Čudovište

Stvarno čudovište ima telo sačinjeno od straha i žudnje. To telo je podjednako i istovremeno - i odbojno i privlačno.

Stvarno čudovište najčešće biva prošlost maskirana u budućnost.

- Jeffrey J. Cohen

Rozendan

Sinoć su demokrate prolazeći pored našeg sedišta gađale kamenicama vrata i prozore. Ovaj lep i civilizovani i demokratski oblik političkih aktivnosti NATO izaslanika u Srbiji može da privuče nešto delikvenata, zapuštene adolescente, i izvesan broj osoba sa endokrinološkim tegobama, poneku ličnost sa isfrustriranom pozicijom u politici, na poslu, u braku. Oni koji su dali novac za izazivanje građanskog rata u Srbiji nisu znali da nije dovoljna samo finansijska investicija već i kadrovska, a njihovi kadrovi su slabi, imaju izraženu slabost prema istom polu i popularni su kao saveznici ubica svog naroda.

***

Zajebao se, mnogo se zajebao, svako ko je pomislio da je ovo tekst najnovijeg otvorenog pisma samom sebi koje je objavio Željko Mitrović - jer niije. Ovo je tekst saopštenja koje je tim medijskih "mozgova" JUL-a - uključivši i notornog DJ Žeksa, koji je tada bio i poslanik JUL - objavio 1999. godine povodom opozicionih demonstracija koje je organizovao tadašnji Savez za promene.

Naravno, solirao je taj i mimo redovnih aktivnosti pri JUL-u.

A i redovno "revidirao stav", shodno meteorološkim i gravitacionim gibanjima u srbistanskom političkom oboru. Nije ga uludo nazvao takvim kako ga je nazvao, još jedan od priložnika julovskog beščašća, rahmetli Aleksandar Tijanić:
"Željko Mitrović posle svake smene režima ugrađuje sebi novi himen."

"Ona preplašena pičkica od Đilasa, nema muda da sam dođe, već potura ovu seosku gluperdu i siledžijsku devojčicu od Boška Obradovića da maltretira žene u Gradskoj skupštini! Brate samo bez nervoze i dođite pred Pink, DJ Žeks vas čeka!"
Kako to, otkud sad ovo?!

- Ratko Božović Pink televizija je Aleksandar Vučić

- Ljubodrag Stojadinović: Pohod na Pink

- DJ Žeks montirao zvučnike na Pink i sa muzikom čeka demonstrante
- Željko Mitrović: Ako protestanti priđu Pinku prskaćemo ih cisternom sa govnima!

Željko Mitrović i njegov manjinski partner Aleksandar Vučić su budžet države Srbije pokrali za 18 miliona evra jednom transakcijom. Naime, Mitrović i TV Pink (koji drzavi Srbiji duguju preko 200 miliona na ime poreza) od te iste drzave su preko Vučićevog uticaja dobili 18 miliona evra. "Potraživanje dospeva u budućnosti"... da li je to njihova budućnost koju Vučić propagira? Nadamo se i verujemo da do takve budućnosti nece doći. Sada je jasno zašto se Mitrović toliko grčevito bori za diktatorsku vlast Vučića - da bi mogli i dalje da kradu i pljačkaju gradjane Srbije.
- Mitrović i Vučić opelješili državnu kasu za 18 miliona evra u jednom cugu!

Ostaću veran gospodinu Vučiću. Gospodinu velikim slovom. Svaku reč i pohvalu zaslužuje svakog dana. Čovek jasne vizije i velike hrabrosti. Pink nije na prodaju i naša uređivačka politika nastaviće da pruža podršku Vučiću i SNS-u sve dok oni postoje jer bolje Srbija nikada nije ni imala! 
- Željko Mitrović: Večno ću ostati veran gospodinu Vučiću

Bez ikakve dileme, Pink korporacija je najopasnija tvorevina u Republici Srbiji. Ako postoji pakao, izgleda bukvalno tako. Šteta koju je Pink korporacija nanela Srbiji i njenom stanovništvu doslovce je nemerljiva. Uzmite enciklopediju ljudske civilizacije, nasumično otvorite stranicu i videćete pojam koji je Pink ubio. Korporacija Pink jedini je subjekt u Srbiji koji može da se pohvali da svoj narod razume i prati bolje nego njegov predsednik. Vreme i tehnološki napredak učinili su sadističke potencijale te korporacije daleko monstruoznijim. Srbija jeste pakao.
- Srbija jeste pakao i Pink je njeno lice (ZTZ Media, 05.04.2019)

