A on je on je visok... a on je on je visokobrazovan, je li... aha, ajde... ajde da vidimo i tog stručnjaka.
Ali da se vratimo na ovo: Kaže, imate sadržaj besmisleni, kojima im se obraćaju, pošto je ovo mnogo smislen sadržaj, znate. Ovo ko vremeplov, oni žive u devedesetim, moraju i studio da bude isti kao devedesete godine pošto ne mogu ništa novo da smisle inovativnije. Žive ljudi, ostali su u tom vremenu, ništa se nije promenilo u njihovim glavama i nikada neće osim što će sebe da smatraju iber ales u odnosu na nas fukaru, tupane, glupane, ovakve i onakve jer su oni mnogo pametni. A što su mnogo pametni? Pa zato što su oni odlučili da oni budu mnogo pametni. Jesu li oni obrazovaniji od nekih drugih - pa nisu uopšte, i ni po čemu. Ali su oni to tako odlučili.
Tu ima još jedna odvratna stvar koju rade svaki dan. Sve ljude koji misle drugačije - a dovešću vam pedeset ljudi - na mah će da vidite, u trenutku ćete da vidite koliko su obrazovaniji od ovog čoveka. Koji misle drugačije. I mene je podržao inače mnogo veći broj profesora nego sve njih zajedno, nikakav to problem nije. Niti mislim da samo profesori treba da odlučuju, niti samo sportisti, već običan narod treba da se pita. Oni sve nas doživljavaju, koji drugačije misle, i neću da to nazovem pravim imenom - krezubima, bolesnicima, tupavim, glupim - a oni su mnogo pametni. A koji dobar rezultat - nema ga. Ali nije ni važno: mi smo elita, jer mi ćemo da sklopimo ruke, da govorimo mirno i tiho, jer kad govorimo tiho onda smo mnogo pametniji. Kad govorite tiho, eeee, umirujuće, onda ste mnogo obrazovaniji, mnogo ste pametniji, mi smo elita, nećemo da govorimo energično, se borimo ko ovi drugi jer ćemo da ličimo na krezube.
E, super: ja sam ružan, krezub, ovakav ili onakav, al kod mene je dvesta trista hiljada novih ljudi dobilo posao a niko nije, ili šesto hiljada, govorim u razlici između onih koji su dobili i izgubili, dakle a kod vas šesto hiljada je izgubilo posao. Nisam izgubio ni Crnu Goru ni Kosovo niti bilo šta slično od toga. Pa to se malo čini m... a nisam puštao ni silovatelje na slobodu, poput braće Mazreku, i sve druge.
Ali da se vratimo na ovo: Kaže, imate sadržaj besmisleni, kojima im se obraćaju, pošto je ovo mnogo smislen sadržaj, znate. Ovo ko vremeplov, oni žive u devedesetim, moraju i studio da bude isti kao devedesete godine pošto ne mogu ništa novo da smisle inovativnije. Žive ljudi, ostali su u tom vremenu, ništa se nije promenilo u njihovim glavama i nikada neće osim što će sebe da smatraju iber ales u odnosu na nas fukaru, tupane, glupane, ovakve i onakve jer su oni mnogo pametni. A što su mnogo pametni? Pa zato što su oni odlučili da oni budu mnogo pametni. Jesu li oni obrazovaniji od nekih drugih - pa nisu uopšte, i ni po čemu. Ali su oni to tako odlučili.
Tu ima još jedna odvratna stvar koju rade svaki dan. Sve ljude koji misle drugačije - a dovešću vam pedeset ljudi - na mah će da vidite, u trenutku ćete da vidite koliko su obrazovaniji od ovog čoveka. Koji misle drugačije. I mene je podržao inače mnogo veći broj profesora nego sve njih zajedno, nikakav to problem nije. Niti mislim da samo profesori treba da odlučuju, niti samo sportisti, već običan narod treba da se pita. Oni sve nas doživljavaju, koji drugačije misle, i neću da to nazovem pravim imenom - krezubima, bolesnicima, tupavim, glupim - a oni su mnogo pametni. A koji dobar rezultat - nema ga. Ali nije ni važno: mi smo elita, jer mi ćemo da sklopimo ruke, da govorimo mirno i tiho, jer kad govorimo tiho onda smo mnogo pametniji. Kad govorite tiho, eeee, umirujuće, onda ste mnogo obrazovaniji, mnogo ste pametniji, mi smo elita, nećemo da govorimo energično, se borimo ko ovi drugi jer ćemo da ličimo na krezube.
