Ogledalce, ogledalce...

Izjava nedelje (NIN br.3459 od 13.04.2017)

"Neću dati ljudima bivšeg režima da uvedu diktaturu."

- Aleksandar Vučić, premijer Srbije

Ovo je izjavio nakon što su mu sva ogledala u kući odjednom popucala.

Neka milom, a neka silom.

Sledstveno narodnom verovanju glede špiglova i lupanja istih, sve nade polažemo u istinitost vremenske kazne koja je predviđena za razbijanje ogledala - pet godina nesreće su već odrađene, ostale su nam još dve. Vredi toliko sačekati (i kvalitetno se spremati), ali pod uslovom da se u međuvremenu neko, dok čeka, slučajno ne nabode na vreteno i opet zajebe stvar. Kandidata za to ovde barem nikada nije nedostajalo.

Deluzije i samoobmanjivanje spadaju u sada već čuvenu F kategoriju MKB10 šifarnika bolesti registrovanih kod Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Asocijalno ponašanje i patološko laganje su izuzeti iz te evidencije i još uvek se mogu registrovati u Agenciji za privredne registre, pod uslovom da vam nisu ukrali ličnu kartu ili prepeglali glasački listić koji ide uz nju.

Bivših režima u Srbiji nikada nije zafalilo, i naročito ne režima prošlosti. Kod nas još uvek vlada katastrofalan deficit režima budućnosti. Ovaj današnji to svakako nije, šta god da laprdaju njegove istaknute peruške. Izjava poput gornje samo služi da neopreznom konzumentu dezinformacija zamuti razdvajanje istorije od praistorije, kako ne bi mogao da razlikuje "bivše" od "bivšijih", lopove od zločinaca. Iako su suštinske posledice vladavine i jednih i drugih skoro iste, jedna od glavnih razlika među njima je brzina kojom se stiže do kraja.
Dve godine nesreće nisu tako dug period kao što se na prvi pogled čini. Problem nije u dužini trajanja već u samoj nesreći, a upravo se na rešavanju tog problema nikako ne radi. Kod "demokrata" nesrećne godine naizgled traju duže, kod fašista neuporedivo kraće - iako se svakome, ko ima stvarnu nesreću u životu da pod takvima živi, stvari čine upravo obrnutim. Nauka kaže da je vreme relativan pojam, da njegovo "trajanje" zavisi od toga kako ga mi sami poimamo.

Nažalost - ili na sreću - narodna verovanja i bajke su samo to i ništa drugo, pa tako i priča o još (samo) dve godine nesreće. Ova naša nesreća, sa i bez ogledala traje već 27 godina, i kako stoje stvari trajaće još neko vreme. Ceo taj period je mogao biti kraći i manje krvavobajkovit da nije bilo suludog glasanja većine ovdašnjih posedovalaca biračkog prava i potonjih "nacionalnih radova" najbivšeg od svih bivših režima na ovom prostoru - ovog istog koji danas ponovo vlada.

Vučić je lukavo procenio da je 2022. godina ključna za njegov odlazak sa vlasti (ili mu je tako bilo rečeno), pa je rešio da zajaši predsednički petogodišnji mandat koji će pokušati dodatno da armira iduće godine četvorogodišnjom vladavinom u Beogradu ali i četvorogodišnjim mandatom vlade koja sledi posle vanrednih parlamentarnih izbora koji će najverovatnije biti održani takođe iduće, 2018. godine.

Na taj rep mu neće moći (ni hteti) da stane niko osim građana Srbije.

Trenutak je da se krene u formiranje političke snage koja će moći da nastupi samo kao "Ljudi budućeg režima" i nikako drugačije. To su svi oni koji će ovom Miloševićevom bAVlrogu od SNSrbije bez straha stati na put i jasno reći:

You shall not pass.

Dalje nećeš moći.

Oni koji to ne mogu ili ne žele da shvate otpašće sami i sa pozicionih i sa opozicionih jasli, jer će postati apsolutno nepotrebni i beskorisni - svima, uključivši i sebe same.

Pokisla osoba koja svakodnevno daje sumanute izjave poput gornje svakako će za pet godina otići sa vlasti, zajedno sa svojim raskvašenim supozitorijama organizovanim u kradikalsku partiju i satelitske grupne i pojedinačne kooperante. Na građanima Srbije je da ovim drugima skrate mandat i uklone ih sa vlasti pre roka koji su planirali, a da onom prvom u što većoj meri ogade pirovu drugoaprilsku pobedu tako što će ga saterati u ćošak u koji se sam uvalio - u Ustavom definisana prava predsednika, i ništa više od toga.
Kada jednoga dana, tom i takvom mandat isklizne iz ruku, najveća kazna za sve što je uradio u prethodne tri decenije bila bi da doživotno sluša i gleda u beskraj sve što je izgovorio, slagao, uradio i upropastio tokom svoje parazitske karijere jednog palanačkog politikanta kome je sopstvena koža postala pretesna pa je pomislio da će postići veliku stvar u životu ako je nekoliko puta promeni.

