Veliki Brat nas posmatra 70 godina - 2. deo

Kafka, Orvel, Haksli: Država nadzora u literaturi

Mnogo godina pre nego što je Edvard Snouden objavio to što je objavio, bilo je poređenja između ovlašćenja američke bezbednosne agencije NSA (i Države nadzora uopšte) i distopijskog klasika "1984" Džordža Orvela. Nakon Snoudenovih objava iz 2013, zamisao da nas država neprekidno posmatra, analizira i prikuplja ogroman broj raznih podataka o svakome od nas u bilo kom trenu, pretvorila se od sumorne vizije distopijske budućnosti u zabrinjavajuću istinu o stvarnosti u kojoj trenutno živimo.
Orvel opisuje naizgled sveopšti uvid koji Policija misli ima, u jednom naročito bitnom pasusu:

• Bilo je čak moguće da oni nadgledaju svakoga sve vreme. U svakom slučaju, uvek su mogli da se povežu na vaš kanal kad god to požele. Morali ste da živite - živeli ste, iz navike koja je prerasla u instinkt - u pretpostavci da oni čuju svaki zvuk koji napravite i, osim u mraku, proučavaju svaki pokret koji učinite.

Orvelova vizija predstavlja svet u kome niko nije slobodan da uživa u pravu na slobodu i privatnost, svi su ujedinjeni pod svevidećim okom Velikog Brata i Policije misli. Jedna od najistaknutijih tačaka, koja izdvaja ovo delo od ostalih autora sumornih svetova (poput Kafke i Hakslija), predstavlja činjenica da su u orvelijanskom društvu svi ljudi svesni nesreće u kojoj žive, a da je problem u tome što oni ne smatraju da imaju snage da se protiv toga bore. Niko ne želi da se zameri Partiji, osim glavnog junaka Vinstona i njegove male grupe pobunjenika, zato što se svaki otpor smatra uzaludnim.

Postoji suptilna razlika između Orvelove vizije i nadrealnih i grozomornih svetova iz Kafkinih dela. Neki kritičari smatraju da su današnja ovlašćenja bezbednosnih agencija više kafkijanska nego orvelijanska. Šta, zapravo, podrazumeva pojam "kafkijanski"? Taj izraz se često koristi da opiše situaciju koju karakteriše besmislena, dezorijentišuća, često i preteća kompleksnost.
Međutim, Frederik Karl, autor opsežne kritičke biografije Franca Kafke, veruje da stvari zapravo stoje kompleksnije nego što se to obično smatra.

• "Šta je to kafkijanski?" upitao se on u intervjuu za Njujork Tajms 1991. "To je kada uđete u nadrealni svet u kome svi vaši kontrolni obrasci, svi vaši planovi, kompletan način na koji ste konfigurisali svoje ponašanje, krene da se raspada u sitne komadiće, kada se suočite sa silom koja ne funkcioniše na način na koji vi doživljavate svet... Vi ne odustanete, ne legnete dole i ne umrete. Ono što uradite je borba protiv toga svim sredstvima kojima raspolažete, bilo čime što dohvatite. Ali, naravno, nemate nikakvih šansi da se izvučete. E, to je kafkijanski."

Iz ovog daleko prikladnijeg opisa možemo videti kako aktivnosti Države nadzora naizgled ispunjavaju sve ono što je neophodno da postanemo zarobljenici jednog kafkijanskog sveta. Ne znamo ko je glavni kontrolor, čini se kao da nemamo mogućnost izbora. Ne znamo ko je odgovoran, pa stoga i sama odgovornost postaje besmislena. Jedino nam preostaje da uradimo sve što možemo protiv takvog sistema, ali na kraju sve može postati beznadežno.

U slučaju Edvarda Snoudena možemo povući snažnu paralelu sa Kafkinim najpoznatijim romanom "Proces", u kome glavni lik Jozef K. (iako u potrazi za istinom) biva osuđen za neimenovani zločin, od strane neimenovanog suda, pred naizgled beskonačnim nizom advokata i sudija koji rade u tajnosti. Svi njegovi postupci i čitav njegov život postaju deo suđenja, procesa, bez obzira da li on o tome nešto zna ili ne. Ovde paralela između "Procesa" i tajnih FISA sudova, koje američka vlada koristi da progura određene zakone - postaje sve očiglednija.
Fridrih Karl ide još dalje, tvrdeći da su kod Kafke vreme i prostor preuređeni tako da:

• "mogu raditi i za i protiv glavnog junaka; užas takvog sveta je u tome što čovek nikada ne zna šta se stvarno dešava, ili kada... eto kafkijanskog u Kafkinom svetu: ta upornost da se otkrije ono što ne može biti okriveno, da se vrati ono što ne može biti vraćeno."