E, super: ja sam ružan, krezub, ovakav ili onakav, al kod mene je dvesta trista hiljada novih ljudi dobilo posao a niko nije, ili šesto hiljada, govorim u razlici između onih koji su dobili i izgubili, dakle a kod vas šesto hiljada je izgubilo posao. Nisam izgubio ni Crnu Goru ni Kosovo niti bilo šta slično od toga. Pa to se malo čini m... a nisam puštao ni silovatelje na slobodu, poput braće Mazreku, i sve druge.
Ovo je, ovo je jedna od tih stvari koja pokazuje, to su oni koji preziru sve one koji drugačije misle od njih i koji ih odlično prepoznaju. Između ostalog, zato je Tramp pobedio u Americi. Zato što je ljudi su bili siti tih selebritija. Ti ćeš da dođeš, svaki put dolazi Brus Springstin, Meril Strip i ne znam, Robert De Niro da nekom soli pamet za koga da glasaju. Jedan običan čovek kaže daj bre pustite me više vi, imate para kolko hoćete. Pustite mene običnog čoveka, radnika, seljaka, inetelektualca, koga god hoćete. Pustite me da ja donosim odluku o tome kako ću da živim i gde ću da živim.
Ja se ovde pitam. Ja sam taj. Ja hoću da se obratim i siromašnijim ljudima i bogatijim. I pravimo najbolji sistem za sve te ljude. I svima se obraćamo. Moj problem jeste, ja ga ne krijem, što ja prema lažnoj eliti, ja se njih u...za razliku od drugih političara uopšte ne plašim. Ja njih prezirem. I to jeste moj problem. I na...nadam se da ću do nekih izbora uspeti toga da se oslobodim.
Ja se ovde pitam. Ja sam taj. Ja hoću da se obratim i siromašnijim ljudima i bogatijim. I pravimo najbolji sistem za sve te ljude. I svima se obraćamo. Moj problem jeste, ja ga ne krijem, što ja prema lažnoj eliti, ja se njih u...za razliku od drugih političara uopšte ne plašim. Ja njih prezirem. I to jeste moj problem. I na...nadam se da ću do nekih izbora uspeti toga da se oslobodim.
Ovaj izliv ludila možete čitati i na sledeći način:
Prvo spomenem devedesete, jer ih svi ovde pamte kao loše.
Onda to prilepim svojim poitičkim protivnicima, ali i kritički opredeljenim pojedincima.
Spomenem obavezno "iber ales" - jer su protiv mene fašisti.
Onda nabrojim gomilu uvredljivih nadimaka i dodam da ih koriste pametni i školovani na naš račun.
A "mi", ko smo to mi? Pa, mi smo oni koji misle drugačije od pametnih i školovanih. Profesora.
Doduše, mnogo je više profesora koji su podržali mene, ali i to malo što nije je previše. Poput tog jednog Ognjena Radonjića, oko koga se sve vrti.
Ne treba da odlučuju profesori (o ocenama?), ni sportisti (o utakmicama?), samo običan narod treba da se pita o svemu jer ovi nemaju rezultat.
A narod, e to smo mi o kojima pričam, to sam ja koji pričam. Mi, koji nismo elita, mi koji ne sklapamo ruke dok govorimo mirno i tiho da bi smo ispali mnogo pametni i zbog čega nas preziru ti isti koji su ovde doveli rijalitije i na njima zarađivali a sada traže ukidanje toga što ja inače ne gledam..
Onda udarim tampon zonu - red poslova, red otkaza, Crna Gora, Kosovo, silovatelji, pa Tramp, Amerika, De Niro, radnik, seljak, intelektualac, ti će mi kažeš za koga da glasam...
Jer narod se pita. Ja se pitam, ja sam taj. Jer ja ih prezirem. Ja ću do nekih izbora da ih se oslobodim.
Prvo spomenem devedesete, jer ih svi ovde pamte kao loše.
Onda to prilepim svojim poitičkim protivnicima, ali i kritički opredeljenim pojedincima.
Spomenem obavezno "iber ales" - jer su protiv mene fašisti.
Onda nabrojim gomilu uvredljivih nadimaka i dodam da ih koriste pametni i školovani na naš račun.
A "mi", ko smo to mi? Pa, mi smo oni koji misle drugačije od pametnih i školovanih. Profesora.
