanjanjem oprosta.
Sve to isto važi za kasarne + zatvore. Doduše, kod ovih poslednjih je za indulgencije zadužen Vrhovni patrijarh Republike Srbije i konzument predsedničkog kabineta na Andrićevom vencu br.1; kancelarija - takođe br.1. Na vratima stoji pločica sa sledećim obaveštenjem: "Amnestiranje grehova: poznate ličnosti - vikendom i praznikom 00:00-24:00, pučanstvo - radnim danom 24:00-25:00".
Za neupućene.
Za one sa uputom je participacija obavezna, gde god da su se uputili.

I tako, dok visoki oficiri SPC i arhiepiskopi VRS+VMA i danas tradicionalno razmenjuju posete i oproste, prostom narodu preostaje samo da odabere kojoj varijanti vračeva će krenuti - onima u crnim mantilima ili onima u belim mantijama, ili obrnuto.
Svejedno, ionako opet izađe na isto.

Pa kako sad - da ili ne dobro?

Da današnji dan ne ostane nezabiberen, pobrinuli su se copy/paste tariguzi ovdašnji, pardon - domaći mediji. Ovoga puta su dežurni bili Kurir i Telegraf, mada su njihova imena u ovoj priči potpuno nebitna i besmislena.

I tu nam, ionako, opet sve izađe na isto.

Da se pomoliš, od sve muke.

Život, univerzum i sve ostalo

Monty Python's "The Meaning Of Life" (1983)

Part V: Live organ transplants

Update: v.2.0.17

Život, univerzum...

Pacijenti koji poseduju donorsku karticu, a nisu donirali organ, nisu oslobođeni participacije.
Pacijenti koji poseduju partijsku knjižicu, a nisu platili članarinu, nemaju prava kandidovanja za partijske i javne funkcije, niti pravo da se preko partije negde zaposle.
Pacijenti koji poseduju TV prijemnik, a nisu platili TV pretplatu, nisu oslobođeni obračuna kamate na dug za struju u iznosu neplaćene TV pretplate.
Pacijenti koji poseduju pravo glasa, a nisu izašli na glasanje, nisu oslobođeni mogućnosti iskorišćenja njihovog glasačkog listića od strane izbornih organa.

Pacijenti koji poseduju privatni biznis, a nisu uplatili reket gde treba, nisu oslobođeni opomena da to u najkraćem roku učine tamo gde treba.
Pacijenti koji poseduju košnice i pčele pod u potpunosti ispunjenim zakonskim uslovima, a nisu omiljeni niti članovi nekog od klanova trutova, nisu oslobođeni besmislenih prijava od strane komšija koji su na okolnom poljoprivrednom zemljištu podigli u potpunosti zakonski nelegalne stambene objekte.

Pacijenti koji (još uvek) poseduju zdrav razum, a nisu gledali prvoinauguraciju, nisu oslobođeni gledanja drugoinauguracije niti reprize prvoinauguracije.

Pacijenti koji poseduju doktorat nekog od privatnih fakulteta, a ne znaju ni da li su redovno završili osnovnu školu, nisu oslobođeni opasnosti od imenovanja na najviše državne i poslovne funkcije.

Pacijenti koji poseduju ugovor o radu, a nisu hteli da u radno vreme idu na mitinge i ostale SNS-vašare, nisu oslobođeni otkaza.

Pacijenti koji poseduju iluziju da vekna hleba košta 3 dinara, a ne znaju da je 1% povećanja penzije manje od 10% smanjenja, nisu oslobođeni umiranja od gladi (čak ni u besvesnom agregatnom stanju).

Pacijenti koji poseduju radijatore u stanovima, a nisu imali grejanje primereno ljudskom dostojanstvu i potrebama, nisu oslobođeni tužbe zbog neplaćanja centralnog hlađenja tokom zime.
Pacijenti koji poseduju ADSL priključak, a nisu korisnici MTS, nisu oslobođeni očajne konekcije.

