The Internet of Hate (2)

Nakon Šarlotsvila su nacisti, beli supremacisti i ultradesničari postali daleko manje dobrodošli na internet. Zbog toga su rešili da naprave svoj.

alt+right

Napraviti internet uopšte nije lako. Preovladava mišljenje kako je to jedno apstraktno, otvoreno polje koje konkretno niko ne poseduje - ta legenda je zasnovana na poreklu interneta kao jednom od vladinih projekata, kao i na našoj sklonosti da zamišljamo kako je njegovo umrežavanje identično onom kod drugih komunikacionih infrastruktura (poput kablovske mreže ili radio talasa). Međutim, internet je u stvari niz core-servisa (većinom privatnih), koji hostuju razne sadržaje i korisnike upućuju kako da dođu do njih. Ukoliko ti provajderi ne žele da se nešto nađe na internetu, zaista im ne predstavlja poteškoću da to sa njega i nestane.

Ukoliko ultradesničari žele da pobegnu sa mreže na kojoj živimo svi mi, platforma njihovog "alt-teh" pokreta koju je Gab inicirao će morati, kao prvo, da pronađe registratora domena koji će hteti da sarađuje sa njima. Problem je u tome što su velike kompanije poput GoDaddy i Namecheap odlučile da uskrate svoje usluge sajtovima poput TheDailyStomer - što predstavlja bitnu promenu u njihovoj višegodišnjoj praksi da ostanu po strani i ne mešaju se u ono što njihovi korisnici postavljaju na svojim sajtovima.

Utradesničarski sajtovi imaju i druge, prikrivenije opcije, poput neimenovanih, grubih numeričkih adresa, ili da van SAD pronađu vlasnike servisa koji su im naklonjeni, ili da odu na tzv. dark-web - deo interneta gde je sajtove moguće anonimno hostovati i do kojih se dolazi samo korišćenjem posebnih pretraživača poput Tora (koji je TheDailyStormer upotrebio nakon banovanja). Ukoliko takvi sajtovi nameravaju da budu javno dostupni, moraju da nađu neki hosting, ali i odgovarajuću zaštitu od visokotehnoloških napada (poput DDoS). Međutim, čak je i Cloudflare, servis poznat po dobroj anti-DDoS zaštiti i politici nepostojanja diskriminacije svojih klijenata, nakon Šarlotsvila odlučio da ukine podršku sajtovima poput TheDailyStormer. Dakle, iako "alt-teh" pokret nije u potpunosti onemogućen da izraste u nešto veće, ukoliko velike kompanije koje pružaju internet usluge (poput registracije domena, bezbednosnih servisa, prodavnica aplikacija itd.) odbiju da sa njim posluju pre nego što ovaj uspe da izgradi sopstvene sisteme, stvari neće ići nimalo lakim tokom.

Za kreiranje sopstvenog interneta je takođe neophodno imati resurse.

Prva deljenja sadržaja - tj. šta god da je to što Gab "proizvodi" - mogu da finansiraju i sami njegovi osnivači, među kojima je nemali broj onih koji su navodno debelo plaćeni u samoj Silikonskoj dolini. Endrju Englin, koji uređuje TheDailyStormer, obratio se u martu Mother Jones magazinu sa tvrdnjom da većina poseta njegovog sajta dolazi iz okruga Santa Klara, tj. samog srca Silikonske doline. "Prosečni ultradesničar je verovatno 28-godišnjak koji je solidno tehnički potkovan i radi u IT sektoru."

Utsav Sanduža, glavni izvršni direktor Gaba, opisuje tzv. Alijansu za tehnologiju slobode govora kao "grupu od 100 i više inženjera iz Silikonske doline, koji u tajnosti rade sa nama na kreiranju alternativne infrastrukture". Njihov cilj je da obezbede soptsvene servere i imaju sopstveni hosting, registar domena, softver za zaštitu od DDoS napada, cloud-servise, tehnologiju kodiranja, da ne spominjemo i društvene mreže poput Gaba i ostalih alternativa "slobodnog govora" (npr. PewTube kao zamena za YouTube). Sanduža tvrdi da je Gab primio stotine novih zahteva za prijem u Alijansu, koja (po njegovim rečima) namerno ima mali broj članova kako bi se lakše zaštitio njihov identitet jer se boje gubitka posla u Silikonskoj dolini zbog toga. Iako je i dalje nejasno gde to oni tačno rade, po Sandužinim tvrdnjama barem šačica njih je sigurno u Google kampusu.