Vlast koristi svoje medije sa nacionalnom frekvencijom i tabloide, koji su ušli u novu fazu propagande, koja podrazumeva potpuni rascep slike i reči, odnosno stanje u kome se jednoj slici pripisuje značenje koje ona sama ne poseduje. Naprotiv, to značenje se imputira neprestanim ponavljanjem, vrlo često i uzvikivanjem iz studija, tako da gledalac nema vremena da u prizorima gužve dešifruje šta ta slika zaista posreduje, nego biva prinuđen da je poveže sa nasilnom retorikom koja se iz studija "prelepljuje" preko slike.
U ovome je Pink, kao centralno glasilo naprednjaka, otišao najdalje, jer je čitav informativno program ove televizije postao montaža - propagandna atrakcija. Najradikalniji oblici ovog tipa propagandne montaže emitovani su nakon pokušaja opozicije da u Skupštini grada preda svoje primedbe samozatajnom gradonačelniku Beograda Zoranu Radojičiću. Naprednjačko korišćenje "ženskog kordona" i montaža uživo iz studija televizija Pink i Studija B, doveli su do opšte pometnje kod gledalaca, pa čak ni najiskusniji poznavaoci televizijskog izveštavanja nisu bili sigurni šta se tu zaista događalo. Ovde je čak došlo i do sinhronizacije uzvikivanja na terenu i iz studija. Moglo bi se reći da je ovaj model vučićevske propagande otišao najdalje do sada.
Taj model medijske obmane javnosti ima svoje poreklo u Miloševićevoj ratnoj propagandi s tim da je izvršena nadgradnja i repetitivno ubrzanje, koje se opire čak i gebelsovskim postulatima. Naime, Gebels je savetovao da se propagandni sadržaj mora ponavljati, ali samo do granice kada bi krajnji učinak mogao proizvesti kontraefekat. Vučić, međutim, nastoji da probije ovu crvenu liniju i da vidi šta se događa kada se ode s onu stranu Gebelsa, odnosno kada se njegovi postulati o medijskoj manipulaciji podignu na viši nivo. Na domaćem terenu, praksa pokazuje da ovakva tehnologija manipulacije ima velikog učinka.
Nema sumnje da, kako se bliži 13. april, Vučić ovakvom propagandom mobiliše podršku javnosti za mogući nasilni odgovor vlasti na demonstracije, koje su u samom režimu proizvele visok stepen netolerancije.
- Saša Ilić: S onu stranu Gebelsa (Peščanik, 10.04.2019)

Zove me sestra iz Bosne sva usplahirena. Jel se to zaratilo u Beogradu?
Ja je pitam jel to gledaš pink, kaže da.
Ugasi ga pa će rat proći.

— Političar bez razloga (@SnobPolitical) April 4, 2019

Emilio Rodrigez, vlasnik kuće u Flugervilu (predgrađe Ostina, Teksas), svoj dom je prefarbao u drečavo roze boju, što je izazvalo negodovanje komšiluka. Na sve kritike on odgovara "Šta me briga o tome ko šta misli, to je moja omiljena boja." Kada je kuću kupio prošle godine, bila ke okrečena belo. Sada je sve pink - zidovi, krov, oluci, pa čak i dimnjak. Sve. "Prvo sam prebojio stražnju stranu kuće. Posle sam rešio da to uradim sa celom kućom." Lik toliko voli svoju omiljenu boju, da čak ima i pink tetovaže na grudima i vratu. Smatra da njegov dom sada konačno izgleda kao njegova kućica uz snova. Za CNN i lokalne medije je izjavio da se uopšte ne uzbuđuje zbog gunđanja komšiluka, jer je taj kraj izabrao upravo zbog toga što u njemu ne postoji nikakvo udruženje kućevlasnika (HOA) koje bi ga smaralo. "Ja volim svoju kuću upravo ovakva kakva je, i ne razumem što im se ne sviđa. Neka tuže, ako nemaju pametnija posla."
- "No HOA": Man makes entire house pink, says neighbors can’t do anything about it (WIS News, 06.03.2019)

Ofarbao kuću u pink, komšije pizde, njega zabole... javlja CNN.
Jbt, pa ovde je jedan idiot ofarbao celu zemlju u pink uz pomoć Pinka, i ukućani i komšiluk se žale, njega zabole... a CNN ni da zucne. I njih zabole.
Koja je pa razlika da li je neki američki zajebant okrečio kuću u pink, ili da li su ovdašnje budale pretvorili srbistanske palanke (od Beograda do poslednje vukojebine) u pink oranice i protivpešadijske rovove, isprali Srbistancima mozgove pink varikinom i omekšivačem pa onda pinkom opet uštirkali (tako se kali ovdašnja publika)? Nikakva. Baš kao što nije važno ni da li je ZMinistarka ispod standardnog pink šlema i još standardnije okrečene face obukla bundu od plave lisice ili pred kamere izašla gola. Gledaš, ali to što gledaš ne vidiš - ništa osim pink šlema. Jer ti je tako Pink rekao, i tačka.