Zaboravio je samo da promeni sebe, i to je ono što će ga na kraju koštati svega što je umislio da ima. Takvi obično nemaju ništa, a sebe na prvom mestu. Šteta, baš kad ga je krenula prodaja šrafova i pajsera u gvožđari kod onog Indusa, setio se da bi mogao i fakultet da završi, vojsku da odsluži, u neku partiju da se uvali, koje kilo da nabaci.

Sve ostalo je urbicidna legenda.

The Godfather of the Rings

- Don't be afraid, mr. Frodo.

- It's Fredo, actually. Michael, I'm your brother...
- We'll see about that.

- You starin' at me? Yeh you, Longshanks, with the glasses on?!

- No, my Godfather.
- Betcha not.

194-CALL-SNS

Saopštenje press službe Mesnog odbora SNS "Hitna pomoć - Aleksandar Vučić"

Beograd (Savamala)

11. april, 17:59

Sinoć, dana 11. aprila 5. godine Naprednog doba, u ranim večernjim časovima tačno u 18:01, naš dispečer je primio poziv za hitnu intervenciju sa lokacije u najstrožijem centru Beograda na adresi Terazije br. 23. S obzirom na rušilačke demonstracije koje u navedeno vreme svakoga dana održava šačica večitih studenata, lažova, narkomana, pijanica, mrsomuda i nerotkinja, znali smo da nam sledi intervencija visokog rizika u otežanim elementarnim uslovima. Zbog pomenute mase šačice, bili smo prinuđeni da na lice mesta prvo pošaljemo buldožera naše službe, gospođu Nadu Holbruk-Macuru, koja je nadljudskim naporom prokrčila prtinu, kojom se potom probijalo naše specijalno vozilo sa žičanim raonikom (model "Marica91").
Na adresi sa koje je bio upućen poziv, stanje je bilo sledeće:
U kancelariji na osmom spratu, zatekli smo uplakanog St.Krk. kako se istovremeno histerično smeje, u očaju krši ruke i čupa periku napravljenu od vlasi Jovanove i Milanove kose. Pred njim je na podu, okrenut naopako, ležao njegov radni sto ukrućenih nogu podignutih u vis. Unezvereni St.Krk. je sve vreme kao u delirijumu sebi mrmljao u bradu 'ubiše ga, kučke agresorske', a naši radnici su jedva mogli da razumeju njegovu nepovezanu priču o tome kako je, začuvši šačicu pištaljki pod prozorom, radni sto najednom pretrnuo, zakolutao fijokama, uhvatio se za interfon i stropoštao na pod. Napomenimo i to, da zvuk kineskih pištaljki koje oni koriste strahovito podseća na zvuk krda razjarenih žižaka u belogardejskom kredencu. U trenutku dolaska naše ekipe, sto nije davao znake života a simptomi kliničke smrti su bili jasno uočljivi. Na stolu su, takođe, bili primećeni tragovi mrtvačkih fleka od prosutog viskija i blatnjavih cipela. Odmah je pristupljeno reanimaciji, koja je bila sprovedena u otežanim okolnostima ako u obzir uzmemo činjenicu da je prilikom pada bio polomljen ključ brave na fijoci sa vitalnim funkcijama.

Reanimacija je sprovedena ubrizgavanjem koktel-injekcije Belocida, Fentina i Žicida u šupljine stola, kao i bravotomiju na već pomenutom mestu preloma. Posle nekoliko puta ponovljenog postupka, koji je uključio i kranijalnu defibrilaciju tada već megahisteričnog St.Krk. bili smo prinuđeni da konstatujemo prestanak vitalnih funkcija stola kao i prekid komunikacije sa realnošću njegovog vlasnika.
Sto je iz kancelarije iznet u 20:59 dok je obeućeni St.Krk. kroz podrum Bezistana izvučen sa pomenute lokacije i preko Trga Marksa i Engelsa, kroz depo nekadašnje zgrade Gestapoa, bezbedno dislociran na tajnu lokaciju predviđenu u ovakvim slučajevima. Tom prilikom se gospođa NHM ponovo istakla jer je pri sebi imala ključeve vrata svih prethodno pobrojanih prostorija i koridora, što je (kako se kasnije ispostavilo) bilo od krucijalnog značaja za relativno uspešnu intervenciju naše Službe u inat malobrojnim zločincima-uličarima koji su prouzrokovali ovaj incident.

Ekipa je napustila mesto intervencije tačno u 21:01, kada je kretanje centralnim gradskim ulicama ponovo postalo bezbedno, odnevši žrtvu u reanimacioni centar IKEA na dalji postupak. Na fotografiji se oko vozila ne vidi razularena šačica rušilačkih demonstranata zato što je šačica i zato što je prošlo 21:00 časova.