Gab će graditi svoju mrežu od već postojećih brojnih web servisa koji propagiraju ultradesničarske stavove. Paks Dikinson, nekadašnji inženjer u Business Insideru koji je bio primoran da napusti posao nakon što je na svom tviter nalogu objavio gomilu rasističkih i silovateljskih viceva, napravio je sopstvenu ultradesničarsku platformu za prikupljanje para koju je nazvao Counter.Fund ("kontrafond"). Takođe, postoji i Hatreon kao "slobodnogovoreća" alternativa Kontreonu (koji tvrdi da je "govor mržnje zaštićen"). Postoji i desničarski antipod za Wikipediu, nazvan Metapedia. Postoji čaki jedan mali desničarski sajt za upoznavanje (WASP.Love) čiji je slogan "Čuvajte svoje nasleđe! Budite plodni i množite se! Još danas se priključite WASP.Love!" Iako su to mesta na kojima se okupljaju oni kojima govor mržnje nije stran, ona se ipak razlikuju od foruma i platformi kao što su Stormfront i Gab na kojima se rasističke i antisemitske ideje legu i potom dalje razglabaju, na kojima su počinioci zločina iz mržnje poput Dilana Rufa i Andersa Brejvika bili indoktrinisani i pronašli ohrabrenje za nedela koja su počinili.

Dikinson pokušava da nađe investitore za svoje zamisli, ali smatra da ima malo nade da će uspeti. "Levičari odmah skaču na svaku priliku da propagiraju svoje ideje, bez obzira na to koliko su one glupe", kukao je Dikinson na Gabu prošle nedelje. Pa ipak, likovi poput njega su i dalje ubeđeni da postoji tržište za njihove "ideje". PewTube tvorac, Entoni Mejfild, kaže: "Očekujem da će nam među prvima pristupiti oni sa najradikalnijim stavovima koji ne pripadaju mejnstrimu, oni koji su već bili izbačeni sa YouTube i sličnih platformi. Kako bude rasla definicija nekog ko je loš i kome nije dopušteno da priča šta hoće na mreži, tako će i korisnici moje i drugih platformi sve više i više postajati mejnstrim."

Otkako je Google dao Demoru otkaz i izbacio Gab aplikaciju iz svoje ponude, napor da se iznađu finansijeri ultradesničarskog interneta postao je urgentan. Dikinson je na internetu objavio jedan slajd-šou u kome poziva investitore i nove članove koji žele da se priključe pokretu koji nastaje: "alt-teh obećava da će oživeti i obnoviti stari libertarijanski etos o tehnologiji kao sredstvu za postizanje jednakosti i alatu za što veću slobodu", kažu poruke sa slajdova, i napominju da njihovom pokretu nisu bitni rasa, pol ili pedigre i da je njihov moto "ćuti i kodiraj". Po njihovom planu, oni dalje obećavaju revitalizaciju ruralne i palanačke Amerike tako što će obezbediti zaposlenje svim inženjerima koji će učestvovati u izgradnji "novog i antimarksističkog" interneta. "Oni koji prvi budu udružili svoj kapital sa nama, postaviće temelj svog daljeg profita u alt-teh revoluciji."

U poslednjih par nedelja, grupa ultradesničarskih video blogera se pridružila promociji pokreta koji se rađa; među njima je i popularni libertarijanski video-bloger Styxhexenhammer666, čija su dva video zapisa na tu temu imala oko 70 hiljada pregleda. Ostali su postavljali zapise u stilu "poziv na akciju", zvali one koji su tehnološki potkovani da se pridruže pokretu kako bi izgradili "nove platforne slobodnog govora" (što je takođe privuklo hiljade posetilaca njihovih postova). Iako sve to ne deluje kao neka velika brojka, ona ipak ukazuje na pokret čije ideje imaju ne baš tako malu podršku (kako se na prvi pogled može učiniti).

Pretraživanje po Gabu otkriva konstantan dnevni priliv postova onih koji pitaju kako mogu da se priključe. Jedna grupa formirana na Gab-u, nazvana "The Right Wing Dev Squad", opisala je svoje planove za naredni vikend nakon Šarlotsvila na sledeći način:
"Moj vikend će biti uživanje u la dolce vita: pivo u ruci, kod na ekranu, Jevrejin u peći."

April Glaser: The Internet of Hate (Slate, 30.08.2017)

***

The Internet of Hate (1)

The Internet of Hate (3)

The Internet of Hate (1)

Nakon Šarlotsvila su nacisti, beli supremacisti i ultradesničari postali daleko manje dobrodošli na internet. Zbog toga su rešili da naprave svoj.

Društvena mreža Gab.ai je započela sa radom u avgustu 2016. godine, tri meseca pre nego što se Svet izmenio. Tajming uopšte nije bio slučajan. Njen osnivač je Endrju Torba iz San Matea (Kalifornija), nekada zaposlen u Silikonskoj dolini a sada vatreni obožavalac Donalda Trampa. Na početku, četvoro ljudi je načinilo tu mrežu i to bez finansijskih sredstava sa strane. Torba, koji je sa dobro plaćenog posla u jednom reaktoru bio najuren zbog uznemiravanja kolega, kaže da je postao frustriran zbog "u potpunosti ulevo nakrivljenog velikog društvenog monopola" koji odlučuje o tome koje će vesti biti u trendu i šta jeste a šta nije uznemiravanje na internetu. Danas, godinu dana kasnije, Gab ima preko 240 hiljada korisnika i sakupljenih milion dolara kroz donacije u malim iznosima. Svoju godišnjicu su proslavili tvitovanjem "srednjeg prsta" na račun elitističkog đubreta iz Silikonske doline.