Željku Mitroviću namera nikada nije bila da Pink bude sredstvo informisanja, već dezinformisanja. Sluđivanja. Kreiranja poželjne (pinkičaste) stvarnosti koja je realna taman koliko i ova nova varijanta stare parole "Trst je naš". U TV Bastilji je informisanje uvek bilo glavni zatočenik, boje tu služe samo za kamuflažu - RTS, Pink, Hepi... svejedno. Svakako da problem nije u postojanje TV Pink, već u finansiranju njihovog laganja od strane države. Njih građani plaćaju iz druge ruke, dok RTS finansiraju iz prve.
To se lako rešava ukidanjem RTS pretplate i bilo kakvog vida finansiranja od strane države, pa neka i jedni i drugi i treći i... žive od reklama i pretplate samo onih koji žele da ih gledaju. Baš da vidim da li bi se onda toliko zajebavali, kako to sada rade.
Ovako, kako je danas, javni servis ne služi ničemu i kao takav je potpuno nepotreban. Obesmišljen. Baš kao što je nacionalna frekvenca, dodeljena raznoraznim "pinkformerima", čisto i nepatvoreno zlo.

Iz priloženog se da videti da je svoje "dobre usluge" ponudio svakoj vlasti, i bio prihvaćen.
I opet će.
Ako ništa drugo, za kraj evo jedne izjave iz 2010, iz koje se jasno vidi da je i sam vlasnik Pink-trovačnice takođe navučen na sopstvenu "medicinu" i da se od njega zaista ništa drugo ne može očekivati:

Šlag na rozentortu:

Željko Mitrović pre nekoliko dana, kao odgovor na nedolazak predstavnika opozicije na protest ispred zgrade te medijske kuće, najavio je da će on pokrenuti turneju pod sloganom "Stop nasilju, samo ljubav", u okviru koje će "u stopu pratiti"“ demonstrante i puštati im muziku sa posebnih kamiona sa ozvučenjem velike snage. "Uz poštovanje svih propisa, uputili smo zahtev MUP-u za organizaciju dogadjaja STOP VIOLENCE, JUST LOVE! Izabrali smo lokaciju ispred Skupštine grada, da ne bi bilo da krademo goste! Pobednik je onaj ko skupi više ljudi, mi ne dovozimo nikoga, nudimo samo ljubav umesto nasilja!", napisao je Željko Mitrović na Tviteru.
"Policijska uprava za grad Beograd u skladu sa zakonom donela je zaključak o odbacivanju prijave skupa pod nazivom Stop nasilju,samo ljubav, podnete od strane Željka Mitrovića, kao neblagovremene i neusklađene sa odredbama Zakona o javnom okupljanju" , navodi se u MUP- u.
- Policija zabranila skup Željka Mitrovića najavljen za subotu jer ga nije prijavio na vreme

***

"U siledžijstvu nema nikakve zabave, okrutno je i užasno raditi nekome tako nešto. Ukoliko vas neko maltretira, to nije vaša krivica. Nikada, niko, ne zaslužuje da bude maltretiran."
- Rejni Rodrigez (ne zna se da li je u srodstvu sa onim pink-molerom iz Teksasa)

Rozendan je međunarodni dan posvećen borbi protiv siledžijstva, diskriminacije, homofobije, transofobije i transmizoginije. Toga dana, oni koji ga obeležavaju, svoje aktivnosti dopunjuju nošenjem pink garderobe. Pokrenuta u jednoj kanadskoj školi, ova kampanja je danas poprimila međunarodne razmere. Stati u odbranu nekoga ko je seksualno (ili bilo kako) drugačiji, stvar je aktivizma koji traje 365 dana godišnje. Ne samo zbog njih, već zbog svih.
- Today (10th April 2019) is... Day of Pink (Days of the Year)

obojite Bojana

Nemam pojma zašto je baš druga sreda u aprilu izabrana za Rozendan, ali roze Vesić, još roziji Mitrović i najroziji Vučić će svakako već naći neko "fašističko" objašnjenje koje ima veze sa srbistanskom opozicijom. Ako se neko pita 'šta bre veze ima taj roze-dan sa ovim Pink idiotima i Vučićevim kradikalima', odgovor je poražavajući:
Sve su nas premalali u pink da bi mogli da nas maltretiraju.
Ili rade nešto još gore.
Zato što su oni Pink iznutra.
Pizde.
Uostalom, pogledajte Bojana.

AVriola vera

Licemerno đubre je danas sa bolesne dece prešlo na ljude koji se hrane po kontejnerima za smeće. Obilazi narodne kuhinje, slika se i ždere obroke nekome kome je, za razliku od njega, to jedina šansa da toga dana pojede stvarnu hranu. Veli, u porastu je broj gojazne a ne gladne dece (ne reče ništa za decu sa hematoonkologije). Veli i to da Srbija nema problema sa prezaduženošću, baš kao što nema problem sa gladnima već sa debelima. Jer "nikada nismo zadovoljni".

Jer smeće je neupotrebljeni/neupotrebivi otpad, a đubre je karakterna osobina.

Epidemija AVriola vere besni svom snagom.

"pa šteta bi bila da se ne pojedu tolike paštete"

Babić, Gojkovićka, Palma, Dačić, Mihajlovićka, Šešelj, Radeta, Mrka, Đukić-Dejanovićka, Ružić, Tabakovićka, Bizon, sisati Šizoje i nepregledni buljuci ostalih podgojenih parazita u većini nad gladnima - 👍 like this.