Pacijenti koji poseduju pasoš i visokoškolsku diplomu stečenu radom i znanjem, a još uvek nisu pobegli iz Srbistana, nisu oslobođeni konstantnog ponižavanja sve dok to ne učine.

Pacijenti koji poseduju dokaz da su pacijenti, a nisu hospitalizovani u odgovarajućim ustanovama već u Vladi, Skupštini, ministarstvima, upravnim organima i direktorskim foteljama javnih preduzeća, nisu oslobođeni obaveze da po svaku cenu tu ostanu i ne dopuste nekom normalnom da dođe.
Pacijenti koji poseduju (još uvek) nekakve fiks ideje o slobodi i pravdi, a nisu pokazali ni trunku namere da od toga odustanu, nisu oslobođeni daljeg ispiranja mozga i trovanja masom.
Pacijenti koji poseduju dokaz o uplati doprinosa za zdravstvo iz zarade i imaju zdravstvenu knjižicu, a nisu odabrali izabranog lekara, nisu oslobođeni neoveravanja zdravstvene knjižice niti šikaniranja od strane drugih neizabranih lekara (čak i da imaju izabranog).
Pacijenti koji poseduju državljanstvo ove kvazidržave, a nisu tom i takvom zadovoljni, nisu oslobođeni institucionalnog maltretiranja kome su izloženi oni koji nemaju to državljanstvo.

... i sve ostalo.

Petnaesti dan aktivizma

Generalna Skupština UN je 17. decembra 1999. godine donela Rezoluciju br. 54/134 kojom se 25. novembar proglašava Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama. Takođe, GS UN je 10. decembra 1948. godine usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, koja se od 1950. godine obeležava baš na taj dan.

Period između 25. novembra i 10. decembra, naziva se i "Kampanja 16 dana aktivizma protiv rodnog (i ostalog) nasilja" u borbi za ljudska prava i slobode u celom svetu. Tokom perioda kampanje, padaju sledeći dani:

25. novembar - Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, posvećen tom datumu, kada su 1960. godine tri sestre Mirabel, iz Dominikanske Republike, brutalno ubijene prilikom odlaska u posetu svojim muževima koji su bili politički zatvorenici tadašnjeg režima u toj zemlji.

1. decembar - Svetski dan borbe protiv AIDS i diskriminacije ljudi zaraženih HIV virusom.

2. decembar - Međunarodni dan borbe za ukidanje ropstva. Toga dana 1949. godine, GS UN usvojila je Konvenciju o suzbijanju trgovine ljudima, eksploatacije i prostitucije drugih.

3. decembar - Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i sprečavanja njihove društvene marginalizacije.

6. decembar - Montrealski masakr. Maloumnik, toga dana 1989. godine, na Univerzitetu u Montrealu ubio je 14 žena i ranio još 9 (plus 4 muškarca), smatrajući da su one krive što nije uspeo da upiše fakultet. Uzvikivao je "Mrzim feministkinje!". Od tog događaja u upotrebi je zvanično i izraz "femicid".

9. decembar - Međunarodni dan borbe protiv korupcije. Da se ne zanosimo kako ovo nema nikakve veze sa nasiljem, diskriminacijom i ženama. Jer ima.

10. decembar - Međunarodni dan (svih) ljudskih prava.

Definicija:

Femicid je rodno zasnovano ubistvo, počinjeno nad ženama, devojkama, devojčicama, pa i bebama ženskog pola od strane osoba muškog pola.

Žene čine malo više od polovine današnje svetske populacije, odrađuju dve trećine od ukupnog zbira radnih sati na svetu, primaju 10% od ukupnog svetskog dohotka, poseduju manje od 1% ukupne imovine na kugli Zemaljskoj. U javnosti, na TV ili filmu, vlada opšte upražnjavanje stereotipa na račun žena, koriste se kao seksistički mamci u reklamama (one moraju da budu mršave, razgolićene, zgodne i glupe, i da na to pristaju), po filmovima su retko nekakvi šefovi ili top-političari (oko 30%). Koliko god da mi je zabavno da pratim seriju The Big Bang Theory (Štreberi), u njoj su ipak glavni likovi četvorica naučnika i jedna polunabildana nedotupava kelnerica. Užas.