1 million dollars raised by THE PEOPLE to make speech free again and say FUCK YOU Silicon Valley elitist trash. Thank you all!!!!!!!!

— Gab (@getongab) August 17, 2017

Prepoznatljiv po liku Pepea, antropomorfnog žapca koji je postao simbol ultradesničara, Gab predstavlja digitalno zabavište za naciste, bele supremaciste, aktiviste koji se bore za muška prava, borce protiv političke korektnosti, Gejmergejtere, anti-feministe, apsolutiste slobodnog govora i sve one koji vole žestoko uvredljive viceve. Nove poruke se oglašavaju žabljim kreketom. Ukoliko se kojim (neverovatnim) slučajem desi da prvi post na koji tu naiđete ne bude antisemitski ili rasistički, onda će to svakako biti slučaj sa drugim, trećim, četvrtim... To je bezbedan prostor za one vrste ljudi od kojih se većina nas kloni. Korisnici smatraju da njihovi stavovi imaju beznačajan prostor na internetu kojim vladaju levičarski "levaci" iz Silikonske doline, zbog čega je Gab i nastao.

Od 17. avgusta, nedelju dana nakon što su nacisti i rasisti promarširali kroz Šarlotsvil, i dva dana nakon prve godišnjice, Gab-aplikaciju više niste mogli pronaći u Google store jer je odatle uklonjena. Tako je Gab postao poslednja u nizu nedavno obrisanih sličnih aplikacija.
U polednjih nekoliko nedelja, američke organizacije koje zagovaraju mržnju su se našle na udaru brojnih internet administratora koji im onemogućavaju pristup ili ih uklanjaju sa mreže, na kojoj su se godinama okupljali i prerasli u uticajnu i sve bolje organizovanu onlajn zajednicu. To uklanjanje je započelo i pre skupa "Ujedinimo Desnicu" u Šarlotsvilu, kada su kompanije poput Airbnb i Facebook izbacili neke od organizatora tog događaja sa svojih platformi. Nakon tog vikenda, u kome je bilo ljudskih žrtava i scena rulje belih rasista dok marširaju ulicama koje su prezasitile društvene medije i televiziju, još više onlajn kompanija je krenulo sa izbacivanjem neonacista iz svog prostora.

TheDailyStormer je najznačajniji rasistički vebsajt koji je služio kao primarno čvorište za organizaciju tog skupa; hosting mu je bio ukinut na GoDaddy serveru nakon što su na njemu iznošene uvrede na račun nastradale protivnice tog skupa, koju je svojim autom pregazio i ubio jedan od belih rasista. Taj vebsajt je narednog dana bio prebačen na Google hosting, ali samo par sati kasnije je i odatle bio izbačen, što je efikasno eliminisalo TheDailyStormeru dalji pristup otvorenom internetu. Prošlog petka, najstariji i najuticajniji forum na kome je bila promovisana mržnja, "čuveni" Stormfront, takođe je ostao bez hostinga svog domena.

Oni što predstavlja novinu u poslednjem nizu uklanjanja jeste činjenica da su, za razliku od brisanja ličnih ili grupnih naloga koje sprovode Facebook, OkCupid ili Airbnb, čuvari interneta sada uklanjaju kompletne organizacije. Na primer, uklanjanje Gab-a je dovelo do toga da ta platforma u celosti postane suštinski nedostupna korisnicima njene aplikacije za Android (Apple ih je takođe izbacio). Iako je Gab i dalje dostupan preko standardnih internet pretraživača, pokretanje društvenih medija bez aplikacije za iPhone ili android u startu ima ogroman hendikep.
Međutim, Gab je već imao plan koji je pokrenut "u trku".

Nedelju dana pre toga, nakon što je Google najurio Džejmsa Demora, Gab-ekipa je najavila dolazak novog pokreta. "Što je mnogo, mnogo je", napisali su 10. avgusta, dva dana pre skupa u Šarlotsvilu. "Čas je da se patriote i oni koji misle slobodno unutar Silikonske doline i van nje, organizuju, komuniciraju na bezbedan način i krenu da grade jednu sasvim novu grupu pod nazivom Alijansa za tehnologiju slobode govora, koja bi izgradila jednu alternativnu infrastrukturu u kojoj ultradesničare ne bi smarali prioriteti socijalne pravde i liberalne vrednosti Silikonske doline, kao ni diskutabilna monopolistička moć glavnih čvorova informatičke ekonomije - Google, Facebook, Apple i njima sličnih.