Karika koja ne nedostaje

Evolucija je silna stvar, kad-tad izbije na površinu močvare samoobmanjivanja.

Danas je konačno dokazano postojanje karike koja nedostaje u devolucionom nizu razvoja od čovekolikog majmuna do čovekolikog... nečega koji istovremeno predstavlja i naredni korak daljeg naprednjačenja srBske sorte.

Naravno, osim ukoliko se ta sorta ne urazumi i odraste.

missing Link vs. missing Pink

U stvari, ova karika nam ne nedostaje - ona uopšte nije potrebna, baš kao ni slepo crevo. Oba su rudimenti, ostaci & otpaci nekih davnih vremena, od kojih možemo samo da imamo štete. Ako se upale.

To se vadi, odmah po rođenju, i više nemaš brige.

Srbija nema more

"Ukoliko sve postojeće mašine i svo znanje koje posedujemo bacimo na neku deponiju ili potopimo u more, ljudski rod će izumreti u roku od šest meseci. Ukoliko to isto uradimo sa svim političarima širom sveta, čovečanstvu će krenuti nabolje."

- Bakminster Fuler

Dakle, apokaliptična banda iz devedesetih koja ponovo jaše, očigledno da nije bacila ni mašine ni znanje, inače bi sve bilo gotovo još sredinom 1990. Ne bi bilo ni prvih višestranačkih izbora, pa potonjeg 9. marta, DEPOSa, DEMOSa, Zajedno, 96/97, Saveza za promene, DOSa, 5. oktobra i svih ostalih neprijatnosti koje različitosti donose.

Verovatno su sada to konačno ukapirali i zapeli svom snagom da prvo unište znanje, jer bez znanja i mašine postaju neupotrebljive. A i šta će ta sokoćala bilo kome u ovom gulagu, kad su im još onomad lokomotive plašile krave a banda "izobražena, cincarska, europejska i nemačkarska" kvarila biznis.

Kada se student Nikola Pašić od Obrenovića žicao za pare, tražeći još i još i još, kako bi "izučio mostogradnju kod Nemaca, Francuza i naročito Engleza... jer su oni najbolji" garantovano je još tada na umu imao svoju potonju (o)poruku "Učite decu svoje dece da ne veruju Englezima", ili Narodni odisaj javnih egzekucija političkih protivnika, ili brojanje ruskih šuški pre provale u Aleksandrovu spavaću sobu, ili solunsku trgovinu glavom pobratima Apisa zarad spasa sopstvene guzice, ili... ovo danas, što rade njegovi verni baštinici, zajedno sa službenim naslednicima Crne ruke. Nameračili su se na svu pamet koja je ovde preostala - to naročito.

Najgore je što u tome već godinama unazad imaju podršku ostalih politikanata sa posebnim potrebama.

Kad pročitamo Fulerovu izreku, stvari postaju daleko jasnije zašto Srbija nema normalnih deponija, niti ima more.

Zašto je sve manje pameti i sve više apsolutnog neznanja.

E baš zato.

Ovo je Srbija 21.08.2012.

Ne gori London, ni Babylon niti Raspotočje - u pitanju je negotinska deponija.
Opet.

Već tri dana plamen ponovo divlja po Radujevačkom putu, na nekim mestima čak izbijaju stubovi dima i gasova nalik gejzirima tople vode u Jeloustonu, što samo pokazuje koliko je visoka temperatura ispod sloja smeća i zemlje koji tamo tinja. Večeras je smrad sumpora toliko jak da polako ali sigurno postaje neizdržljivo, štipa za oči i guši. Da ne spominjem spoljašnjih +30°C u 22h...

Ovakva slika se ponavlja svakog jutra, otkad stoka "samopotpaljuje" deponiju, i to godinama unazad.

16.07.2009 - Vutrogasci. Koordinisana saradnja nadležne opštinske službe za zbunjivanje građana i protivpožarnih policiota, naravno, rezultirala je ovako debilno sročenim saopštenjem i pozivom agropiromanima da se uzdrže od paljenja njiva, privatnih gajeva i košnica. Ovakvi ne da ne gase, već još više raspiruju paljevine.
26.07.2009 - Otisak Nedelje #5. Kao i obično, deponija gori a ciglana saučestvuje.

27.09.2009 - Otisak Nedelje #5. Opet, tj. o5. Kumu je izgorela kesa i posle Mokranjčevih dana iako teorija zavere kaže da deponija obavezno gori od petka uveče do ponedeljka ujutru, a naročito pred spomenuti muzički festival. Opština daje ladno fuckoff JKP projektu za izradu bušotine iz koje bi se deponija zalevala i hladila vodom i tako makar pokušalo da spreči "samozapaljivanje" smeća.

Tokom 2010. godine nije bilo većih paljevina jer je leto bilo uglavnom vodnjikavo, sa malim brojem vrelih dana. Plus, zna se - kada pada kiša teže gore gume.