Doduše, mnogo je više profesora koji su podržali mene, ali i to malo što nije je previše. Poput tog jednog Ognjena Radonjića, oko koga se sve vrti.
Ne treba da odlučuju profesori (o ocenama?), ni sportisti (o utakmicama?), samo običan narod treba da se pita o svemu jer ovi nemaju rezultat.
A narod, e to smo mi o kojima pričam, to sam ja koji pričam. Mi, koji nismo elita, mi koji ne sklapamo ruke dok govorimo mirno i tiho da bi smo ispali mnogo pametni i zbog čega nas preziru ti isti koji su ovde doveli rijalitije i na njima zarađivali a sada traže ukidanje toga što ja inače ne gledam..
Onda udarim tampon zonu - red poslova, red otkaza, Crna Gora, Kosovo, silovatelji, pa Tramp, Amerika, De Niro, radnik, seljak, intelektualac, ti će mi kažeš za koga da glasam...
Jer narod se pita. Ja se pitam, ja sam taj. Jer ja ih prezirem. Ja ću do nekih izbora da ih se oslobodim.
***
Uvidom u svojstva koja opisuju nivo fašizacije nekog društva, opisana od strane dr Lorensa Brita i pisca Umberta Eka, možemo lako uvideti o čemu je zapravo reč u poslednjem Vučićevom apsolutno autobiografskom samoopisujućem napadu nekontrolisane šizofrene logoreje.
Lorens Brit: 14 odrednica fašizma (2003)
#11 Omalovažavanje i prezir prema intelektualcima i umetnosti
Fašistička sredina nastoji da promoviše i toleriše otvoreno neprijateljstvo prema visokom obrazovanju i akademskoj zajednici. Nije neuobičajeno da profesori i akademici bivaju cenzurisani ili čak hapšeni. Sloboda izražavanja u umetnosti i literaturi je otvoreno napadnuta.
- To što Vučić radi, nije zabrana mišljenja i govora, već otvorena pretnja onima koji se usude da misle i govore, i to pretnja linčom rulje - čitaj: "običan narod da se pita". Eto, Ja - običan narod - se pitam kada ću se osloboditi prezrenog profesora Ognjena Radonjića, pa samo sebi - običnom narodu - odmah odgovaram kako se nadam da će to biti do nekih izbora.
Umberto Eko: Ur-fašizam (1995)
4. Kritički duh ističe različitost, a razlikovati se predstavlja simptom bolesti modernizma
U modernoj kulturi naučna zajednica smatra da je neslaganje način za poboljšanje znanja. U ur-fašizmu, neslaganje je izdaja.
- Profesore, profesore... no, no.
5. Osim toga, neslaganje je znak različitosti
Ur-fašizam raste i traži konsenzus masa tako što eksploatiše i potpiruje prirodni strah od različitosti. Prvo obraćanje jednog fašiste ili ranog fašističkog pokreta biće poklič protiv "uljeza".
- Po Vučiću, "uljezi" su oni koji su školovani i neupodobljeni - time je on na samo korak od Pol Potove definicije "uljeza".
6. Ur-fašizam potiče od individualne ili društvene frustracije
Ovo je razlog što jednu od najtipičnijih karakteristika istorijskog fašizma čini obraćanje frustriranoj srednjoj klasi, koja pati usled ekonomske krize ili političkog poniženja, zaplašena pritiskom nižih društvenih grupa. U naše doba, kada su "stari proleteri" prerasli u "sitne buržuje", i kada su lumpenproleteri uglavnom eliminisani sa političke scene, fašizam sutrašnjice će već naći sebi publiku u toj novoj većini.
- Našao je, u sjebanoj srpskoj srednjoj klasi pretvorenoj u lumpenproleterijat u najavi, ali i u višoj i akademski (stvarno) obrazovanoj klasi, koje su podjednako poplašene najezdom naprednih skakavaca sa dna. A kako smo do toga stigli - pitanje je koje može postaviti samo neko ko je "uljez", jasno?!
8. Sledbenici moraju da osećaju poniženost pred sjajem bogatstva i moći njihovih neprijatelja
- Ovde se umestvo "bogatstva" spočitavaju "pamet i obrazovanje", što po definiciji zaista predstavlja bogatstvo, kako pojedinca tako i društva u celini.