Gab i sve veći broj njegovih kompatriota iz "alt-teh" pokreta, žele da izgrade sopstveni internet koji bi postao sigurna luka za Mržnju.

April Glaser: The Internet of Hate (Slate, 30.08.2017)

***

The Internet of Hate (2)
The Internet of Hate (3)

Leno, Leno...

Ovaj svet se izokren(u)o.
Naglavačke.

Teško da je neko 1. septembra 1939. mogao da predvidi ovakav razvoj događaja, od prve do poslednje slike (i onih bezbroj između). Znalo se i tada da se ne zna ko je luđi, al' baš ovoliko... i još uvek.

#stopfašizmu

Paradoks tolerancije

Da li tolerantno društvo treba da toleriše netolerantnost?

"Hoćete veću toleranciju? Onda poštujte i moje ideje!"

Odgovor je: NE.

To jeste paradoks, ali neograničena tolerantnost može dovesti do nestanka tolerancije.

Kada tolerišemo one koji su otvoreno netolerantni...

"Hajde da im damo šansu!"

... tolerantni na kraju bivaju uništeni. A zajedno sa njima i tolerancija.

Svaki pokret koji propoveda netoleranciju i progone, mora biti stavljen van zakona. Zaista deluje paradoksalno, ali odbrana tolerancije zahteva netolerisanje netolerantnih.

Karl L. Poper: "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji I+II" (1945/1947)

Grkljanchichi

- Ajmo grkljanČiČi, u stroj za jutarnju prozivku! Da vidimo ko je sve tu: Sentella, Danubius, Kikindski mlin, Žitko #1 bez holesterola, Žitko #2 sa holesterolom, Takovo sa jajima, Panona, Fidelinka #1 sa jajima, Fidelinka #2 bez jaja...

... Laban mesne prerađevine bez jaja ...

... jel' ima još neko, svi na broju?

- Fali Polovina, šefe.

Who framed Roger Rabbit?

- Ko je smestio Zeki Rodžeru?

- Sudija Dum.

Međutim... to nije onaj crtani u kome živimo.

- A ko je onda smest... pardon, ko je uramio Vrhovnog Komandanta AVčića?

- Oberposilni ministar dum-dum AVlin.

E, to je taj crtani - predugometražni - u kome jedva preživljavamo, i u kome On & Njegovi svakodnevno svima nama uvaljuju zeca.

Dan individualnih prava

U čast Džona Loka, koji se u svojim filozofskim radovima zalagao za prava svakog čoveka pojedinačno, 29. avgusta (Lok je rođen 29.08.1632) se obeležava tzv. Dan individualnih prava. Kako Lok kaže, "Sve što jedan čovek ima, mora ostati u domenu njegovih neotuđivih ljudskih i građanskih prava", mada donosi zaključak da su ljudi ipak neka od svojih prirodnih prava prepustili nekome drugome u zamenu za kolektivnu zaštitu koju im taj "neko" pruža, a taj neko je društvo. Po njemu, u osnovna prirodna ljudska prava spadaju i:

- pravo na život

- pravo na slobodu

- pravo na imovinu

- pravo na slobodu govora

- pravo na slobodu veroispovesti

- pravo na slobodno podnošenje peticija i prigovora vlasti

Obeležavanje Dana individualnih prava je inicirao dr. Tom Stivens, osnivač Objektivističke partije u SAD, koji podržava filozofske ideje Džona Loka po pitanju prava najmanje društvene manjine i njene osnovne jedinice - pojedinca. Ovaj dan možete obeležiti čitanjem Lokovih radova i stavova, a možete se posvetiti i ličnom istraživanju o tome da li je vaša država posvećena poštovanju i zaštiti prava koje je on pobrojao i da li uvažava vrednosti slobode i nepovredive prirode individualnih prava.

Days of the year: August 29th - Individual Rights Day

***

Želja za sigurnošću, kod podanika utemeljuje neograničenu moć Suverena/Levijatana; međutim, ukoliko njegova naređenja dovode živote podanika u opasnost (dovode opstanak u pitanje), otpor toj situaciji (naređenju) služi da se utemelji ograničenost neograničene moći Suverena/Levijatana. Postavlja se pitanje prioriteta - šta je važnije: princip samoočuvanja kao apsolutni ili apsolutna moralna nezavisnost pojedinca. Prirodno stanje stvari navodi na prvo. Treba ustanoviti vlast koja jedino štiti individualna prava pojedinca, a ne napada ih - to je prirodno stanje po Loku. Po njemu, pojedinci ne ugrožavaju jedni druge (SMRT) već je tu u pitanju GLAD. Odatle dolazi pretnja smrću.