23.06.2011 - Jedan mnogo zagušljiv post. Toliko je zagušljiv da u Palanci i dalje ne može da se diše. Ne zna se šta je smrdljivije: ponovo potpaljena deponija ili paljevina koja se nikako ne gasi u lokalnoj vlasti. Pojavila se teorija po kojoj požar prave neki romi koji pale bačene automobilske gume kako bi iz njih vadili žicu i prodavali je po Bugarskoj. Niko ne kaže kako to prenose preko granice.

23.06.2011 - Hirošima-Negotin. Video snimak na YouTube, obilazak mesta odakle je krenuo požar. Lepo se vidi da su bačene gume netaknute a da vatra tinja na sasvim drugom kraju deponije. Šta je onda u pitanju, ili bolje reći - ko?

16. avgust 2011.

Tačno godinu dana kasnije, ponovo ista slika u Negotinu. Ujutru i uveče, kada padne temperatura vazduha, sav dim se slegne i polegne po ulicama pa vi onda izvolite izađite u večernju šetnju ili krenite na posao. Noćno otvaranje prozora slobodno možete da sanjate, ukoliko budete mogli da spavate u zagušljivim sobama sa zatvorenim prozorima. Tokom dana topao vazduh podigne dim, ali tada krene i paljevina na deponiji.

Već četvrtu godinu zaredom pišem o ovoj nesreći i ništa se ne preduzima da se to već jednom sanira. JKP Badnjevo poseduje projekt preseljenja ovog smetlišta na lokaciju van grada, ali meštani sela Kobišnica prigovaraju da će im gradska deponija biti bukvalno pod nosem. Imovinsko-pravne odnose oko zemljišta i pare za realizaciju preseljenja da ne pominjem. 

Ovih dana ponovo je aktivirana priča oko bušotina za vodu kojom bi se gasila paljevina po deponiji. De sad da vidim ko će da blokira ideju, mada opet sve zavisi od opštinske vlasti - da 'beoca!
U celom ovom cirkusu, u koji su (da se ne zajebavamo) umešani ama baš svi nadležni i nenadležni (od komunalaca, preko vatrogasaca i policije, opštinske vlasti i ekologa, pa do samih građana i piromana), nikome nije palo na pamet da uradi analize kvaliteta vazduha i napravi uporednu studiju zagađenja i povećanja bolesti disajnih organa. Kao da negotincima nije dosta močvarnih isparenja kojih i dalje ima jer je poslednjih godina nešto porastao nivo podzemnih voda, nego im je sada serviran i kiseli dim, mešavina ugljenikovih i sumpornih oksida koji su vrlo otrovni u većim koncentracijama. Da li treba dočekati te cifre pa da neko konačno mrdne dupe i reaguje?
Ne radi se ovde samo o nereagovanju i neradu, već i o sabotiranju onih koji bi nešto da urade. Ljudi koji su umislili da su lokalna vlast međusobno potpliću jedni druge da ne bi slučajno neko od njih istrčao sa nekim konkretnim rezultatom, okoristio se time i sebi podigao "rejting". U tome posebno prednjače pomahnitale frakcije lokalne Demokratske Stranke koje više i ne kriju od javnosti svoje unutarnje sukobe, po ulici prete hapšenjem jedni drugima, trećima, četvrtima...

Jedan od žutih foteljaša ovih dana se čudom čudi "kako to da deponija gori uvek pred Mokranjčeve dane" (koji se održavaju sredinom Septembra)?! Čovek je očigledno pao direkt sa Marsa u lokalnu samoupravu, jer samo takav mozak ne zna za ovdašnji običaj agropiromana, tzv. seljaka, da pale ritualne lomače po njivama u slavu boga Dima i Vatre. Jbg, ne postoji predmet "Osnovi strnjike" na studijama agroekonomije...

Jednostavno, ovim gradom vlada neverovatan buljuk nerazumnih nesposobnjakovića, od kojih su gori samo oni presposobnjakovići pre njih a posebno deo koji bi ponovo da jaše. Da, naravno da mislim na SNS koji su bili koalicioni deo onih prethodnih, a sada bi opet da budu potonji. Naravno, koalicioni, da ne zaboravim.

Kako se nezvanično priča, uzrok aktuelnog potpaljivanja deponije leži u plamenu na obližnjoj njivi. Takođe nezvanično, vutrogasci su došli da to ugase ali nisu hteli da uđu i na deponiju. Na poziv dežurnog odgovorili su da ih "zabole qrc za njegovu deponiju". Posle lančane nuklearne reakcije na višim instancama, vratili su se da zaliju malo i taj đubrovrt, čisto da ućutkaju bundžije. Ala su ga zalili, svaka im čast.