Poštovani Beograđani, hvala na ukazanom poverenju i višeslojnom strpljenju u ova teška vremena po našu državu i naš narod, kada su jedinstvo i čvrstina jedina brana nadirućim hordama haosa i bezumlja, od kojih će vas naša interventna Služba svakodnevno braniti u periodu od 18 do 21 čas ako treba čak i neradnim danima kada sav pošten svet treba da odmara - pa i mi sa njima.

U to ime, svi na svoje zadatke i neću više ništa da čujem.

Volim i ja vas

pre 18 i posle 21 čas

Vaš,

Aleksandar Veliki

predsednik MO SNS HP-AV

Operacija "Mumija"

"Posle brze, odlučne i nadasve efikasne akcije Službi, konačno je uhićen glavni&odgovorni krivac za neispravljene logičko-računske omaške u izbornom materijalu i neslaganje u broju upisanih birača. Pronađen je i dokazni materijal na kome se lepo vidi kako je on počinio to teško krivično delo protiv naroda & države. Na fotografiji se lepo vidi kako taj zločinac, kanibalističke lubanje i čkiljavog pogleda serijskog ubice, opozicionim prolaznicima, glumeći nezainteresovanost zapravo ZA DŽABE nudi glasače iako je zvanični cenovnik uredno bio istaknut i - to se mora obavezno naglasiti - pošteno plaćen od strane Velike Partije za svakog iznajmljenog glasača!
Kako i zašto je moglo da dođe do ovako teške subverzivne delatnosti, utvrdiće dalji tok istrage. Sada je jedino važno to da je ovaj (još uvek neimenovani) kriminalac priveden pravdi, kao i da građanstvo ima ostati mirno em poslušno, ne nasedavši više na provokacije stranih centara moći, mrzitelja, nedostojnih ljudi, izdajnika, pacova i hijena. Identitet iznajmljivanih glasača je u većem broju već bio poznat organima reda i gonjenja Ministarstva istine. Sumnja se da je jedan broj glasača sa inkriminisane slike ipak bio uvezen iz inostranstva, ponajviše zbog naglaska. Takođe, veoma je indikativno (za otkrivanje nalogodavaca) i to što fotografija sa lica mesta vuče na žutu boju, što ukazuje na moguću povezanost sa bivšim režimom i njihovim kandidatima koji stoje iza svega.
Pratite i dalje naš informativni program i ne skidajte sa ekrana roze filter koji je trenutno jedina pouzdana zaštita od sublimiranh poruka neprijateljske boje.

p.s.

Obavezno se raziđite, nepoželjno je okupljanje na javnim mestima u grupama većim od jedan."

- zvanično saopštenje povodom združene akcije "Mumija2017"

photo: Egyptian mummy seller (1875)

Ljubavni slučaj ili tragedija SNS članice RIK-a

Subotom uveče neko ide u disko...

... a neko po partijskom zadatku pegla glasačke listiće.

Nekome vlast, nekome čast

Pita me otac šta je svrha ovih protesta, a vidim i ostali se to pitaju i zašto nismo na izborima srušili vlast ako nam ne odgovara. Krenuću redom. Čitaj stari, a čitajte i vi ostali... 

Predsednički izbori su samo uzrok onoga što u narodu tinja već godinama. Ljudi koji su na ulicama, ne žele više da: nemaju posao samo zato što nisu SNS, nemaju nikakva prava samo zato što nisu SNS, nemaju nikakvu budućnost u Srbiji ako SNS ne postanu. Studenti su na ulici jer ne žele više da im tamo neki Mali, Slinavi ljudi kupljenim diplomama i plagijatima uzimaju mesta, a da oni ostavljaju svoje porodice kako bi potražili život u drugim državama gde će im ta diploma služiti svrsi. Ne želimo više da nam u Nemačku, Italiju, Švajcarsku, Austriju odlaze prijatelji, porodica, poznanici i drugi koji nam život upotpunjuju samim svojim postojanjem. Takođe, nećemo da se više deca leče SMS porukama i da sva umiru, dok se vlast razmeće svojim bilbordima, reklamicama po banderama i plakatima 365 dana u godini! Ne želimo više da nam otvaraju kontejnere, bandere, rukohvate, zaseoke, ograde i šahte.

Razumete li to?

Ne želimo da sedimo i gledamo samo vas na televiziji, non stop i da manipulišete nama. Hoćemo da ljudi vide da postoji i neko drugi u ovoj državi ko nije samo Vučić!

Ne želimo više da se sat rada plaća 130 dinara, da nas u rođenoj zemlji eksploatišu Korejanci, Japanci, Nemci, Amerikanci, Rusi, Šveđani nego da nas plaćaju isto kao i njihove radnike u njihovim zemljama. Ako ne žele, neka idu.