10. Elitizam predstavlja tipičan aspekt svake reakcionarne ideologije, u meri u kojoj je on fundamentalno aristokratski; aristokratski i militaristički elitizam podrazumevaju surovi prezir prema slabima
Ur-fašizam može da zagovara jedino populistički elitizam. Svaki (običan) građanin pripadnik je najboljeg naroda na svetu, članovi Partije su najbolji među građanima, svaki građanin može (ili bi trebalo) da bude član Partije. Međutim, patriciji ne mogu da postoje bez plebejaca. Vođa, koji dobro zna da mu moć nije delegirana na demokratski način već osvojena silom, takođe zna da se njegova moć zapravo zasniva na slabosti masa, koje su toliko slabe da zaslužuju da njima neko vlada.
- Podrazumeva se da su tu i obavezni "uljezi" koji uteruju strah i poniženje (čitaj: obavezno pripadanje kolektivističkoj antieliti), od kojih jedinu odbranu predstavlja On - i niko drugi.
13. Ur-fašizam je zasnovan na selektivnom populizmu; po nekima je to kvalitativni populizam
Građani u demokratiji imaju individualna prava, ali u celini gledano njihov politički uticaj postoji samo sa kvantitativne tačke gledišta: pojedinac sledi odluke većine. Međutim, u ur-fašizmu pojedinac kao jedinka nema nikakva prava, a "Narod" biva posmatran kao jedan kvalitativan, monolitan entitet kojim se označava "Zajednička Volja". Pošto nijedan veći skup ljudi ne može imati zajedničku volju, Vođa se stara da bude njihov zastupnik. Nakon što izgube demokratska sredstva delegiranja sopstvene moći i volje, građani prestaju da delaju; oni samo povremeno bivaju pozvani da odglume ulogu Naroda. Na taj način Narod postaje samo teatralna fikcija. U budućnosti ćemo imati TV ili internet populizam, u kome emotivna reakcija jedne odabrane grupe građana može biti predstavljena i prihvaćena kao Glas Naroda. Zbog svog kvalitativnog populizma, ur-fašizam mora da bude protiv "trulih" parlamentarnih vlasti. Svaki put kada neki političar potegne sumnju u legitimitet parlamenta jer on "više ne predstavlja glas naroda", moguće je nanjušiti ur-fašizam.
- Naravno, jer običan ponižen i zastrašen narod treba da se pita za sve, npr. na sledećim izborima o tome koga se treba "osloboditi", a Ja sam narod - i tačka.
Svaka od stavki sa Britove tabele odrednica fašizma može da postoji sama za sebe, nezavisno da li je pored nje registrovana još neka od ostalih.
Ekova lista je donekle drugačija: svaka stavka podrazumeva istovremeno i preduslov za pojavu sledeće (ili više njih); to je sve jedan niz, opadajuće-rastući, koji ukazuje do kog nivoa je neko društvo utonulo u glib fašizacije. Ekov spisak je manje svojevrsna ček-lista, poput Britove, on predstavlja jasan sled događaja na putu koji vodi u sunovrat jednog naroda i njegove države.
Fašizam nije "kamion pun s Nemci" (da jeste, rešenje problema bi bilo daleko brže i efikasnije), što nam pokazuje mnoštvo istorijskih primera - od starog Rima, preko nacističke Nemačke, komunističke Kambodže, pa do ovog ludila danas (i to ne samo kod nas). Fašizam predstavlja pojam kojim se označava način organizovanja jednog društva, u kome vlast vrše neki diktator ili birokratija koji nisu birani, ili republika u kojoj vladaju "doživotni" političari-karijeristi. Takva vlast kontroliše živote građana kojima nije dopušteno da izraze neslaganje sa njom. Takvi sistemi su oduvek postavljali "dobrobit" države ispred vrednovanja pojedinca.
"Običan narod" ne treba da se pita za sve, već samo (na izborima) za to koji ljudi i kako treba da sprovedu želje tog naroda da živi dobro ili bolje. Ali, u stvarno demokratskim demokratskim društvima i to "samo" je daleko veće i moćnije oružje u rukama pojedinca, građanina uz pomoć kojeg on ostvaruje svoje želje, nego bilo koja poluga pomahnitale otuđene mašinerije vlasti. Tada te želje u stvarnost sprovode profesori, sportisti, lekari, varioci, bravari, iznosači smeća, šalterski službenici i ostali "ministri" (sluge javnosti). Ako taj i takav "običan narod" nema svoju volju i želju, sluđen je, ponižen i zastrašen, i još sebi upriliči nesreću da za Vođu ima bolesnika koji "sve zna" i "ima rešenje za svaki problem" (koji prethodno izmisli pa ga podmetne, jer jedino to zna da radi), onda nema ničeg čudnog u tome što je proklizavanje u fašizaciju takvog društva neizbežno.