Čini se da su sličnosti između Kafke i Orvela u odnosu na Državu nadzora fokusirane na borbu protiv sile koja je prevelika i previše moćna da bi pojedinac mogao s njom da izađe na kraj ili na nju utiče. Međutim, slučaj "Snouden protiv svevidećeg oka NSA" pokazuje da nade ima za većinu ljudi koji su sada postali svesni nezakonitih radnji bezbednosnih agencija poput američke NSA i britanske GCHQ. Problem koji narasta, i predstavlja najveću opasnost po samog Snoudena, leži u tome da će objave - u kojima je on razotkrio korumpirani sistem moći koji kontroliše naše živote - biti gurnute pod tepih. Jakob Apelbaum, aktivista u borbi za pravo na privatnost, tvrdi u dokumentarcu "Građanin4" (Citizenfour) da jedan od najvećih problema sa kojima se suočava njegova generacija leži u defetističkom mentalitetu ljudi, koji se radije prepuštaju stavu "znam da me Vlada špijunira" ili ih čak uopšte nije briga - jer "nemaju šta da kriju".
To nas dovodi do poređenja sa još jednim klasikom distopije - Hakslijevim "Vrlim novim svetom".

U svom pismu Orvelu, povodom objavljivanja "1984", Haksli kaže:

• "Pitanje je da li je zaista realna i moguća beskonačna politika čizmom-po-licu. Lično, verujem da će vladajuća oligarhija naći manje naporne i rasipničke načine vladanja i zadovoljenja sopstvene žudnje za moći, i ti će načini biti nalik onima koje sam opisao u Vrlom novom svetu." 

Hakslijeva muka, i Snoudenova, nije u tome da će ljudi biti naterani na prinudnu saradnju sa "vladajućom manjinom", već da oni neće biti svesni svoje pokornosti, ili će čak biti srećni da to prihvate.
Haksli nastavlja:

• "Žudnja za moći može podjednako biti u potpunosti zadovoljena sugerisanjem ljudima da vole svoju pokornost kao i uterivanjem iste uz pomoć biča i batina. Drugim rečima, čini mi se da je sudbina užasa 1984 predodređena mutiranjem u užas sveta koji ima daleko više sičnosti sa onim koji sam opisao u Vrlom novom svetu."

Utisak je da Haksli smatra kako je daleko lakše držati ljude podalje od neslaganja sa određenom strukturom moći ukoliko ih ubedite da poveruju kako u tome nema ničeg lošeg. Slobodna ljubav, moćna droga Soma i mnoge druge tehnike "Vrlog novog sveta", primenjuju se kako bi ljudi "voleli svoju pokornost". Danas postoje brojne slična sredstva koja služe postizanju istog cilja - od prekomerne upotrebe lekova za mentalne poremećaje do preteranog oslanjanja na tehniku zarad trenutne dostupnosti ali po cenu gubitka privatnosti.

Da zaključimo: dovoljno je zabrinjavajuće to što je svaki od ova tri velikana književnosti zamislio svoj svet koji objedinjuje određene fragmente ovog našeg danas; međutim, od njih možemo naučiti i da sama književnost ima moć da utiče i uputi izazov strukturama moći koje se trude da minimiziraju negativne efekte svog ponašanja. Postoji razlog zašto su knjige poput "1984" zabranjene u mnogim savremenim diktaturama, i zašto je jedina osoba u "Vrlom novom svetu" koja ima pravo pristupa literaturi upravo Vođa lično: književnost može obezbediti moć ljudima. Kafka, Orvel i Haksli su predvideli brojne užasne aspekte modernog doba. Takođe, oni su pružili nadu i prkos mnogima koji se sa tim problemima danas suočavaju.

- Matt Bluemink: Kafka, Orwell, Huxley - The surveillance state in literature (Blue Labyrinths, 09.03.2015)

Veliki Brat nas posmatra 70 godina - 1. deo