Ne želimo više da deca plaćaju udžbenike, da se u vrtiće upada preko veze. Ne želimo više da nas Informer plaši ratovima ni građanskim ni sa komšijama Hrvatima, Slovencima, Bosancima, Makedoncima, Crnogorcima i da nas svađa sa svima. Da nam piše svakog dana o državnim udarima, atentatorima iz Jajinaca i ostalim glupostima. Ne želimo više da nas prebijate na ulici, uzimate materijal, da nam ubijate decu, očeve, novinare, rušite kuće, pretite izvršiteljima, držite na poslovima po 3 meseca, da nas iskorišćavate dok radimo na crno, da nas maltretirate, ucenjujete poslom, egzistencijom, porodicom, životom dok tužilaštvo, policija i sudovi okreću glavu. Nećemo više da nam govorite da smo ološ, neradnici, narkomani, Soroševci dok oslobađate tajkune, kriminalce, mafijaše. Ne želimo više da nam par ljudi kreira ceo život i da nas biraju, dok nas dele na NJIHOVE i nas TUĐE po partijskoj knjižici!!! Neću bre da znam ni ko je predsednik, ni ko je premijer, ni ko je ministar, ni ko je gradonačelnik, ni ko je "građanin", ama ništa!

Nema ovo više nikakve veze sa politikom. Ima veze sa životom svih nas. Mladih, starih, svejedno je.

To se brani na ulicama ovih dana, ne vlast, nego čast. Ništa više.

Treba da vas je sramota sve, što uopšte i pitate posle 27 godina mučenja u ovoj patetičnoj Srbiji, zašto smo na ulicama! Sram vas bilo što ćutite, savijate glavu i glumite demokratsko društvo i što ste dozvolili da studenti i deca brane ovu jadnu državu koju ste nam VI stariji ostavili ovakvu kakva je danas! Sram vas bilo penzioneri što ste dozvolili da izdržavate svoju decu i unuke, što ne možemo da se zaposlimo, radimo, sagradimo kuće, kupimo stanove, napunimo frižider kako ste vi to nekada mogli! Sram vas bilo svakog sendviča, deterdženta, brašna, soli, šećera, blokčića, upaljača i novca koje ste uzeli i kojim ste pristali da čitavih 27 godina imamo samo ratove, siromaštvo, urušene institucije i državu u rasulu! Sram vas bilo za sve bre! Deca vam na ulici jer vi niste imali muda da se borite za nas. Zato se mi sada borimo sami za sebe!

I samo da ćutite, jer ćutali ste i kada nije trebalo da ćutite!

Nekome vlast, nekome čast!
E, to je svrha.

Ivan Mandić, Kruševac

Facebook

Twitter

Mudrolije

Stokholmski sindrom

Da se podsetimo još jednog od "švedskih standarda", koji je u Srbistanu dostignut i prestignut mnogo pre nego što su ga vikinzi provalili.

Stokholmski sindrom je naziv psihološkog stanja koje nastaje u situacijama u kojima dolazi do zbližavanja otmičara i talaca. Zbližavanju otmičara i njihovih žrtava doprinosi vreme provedeno u takvoj situaciji - što više vremena protekne, veća je mogućnost stvaranja Stokholmskog sindroma, a s tim i manja verovatnoća povređivanja talaca. Takođe, zbližavanju mogu da doprinesu veličina prostorije u kojoj se zajedno nalaze otmičar i talac, ispunjavanje zahteva kojima su vlasti izašle u susret, sličnost političkih stavova itd.

Stokholmski sindrom ne nastaje u situacijama kada su taoci izolovani, kada nemaju kontakt sa otmičarima, ili kada ima nasilničkog ponašanja od strane otmičara prema taocima ili drugim licima.

Oko 8% lica otetih ili uzetih za taoce ispoljava simptome Stokholmskog sindroma.

Naziv ove psihološke pojave je nastao nakon jedne pljačke banke u Stokholmu, kada je većina talaca razvila toliko prisan odnos sa pljačkašima-otmičarima, da su kasnije na sudu odbijali da svedoče protiv njih pa čak i javno izražavali simpatiju za njihovu "stvar". Takvo ponašanje se smatra sindromom upravo zbog te paradoksalne (kontra)reakcije žrtava.

Psiholozi, sociolozi i kriminolozi smatraju da postoje četiri ključne komponente za razvoj ovog sindroma:

• 1) taoci razvijaju pozitivan stav i osećanja prema otmičarima, 
• 2) pre te krizne situacije nije postojao nikakav odnos na relaciji otmičari-taoci, 
• 3) taoci odbijaju da sarađuju sa policijom i vlastima, 
• 4) taoci su ubeđeni u humanost svojih otmičara, jer u slučaju da dele iste vrednosti sa otmičarima, oni njih više ne smatraju za pretnju

Tipično je da se ovaj sindrom javlja kod otetih osoba koje imaju direktan kontakt sa svojim otmičarima, ali i u situacijama kada otmičari svoje zarobljenike dovode u stanje sumnje da će preživeti tako što ih agresivno terorišu i dovedu do "bespomoćnog, nemoćnog i u potpunosti podređenog položaja". To otmičarima daje mogućnost da se predstave kao fini momci koji su ljubazni i "ne biju, zlostavljaju ili siluju" svoje žrtve.

