Obaveza glasanja & ukidanje referenduma (?)

U kontekstu sve većeg porasta uticaja populističkih i naročito ultradesničarskih pokreta širom sveta, kao i (ponekad sasvim opravdane) sumnje u efikasnost demokratskih sistema tj. u kojoj meri oni zaista odražavaju "demokratsku volju" i da li su referendumi bolja ili lošija varijanta u odnosu na izbore (pro et contra su primeri Švajcarske i Brexita), na internetu su se pojavili forumi gde je moguće slobodno učestvovati u diskusijama na te dve, ali i brojne druge teme.

1. Da li glasanje u demokratiji treba da bude obavezno uz kažnjavanje onih koji ne izađu na izbore?

U demokratskim zemljama širom sveta, stav građana prema političarima se sve brže menja. Brojne izbore, koji su u poslednje vreme bili održani, "pokvarili" su autsajderi koji otvoreno govore o frustraciji koji mnogi građani osećaju prema svojim izabranim predstavnicima. Kao posledica toga, dolazi do sve većeg pada izlaznosti na izbore na mnogim mestima. Međutim, u pojedinim zemljama taj problem ne postoji: u Australiji, Belgiji, Singapuru i većem delu Južne Amerike, izlaznost je daleko bolja zato što je izlazak na glasanje predstavlja zakonsku obavezu. Iako obavezan, čin glasanja je u nekima od njih dodatno olakšan kako ne bi došlo do kontraefekta (glasanje subotom i nedeljom, glasanje poštom ili preko interneta, mobilna glasačka mesta po bolnicama i domovima za stare itd.)

Obaveza izlaska na glasanje je oduvek predstavljala kontroverzu; u Holandiji je baš zbog toga ukinuta od 1970. godine. Oni koji je podržavaju, tvrde da je demokratska obaveza građana da glasaju; oni koji su protiv smatraju da je to izdaja same suštine demokratije i da vodi ka njenim lošim rezultatima. 

Ključna pitanja ove debate glase:

Šta očekujemo i šta tek treba očekivati od građana u jednoj demokratskoj državi? Da li obaveza izlaska na glasanje pomaže u borbi protiv porasta uticaja ekstremnih političkih organizacija širom sveta - i da li uopšte želimo da se borimo protiv toga?

ZA

1. Obavezno glasanje daje kvalitetniji izborni rezultat.
2. Izlazak na glasanje je u interesu svakog pojedinca.
3. Kada je izlazak na glasanje obavezan, to predstavlja podsticaj za njih da budu više politički angažovani i informisani.
4. Građani imaju obavezu da čuvaju demokratsku državu činom glasanja, što se obezbeđuje obaveznim glasanjem.
5. Obaveza glasanja utiče na smenjenje korupcije u izbornom procesu.
6. Obaveza glasanja može uticati na smanjenje troškova održavanja izbora, angažovanja aktivista i političke kampanje, a ta sredstva se mogu iskoristiti u druge svrhe.
7. Obaveza glasanja ohrabruje političare da budu manje ekstremni u politikama koje promovišu.

PROTIV

1. U demokratskim društvima se pravo na glasanje odnosi i na pravo na neglasanje.
2. U zemljama u kojima postoji manjak diverziteta u političkoj areni, obaveza glasanja je naročito problematična jer građani možda neće moći da nađu predstavnika koji deli njihove stavove. Na taj način bi oni samo bili primorani da glasaju za nekoga koga inače ne podržavaju.
3. Kažnjavanje onih koji ne izađu na glasanje disproporcionalno "gađa" siromašnije slojeve društva, čiji pripadnici jednostavno neće moći da plate propisane kazne.
4. Uvođenjem obaveze glasanja prestaje potreba političara da budu privlačni glasačima. Umesto toga, dovoljno im je da samo izgledaju "bolji" od oponenata, jer će građani ionako biti primorani da biraju između njih.
5. U mnogim zemljama bi bilo veoma teško uvesti tu obavezu (npr. u onima sa velikom populacijom skoro je nemoguće evidentirati sve glasače, one koji nisu glasali, naplatiti kazne...)

2. Da li treba ukinuti referendume (u demokratiji ih ne treba koristiti za donošenje političkih odluka)?

Skoro 40 godina nakon što je Margaret Tačer izjavila da je referendum "sredstvo kojim se služe diktatori i demagozi", Ujedinjeno Kraljevstvo se suočilo upravo sa jednim visoko kontroverznim izjašnjavanjem građana na temu budućeg položaja te zemlje u EU. Ishod "Brexit" referenduma već sad ima ogroman uticaj na budućnost Britanije. Postavlja se pitanje da li su građani bili svesni posledica odluke, u jednom veoma međusobno zavisnom globalizovanom svetu, tj. da li su možda svi oni bili predmet nečije manipulacije.

Broj referenduma širom sveta raste, posebno u evropskim zemljama: održano je više od 250 referenduma između 1991. i 2010. (ne računajuči Švajcarsku). Referendumi pokrivaju velike delove političkog spektra, od socijalnih pitanja (poput istopolnih brakova) do međunarodnih tema (poput članstva u međunarodnim organizacijama ili prihvatanja mirovnih sporazuma).