U Saudijskoj Arabiji je uveden elektronski sistem nadzora za žene koji pomaže u praćenju njihovog kretanja. Kod nas je to modni detalj kriminalaca, ako baš ne kapirate o čemu se tu radi. "Korektivna" silovanja u Južnoj Africi ili ubistva "prekobrojne" ženske čeljadi u Indiji, da ne spominjem.

U prevelikom broju slučajeva, pojedinačno ili grupno, žene prihvataju položaj i "uloge" koji su im nametnuti.

Podrška onima koje na to ne pristaju nikada nije bila dovoljna, bez obzira da li se suprotstavljaju same ili organizovano. Umesto veronauke i bezličnog "građanskog vaspitanja" bolje bi bilo da su uveli razvijanje sposobnosti kod dece da uoče nasilje i umešnosti da mu se na dostojanstven način suprotstave.

Žene su rodile 100% svetske populacije svih vremena.
Da li o toj činjenici neko vodi računa?

Nasilje može biti fizičko i psihičko. Takođe, može biti personalno (porodično, ulično) i institucionalizovano (od strane države ili njenih pojedinih organa). Institucionalizovano može biti javno, eksplicitno, i prikriveno. Ovo poslednje će retko ko priznati za nasilje, iako je možda najčešće. Praktikovano, da dodam, i to od strane dva najveća praktikanta istog, u istoriji ljudskog roda: države i crkve. 

Žrtve porodičnog nasilja, ili onog na ulici (poput silovanja) svima su pred očima. Država tu najčešće reaguje i uglavnom uspeva da zaštiti žrtve, mada ponekad prekasno. Doduše, reaguje i kada sama čini nasilje (poput slučaja sestara Mirabel, Pussy Riot, Femen, veštica iz Istvika ili građanki koje protestvuju zbog izbacivanja celih porodica iz stanova na beogradske ulice).

Prikriveno institucionalizovano nasilje nad ženama (i uopšte) može vršiti pojedinac u ime države (krijući se iza funkcije) - koja na to ne reaguje adekvatno (žmuri ili čak blagonaklono gleda, štiti počinioca, ohrabruje ga), kao i sama država preko svog izvršioca-pojedinca ili preko neke svoje institucije (javne ili tajne). Što važi za državu - važi i za crkvu. Ne možete izmisliti sopstvene zakone, pravila, uzuse, kanone koji važe samo za vas, a istovremeno tražiti da vas društvo preko državnog budžeta finansira.

Najgori vid korupcije, tj. delimično prikrivenog nasilja je onaj u zdravstvu, gde pacijent državnom službeniku - lekaru, poverava sopstveno zdravlje i život, a zauzvrat, za svoj novac, ponekad kao uslugu dobija maltretiranje, sakaćenje pa čak i eksterminaciju.
Ne govorim o fašističkom "zdravstvu" Jozefa Mengelea, već o onom demokratskom, socijalnom. O ovome danas, u svetu i kod nas.

Evo nekih primera nasilja koje žene doživljavaju od strane ljudi u belim mantilima.

1. Simfiziotomija

Definicija:

Simfiziotomija (lat. symphysiothomia) predstavlja hirurški zahvat prilikom porođaja, kada lekar (zbog uske karlice porodilje) ne može da izvuče novorođenče iz materice, pa pribegava razdvajanju hrskavice između karličnih kostiju (označeno * na slici); zahvat se izvodi hirurškom testerom.

Dodaću - naživo, bez anestezije.

Medicinska "praistorija" kaže da je ovaj zahvat bio praktikovan pre nego što su izmislili carski rez. Danas ga, navodno, preporučuju kod "problematičnih porođaja u udaljenim krajevima". Znajući o kakvoj se stvarno živini radi kada je u pitanju Homo Sapiens, otkrivamo da su stvari daleko drugačije i drastičnije po žene i njihovo zdravlje.