Stokholmski sindrom se ne javlja samo kod žrtava otmica ili uzimanja talaca. Ima ga u daleko širem opsegu raznih situacija: porodično nasilje, zlostavljanje dece, incest, trgovina ljudima, politički terorizam, kod ratnih zarobljenika, članova raznih kultova i sekti, logoraša, robova, prostitutki, narkomana, zaposlenih (naročito u državnim preduzećima i službama, ali i privatnim), čak i kupci određenih proizvoda - svi su oni podložni padanju u to na prvi pogled iracionalno stanje. Stručnjaci smatraju da su žene više podložne ovom sindromu nego muškarci, ne toliko zbog "slabosti" koliko zbog veće prilagodljivosti promenama životnih situacija u odnosu na muškarce.

***

Zamislite sada jednu poveću grupu ljudi, zatvorenu u neki prostor koju su zauzeli pljačkaši i otmičari. Nazovimo taj prostor "država", a sve u njemu zajedno "društvom" koje je podeljeno na dve kaste: otmičari (političari) i taoci (građani); između njih nije povučena sasvim jasna crta jer su i neki od otmičara zapravo taoci sopstvenog poduhvata u koji su se upleli. U toj situaciji otmičarima svakako nije stalo da brzo pokupe sve što nađu i što pre pobegnu, već naprotiv - da tu što duže ostanu i svoje žrtve iskoriste ne samo kao živi štit već i kao roblje koje će jeftino da radi za njih.

Kako će oni razviti empatiju svojih žrtava, da se ne bune i ne pružaju otpor?

Silom?

Teško. Talaca je zapravo uvek više od otmičara, a sam tretman njih kao robova podrazumeva da ih ne treba pobiti već eksploatisati. Naravno, postoje kazneni primeri i žrtveni jarci, i što su otmičari bezobzirniji to je veća verovatnoća da umesto Stokholmskog dođe do Londonskog scenarija, ali odatle do intervencije izraelskih specijalaca ide ekspresna traka u samo jednom smeru. Kako je ovaj drugi scenario sasvim neisplativ otmičarima, čak i na kvotu višu od 1 za 100 (upravo poslednjih godina gledamo primer te transformacije računovodstva pameti), jer neminovno (u našem slučaju i empirijski) dovodi do prevrata, otmičari će milom ubediti taoce da su oni zapravo dobri momci koji nikome ne žele zlo osim što se bore za "njihovu stvar" - koja je, naravno, dobra za sve - a da su loši samo oni taoci koji neprestano blebeću o nekakvim otmicama, pljačkama, lažima i tako šire nemire, ruše mukom uspostavljenu empatiju unutar društva.
Kada zatreba, neke od tih nepodobnih i lajavih talaca će proglasiti za skrivene arhiotmičare koji bi da otmu sve - i taoce i "obične" otmičare.

Bitno je naglasiti i ovo: prostor koji su otmičari zauzeli, omeđen je samo imaginacijom talaca i njihovom ubeđenošću da će opstati jedino ukoliko budu kooperativni, iako im niko od otmičara zapravo ne brani da ustanu i odu odatle. Neki se usude, ali bivaju odmah diskvalifikovani od strane ostalih kao rušitelji teškom mukom uspostavljenog mira i ravnoteže među prisutnima. Među balkanskim plemenima je naročito lako organizovati ovakav poduhvat omeđivanja, zbog sveprisutnog duha pripadništva palanačkoj zatvorenosti, bez koje atomi tih plemena osećaju užasan strah od prestanka postojanja.

I u ovom slučaju postoje četiri komponente koje utiču na razvoj Stokholmskog sindroma, skoro identične originalu (uz par sitnih korekcija u terminologiji):

• 1) građani razvijaju pozitivan stav i osećanja prema političarima koji im umesto novca otimaju poimanje stvarnosti
• 2) sluđena masa kojoj je otet osećaj realnosti veruje da pre krizne situacije (to su najčešće nekakvi izbori) nije postojao nikakav odnos između njih i političara (kandidata na izborima), kao i da su neki drugi kandidati zapravo bili pravi otmičari koji su ih načinili taocima - pre oslobođenja
• 3) građani odbijaju da poštuju zakone i norme, ne bune se protiv onih koji narušavaju pravnu državu i obavezno kude ili izoluju kao provokatore pojedince ili grupe koji na to ukazuju
• 4) ubeđeni su u humanost svojih političara, ne smatraju ih za pretnju (poput onih iz suprotnog tabora ili ćoška), sa njima dele zajedničke vrednosti - naročito sopstvene pare i živote (talaca a ne otmičara, naravno)

Stokholmski sindrom je ne samo moguć već i neminovan u društvima poput Hakslijevog Vrlog novog sveta, jer su Orvelove Okeanije danas sve manje isplative (svakako ne i nemoguće). Profit se prvenstveno ogleda u smanjenju troškova, a najpotrošniji su upravo taoci i zato ih treba u što većoj meri čuvati od habanja. I razmišljanja.