Referendumi su odavno predmet žučnih rasprava: jedni ih smatraju najčistijom demokratskom formom, drugi upozoravaju na opsežne negativne posledice i nametanje velikog pritiska građanima prilikom izjašnjavanja. Ova debata se primarno odnosi na razumevanje demokratije i pripadajuće joj antropologije, kao i na opšte efekte referenduma na demokratska društva. Diskusija se odnosi na referendume u globalu, bez obzira na njihov obavezan, fakultativni, neobavezan ili savetodavni karakter.

Osnovna teza glasi:

Da li referendume treba ukinuti zbog sve većeg znaka pitanja koji se nad njima nadvio?

ZA

1. Referendumi produbljuju političke podele u društvu.
2. Prosečan građanin, za razliku od profesionalnog političara, nije sposoban da donosi dobro utemeljene odluke kada su u pitanju kompleksne političke teme.
3. Referendumi mogu dovesti do tiranije većine.
4. Referendumi omogućavaju medijima veći politički uticaj, iako oni nemaju legitimitet izabranih predstavnika građana.
5. Referendumi su neefikasni, predstavljaju gubljenje vremena i para.
6. Kompleksne i potencijalno nepovratne odluke su predstavljene pojednostavljeno u binarnoj "DA/NE" formi, a glasačima je ostavljeno da biraju samo između te dve opcije.

PROTIV

1. Referendumi predstavljaju ohrabrenje građanima za politički angažman.
2. Referendumi jačaju poziciju nosilaca biračkog prava, a samim time i temelje demokratskog sistema.
3. Referendumi su efikasna mera za smanjenje uticaja privatnih interesa i lobiranja.
4. Narod, kao nosilac suvereniteta, mora imati pravo da direktno utiče na političke odluke.
5. Referendumi pružaju način za rešavanje spornih pitanja kada izabrani narodni predstavnici ne mogu da donesu neku odluku.
6. Odluke donete na referendumu bivaju percipirane kao legitimnije i prihvatljivije kod naroda u odnosu na odluke donešene na neki drugi način.
7. Ukidanje referenduma bi predstavljalo previše "jak" potez. Po mnogim pitanjima su se referendumi pokazali kao korisno sredstvo za donošenje demokratskih odluka koje daje pozitivne rezultate. Zabrinutost zbog mogućih zloupotreba referenduma, koju je iznova pojačao Brexit, može se smanjiti njihovom restrikcijom ili regulisanjem, a ne potpunim ukidanjem.

Referendum iz 1998. je bio nešto o čemu Brexitovci mogu samo da sanjaju: listići sa pitanjem "Da li ste za strano učešće u rešavanju pitanja Kosova?" i DA/NE odgovorom, nisu bili samo na glasačkim mestima već su danima pre glasanja kružili po javnim preduzećima gde su se zaposleni javno izjašnjavali a ti listići potom ubacivani u glasačke kutije na dan "referenduma". Na pitanje da li je bilo nekih "ZA", jedan član referendumske komisije mi je tada odgovorio "bilo je par nevažećih".

Poslednjih desetak godina, u Srbiji su skoro svi izbori imali referendumski karakter - krenulo se 2008. sa Tadićevom budalaštinom prodavanja "manjeg zla" da bi smo danas stigli do Vučićevog "za mene si - ili uopšte nisi". Predstojeći lokalni izbori u nekoliko opština (24. decembra), koji služe kao uvertira za beogradske i republičke, jasan su primer taktike koja će biti primenjena: više nema izbornih listi satelita koji će posle tražiti "nešto" kao uslugu za skupštinsku većinu, sada će svi ići na jednoj listi SNS u okviru dodeljenih jednocifrenih odborničkih i poslaničkih kvota, kako bi konačni rezultat umesto zbira više njih predstavljao uspeh samo jednog i jedinog - onog istog lika, koji je kandidat za predsednike svih kućnih saveta, mesnih zajednica, opština, gradova, za premijera, predsednika, patrijarha, Boga, Velikog Brata, Oko Svevideće i Logos.

Dakle, svi naredni izbori će biti neskriveno čisto referendumski i podjednako prljavi - da li ste za Vučića ili niste. Samo još nedostaje da saučestvovanje glasanjem u toj farsi postane zakonski obavezujuće; a vi onda prelomite pametno, ako smete, kao što su se do u sitne sate "pametno" utrkivali u davanju potpisa listi SNS u Negotinu, Pećincima, Mionici, i još "pametnije" eskivirali davanje podrške ostalima koji se zanose da na takvim izborima učestvuju.

Zamislite situaciju u kojoj ćete, pod pretnjom sankcija, morati da izađete na glasanje na kome se bira samo On i na kome ćete, shodno onome što ćete zaokružiti na listi, zapravo odlučivati ni o čemu. A upravo na to će vam se svesti sudbina, o kojoj navodno odlučujete glasanjem.

Otvoreno je pitanje da li treba uvesti obavezno glasanje i da li treba ukinuti referendum.
A šta ćemo sa obaveznim vanredno redovnim referendumskim izborima - da li njih treba ukinuti?

Možda bi trebalo raspisati neki referendum o tome, dok ga ne ukinu.

Kialo.com (discussions site)

Shoud citizens be forced to vote?

Should referendums be abolished?