Od '40-tih godina XX veka pa sve do ranih '80-tih, više od 1500 porodija u Irskoj bilo je bez upozorenja podvrgnuto postupku simfiziotomije tokom porođaja. Zahvat je sam po sebi vrlo rizičan, posledice su još gore ukoliko se kosti ne vrate simetrično na svoje mesto. Rizik od smrti porodilje i novorođenčeta je takođe veoma visok.
Danas je njih oko 150 još uvek živo, i dalje osećaju posledice ovog mesarskog zahvata (hroničan bol u leđima, šepavost, nemogućnost kontrole udova - inkontinencija, pa čak i totalna vezanost za invalidska kolica). Sebe nazivaju bogaljima i od države traže pravdu i zadovoljštinu za bol koji im je nanet.
Neko će reći - OK, dešava se svašta i svugde, u čemu je tu specifičnost i nasilje nad ženama? Kao što rekoh, prvo, nijedna žena nije bila upozorena pre zahvata niti je tražena njena saglasnost za tako nešto. Dalje, u Irskoj je i danas zabranjen abortus, na izričit zahtev Katoličke crkve. Pa?
U Irskoj lekari računaju da carskim rezom ženu mogu da porode najviše 4 puta, dok kod nas većina lekara računa da je 3 nekakav razuman maksimum. Žena sa uskom karlicom nema drugi način da bebu donese na svet, osim carskim rezom. I opet - pa? Teorijski, samo četiri porođaja?! E, to u katoličkoj zemlji neće moći, jer se smatra za vid kontrole rađanja, baš kao i abortus ili sterilizacija. Oni traže od žena u Irskoj da imaju više od četiri deteta.
Irski lekari izbegavaju da obavljaju carski rez prilikom porođaja, neko im je šapnuo "sa Nebesa" da tako treba da rade.
Citiram: "Medicinski establišment, vlasti i Katolička crkva, žene smatraju za priplodne kobile čija je primarna svrha da proizvode decu, bez obzira na posledice po sopstveno zdravlje. Tokom pedesetih i šezdesetih godina je najvažnije bilo rađati decu čak iako zbog toga izgubite glavu."
Ovo je izjava jedne od članica grupe žena koje su preživele ovo sakaćenje.

Lekari, kao državni službenici, naneli su telesni i duševni bol i patnju tim ženama, i sve to uz javnu saglasnost i podstrekivanje od strane države i crkve. U novembru ove godine, zbog odbijanja lekara da intervenišu usled crkvene zabrane vršenja abortusa, ponovo je preminula jedna žena u Dablinu, iako je bilo jasno da je trudnoća propala.
Ginekolozi su lekari koji za pacijente imaju striktno žene.
To znamo čak i ovde, kod nas - u Srbiji.
Ovo jeste vid nasilja nad ženama, o kome se ne priča mnogo i rado. Zašto?

Pročitajte više o ovom zlu (napomena - preskočite, ako imate slab stomak):
- Care2 petition site: Women's pelvises sawed in half during labor
- Care2 petition site: Woman dies after hospital refuses her an abortion

- The Journal of Ireland: Symphysiothomy survivors gather to recount stories of torture
Tekstovi jesu na engleskom jeziku, ali zaista je lako shvatiti o čemu u njima piše.

2. Birokratija u belim mantilima

Da skočimo malo i na domaći teren.
Ne, u Srbiji još uvek nisu zabranili kontracepciju i abortus. A da crkva traži - traži. I to ne Katolička, već ova domaća, srBoslavska, sa sve pripadajućim joj talogom falangi ljotićevštine.
Krstaška posla.