Koliko god to glupo ili smešno nekome bilo, postoji jedna stvar koja malo golica maštu a tiče se kako odnosa unutar lokalnih žutaća tako i sledstvenih posledica po funkcionisanje lokalne vlasti i njoj podređenih preduzeća i službi. Elem, svi ključni akteri tog đurđevdanskog džapanja su ovako ili onako poreklom iz sela Jabukovac. Predsednici, direktori, načelnici, inspektori, šefovi, nadzornici... svi listom jabukovčani. Dobro, i abronoše - kud njih da zaboravim.
Jabukovac je nekada bio sresko mesto, opština, imao je četničku komandu i rudnik kamenog uglja. Sada ima lovce, posebno one na partijske knjižice i fotelje.
Jabukovac se na vlaškom zove Jakubov'c.

Zbog tog rudnika, postojala je posebna vatrogasna jedinica u Jabukovcu. Nekada je i Negotin imao svoju, sve dok nedavno nije ukinuta (makar to bilo na papiru, ali jeste tako). E zato je Jabukovac tu da pripomogne i okači svoju tablu na zgradu Vatrogasnog doma u Negotinu.
Da se zna kad je Jakubovac vladao Vlašingtonom - kakav bre crni Dušmanovac, Praškovo em Sanmarinovac! A to, ko će plati ono pivo što popismo pred Zadrugu i oko čega se pobismo, šta vas briga! To je samo naša stvar, jakubovačka.

Ši tačka.

***

Narodna poslovica kaže da je "majstor dobar svuda osim u svom selu". Majstori su došli u grad ali je selo pošlo za/u njima pa su tako svi nastavili po starom. Majstora ima raznih, ali selo je selo čak i u gradu.

Dakle, šta sad s tim i dokle?

Do septembarske sednice SO Negotin ili do Mokranjčevih dana? Nebitno, neko će do tada morati da propeva hteo to ili ne. Kako god na kraju bilo, publiku će činiti oni koji prežive gasnu komoru zvanu Negotin. Ovde se više ne zna šta je opasnije po građane - sumporni dim sa deponije ili dim iz Opštine koji miriše na mućkove i pokvarena jaja, naravno - žuta.

O žutim dimovima nekom drugom prilikom.

Jedan mnogo zagušljiv post

Stvarno, ko o čemu a ja malo-malo o smradovima i đubretu.

Negotinska deponija, koja to inače nije, gori još od nedelje. Elemdaklem - opet gori đubrište. Do sada se niko nije pretrgo od brige sve dok je vetar nosio ovaj užasan dim ka Samarinovcu i Miloševu. E zato je od jutros prcbato, smrad je krenuo ka jugozapadu i konačno došao do nozdrva spodoba koje se odazivaju i na ime "Negotinci".
Pre neki dan je podivljala banda gancibugaraških reciklatora posle više od godinu dana mirne krajine ponovo potpalila gume na đubrištu da bi vadili one žice koje se u njima nalaze. Sakupljanje sekundarnih sirovina, kako to neki zovu. Pulmocid, plućno satiranje, kako bi to trebalo zvati.
Taman su Negotinci pomislili kako su se konačno otarasili trovanja nastalog sagorevanjem tresetišta po obodu grada (kad već ne mogu političara), a ono gle čuda - svi smo zaboravili na milo&drago nam đubrište!
E jbg...
Biće posla za dr. Jasminu, sve mi se čini.
Ako niste iz Negotina a nameračili ste se da ovde dođete, bolje nemojte - do daljeg. Nekom ostane srce u San Francisku, a nekome parče plućnog krila u Negotinu.

sreda 22.06.2011. 19:50

četvrtak 23.06.2011. 06:30

Prepodne je smrad prešao granicu trpeljivosti. Kako to obično i biva kada su smradovi u pitanju. Komunalci ovaj problem ne mogu nikako da reše sa par svojih radnika, bez pomoći protivpožarne policije, kako se danas vatrogasci zovu. Ne znam da li im je opisom poslova na radnom mestu predviđeno da legitimišu i ispendreče svaki požar ukoliko remeti javni red i mir, ali povremeno grebatorski a ponekad i ignorantski stav kada ih pozovete da intervenišu nikako se ne uklapa u imidž koji bi hteli da imaju. Njujorški vatrogasci su posle 9/11 stekli status heroja, a ovi naši se ponašaju kao da su heroji po definiciji - ne mogu da dođu da makar pokušaju sa gašenjem zapaljenog đubrišta jer gase žito... Citiram jednog od nadležnih za nešto.