I tako, eto nama čuvenog švedskog standarda o kome je devedesetih govorio Milošević, baš kao i verzije AV2017 istog.

Upravo zbog svega do sad ovde napisanog, gornji glasački listić predstavlja corpus delicti, eksplicitni dokazni materijal višedecenijskog postojanja sindroma starijeg od svog pobratima sa severa.

Korektnosti radi, ovaj tekst ćemo zaključiti dvema dodatnim komponentama koje čine ključnu razliku između balkanske i švedske varijante:

• 5) ovde su maske glavno oružje otmičara, kako u ratu tako i u miru
• 6) zbližavanju otmičara i talaca doprinosi vreme koje oni provode zajedno; međutim, za razliku od švedske, svako produženje srbistanske talačke krize dovodi do smanjenja prostora u kome borave taoci i otmičari, i (naročito) dovodi do rasta verovatnoće povređivanja i jednih i drugih

Strah od spadanja maski kod otmičara i strah od gladi kod talaca predstavljaju glavni građevinski materijal zidova prostora u koji su zajedno zatvorili svoje društvo, umesto da su ga gradili međusobnim vezama humanosti i empatije. Da, upravo (podsvesni, usađen) strah od smrti zbog gladi je naterao tog građanina da na glasačkom listiću napiše to što je napisao i zaokruži broj koji je zaokružio. A tu prestaje pamet. Svaki otmičar-profesionalac to savršeno dobro zna i nema potrebe da troši municiju dokle god može slobodno da barata strahom.

Na našu sreću, maske spadaju mnogo češće nego što bi to otmičari tuđih života želeli.

Na našu nesreću, prečesto ispod tih maski ugledamo sebe.

Broj onih koji zaokruživanjem broja 6 "nisu glasali za Vučića" daleko je veći nego što se misli. Ovde taoci otimaju sami sebe, dok otmičari šetaju guzice i uživaju u plodovima svog zanata.

Takvo stanje je u nauci odavno poznato kao Srbistanski sindrom, samo što se o tome ćuti jer ovde i nauka pati od iste boljke.

Don't panic

Nema razloga za paniku ili padanje u fras, rezultati izbora koje je AV6 objavio večeras nisu ni konačni niti zvanični. Nesumnjivo je da on zaista ima najveći broj osvojenih glasova ali pitanje je da li zaista ima preko 50% istih, tj. da li će biti drugog kruga predsedničke trke. Ne bi mu bilo prvi put da objavi nešto što nije istina - to je uradio 2016. kada su konačni rezultati na kraju spali sa "njegovih" 61% na stvarnih 48% za SNS.

Ko je euforično pomislio da je moguće pobediti Vučića & Co. u prvom krugu, po njegovim pravilima igre, bolje da uzme par dana odsustvovanja sa društvenih mreža kako bi mogao da se posavetuje sa realnošću i zdravim razumom, odmori se, pa se vrati hladne glave u ovo vrzino kolo. Osnovni cilj je bio da neki od opozicionih kandidata uđe u drugi krug, a kako sada stvari stoje, u pravu su oni koji su tvrdili da je Janković onaj ko ima najveće šanse za to. Sva naklapanja u stilu "šta bi bilo kad bi baba bila deda", "jedan kandidat za nekoliko opozicija" i slična laprdanja pre ali i odmah po zatvaranju biračkih mesta, nisu bitna jer još uvek ne znamo konačne i zvanične rezultate ovih izbora.
Pitanje je da li će RIK smeti da objavi neku drugu brojku od ove njegove, naročito ukoliko se ona bude razlikovala ili ličila na onu iz izbornih štabova drugih kandidata. Ali, sačekajmo definitivno brojanje glasova sa 100% biračkih mesta i regularne zapisnike. Posle toga, stvar neka preuzmu u svoje ruke oni koji su se školovali za takve situacije. Pa ako ni to ne pomaže, zna se: "gazda Grujo, idu..."

Dotle, samo bez panike.

Za to vam ne trebaju ni Autostoperski vodič kroz galaksiju niti peškir, već samo hladna glava.

Brojanje glasova možete pratiti na sajtu izbori.live.

Tamo stvari izgledaju malo drugačije nego što ih je Vođa Velike Partije brže-bolje objavio. Trenutno imaju samo obrađene podatke za nepunu trećinu biračkih mesta u Srbiji. Iz iskustva znamo da će već izjutra ta brojka skočiti, jer mnogi članovi biračkih odbora po selima zapisnike nose u svoje izborne štabove tek tada (rezultat uveče uglavnom javljaju telefonski).

Malo je čudno da nema nikakvih podataka za tzv. Sandžačke opštine za koje AV6 tvrdi da su mu dale 70% podrške, kao i dobar deo ostalih opština u Srbiji (iz kojih naročito izdvajamo Voždovac, koji svakako nije preko sedam gora i mora).