Radi se o čuvenoj izmišljotini Tomice Milosavljevića, dojučerašnjeg ministra zdravlja bez trunke obraza i osećaja za sopstvenu odgovornost, a koja se zvanično zove "izabrani lekar". Nemam nameru da ovde ulazim u dubokoumnu polemiku o potrebama pacijenata i zdravstvenog sistema u Srbiji, koje se međusobno umnogome razlikuju u stvarnom životu, ali zakonska regulativa koja natura obavezu "imanja" izabranog lekara, bez koga nećete moći da overite zdravstvenu knjižicu, ima rupe koje podsećaju na izvrnuti švajcarski sir. Sve je rupa, sa nešto malo sira između, da se miševi ne dosete.
Bez izabranog lekara nećete moći da se lečite o trošku Zdravstvenog fonda Republike Srbije, iako vam se od plate redovno odbija doprinos za (osnovno) zdravstveno osiguranje - zato što nemate overenu zdravstvenu knjižicu. Zašto? Zato što nemate izabranog lekara.

I onda hajde ponovo u krug, iz početka.
Srpska medicinska Kvaka22 - posred čela.
U redu, iako vam nije jasno zašto neće da vam overe to kartonče mada ih za to plaćate, na  kraju odete da izaberete tog lekara. Kažete sebi "OK, ići ću kod tog i tog". Neće moći. On ne može da vas prihvati jer je popunio kvotu koju mu je dodelilo Ministarstvo. Kakvu bre kvotu?! Broj pacijenata koji su ga izabrali. I šta onda da radite? Da idete kod drugo lekara, ako i on nije već došao do crte? A šta ako svi u vašem domu zdravlja jesu dobacili maksimum??
U nekim domovima zdravlja po Srbiji, pacijenti od lekara koje bi izabrali prvo moraju da dobiju saglasnost da hoće da ih prime?!!

Postoji jedna stara podela (...) u našem zdravstvu, po kojoj zaposleni građani (oni kojima se doprinos za zdravstvo obavezno izdvaja iz mesečnih primanja, tj. plate - zaposleni u državnim firmama ili kod privatnika, svejedno) idu kod lekara u tzv. "Medicinu rada", dok ostali (penzioneri, poljoprivrednici i drugi) idu u tzv. "Opštu praksu". U obe službe rade lekari specijalisti opšte prakse... U zemlji, u kojoj je sve više nezaposlenih i sve manje firmi koje rade, lekari u "Medicini rada", svi do jednog tvrde da su ispunili kvotu, izvinjavaju se i preporučuju one u "Opštoj praksi". Ali, ja bih da BIRAM izabranog lekara... ma, ne vredi. Nemate sa kim da se raspravljate, tako piše o Zakonu - i tačka.
Ukoliko se nameračite da prestanete sa daljim uplaćivanjem doprinosa za zdravstvo - neće moći. Zakon kaže da mora, obustava ide automatski iz plate. Možete tražiti da vam obračunska služba u firmi prekine sa daljom obustavom doprinosa, zdravstveni fond će vas tužiti za nepoštovanje zakonske obaveze (jer oni od toga, zaboga, primaju plate), vratiće vam sudskim izvršenjem tu obustavu, a platićete i sudske troškove pride.

Gde je tu izbor, i ko koga bira - pacijenti lekare ili obrnuto?! Ne mučite se oko odgovora, radi se o onom drugom. Nećete moći da izaberete lekara u koga imate poverenja da će vas lečiti, a ne osakatiti. Tačka, kraj paragrafa. Isto kao u politici - gde to bre ima, da glasači još i biraju na izborima.
Da ne zaboravim, pacijenti su i žene, u tačno istoj srazmeri koja važi za opštu populaciju - ako ne i više. Nasilje na domaći način, o trošku žrtava.

***

Za korupciju (od lat. corrupta - iskvariti, corruption - raspad) se danas smatra zloupotreba državne (i političke) moći od strane zvaničnih državnih službenika, u cilju nezakonitog sticanja koristi (ne mora uvek da bude materijalna). Država koja nema zakonske antikoruptivne mehanizme koji se poštuju i sprovode, kao i narod koji nema antikoruptivni mentalitet - osuđeni su na propast.
Aktuelni Ustav Srbije, zakoni, politika i stranke, državni aparat, ekonomija - u sebi imaju duboko ukorenjenu višedecenijsku koruptivnost, po kriterijumima koji važe za ceo Svet.