Ni sam centar grada izjutra nije bio pošteđen smrada, pa tako ni Zelena pijaca. Ono preko zida je Predškolska ustanova "Pčelica", negotinsko Zabavište. Tek da se zna šta je šta na slici.
U toku dana vođene su razne konsultacije šta uraditi sa ovom nesrećom. Zaključak je da kada vam se zapali kuća, slobodno treba pozvati komunalce a ne vatrogasce, još nam samo ta delatnost fali u firmi. To što je zatrpavanje smeća zemljom i peskom beskorisno jer požar tinja ispod, plus onaj razdrkani buldozer iz koga ispadaju delovi kada se vozi, nije bilo dovoljno nijednoj dosadašnjoj lokalnoj vlasti, pa ni ovoj naravno, da makar pomisli kako bi trebalo pomoći komunalcima da se ova sramota više ne ponavlja iz godine u godinu. I ne samo sramota, već otvoreni atak na zdravlje građana i biračkog tela. Važno je da niko ne potpaljuje đubre svake četvrte godine, a za ostalo vreme zabole nas levi ćošak. Đubre ne sme nikako da štrajkuje, to sprečiti po svaku cenu inače pada vlast. Zna se šta se dešava kada neko potpali đubre. Gadno smrdi, plus guši.
Nekada su rudari u okna sa sobom nosili kanarince koji na vreme osete zapaljivi metan. Pošto je Negotin očigledno površinski kop, gde se najviše dubinski kopa i rije po tuđim biografijama i genotipu, koriste se najčešće čuvene ptice-serice ali i džukele kojih su prepune ulice. Šinteri stižu noćas iz Kragujevca, kerove vataju u petak tokom dana.

Jebala ih politika i onaj ko ih prevari da se to tako zove.

No, kako god bilo, učinilo se da se situacija u toku dana popravlja i količina dima u vazduhu smanjuje. Oće, domojega, što reče jedan od komunalaca.

četvrtak 23.06.2011. 20:40

U sredu uveče vetar je duvao ka zapadu i nosio smrad ka Samarinovcu, Miloševu i Dušanovcu. U četvrtak prepodne ka jugu, i prekrio je ceo grad. Uveče se okrenuo na istok, prema Srbovu. Ostaje još da produva malo i severno, prema Prahovu i Dušanovcu pa da ugođaj bude ceo. Ruža vetrova se u Negotinu zove Ruža smradova.
Večeras se posebno oseća karakterističan kiseli smrad koji štipa za grlo i oči. Podeća malo i na sumpor. Opet gume, izgleda. Kao što negde već rekoh, prosto mi dođe da odem u borski rudnik da se nadišem svežega zraka. Dao bog, nisu se tamo ni pretrgli od rada, s obzirom da Dinkić partijski ulaže pare svih građana Srbije u jame bez dna. I u veš-mašine za pranje biografija.

Dakle, dok vatrogasci zalevaju žito, panduracija vata kradljivce cveća a komunalci se bave politikom, šte preostaje običnom građaninu pokornom da uradi u svemu ovome? Da stavi plinsku obrazinu M82, aspirator za H1N1, štipaljku za nos, crn povez preko očiju? Ili govnjivu motku u ruke?
Hm, ministar ekologije Dulić bio je u Negotinu pre neki dan. A šta ako se vrati? Bogumi, nekima ne bi bilo veselo u toj varijanti...

***

Dosadan sam pomalo s tim đubrište, đubre, đubrad i slično, zar ne? Jbg, pojam "deponija" je u našem slučaju neadekvatan, jer to mesto ne odgovara standardima i propisima da bi se moglo nazvati deponijom. Zbog toga ni ekoinspektori ne reaguju, ubolo ih ko kec na banku.
Pa, ima li rešenja za izlaz iz ove sumanute situacije?
Možda.
Još 2009. godine ponudio sam opštini u ime JKP projekat (gle, pa i ja radim tamo nešto pored povremenih sindikalnih otkrovenja) kojim bi se makar malo predupredilo samozapaljivanje smeća na đubrištu, plus odradili i neki drugi poslovi kojima bi se poboljšao kvalitet pružanja komunalnih usluga.

Evo teksta detaljnog opisa tog projekta (koji i dalje sakuplja prašinu po Komunalu), u celini:

IZRADA PROJEKTNO-TEHNIČKE DOKUMENTACIJE ZA IZGRADNJU POSTROJENJA ZA EKSPLOATACIJU TEHNIČKE VODE NA LOKACIJI GRADSKE DEPONIJE U NEGOTINU

1. Pozadina i kontekst (obrazloženje)

Karakteristike i posebnosti opštine Negotin:

- Negotin leži na nekadašnjem močvarnom tlu zbog čega je izražena pojava podzemnih voda, na dubino od 2 do 15m.

- Podzemne vode predstavljaju prirodni resurs na kome se bazira realizacija ovog projekta. Zbog slabo razvijene vodovodne mreže izvan teritorije grada Negotina (tj. po okolnim selima u Opštini) domaćinstva koriste vodu iz bunara za piće i spremanje hrane, što upućuje na zaključak da je realizacija navedenog projekta moguća.

Specifični problemi i nedostaci koje treba da otkloni Projekat:

- Postojeća gradska deponija (smetlište) ne ispunjava više standarda za dobijanje statusa deponije, zbog čega je planirano njeno zatvaranje (po projektu „Plan sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije smeća u Negotinu“). Ova lokacija se i dalje koristi za odlaganje otpada zbog toga što još uvek nije krenula sa radom Regionalna deponija na teritoriji opštine Zaječar (Halovo2). Zbog nemogućnosti kvalitetne kontrole odlaganja otpada, dolazi do čestog samozapaljivanja smeća što uzrokuje stvaranje štetnih gasova koji se nekontrolisano emituju u atmosferu i šire na stambene delove grada Negotina.