Da li Vam je sada jasno, profesore Ognjene Radonjiću?
Verujem da odavno jeste, baš kao što verujem da Vučić više nije jasan ni sam sebi iako govori sklopljenih ruku, tiho i uvek vodi čopor pasa sa sobom. Treba ga što pre sprečiti da (ponovo) zapali Rim, inače će i na tome neko od njegove bratije zaraditi. Opet.
#11 Omalovažavanje i prezir prema intelektualcima i umetnosti
Fašistička sredina nastoji da promoviše i toleriše otvoreno neprijateljstvo prema visokom obrazovanju i akademskoj zajednici. Nije neuobičajeno da profesori i akademici bivaju cenzurisani ili čak hapšeni. Sloboda izražavanja u umetnosti i literaturi je otvoreno napadnuta.
- To što Vučić radi, nije zabrana mišljenja i govora, već otvorena pretnja onima koji se usude da misle i govore, i to pretnja linčom rulje - čitaj: "običan narod da se pita". Eto, Ja - običan narod - se pitam kada ću se osloboditi prezrenog profesora Ognjena Radonjića, pa samo sebi - običnom narodu - odmah odgovaram kako se nadam da će to biti do nekih izbora.
Umberto Eko: Ur-fašizam (1995)
4. Kritički duh ističe različitost, a razlikovati se predstavlja simptom bolesti modernizma
U modernoj kulturi naučna zajednica smatra da je neslaganje način za poboljšanje znanja. U ur-fašizmu, neslaganje je izdaja.
- Profesore, profesore... no, no.
5. Osim toga, neslaganje je znak različitosti
Ur-fašizam raste i traži konsenzus masa tako što eksploatiše i potpiruje prirodni strah od različitosti. Prvo obraćanje jednog fašiste ili ranog fašističkog pokreta biće poklič protiv "uljeza".
- Po Vučiću, "uljezi" su oni koji su školovani i neupodobljeni - time je on na samo korak od Pol Potove definicije "uljeza".
6. Ur-fašizam potiče od individualne ili društvene frustracije
Ovo je razlog što jednu od najtipičnijih karakteristika istorijskog fašizma čini obraćanje frustriranoj srednjoj klasi, koja pati usled ekonomske krize ili političkog poniženja, zaplašena pritiskom nižih društvenih grupa. U naše doba, kada su "stari proleteri" prerasli u "sitne buržuje", i kada su lumpenproleteri uglavnom eliminisani sa političke scene, fašizam sutrašnjice će već naći sebi publiku u toj novoj većini.
- Našao je, u sjebanoj srpskoj srednjoj klasi pretvorenoj u lumpenproleterijat u najavi, ali i u višoj i akademski (stvarno) obrazovanoj klasi, koje su podjednako poplašene najezdom naprednih skakavaca sa dna. A kako smo do toga stigli - pitanje je koje može postaviti samo neko ko je "uljez", jasno?!
8. Sledbenici moraju da osećaju poniženost pred sjajem bogatstva i moći njihovih neprijatelja
- Ovde se umestvo "bogatstva" spočitavaju "pamet i obrazovanje", što po definiciji zaista predstavlja bogatstvo, kako pojedinca tako i društva u celini.
10. Elitizam predstavlja tipičan aspekt svake reakcionarne ideologije, u meri u kojoj je on fundamentalno aristokratski; aristokratski i militaristički elitizam podrazumevaju surovi prezir prema slabima
Ur-fašizam može da zagovara jedino populistički elitizam. Svaki (običan) građanin pripadnik je najboljeg naroda na svetu, članovi Partije su najbolji među građanima, svaki građanin može (ili bi trebalo) da bude član Partije. Međutim, patriciji ne mogu da postoje bez plebejaca. Vođa, koji dobro zna da mu moć nije delegirana na demokratski način već osvojena silom, takođe zna da se njegova moć zapravo zasniva na slabosti masa, koje su toliko slabe da zaslužuju da njima neko vlada.
