Današnji monolog za medije Velikog Brata:
- Znate šta, dru... gospodo novinari (i špijuni Cije, da i vi), ja moram da se pohvalim nečim zaista neverovatnim. Danas - ma šta danas, malopre bre - brzom poštom mi je iz Negotina stigao najlepši novogodišnji poklon u celoj istoriji Srbije otkad je ja krojim: poslali su mi tačno 10.569 klupka sveže ostrigane i upredene 71,03-procentne visokokvalitetne vunice - od svakog po jedno. Svako klupko ima lični pečat onog ko mi ga je poslao (a mrzitelji mogu slobodno da urade DNK analizu, jer neće naći ništa osim istine). Pa ni ja to nikad ne bih mogao da smislim ovako originalno. E pa, negotinci, halal vam rane junačke koje ste morali da istrpite od one žute bagre dok ste runo pleli u vunicu. Dobro, nećemo sad, nije vreme ni mesto da cepidlačimo oko toga ko vas je ošišao, to je nešto drugo. Ja sam vas ispalio, priznajem (jer znam da će da mi oprostite pola, a pola će da zadenete), nisam došao iako sam vam naredio da verujete da ću da dođem, ali prethodna vlast vas je šišala i šišala i šišala u tolikoj meri da je na kraju prešišala i samu sebe! Nego šta!
... (dramska pauza)
- I znate šta još: sad, kad imam ovu vunicu da mi Martinović i Rističević ispletu nov džemper, čarape & dugačke gaće, onaj islandski krvoločni Julaketurin nema nikad da me uhvati, ni za stare gaće nit za sirotinju - prc bato!
 |
| Aca Vunica |
Dok je ovo pričao, u sebi je (baš onako, poput Druga Sredoja) sve vreme govorio:
- Jbte, sad ću da pokupim svu ovu negotinsku vunakiću i da je odnesem u Lebane da otvorim fabriku vunice iako tamo još nije vreme za izbore. Kakav će to potez da bude! Ljubi me baba što sam ovoliko pametan!
Pa onda odjedno naglas urliknu:
- Ja, Aca Vunica, od Negotina sam dobio pravo zlatno runo - i tačka! A ti, Kneževiću, piši: sledeća ideja - na proleće uvaliti beograđanima banane iz Havane, evo baš sad mi to pade na pamet.
Pa ode. U Lebane, naravno.
No comments:
Post a Comment