- Lokacija na kojoj se nalazi deponija (smetlište) nalazi se na pravcu širenja industrijske i stambene zone grada Negotina, što dodatno komplikuje ovu situaciju.

- Realizacijom Projekta dobili bi smo tehničku vodu koja bi bila korišćena za interventno gašenje požara na deponiji (čest je problem nemogućnosti intervenisanja od strane vatrogasnih službi zbog prezauzetosti, naročito u letnjem periodu), kao i za preventivno sprečavanje samozapaljivanja smeća kvašenjem tehničkom vodom. Po zatvaranju, tehnička voda biće korišćena za proces rekultivacije deponije (smetlišta), kao i u ostale svrhe (npr. za zalivanje zelenih površina, pranje ulica, kontejnera, vozila gradske čistoće itd).

- Pored ekološkog, cilj upotrebe tehničke vode je i smanjenje rasipanja vode za piće, jer se trenutno ista koristi za navedene svrhe.

Primenjivost na već postojeće ili planirane inicijative i projekte:

- Projekat pokriva aktivnosti predviđene u okviru „Plana za upravljanje otpadom u opštini Negotin“, kao i realizaciju projekta „Plan sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije smeća u Negotinu“.

Procenjena vrednost izrade Projekta i radova koji će biti isplanirani Projektom:

- Realizacija ovog Projekta (izrada projektne dokumentacije) procenjena je na 5000€, od čega je sam projekat 4000€, a potrebne dozvole i takse (republičke, opštinske itd) 1000€.

- Procenjena vrednost radova na realizaciji Projekta iznosi 50.000€.

2. Ciljevi Projekta

Opšti ciljevi Projekta:

- Unapređenje efikasnog upravljanja otpadom, u skladu sa „Planom za upravljanje otpadom u opštini Negotin“.

- Unapređenje zaštite životne sredine, sprečavanjem zagađenja vazduha.

- Povećanje efikasnosti utroška vode za piće.

Posebni ciljevi Projekta:

- Izrada idejnog projekta „Izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za eksploataciju tehničke vode na lokaciji gradske deponije u Negotinu“.

- Izrada glavnog projekta sa tehničkom kontrolom.

- Sprovođenje tenderske procedure za izradu projektne dokumentacije.

Rezultati realizacije radova koji će biti isplanirani Projektom:

- Smanjenje troškova održavanja sadašnje deponije (smetlišta).

- Smanjenje zapremine otpada koji pokriva površinu tla na deponiji (smetlištu).

- Sprečavanje nastanka štetnih gasova (CO₂, SO₂, NO₂) koji u Negotinu, obzirom na geografski položaj i konfiguraciju terena, mogu izazvati efekat staklene bašte na mikro (lokalnom) nivou.

- Smanjenje nenamenskog utroška vode za piće.

3. Glavni korisnici

- Građani Negotina i okolnih sela u najbližem okruženju (Samarinovac, Prahovo, Radujevac i Srbovo)

- Životna sredina – biljni, a pre svega životinjski svet (očuvanje prirodnih staništa njihovom zaštitom, realizacijom Projekta)

***

Predočene cifre nemojte uzimati zdravo za gotovo kao takve, ali činjenica je da je ovaj projekat ocenjen povoljno od strane domaćih konsultanata koji rade za nemački institut GTZ. To nije bilo dovoljno tadašnjoj bećarskoj ali i potonjoj privremenoj vlasti da shvate važnost rešavanja ovog problema - bilo je preče da obezbede guzice grebanjem za pare za kotao za grejanje u zgradi Opštine. Inače, tom prilikom nije prošao ni podjednako važan i daleko skuplji projekat sređivanja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (podnosilac takođe JKP) kao ni projekat pravljenja betonskih boksova u kojima bi bili smešteni kontejneri za smeće (podnosilac Eko-fond, koji više ne postoji).
Lepo, ali problem i dalje nije rešen, možemo se sada praviti pametni do mile volje i kititi tuđim perjem. Ili podjebavati na konto pameti one koji je činjenično imaju - za razliku od nekih... drugova.

Dakle, ima li zaključka celoj ovoj priči? Mislim da ima, kao i to da bi čak sve moglo da ima i povoljan ishod. Potrebno je jedino da opštinari, inspektori, policioti i protivpožarna panduracija, komunalci, ekoudruženja građana i ama baš svaki stanovnik ove Opštine uradi svoj deo posla i ne ometa druge.

p.s.
Esej prof dr sci Jovana Marića i dalje ostaje nezaobilazno štivo za ove vrele dane.
Duško Radović je lepo ovo predvideo i napisao kako mesta u gradu nema i za nas i za đubre. Neko će morati da ode.
ehm...