Postoje dve vrste rivaliteta:

1. u odnosu na posedovanje dobra (ekonomski) - DA IMAM

2. zasnovan na želji za vlašću, prvenstvom, ugledom (moralni, politički, duhovni) - DA IMAM VIŠE

Ova dva moraliteta se javljaju kao dve sile koje su u prirodnom stanju sukobljavaju, te dovode do razlikovanja dve vrste ljudi:

1. oni koji više vole prvenstvo od sigurnosti

2. oni koji više vole sigurnost od rizika koji proizvodi težnja za prvenstvom

Čovek je vlasnik sopstvene ličnosti, a time i svog rada. Deo zajedničkih dobara koja "pripadaju svima", koji pojedinac prisvoji zarad sopstvenih potreba, tada pretvara u sopstveno vlasništvo - ona su preobražena njegovim radom i tako se razlikuju od ostalih dobara. Pravo na svojinu nije "društveno" pravo, pripada samom pojedincu i usko je povezano sa njegovom potrebom da se prehrani. Ovo pravo suštinski prethodi instituciji društva, ne zavisi od saglasnosti drugih i političkih zakona koji važe u društvu. Po svojoj suštini, svojina je prirodna, to nije stvar društvenog sporazuma. Svojina nastaje radom čoveka. RAD se definiše kao odnos čoveka i prirode.

Temelj liberalizma se nalazi u pravu pojedinca na svojinu. Pravo na svojinu ograničavaju dve obaveze:

1. da se prisvoji onoliko koliko je potrebno, a ne više

2. da se ostavi "hrane" i drugima - u istim količinama i istog kvaliteta

"HRANA" je samo deo ukupnog pojma svojine - osnovna svojina je svojina nad zemljom. Priroda u svom "prirodnom" stanju znači oskudicu; ljudski rad daje VREDNOST stvarima. Pojedinac ima prirodno pravo na vlasništvo, a to vlasništvo nema prirodne granice - pronalazak novca je omogućio da neograničena količina dobara ("hrane") postane nekvarljiva. Od momenta pojave novca kao sredstva za predstavljanje i čuvanje količine rada (vlasništva), legitimni vlasnik više ne mora da bude i radnik. Slobodna razmena čuva vrednost svojine. Vlasnici nisu više samo radnici, nego i kupci i prodavci (trgovci) - što je apsolutno legitimno. Novac predstavlja, po definiciji, sporazum, veštačku tvorevinu kojom se zadržava "nekvarljivost" dobara. Ovaj sporazum pretpostavlja i komunikaciju, odnos pojedinaca koji ga zaključuju - to je neka vrsta ugovora. Tako nastaje DRUŠTVO, kao skup regulisanih odnosa između pojedinaca. Društvo je skup ekonomskih razmena u koje pojedinci ulaze kao radnici i kao vlasnici. Osnovna prava, poput prava na svojinu, pripadaju usamljenom pojedincu, a on sa ostalim pojedincima gradi društvene odnose.

Izaći iz "prirodnog stanja", tj. ući u "građansko društvo", zapravo znači konstituisati ZAKONODAVNU SKUPŠTINU, koja daje zajedničku definiciju prekršaja, i zakone nameće svima bez izuzetaka da bi oni bili efikasni. "Građanskim društvom" Lok smatra ono političko društvo koje je suprotstavljeno prirodnom stanju, a ne državi (tj. nekoj političkoj instituciji). Razlog postojanja političke institucije leži u očuvanju svojine. Ta institucija (VLAST) ima pravo da zahteva poslušnost ali i obavezu da se sama pokori zakonima koje propisuje. Ovo ZAKONODAVNO TELO ne treba stalno da zaseda, ali postoji potreba da se zakoni stalno donose, i naročito da se stalno primenjuju. Zbog toga postoji potreba da se formira još jedna, IZVRŠNA VLAST koja bi bila podređena prvoj, zakonodavnoj vlasti. Izvršna vlast sprovodi zakone unutar političkog tela. Nastaje potreba i za trećom vrstom vlasti koja bi se bavila spoljašnjim odnosima, ratom i mirom - Lok je to nazvao FEDERATIVNA VLAST. Ona je najčešće u istim rukama kao i izvršna vlast.

U savremenim društvima je vlast ravnopravno podeljena na zakonodavnu i izvršnu. Kod Loka postoji određena hijerarhija, pa je zakonodavna vlast iznad izvršne (tj. ona je vrhovna), koja je samo njen instrument. Zakonodavnu vlast ima svaki pojedinac da bi radio ono što smatra dobrim za svoj i za tuđi opstanak. Izvršnu vlast ima svako u prirodnom stanju da bi kaznio kršenje prirodnih zakona. Izvršna snaga društva nastaje ujedinjenjem izvršnih snaga pojedinaca. Izvršna građanska vlast više od zakonodavne označava razliku između prirodnog i političkog stanja ljudi; ona nije svodljiva na zakone i pokazuje njihovu nedovoljnost. Izvršna vlast je otelotvorenje razlike između države i građanskog društva. Politički liberalizam se i istorijski i suštinski zasniva na ideji predstavljanja - ZASTUPNIŠTVU.

