Pa šta vi hoćete? Šta je to dovoljno. Žive ljudi lepo i sa 200 evra u unutrašnjosti Srbije - ćute i žive. Nije idealno ali ide nekako. A najviše se žale ovi što imaju najviše.
Kursna lista Jorgovankine banke Srbije (JBS) na dan 3. septembra 2018. godine:
Ukoliko bi neki Srbistanac, koji prima minimalac, želeo da kupi Vučićevih 200 evra - kako bi od njih lepo živeo - za svoju platu bi mogao da dobije tačno 209,96 evra, po prodajnom kursu JBS od 118,5112 RSD za EUR. Odlično, jer bi mu tada ostalo još čitavih 9,96 evrića koje bi mogao lepo u slamaricu, pa za dvadesetak meseci eto njemu još jedne cele plate! Pa tog 21. meseca on onda uopšte ne bi morao da primi i troši platu, jer bi živeo od dvadesetomesečne ušteđevine, a spomenutu zaradu bi mogao npr. da uplati državi zarad "konsolidacije budžeta". A to je samo 5% (1/20) umesto dosadašnjih 10 i više procenata konsolidacionog umanjenja. Eto kako je predsednik sve to lepo izračunao u svojoj glavi na brzinu, pa prosuo po novootvorenom mostu u Novom Sadu.
Kakvo vizionarstvo!
Kakav blistavi um!
Kakvo vispreno razmišljanje!
Kakva vickastost!
Samo, on nije rekao da ljudi u "unutrašnjosti Srbije" primaju minimalac, kupuju 200 evra a ostatak čuvaju za 21. mesec. On je kazao da ti ljudi "žive lepo sa 200 evra". Iz toga se da naslutiti da ti ljudi primaju mesečno po toliko, a ne da toliko troše (što uopšte nije isto). Ako primaju 200 evra, oni ne bi mogli legalno da ih potroše osim da ih zamene za dinare. Shodno prethodnoj logici, tih njihovih 200 evra koji život znače, po otkupnom kursu JBS vrede 23.560,44 rajhsdinara. Dakle, nedostaje im 1321,56 dinara do iznosa zagarantovane minimalne zarade, tj. 11,15 EUR po prodajnom kursu.
Kako sad pa to?
Pa tako, kako inače funkcioniše kradikalska pamjat.
Da li to, takođe, znači da predsednik Republike Srbije zna da se u "unutrašnjosti Srbije" ne poštuju Zakon o radu i garantovana minimalna cena rada, čim tako nešto javno kaže? Zašto, onda, on to ne prijavljuje nadležnim državnim organima, tj. zašto oni ne reaguju - to je pitanje od suštinskog značaja za pravni poredak ove države.
Zna on odlično, i ovakvim izjavama se cinično smeje u lice svim građanima Srbije.
Na kraju, još jedna nedoumica koju treba razrešiti upravo logikom kojom se vodi Vučić:
Kako bi, onda, taj "unutrašnji građanin Srbije koji lepo živi sa 200 EUR, i ćuti", mogao da se dobaci do minimalca?
Prosto:
Sedne u autobus putujućeg SNS cirkusa, uzme jednu črvenu, sendvič, sok i vodu - i eto nedostajućih 1321,56 dinara. Pomnožimo to sa 350.000 minimaljčika, plus članovi njihovih porodica, i dobijamo još jednu veličanstvenu pobedu po prvi put u istoriji (a i šire).
Mislite da se zajebavam? Pa pogledajte samo saobraćajne tablice na autobusima koji špartaju širom Srbije svaki put kada Vučića uhvate pundravci. Jednom mesečno odeš na ekskurziju (do mesta po Srbiji za koja nikada nisi pre toga čuo) na koju inače nikada ne bi otišao, kvalitetno ubiješ taj jedan radni dan koji ti fali do minimalca, i...
Ej bre, pa zaista se lepo & ćutke na taj način živi!
Al' stvarno.
Za ponedeljak, 10. septembar, vlast najavljuje obznanu nove cene rada koja će najverovatnije biti uvećana za 10%. Dakle, za toliko će biti uvećana i razlika između minimalca i 200 evra kletih. Kako to rešiti - dodatno pojačati autobuski meni, ubaciti ordever, ili podignuti kurs evra - pitanje je sad?
 |
| dvesta, bez dvojke |
Naravno da gornja "finansijska matematika" nije tačna, ali naopaka logika kojom se kradikali vode itekako jeste. Upravo ona prikazuje stvarnu sliku stanja u Srbiji. To stanje je - jelte - naopako, baš kao i Glava koja se njime ponosi. A kada je glava naopaka, zna se šta onda umesto nje stoji na ramenima. Da, to.
Za Srbiju će biti nade samo dok bude bilo onih koji se zbog svega toga ne ponose, već naprotiv - stide. Pritom uopšte ne mislim samo na one koji "što više imaju to se više žale", već na sve koji ovde žele da žive normalno a ne naopako (od jednog do drugog kradikalskog mitinga i nameštenih izbora).
Zato što samo oni mogu to stanje da promene.
I niko drugi.
