Corax je svojom poslednjom karikaturom, objavljenom 14. juna u Danasu, prikazao kompletnu transformaciju delovanja (k)radikala i njihove "politike" - od osnivanja do dana dana današnjeg.
1995. su u Bosni organizovali vezivanje pripadnika mirovnih snaga UN za mostove i vojne objekte, kako bi sprečili NATO bombardovanje. Ekipa koja drma srBskim delom Bosne od početka cirkusa u BiH je bila maksimalno radikalna, vojno i politički delujući po instrukcijama koje je javno obznanjivao Vojislav Šešelj, dobošar te politike. Dokaz da nije sve, i uvek, bilo po Miloševićevoj volji, predstavlja upravo to vezivanje, gde je Morgot Požarevački na kraju morao da reaguje pod pritiskom Zapada i interveniše preko svoje udbaške ekipe koju je poslao preko Drine da odvezuje sirote kanađane, amere, holandeze i afričku braću. Samo... i ta udbaška ekipa je povazdan bila naklonjenija Šešeljevoj nego Miloševićevoj dijagnozi.
1999. su vezivanja opet bila aktuelna - ovoga puta, u target majicama, ekipa se sama vezuje za mostove u Beogradu kako bi sprečila - pogađate: NATO bombardovanje. To, što su znali da ti mostovi neće biti gađani osim u slučaju krajnje nužde, baš kao što su znali da savezni MUP, RTS, Avala ali i drugi mostovi širom Srbije hoće, nije ih sprečilo da se masovno, u organizaciji JUL i SRS, okupe, odkmeče "Vooolimo teee oootaadžbino naaašaa" i slične dodole, pa onda u target majicama krenu da targetiraju sve domaće izdajnike i strane plaćenike. A neke, bogumi, i likvidiraju - još tada, ili koju godinu kasnije. Mission accomplished: cilj ispunjen, bombardovanje (baš kao i u Bosni) nije prestalo, ciljevi na zemlji eliminisani (osim ako nisu uspeli da se blagovremeno sklone). Na kraju, opet je Milošević morao da reaguje, ovoga puta poslavši oficire (umesto udbaša) u Kumanovo. Ali, ni ti oficiri nisu bili ništa manje naklonjeniji Šešelju nego Miloševiću.
Sve to - i još mnogo toga pride - predstavljalo je pripremu za ovo danas.
Za Koraksovu karikaturu na kojoj se Maja Gojković samovezala za stubove Narodne Skupštine.
Potpaljivali smo i vodili ratove, izazivali najjače vojne arsenale da se na nama prazne, pustili SPS niz vodu i u koaliciju sa DS (kako bi smo ove druge u potpunosti razjebali a prve što više oslabili pred budući dolazak na vlast), Šešelja smo sklonili u Hag pred istragom za ubistvo Đinđića, tamo ga potplatili da ocinkari sve ostale pa pustili nazad. U međuvremenu, Morgot Požarevački je riknuo a na njegovo mesto je uskočio Sauron Zemunski, koji je prvo izveo puč unutar radikala prefarbanih u kradikale smaknuvši Nikolića, pa zatim i državni udar u vlasti preko vanrednih izbora i samopostavljenjem za premijera umesto sumanutog Dačića. Nova politika novih radikala više neće imati ratnu notu (ratnohuškačku hoće, naravno); ona će postati kradikalna, biće striktno fokusirana na čistu i neprikrivenu pljačku - kao što se kralo i rušilo po Hrvatskoj, Bosni i Kosovu, sada se sve to isto radi po Srbiji. Ko ne vidi da to rade isti ljudi istim metodama, ili je i sam pljačkaš ili zaslužuje podeblji dosije u Lazi. U domen ovoga drugoga spada i besomučno samotrovanje megatonama bljuvotina sa Pinka, Informera i ostalih dobošara kradikalizma. Podrazumeva se da su svi neprijatelji kradikalizma, baš kao nekada radikalizma, i dalje targetirani za slobodan odstrel. Za takve nikada nije važila sezona lovostaja.