Drugi krug, zapravo, uopšte nije nemoguć ali nije ni smak sveta ako ga ne bude bilo. Najbitnije je da rezultat glasanja bude realan: neka bude čak i 50,01% za njega - ali stvarno. Da znamo od čega zaista počinjemo borbu za uklanjanje ove nesreće i njenih posledica.

Jer ovo je samo početak i ne treba ga se odricati.

Naprotiv.

appendix 
Prvo jutarnje obaveštenje posetiocima sajta izbori.live:

"NAPOMENA
Distribucija obrađenih biračkih mesta kontrolora Saše Jankovića je veoma neravnomerna. Pristigao je značajno veći procenat podataka iz Beograda nego iz ostatka Srbije. Trenutni rezultat uzmite sa rezervom - Aleksandar Vučić ima veću podršku van Beograda. Ovo nije projekcija na uzorku - konačni rezultati se mogu razlikovati."

Ljudi su ipak morali da se ograde od preuranjenih zaključaka na osnovu njihovih podataka.

U pravu su. This is Serbia.

glaSaJ

Otpor počinje jasnim izražavanjem:

- Lažne vesti su propaganda.

- Kada moćnici od umetnika traže izvinjenja onda je to cenzura.

- Privatni poslovi koji se završavaju u državnoj službi predstavljaju korupciju.

- Pretnje onima koji protestvuju ili potpisuju peticije čine autoritarnost.

- Proglasiti neku manjinu unutrašnjim neprijateljem i pozvati narod na militarizovano jedinstvo jeste fašizam.

Sve započinje javnim nazivanjem tih stvari njihovim pravim imenima.

Margaret Cho

(povodom prošlogodišnjih predsedničkih izbora u SAD, u potpunosti primenljivo na ove naše)

Izađite i glasajte 2. aprila za pobedu nad ovih pet stubova Mraka. Pružite im otpor, jasno i glasno i javno ih nazovite njihovim pravim imenima tako što Mraku nećete dati svoj glas.

Moša, opet

Kako Tanjugara javlja, gospoja Brnabić-ministarka mlati kako će vlast dati nalog internet provajderima (ISP) u Srbiji da povedu računa o poštovanju predizborne tišine na društvenim mrežama, sprovedu cenzuru tvitova i fejsbuk statusa... Da li je toj ženi neko objasnio kako funkcioniše internet provajding i internet uopšte, da su to internet a ne social network provajderi? Da joj nije možda Toma Nikolić lično nešto objašnjavao?

Filtering društvenih mreža sprovode njihovi vlasnici i administratori na svojim serverima, a ne lokalni internet provajderi, i to rade u sprezi sa nacionalnim državnim organima - od "tvrde" varijante poput kineske i severnokorejske, preko prostakluka karakterističnih za Srbistan, pa do prividno mekih varijanti poput američke (koja je sve samo ne "meka", ali tako lepše zvuči u ušima cenzora). 

A da njoj i njenima neko pročita zakon o informisanju, definiciju medija i na koga se odnosi tzv. predizborna tišina?

Da li to (k)radikale opet trese "sindrom '99", ili šta je već u pitanju?

Možda se ipak samo radi o standardnoj neobaveštenosti kradikalskih kadrova koji se u sve razumeju osim u svoj posao? Ili je to, ili oni zaista znaju nešto u šta ostatak sveta nije upućen.

Budite uvereni da oni uglavnom nemaju blage veze sa tim o čemu kukuriču; problem je u tome što u rukama imaju skupu tehnologiju kontrole, plaćenu parama građana, u koju se ne razumeju ništa više od nivoa na kome im je jasno da li ta sokoćala rade ili ne. I ništa više.

Više je nego očigledna težnja vladara vilajeta serbskog da uspostave kontrolu u svim sferama javnog i privatnog života, ovo nije prvi pokušaj petljanja sa internetom. Setite se samo najavljene prisile internet provajdera kako će morati da instaliraju "opremu za borbu protiv terorizma" na svoje servere, u kontekstu koje su bile spomenute visoke novčane sankcije ali i angažman službi domaćih ministarstava sile. Ili fejsbuk cenzure spominjanja Vučićevog imena uz "tradicionalno nepoželjnu seksualnu orijentaciju", koja je važila čak i za šatrovačku varijantu istog. A pinkičasta kopirajt-blokada klipova na jutjubu, to ništa? U ovoj zemlji, shodno tome kako se ponašaju, sva ministarstva se slobodno mogu smatrati siledžijskim i silovateljskim, pa tako i ovo na čijem vrhu čuči "naša Ana".

Shodno tehnologiji jahanja sluđene mase, koja je bila praktikovana u miteleuropi tridesetih godina dvadesetog veka, i sami jahači (osim Vođe i najužeg kruga kronija) moraju biti sluđeni i nekompetentni jer to garantuje apsolutnu poslušnost i potpuni uspeh jahanja.

Zato.