Tomica Milosavljević je lekar specijalista gastroenterologije, bivši ministar zdravlja. Za sobom je građanima ostavio teško svarljiv zdravstveni sistem, koji ostavlja gorak ukus svakome ko je primoran da proguta tu pilulu na recept, overio zdravstvenu knjižicu ili ne. Iako je član Izvršnog odbora Svetske zdravstvene organizacije (WHO), Milosavljević nikada nije položio račune i javnosti objasnio kako se to domaće zdravstvo, baš po kriterijumima te organizacije u kojoj je funkcioner, kao posledica njegovog ministrovanja našlo na drugom mestu u svetu po korumpiranosti, odmah iza Kazahstana. Nadasve stručno, nema šta. Baš kao i partija mu.

Primena korumpiranih i korputivnih zakona predstavlja pravno nasilje. Kakav god mu bio prefiks, nasilje je nasilje, zlo koje pogađa sve podjednako - i muškarce i žene.

Aktuelna ministarka zdravlja nacije ne iskazuje ni trunku namere da učini nešto u cilju sprečavanja daljeg nasilja paragrafa u belim mantilima nad građanima Srbije. Ljudska prava nisu u njenoj nadležnosti, a zaštitnike pacijenata će ionako izmestiti iz bolnica u lokalne samouprave. Čisto da ne bi morala svaki čas da pere ruke esemptanom ili dezdermanom - ko to još proizvodi...
Ljudska, ženska, prava pacijenata, normalan život u normalnoj državi? Ma hajte molim vas, pa vidite da ove nedelje još uvek nisam stigla da promenim frizuru, od tolikog posla.

Postoji još jedan, dodatni problem.
Nasilje, bez obzira kakvo, uvek i bez izuzetka rađa ništa drugo do - još nasilja.
Sve mi se čini kako o tome ama baš niko ne vodi računa.

Petak, trinaesti

IN MEMORIAM

Nisam sujeverna.
Nisam nikad ni bila.
Ali, taj Petak Trinaesti je promenio moj život.
Podelio ga je na Pre i Posle.

Danas, 13. novembra 2012. godine, navršava se tačno tri godine od kako smo dobili Dijagnozu. Moje sestre Anđelke nema zbog nemara, bahatosti i nestručnosti lekara ginekologa Zdravstvenog centra u Negotinu. Napustila nas je sa 33 godine. Preminula je od posledica karcinoma grlića materice otkrivenog  U POSLEDNJEM STADIJUMU, 3,5 meseca nakon porođaja sa trećim detetom. 

Tuženi lekari, dr. Nada Mihajlović, dr. Miroslav Ivić i dr. Živadin Zdravković  još uvek rade u pomenutoj ustanovi, svakodnevno oblače bele mantile i odlaze na posao, zaboravljajući Hipokratovu zakletvu.

Tzv. “Sud časti” Lekarske komore Srbije svesrdno se potrudio da razvlačenjem postupka na skoro dve godine od datuma podnošenja naše prijave dođe do apsolutne zastarelosti, po njihovom važećem statutu. 

Krivična prijava pred Osnovnim sudom u Negotinu i nakon dve i po godine od datuma podnošenja stoji u mestu, tačnije u nekoj fioci istražnog sudije. Trenutni bilans naše borbe za pravdu i istinu je poražavajuć za celu ovu jadnu državu i za sve nas, njene građane. Dve i po godine i nijedno ročište, nijedno suočavanje, nijedan odgovor za našu porodicu. Iako u sudskoj dokumentaciji postoji zvaničan izveštaj veštačenja Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu, od 31.05.2011.god., potpisan od strane 9 eminentnih lekara profesora univerziteta i priznatih stručnih veštaka u čijem se zaključku NEDVOSMISLENO navodi da je utvrđeno DA JE BILO OZBILJNIH PROPUSTA U LEČENJU sada pokojne pacijentkinje Anđelke Tasić, organi pravosuđa i dalje se ne oglašavaju.