- Podrazumeva se da su tu i obavezni "uljezi" koji uteruju strah i poniženje (čitaj: obavezno pripadanje kolektivističkoj antieliti), od kojih jedinu odbranu predstavlja On - i niko drugi.
13. Ur-fašizam je zasnovan na selektivnom populizmu; po nekima je to kvalitativni populizam
Građani u demokratiji imaju individualna prava, ali u celini gledano njihov politički uticaj postoji samo sa kvantitativne tačke gledišta: pojedinac sledi odluke većine. Međutim, u ur-fašizmu pojedinac kao jedinka nema nikakva prava, a "Narod" biva posmatran kao jedan kvalitativan, monolitan entitet kojim se označava "Zajednička Volja". Pošto nijedan veći skup ljudi ne može imati zajedničku volju, Vođa se stara da bude njihov zastupnik. Nakon što izgube demokratska sredstva delegiranja sopstvene moći i volje, građani prestaju da delaju; oni samo povremeno bivaju pozvani da odglume ulogu Naroda. Na taj način Narod postaje samo teatralna fikcija. U budućnosti ćemo imati TV ili internet populizam, u kome emotivna reakcija jedne odabrane grupe građana može biti predstavljena i prihvaćena kao Glas Naroda. Zbog svog kvalitativnog populizma, ur-fašizam mora da bude protiv "trulih" parlamentarnih vlasti. Svaki put kada neki političar potegne sumnju u legitimitet parlamenta jer on "više ne predstavlja glas naroda", moguće je nanjušiti ur-fašizam.
- Naravno, jer običan ponižen i zastrašen narod treba da se pita za sve, npr. na sledećim izborima o tome koga se treba "osloboditi", a Ja sam narod - i tačka.
Svaka od stavki sa Britove tabele odrednica fašizma može da postoji sama za sebe, nezavisno da li je pored nje registrovana još neka od ostalih.
Ekova lista je donekle drugačija: svaka stavka podrazumeva istovremeno i preduslov za pojavu sledeće (ili više njih); to je sve jedan niz, opadajuće-rastući, koji ukazuje do kog nivoa je neko društvo utonulo u glib fašizacije. Ekov spisak je manje svojevrsna ček-lista, poput Britove, on predstavlja jasan sled događaja na putu koji vodi u sunovrat jednog naroda i njegove države.
Fašizam nije "kamion pun s Nemci" (da jeste, rešenje problema bi bilo daleko brže i efikasnije), što nam pokazuje mnoštvo istorijskih primera - od starog Rima, preko nacističke Nemačke, komunističke Kambodže, pa do ovog ludila danas (i to ne samo kod nas). Fašizam predstavlja pojam kojim se označava način organizovanja jednog društva, u kome vlast vrše neki diktator ili birokratija koji nisu birani, ili republika u kojoj vladaju "doživotni" političari-karijeristi. Takva vlast kontroliše živote građana kojima nije dopušteno da izraze neslaganje sa njom. Takvi sistemi su oduvek postavljali "dobrobit" države ispred vrednovanja pojedinca.
"Običan narod" ne treba da se pita za sve, već samo (na izborima) za to koji ljudi i kako treba da sprovedu želje tog naroda da živi dobro ili bolje. Ali, u stvarno demokratskim demokratskim društvima i to "samo" je daleko veće i moćnije oružje u rukama pojedinca, građanina uz pomoć kojeg on ostvaruje svoje želje, nego bilo koja poluga pomahnitale otuđene mašinerije vlasti. Tada te želje u stvarnost sprovode profesori, sportisti, lekari, varioci, bravari, iznosači smeća, šalterski službenici i ostali "ministri" (sluge javnosti). Ako taj i takav "običan narod" nema svoju volju i želju, sluđen je, ponižen i zastrašen, i još sebi upriliči nesreću da za Vođu ima bolesnika koji "sve zna" i "ima rešenje za svaki problem" (koji prethodno izmisli pa ga podmetne, jer jedino to zna da radi), onda nema ničeg čudnog u tome što je proklizavanje u fašizaciju takvog društva neizbežno.
Da li Vam je sada jasno, profesore Ognjene Radonjiću?
Verujem da odavno jeste, baš kao što verujem da Vučić više nije jasan ni sam sebi iako govori sklopljenih ruku, tiho i uvek vodi čopor pasa sa sobom. Treba ga što pre sprečiti da (ponovo) zapali Rim, inače će i na tome neko od njegove bratije zaraditi. Opet.
No comments:
Post a Comment