Potpaljivali smo i vodili ratove, izazivali najjače vojne arsenale da se na nama prazne, pustili SPS niz vodu i u koaliciju sa DS (kako bi smo ove druge u potpunosti razjebali a prve što više oslabili pred budući dolazak na vlast), Šešelja smo sklonili u Hag pred istragom za ubistvo Đinđića, tamo ga potplatili da ocinkari sve ostale pa pustili nazad. U međuvremenu, Morgot Požarevački je riknuo a na njegovo mesto je uskočio Sauron Zemunski, koji je prvo izveo puč unutar radikala prefarbanih u kradikale smaknuvši Nikolića, pa zatim i državni udar u vlasti preko vanrednih izbora i samopostavljenjem za premijera umesto sumanutog Dačića. Nova politika novih radikala više neće imati ratnu notu (ratnohuškačku hoće, naravno); ona će postati kradikalna, biće striktno fokusirana na čistu i neprikrivenu pljačku - kao što se kralo i rušilo po Hrvatskoj, Bosni i Kosovu, sada se sve to isto radi po Srbiji. Ko ne vidi da to rade isti ljudi istim metodama, ili je i sam pljačkaš ili zaslužuje podeblji dosije u Lazi. U domen ovoga drugoga spada i besomučno samotrovanje megatonama bljuvotina sa Pinka, Informera i ostalih dobošara kradikalizma. Podrazumeva se da su svi neprijatelji kradikalizma, baš kao nekada radikalizma, i dalje targetirani za slobodan odstrel. Za takve nikada nije važila sezona lovostaja.
Pre će NATO opet bombardovati Srbiju (naravno da su šanse za to na nivou statističke greške, ali baš lepo zvuči), nego što će se Maja Gojković odreći vlasti, što važi i za sve ostale kradikale, od Vučića, preko državnih i partijskih funkcionera, savetnika, pa do poslednjeg upravnika stambene zajednice, komunalnog milicajca, sendvičara, kafanskog abronoše i fejsbuk cinkaroša.
Palanački duh pašićevskog razuzdanog radikalnog boljševizma, koji još od druge polovine 19. veka ne dopušta ni trunku modernizacije srpskog društva, dostigao je ponovo jedan od svojh vrhunaca u formi ekipe koja danas komanduje Srbijom.
Ne samo vezani kanapima, lancima, već su dodatno zalepljeni i super lepkom za svaku fotelju, kabinet, račun, kafanski sto, privilegije, korupciju, blindirane automobile i bunker-vile, kvazileitizam, strahohuškanje, laganje, krađu, medije, militarizam, antipersonalizam, neznanje, falsifikovanje diploma i samog života, smrt kao život u mitomaniji - i sve ostalo što čini jedno društvo kriptofašističkim, zatrovanim patridiotizmom po skoro svim stavkama definicija Lorensa Brita (2003) i Umberta Eka (1995). Oni neće popustiti ni kod jedne jedine od tih stavki, ni po koju cenu koju će morati sami da plate. E sad, ako će platiti narod, tj. daprostite građani Srbije, onda je to nešto drugo, jer... Srbija, bre.
Svi oni, na čelu sa Vučićem i ekipom koja stoji iza njegovog podbulog lika i nedela, savršeno dobro znaju da bez svega gore pobrojanog njih nema. A, bogumi, ima ih skoro vek i po - i još uvek ne pokazuju ni trunku namere da ih više ne bude.
Moć nije sredstvo već krajnji cilj. Diktaturu ne uspostavljaš da bi sprečio revoluciju, već revoluciju dižeš da bi uspostavio diktaturu. Svrha represije je sama represija. Svrha torture je sama tortura. Svrha ubistva je ubistvo samo. Svrha moći je sama moć. Da li konačno počinješ da shvataš o čemu ti pričam, Vinstone?
- islednik O'Brajen (Džordž Orvel, 1984)
Takozvana "Srpska napredna stranka" je već dostigla Engsoc level u orvelizaciji našeg društva, oni su samo na korak od definicije apsoluta iz "1984": jedan jedini razlog zašto sve ovo rade je moć, "moć radi moći", jer sve ostalo imaju. Jedina svrha Engsoca, u Orvelovom romanu, jeste politička kontrola i moć sama po sebi.
Zar je toliko teško videti šta je svrha i cilj kradikala, beskrajno glupljih u odnosu na engsocovce, ali podjednako pokvarenih i podmuklih? Ili je ipak lakše gledati a ne videti?
Za koji god izbor od ova dva se odlučili, jedno treba uvek imati na umu: ovo drugo, ma šta vam govorili i lagali vas, ne može da traje večno - jer nikada nije. Istorija nas uči da ovo i ovakvo ponašanje nije novo, niti je "po prvi put". Te lekcije se samo treba podsetiti i stalno je imati na umu. Bolje tako, nego da nas razni "islednici" svaki čas podsećaju na to koliko je lako manipulisati prethodno zastrašenim i sluđenim ljudima.
"U neznanju je moć" uči nas Engsoc.
Nije tačno.
"U neznanju je moć" uči nas Engsoc.
Nije tačno.
Znanje je moć.
Znanje je njihov najveći neprijatelj.
Zato vam proteruju decu iz obora u koji su pretvorili ovu zemlju.
Jer oni ne znaju drugačije, pa stoga to i ne žele.
Bolje će biti samo onog dana kada kradikali budu vezani lisicama.
Jedni za druge.
Bolje će biti samo onog dana kada kradikali budu vezani lisicama.
Jedni za druge.
No comments:
Post a Comment