Ogledi o liberalizmu: Džon Lok, rad i svojina (Građanski krug, 24.11.2009)

3000

- Jelbre, Betovene, što ne dođe onomad kad sam te zvao da mi pevaš?

- Nisam mogao.

- Pa što nisi mogo... biće ti fali nešto, a?

- Umro sam pre 190 godina.

- Tri iljade.

Novi ministar, nova oprema

U srBsku Vojsku je 2013. godine uvedena feldkuratura. Valjda da bi Nebesa bila bliža našim soldatima, mada tako nešto onda ne bi trebalo da bude neophodno pilotima i padobrancima. U stvari, kakvi im sve komanduju, njima je možda i najpotrebnija.

Nakon Bate kafekeramičara, kome je najbolje od ruke išlo PVO dejstvo po sopstvenim letelicama, na mesto oberposilnog Vrhovnog Komandanta - iliti ministra vojnog, da prostite - doskočio je prepodobni Aleksandar Blackadder Vulin. Nije to nimalo lak posao, jer treba udovoljiti svima: duhobrižnom feldkuratom Porfiriju, ex - PVO klečiSantosu, i pre svega Aleku naMIGuši. U tu svrhu, već su naručeni novi modeli najsavremenijeg naoružanja, a u Vojsku je uveden je i jedan novi rod: ženski.

Za Porfirija:

Specijalna borbena brojanica M-17 (SBB M17), popularano nazvana "oružje molitve i mira"; obavezno crne boje (ministarske), sa 30 čvorova za svaki dan u mesecu. Prilikom dolaska u jediinicu, regruti imaju zadužiti onoliko ovih brojanica na koliko se meseci upućuju na odsluženje. Za svaku vojnu vežbu sleduje po komada jedan. Ko se zabroji, moraće iz početka i to sa novom brojanicom; tako će se čeličiti borbeni duh i koncentracija ljudstva. Na ovaj način se postiže harmonija između borbeno-ovozemaljskog i mirovno-nebeskog služenja vojnog roka, čime je ispunjena njegova osnovna vaspitno-neobrazovna i zaštitna svrha. Postoji i varijanta SBB M-17ž, samo za novi rod vojske, na kojoj su 5 čvorova crvene boje. Ovime se postiže i ušteda na kalendarima i olovkama, koji su do sada bili obavezan deo borbenog kompleta M-1389 svih rodova Naše Armade.

U uputstvu, koje svaki regrut/regrutkinja dobije uz SBB M17(+ž), stoji:

"Imaš brojanicu na ruci - nemoj da ti prolaze dani, jer brojanica na ruci nije ukras.i ne bi trebala da bude ukras, ona je oružje molitve i mira."

I Porfirije bi zadovoljen.

Batu je trebalo zadovoljiti na jedan drugačiji način, primeren funkciji sa koje je otišao i funkciji na koju je došao:

Širom naših kasarni, u jutarnju molitvenu gimnastiku uveden je specijalni borbeni polusklek M-13 (SBPs M13) zbog ravnopravnosti rodova u vojsci. Šteta što Bata ode, jer bi mu uvođenjem novog roda i primenom SBPs M13 stvarno bilo toplije oko srca. A i niže. Ovako, ostade mu samo uhođenje neuniformisanih građana.

I Bata bi (polu)zadovoljen.

A Alek naMIGuša, šta sa njegovim iščekivanjima?

Pa, moraće još uvek malo da popričeka - ne baš dve uobičajene, ali sigurno do kraja ove godine - da u naprednu Srbiju iz Rusije pristignu specijalne borbene puzzle makete, model MiG29 (SBPM MiG29), namenjene obmanjivanju borbene tehnike stranih neprijatelja i ljudske sile domaćih izdajnika. One će se u potpunosti uklopiti u naš najsavremeniji odbrambeni sistem koji je još početkom 2016. već bio oplemenjen specijalnim borbenim puzzle maketama S-300 (SBPM S300).

Savršeno.

A do tada, oberposilni Aleksandar Blackadder Vulin će morati da smisli način kako da zadovolji Vrhovnog Komandanta. Sve opcije su otvorene, a ima ih bezbroj.

I Alek naMIGuša će svakako biti zadovoljen - ovako ili onako.

Talični i Falični

Talični Tom je brži od svoje senke.

Falični Alek je... nije.

E pa jbg, život nije strip - ne možeš pobeći od svoje senke, niti kostura u ormaru.

Neće moći, ne ide to tako.