Sve informacije i dokumentaciju o napretku sudske istrage naša porodica je dobijala isključivo pismenim zahtevima Sudu, a najviše preko kabineta Poverenika za informacije od Javnog značaja. U toku naše borbe obraćali smo se svim nadležnim institucijama – Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, Odbor za zdravlje i porodicu Narodne Skupštine Republike Srbije, Zaštitnik građana… Ne postoje vrata na koja nismo pokucali, ali zvaničnog odgovora i dalje nema. Moja porodica i ja nastavljamo borbu za pravdu, makar morali da se obratimo i međunarodnim sudovima.

Zauvek su naši životi podeljeni na Pre i Posle. Našu Đeku ništa ne može da nam vrati, ali možemo da pokušamo da sprečimo buduća dalja stradanja nekih drugih porodica. Cilj nam je da opomenemo javnost da ovakvi kvazi-lekari prolaze nekažnjeno svakodnevno.

Ovo se ne dešava drugima.

Ovo se može desiti svakome od nas.
Zarad Anđelkine troje dece koji je se neće ni sećati, PODELITE SA SVIMA OVE LINKOVE:

• Slučaj Anđelka Tasić (1977-2010) u emisiji "Patrola" TV B92 emitovanoj 06.06.2010.
• Izjava dr. Milene Jauković, pomoćnika direktora Urgentnog Centra Beograd objavljena u "Peščaniku" radija B92, 21.05.2010.
• Negotin - Lekarska greška TV FOX 28.05.2010.
• Negotin - Primedbe na rad ombudsmana, TV B92 26.06.2010. 
• Negotin, lekarski propusti - TV Pink, 09.10.2012.

Tek nakon Anđelkine smrti, u negotinskom zdravstvenom centru na odeljenju ginekologije uvedena je praksa obaveznog Papa-Nikolau testa kod trudnica.

Takođe, pružite nam podršku u sledećim FB grupama:

• STOP NESTRUČNIM I NESAVESNIM LEKARIMA
• LEKARSKE GREŠKE

Sa željom da se nikada više nigde nikome životi ne dele na Pre i Posle zbog nemara lekara, u ime moje porodice molim vas da ovo podelite sa svima.

Hvala.

Katarina Mitić

Negotin, 13.11.2012. godine

***

Anđelka je bila nastavnik likovne kulture, radila u osnovnoj školi u Salašu, đaci su je voleli. Bila je majka, pedagog, umetnik, stvaralac, bavila se pisanjem poezije, kreativac i dobra duša. Nije se radilo o nekoj neukoj ženi, koja godinama (ili nikada) nije bila na ginekološkom pregledu, pa da joj nađu odjednom "tako nešto strašno". U ovom provizorijumu od države, u kome je zdravstvo totalno birokratizovano i umalo dehumanizovano, izgleda je za očekivati da pacijenti znaju sve i sami traže dijagnostičke procedure.

Priča Katarine Mitić, tj. sudbina njene sestre Anđelke, nije izolovana i jedina. Kako u Negotinu, tako i u Srbiji. Ovo je zemlja u kojoj bez izabranog lekara nećete moći da overite zdravstvenu knjižicu, iako vam se redovno od plate odbija "doprinos za zdravstveno osiguranje". Nećete moći i zato što ćete u tzv. medicini rada obići pet lekara i svaki će vam od njih reći da "ne može da vas prihvati jer je ispunio kvotu". 

Lično poznajem veterinara koji ovako nešto nikada u životu ne bi izgovorio.

Zbog uspomene na one kojima lekari nisu pružili pomoć, već uskratili pravo na život.

U ime porodica, kojima je neko amputirao sreću.

Zarad lekara koji časno rade svoj posao, i srame se svojih "kolega".

Dosta.