Dakle, šta ćemo ukoliko oni ipak pokušaju da nametnu cenzuru "na društvenim mrežama", ograniče šta se sme pisati i misliti, koje su stranice poželjne a koje ne, kome zabraniti pristup internetu a kome ne (takvima to čudo ionako ne treba, ali bitno je da je svima dostupno - od kuće do autobusa kompanije Vučić Rajze)?

Pa, ništa što bi oni hteli da radimo. Nema potrebe za padanjem u fras i kuknjavu kako ćemo pogubiti svoje dragocene fejs i tviter naloge, foto albume, kontakte, privatna dopisivanje i slične budalaštine - jer nećemo. Za stvarnu blokadu društvenih mreža, blogerskih i inih naloga danas se u svetu daleko više pitaju američki FBI i NSA nego što se to zanose neke lokalne bitange sa Balkana i sličnih lokacija širom sveta na kojima raste nikad iskorenjeno cveće zla i naopakog plemenskog ludila.

korišćenje interneta na poslu / u internet kafeu ili kod kuće, cenzura i kako je zaobići 

Postoji gomila načina da se nametnuta cenzura preskoči ili zaobiđe, da se filteri probuše, internet-kapoi namagarče a da to uopšte ne znaju; oni su upravo zbog sopstvene nekompetentnosti tu i postavljeni, da sprovode cenzuru, jer bi se svako sa trunkom profesionalne savesti i integriteta kad-tad otrgnuo kontroli (upravo zbog toga ovih dana spomenuta ministarka sprovodi selekciju probranih kandidata za unapređene botove, koju su nazvali "hiljadu programera", gde je kao poželjna kvalifikacija bilo neznanje - barem za neke od njih, sudeći po izjavama onih koji su bili odbijeni na konkursu).

Evo jednog kraćeg ali sasvim zadovoljavajućeg teksta u kome možete saznati osnovne stvari:

- Šta je cenzura interneta i kako ona funkcioniše

- Šta znači biti internet korisnik

- Kako se blokira neki sadržaj na internetu

- Kako nadmudriti cenzuru

- Anonimnost korisnika na mreži i korišćenje proksi servera (javni, tajni, jednokratni)

- Specifični proksi serveri preko kojih je moguće zaobići cenzuru

- Kratka lista sličnih tekstova na ovu temu

Tekst je u originalu napisan na engleskom jeziku, ali to ne bi smelo predstavljati nikakvu prepreku čak ni prosečnom srpskom korisniku interneta. Autori teksta su arapski blogeri koji kriju sopstveni identitet godinama, kao i zemlju u kojoj žive, zbog konstantne istrage koju sprovode prozivane vlasti u nameri da ih otkriju; od cenzure i hapšenja ih za sada spašava činjenica da im je blog na serveru u stranoj zemlji koja ne sprovodi cenzuru svojih korisnika.

- Mansour & Magda: Remain anonymous and bypass censorship on the Internet

Da zaključimo: Zašto neka vlast poteže cenzuru društvenih mreža i medija?

Da bi nas zaštitila od stvarnosti.

Problem cenzure, naročito one državne (institucionalizovane, strukturalne) nije naivan, ali nije ni nepremostiv - kako bi to cenzori, kapoi, gebelsi i ostali fireri voleli da prikažu. 

Po tom pitanju su Haksli, Orvel, Zamjatin, Berdžis, Pavlov, Serdžent, Raušning, Štraser, Djui i drugi autori - jedinstveni.

***

Istine radi, ovde treba reći da je vest s početka teksta neistinita. Radi se o prvoaprilskoj šali, koja se poput virusa proširila društvenim mrežama. Ministarka za lokalnu samoupravu je istovremeno i predsednica ministarskog saveta za razvoj IT sektora u Srbiji, i koliko je logično bilo da daje izjave koje sa tim imaju veze toliko je i nelogično poverovati kako ona zaista može i sme da naredi tako nešto domaćim internet provajderima.

Ali zato može da kaže sve i svašta, bez posledica, pa poput svojih kolega to i radi.
Problem nije u tome što su mnogi poverovali u ovu "vest", već zašto su poverovali da je tako nešto uopšte moguće u ovoj zemlji. Nakon svega što se ovde dešava, takva i slične vesti (i naredbe) zapravo uopšte nisu nemoguće. Višegodišnja praksa nesprovođenja zakona i kreativnih tumačenja istih, upravo od strane vlasti, daje svakom prosečnom srbistanskom paranoiku za pravo - to što ova vest nije istinita ne znači i da to ne rade. Jer rade.

Problem je, pored neistinosti ove vesti, u tome što je sve ostalo ovde napisano istina, i to poražavajuća. I upravo je to ona stvarnost od koje bi da nas vlasti cenzurom "zaštite".

Cenzura i (naročito) njena podmukla podvarijanta autocenzura, nisu nešto sa čime se treba zajebavati. Naročito u periodu između prvog aprila i Uskrsa.

Sindrom '99 ume da bude vrlo gadna stvar.