O LOGICI I SOKRATOVIM METODAMA... I JOŠ PONEČEMU

Hajde da malo popričamo o sledećim tvrdnjama:

1. Talični Tom je veoma brz revolveraš, on ume da upuca svoju senku pre nego što ona potegne.
2. Gari Kasparov je veliki šahista, on ima naročitu sposobnost da u samo jednom potezu pomeri piona za čak tri polja.

Rekli bi smo da su obe tvrdnje nemoguće. Međutim, veoma je bitno uočiti suštinsku razliku između ove dve rečenice. U prvoj postoji empirijski problem, u drugoj je problem logičke prirode. Možemo to reći i ovako:

1. Prva rečenica je logički/gramatički moguća, ali empirijski je vrlo neverovatna (stvar nauke).
2. Druga rečenica je logički/gramatički nemoguća zbog postojećih pravila šahovske igre (pion može da se u jednom potezu pomeri najviše za dva polja, i to samo pri otvaranju), tako da tu uopšte nema mesta empirijskom/naučnom istraživanju (ne)mogućeg.

Prva rečenica zavisi od tačke posmatranja, druga od unapred dogovorenih pravila.

Neki ljudi smatraju da je fensi preskakati logiku. Čisto sumnjam da je tako. I da li je uopšte moguće kršiti zakone logike? Možemo reći da je kršenje zakona logike doslovce analogno kršenju pravila u šahu (doduše, nije baš lako govoriti o logici u pravom smislu, iz razloga koje je teško objasniti). Ako nekada budete igrali šah, da li ćete se zapanjiti ukoliko vaš protivnik pomeri piona za tri polja? Teško da ćete takvim potezom biti impresionirani, ali on će vas svakako iznervirati. Ali, šta ako igrate šah protiv Boga i on pomeri piona za tri polja, kako ćete onda reagovati? Da li je to, u stvari, način da vam on pokaže koliko je moćan?
Filozofi, naročito oni koji se drže analitičke tradicije, izgleda da često smatraju kako je njihov zadatak odbrana logike ili ispravne upotrebe jezika. Reklo bi se da je to pomalo problematično gledište. Odbrana logike uvek podrazumeva određena pravila, ali koja su to pravila koja filozof treba da brani? Možda zvanična pravila šaha, ili pravila koja su naučnici uspostavili o tome kako treba koristiti jezik u naučnim istraživanjima? Odgovor bi bio - ne. Pre bi se reklo da filozof mora prihvatiti pravila sa kojima se slaže onaj kome se obraća.
Podsetimo se sada Sokratove metode: on je ljudima postavljao pitanja, a njihove odgovore koristio da postavlja sledeća (bez ikakvih potpitanja sa svoje strane). U tome leži suština čiste filozofije - poput "neiznuđene sile", što bi Habermas rekao. Ovo je još jedan dokaz zašto se filozofija smatra "dijaloškom".
Da vidimo šta Vitgenštajn ima da kaže na ovu temu:

• Stvari će biti onakve kako izaberete. Samo treba reći kakve želite da budu - sačinite verbalnu sliku, ilustrujte je po svom izboru, i tako ćete napraviti skicu. Ostaje samo pitanje "Šta i kako dalje s tim?"

Ovde je Vitgenštajn dobrano u skladu sa Sokratovom metodom. On pita svog sagovornika da odluči o pravilima, tako da ih slušalac sam postavlja. Na primer, ako želite da igrate šah tako da je dopušteno pomeranje piona za tri polja, neka tako i bude - pa vi onda nastavite da vodite debatu o šahu po tim pravilima.

Henri Džonstoun takođe pokušava da objasni zašto filozof treba da igra po pravilima slušaoca:

• Pošto ne možemo prosuditi valjanost nekog filozfskog argumenta bilo pozivanjem na dokaze ili na unutrašnju konzistenciju, ostaje nam jedino da se pozovemo na konzistentnost sa namerom originalnog podnosioca tog argumenta. Opšta šema "ad hominem" argumentacije je da ona predstavlja odgovor na prethodni argument što pokazuje da taj prvi argument "poništava sopstvenu svrhu".

