Delivery Unit Serbia

Mediji kažu:

Tri puta je osnovni sud u Šapcu odlučivao da Kurda treba izručiti, ali je tri puta Apelacioni sud u Novom Sadu poništavao odluku. Četvrti put ju je iz nekog razloga odobrio. Bilo je to 14. decembra, nakon čega je ministarka pravde Nela Kuburović - koja u ovim pitanjima ima konačnu reč - potpisala odluku o ekstradiciji turskog državljanina, Kurda Dževdeta Ajaza, koji je u Srbiju pobegao pošto je osuđen na 15 godina zatvora za rušenje ustavnog poretka. Odluka je potpisana iako je Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija u tom slučaju tražio od Beograda se od izručenja suzdrži.

Ministarstvo kaže:

Turski državljanin je izručen, a problem je nastao jer je dopis UN stigao kasno.

Komitet UN za borbu protiv torture kaže:

Komitet je još 11. decembra poslao Pismo u kome se zahteva od Srbije da Ajaza ne izručuje. U Ministarstvu tvrde da to pismo nisu dobili na vreme - iako je bilo u sudskim spisima koje je ministarka morala pogledati pre donošenja odluke.

Republika Srbija je potpisnica konvencije Ujedinjenih nacija protiv torture, što podrazumeva njeno poštovanje i snošenje posledica u slučaju nepoštovanja - shodno potpisanom.

Neko je u ovoj prokletinji od države bukvalno (kao i obično) shvatio značenje, do besmisla od strane Vučića ponavljane fraze "delivery unit" - kao "jedinica za isporuku, izručivanje" - pa deportovao čoveka nazad u mučilište, iz koga je jadnik naivno pomislio da je pobegao. Tako to obično biva sa tim nedeljnopopodnevnim diplomcima i frtaljsatnim doktorima.

Ako koza laže, ne laže potpis.

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, otprilike u isto vreme su se desila dva događaja: velika građanska pobuna protiv komunističkog prosovjetskog režima u Poljskoj (predvođena sindikatom Solidarnost) i sovjetska vojna intervencija u pokušaju okupacije Avganistana zarad očuvanja Svetske Revolucije. Tada je u celoj Evropi, pa i SFRJ koja samo što je ostala bez Najvećeg Sina, bio aktuelan sledeći vic:

- Znate šta je vrhunac političke nepismenosti?

- Šta?

- Kad Poljak emigrira u Avganistan.

Po starom dobrom palanačkom običaju, najlakše je bilo (i ostalo) podsmevati se tuđoj muci.

Trideset i kusur godina kasnije, Kurdi su zamenili Poljake a ex-YU opiljak, u menzi Generalne skupštine UN poznat i kao "Srbija", zamenio je Avganistan. Sve ostalo je isto, pa i totalna politička nepismenost svih pomenutih konstanti u ovoj jednačini bez nepoznatih. 

Stvarno, da li je bre taj Ajaz normalan, da od Erdogana pobegne u Vučić-vilajet?!

Avganisrbistan.

Katastrofa.

Ruka ruci, vaistinu Turci.

E sad, lepo, svi vi što ćete brže-bolje reći da vas "boli Qrc za Qrda", pre toga ipak mućnite malo bezvazdušnim prostorom između ušiju: ovakvo izručenje u suprotnom smeru, iz Turske u Srbiju, bilo bi nemoguće. Ne zato što Erdogan ne bi Vučiću izručio ovdašnje disidente (kao pa da ih ima, osim sve ređih pojedinaca, običnih građana), već zato što Vučić ne samo što to nikada ne bi ni tražio, već bi najradije sve Qrcobolne i svojedupegledne, zajedno sa mrziteljima i ostalim misfitsima, bez povratne karte isporučio u stare dobre "zindane, đe se legu zmije i akrepi".

Ovaj narod nikako da se nauči na sopstvenoj muci - a tako je vekovima - da na svako naše "boli me Qrc" (za bilo šta ili koga) po jedno milionče (bilo koje valute) samo od sebe uskoči u crne lopovske vreće srbistanskog burasi ortačkog društva sa neograničenom neodgovornošću. Težina problema takvog Q-stava nije samo u nezainteresovanosti i ignorisanju tuđe muke, već u ignorantskom stavu koji direktno ide u prilog vlasti koja ga svakodnevno orvelijanski podjaruje i sebe tako naizgled večno održava. Zato što je intenzitet Q-bola potpuno isti, kako za Kurda tako i za nedejno batinanje po Pećincima. Dokazano u praksi.

Nisu uzalud Veliki Brat i Partija rekli: Ignorance is strength. U neznanju je moć.

Šta je sledeće - Sibir, Pjongjang, Guantanamo, Kandahar, Otok Goli kao eksteritorijalno veleposlanstvo Srbije u Hrvatskoj? Ma nebitno, kuliraj bratte, znači, zabole nas slovo koga nema u ćirilici. I to još veliko.

Diliveri junit isporučuje, radi pa cepa.

I tek će.