Ako se podrazumeva da šah igramo po važećim pravilima, u čemu je onda smisao podsećati nekoga da piona sme da pomeri samo jedno ili dva polja, ako on to ionako već zna? Uglavnom, nije neophodno da u tome postoji određena poenta. Međutim, ona postaje neophodna ukoliko dospete u ozbiljan problem - npr. da li će vaš protivnik pomeriti piona za tri polja, sa F5 na F8, i tako ga zameniti za kraljicu. Tada ćemo ga svakako podsetiti na to da piona sme pomeriti samo za jedno polje unapred, i da će mu za taj njegov "naum" trebati najmanje tri poteza i da ćete za to vreme vi imati dovoljno vremena da to sprečite.
Pomalo je čudno uobičajene šahovske probleme nazivati filozofskim, ali ti problemi su zapravo veoma slični. Vitgenštajn je rekao da se "posao filozofa sastoji od sklapanja podsetnika za određenu svrhu". Metode koje koriste šahisti su dobrano iste. Razlog zašto šahovske probleme ne treba smatrati filozofskim je u tome što šahovske možemo svrstati u "normalni diskurs" dok filozofski spadaju u "abnormalni diskurs" (po Kunu i Rortiju).
U strogom smislu, termini "izvesno", "moguće" i "nemoguće" su bez ikakvog sadržaja za empirijske naučnike. Zašto? Zato što ništa nije izvesno, ništa nije nemoguće, i sve jeste moguće. Odgovor na svako pitanje može biti dat pre nego što ono bude postavljeno, tako da sam odgovor nema nikakvu funkciju. Međutim, nauka ipak upotrebljava ove izraze, i to zato što se oni koriste u drugačijem smislu (možda i ne sa namerom). Reči "izvesno", "moguće" i "nemoguće" dobijaju drugačije značenje u jezičkoj igri empirijske nauke, u odnosu na značenje koje imaju u jezičkoj igri logike. Evo primera:
- jezička igra logike (npr. u matematici)

izvesno = izvesno

moguće = moguće

nemoguće = nemoguće

logički zakon = neophodnost

- zajednička jezička igra empirijskih nauka (ili običnog jezika)

izvesno = vrlo verovatno, bez sumnje verovatno

moguće = niti je nesumnjivo verovatno niti nesumnjivo neverovatno, već je u određenoj meri verovatno
nemoguće = veoma neverovatno (nesumnjivo neverovatno)
zakon prirode / naučni dokaz = veoma jaka hipoteza
To vam je kao kada se neko zapita da li je moguće da Talični Tom zapuca pre nego što njegova senka potegne svoj pištolj, gde bi implicitno pitanje zapravo glasilo: "Da li je u određenoj meri verovatno da on to može učiniti, ili je nesumnjivo neverovatno?"
Problem mnogih filozofa je u tome da insistiraju na (jezičkim) pravilima po kojima niko i ni na koji način ne želi da igra. Za njih je to "igra poznavanja pravila i davanja instrukcija o njima", iako bi u stvari to više trebalo da bude "igra igranja po zadatim pravilima".
Razlika je suštinska, a ne semantička.

***

Falični Alek obožava da citira razne filozofe, zato što je pametan. Međutim, on nije filozof jer ne igra po pravilima slušalaca iako zahteva da svi osim njega budu slušaoci i ne pitaju ništa.

Falični Alek obožava da često koristi "ad hominem argumentaciju" kao odgovor na svako neugodno pitanje, napadajući onoga ko pita ili nekog njegovog imaginarnog nalogodavca koji ga na to tera, tako "dokazujući" da je pitanje besmisleno i bez ikakve svrhe, tj. da na njega nema svrhe odgovarati.
Falični Alek, takođe, obožava da igra šah sa decom, penzionerkama i prolaznicima, pravi "šahovske" aluzije na račun političkih protivnika, ali i na račun sopstvene dvorske svite satelita i supozitorija koji ga okružuju i ispunjuju. Tako želi da svima jasno stavi do znanja da na šahovskoj tabli postoji samo jedan kralj (koji po potrebi menja boju kada igra međunarodne mečeve), a da su svi ostali samo pioni (to važi čak i za konja koji se odaziva na "Krle22"). Sa druge strane, on ne podnosi da igra crnim figurama na domaćoj sceni, zato što ga one podsećaju na senku. Zbog toga, kao beli, briše sve sa table ne štedeći ni svoje.
Falični Alek naročito obožava da "u trku" donosi zakone i pravila igre kako bi on i njegovi mogli da ih ne poštuju, jer se tako više ne zna po kojim se pravilima igraju sve igre i igrice koje oni igraju. Igrajući igru donošenja i poznavanja pravila, oni izbegavaju igru po pravilima, pritom glumeći filozofe.

U životu, baš kao i u šahu, moguće je na neigranje po dogovorenim pravilima odgovoriti istom merom, ali onda to više nije ta igra niti se igrači razlikuju; zapravo, uopšte više nije igra, već nešto sasvim drugo. Problem sa takvim "igrama" i igračima, koji se empirijski uvek javljao kroz istoriju, jeste taj da zaista ne možeš biti brži od svoje senke niti je se možeš rešiti.
I da senka (baš kao i kosturi iz ormara) uvek - pre ili kasnije, ali obavezno - uzvrati.

p.s.
Šta mislite, zašto je veća verovatnoća da Falični Alek slučajnu partiju šaha izgubi od nekog deteta, pre nego od nekog penzionera ili (nedajbože) aktivnog šahiste?
Ili izbore.