Prelet 31

Gospodin Glasnogovornica druga M.Poplašena zakazao je za sredu, 11. septembra rekonstruisane 2013. godine, sednicu Skupštine opštine Negotin, i to 31. po redu. Red je bio, Mokranjčevi dani počinju u petak 13. pa su standardnom permutacionom premetačinom stvarnosti došli do ovog datuma.

Usled aktuelnih rekonstrukcija širom opštine (arheološki lokalitet Dušangrad na Zelenoj pijaci, seoska kanalizacija duž obale Dunava, lokalni putevi do još lokalnijih grobalja, bina za Mrkutu, Puljecovo sokače, odskora i enterijer u zgradi opštinske uprave), iz Komiteta je stigla komanda: 

U sredu, svi u bioskop!
Sednica se ima održati u lokalnom bioskopu, pardon - Kamernoj sceni Doma kulture. Eto nama još jedne potvrde stare tvrdnje o Velikoj sceni Doma Nekulture. Jedino nije navedeno u vesti, gde će biti održana sednica - u sali bioskopa ili u dvorištu, tj. letnjoj bašti očišćenoj od čuvenih pužova.

Na repertoaru matinea u pijačni dan, kako i priliči terminu za krupnu decu, biće:

- komunalno-direktorsko-cenovne teme

- upravnonadzornoodborne tumbačine

- Ustav biblioJoteke

Po ustaljenoj praksi, na početku sednice će biti obnarodovani najnoviji međustranački preleti takozvanih odbornika, kao i proklamacija reanimirane odborničke grupe SNS. Ostaje još jedino mala tajna koja muči čaršiju: da li će po okončanju 31. Sednice SO Negotin posluženje biti servirano u bioskopu, ili će po ustaljenom običaju ponovo svi odlepršati u omiljenu im mehanu "na crtu i metar".

Sednica je po defaultu otvorena za javnost. Dobro poznavajući sazivare, ne bi me čudilo da sutra naplaćuju ulaz u bioskop. Popune budžeta radi, naravno.

Ono što je izvesno, i bezbedno, to je činjenica da najavljenog bojkota sednice i obaranja kvoruma - biti neće. Samozvane opozicione stranke, od kojih neke čine lokalnu "vlast", nisu postigle samoupravni interesni sporazum (SIS) oko toga da li rušiti Druga Poplašenog pred sam predstojeći Festival, ili ga ostaviti tu gde jeste još šest meseci, koliko je preostalo do lokalnih izbora. Neka čisti ulice od prašine, lišća i snega, podgreva biračko telo kako zna i ume, "daje Cvetku više nego što mu Rada dala" (iako je Cvetko i dalje Radin odbornik), preti otkazom svakome ko ume da izgovori rečenicu bez gramatičkih grešaka, zapošljava Ružinu pupoljčad, organizuje Ani Bekuti dobrotovorne koncerte za asfalt. Ako, jer tako treba.
Kada po okončanju sednice objave vest na sajtu Opštine, uporedite izveštaj sa tekstom Moj Nije. Tek tada vam više ništa neće biti jasno.
Vidimo se u ponedeljak 3. marta 2014. godine, na Dan posle.

Nekada davno, dok je u bioskopu "Krajina" filmove puštao Duško Majmun a unutrašnju kontrolu i red zavodio Rođa, lokalne bitange i alkosi su obavezno sedeli u prvom redu, cirkali vino, grickali semenke, dobacivanjem ometali ostale posetioce koji su došli da konzumiraju sedmu umetnost: Brusa Lija, šaoline, Godzilu, partizanske filmove, Emanuelu ili Istinite priče - bez razlike. Ološ je uvek karte kupovao na silu i preko reda, novcem za to obavezno prikupljenim žicanjem od prolaznika.

Isto će biti i sutra, osim što su Duško Majmun i Rođa blagopočivši, baš kao i Brus Li, Silvija Kristel i neka druga, daleko lepša vremena i uspomene.
Baš da vidim da li će mi sutra uspeti da uđem u bioskop, tj. istureni položaj Skupštine opštine Negotin. Možda upali neka od desantnih tehnika Ota Skorcenija, videćemo.

Kako god bilo, ostaje nam da potom željno iščekujemo 32. projekciju ovog loše režiranog filma, do decembra koji ima 31 dan.

***

Sve ovo postaje apsolutno nebitno već preko prvih brda oko Negotina, koji će zauvek biti kriptodepresivan i u rupi, i dalje glumeći Uspavanu dolinu u strahu od Obezglavljenog jahača.

Negotinci obožavaju bajke.

Small GODS

UPOZORENJE:

Tekst sadrži politički eksplicitne tvrdnje i fotografije, nepodobne u zatucanim i infantilnim društvima koja povazdan krležijanski obitavaju u otrovnim isparenjima samoobmana o sopstvenoj finoći i nevinosti. Svako kome smeta sermo vulgaris, neka na ovom mestu prekine sa daljim čitanjem teksta koji sledi. Neće mu prijati ni očnom nervu niti žutoj mrlji.
U suprotnom, autor teksta neće snositi potonju društvenu i psihosomatsku odgovornost za stanje onih koji se budu oglušili o ovo upozorenje. Neće im pomoći prijatelji ili publika, niti će u ćoravoj kutiji naići na savet lekara ili farmaceuta.

***

Glavni Odbor Demokratske Stranke, nedelja 8. septembar 2013. godine.

Mada, može i gods (engl.) = bogovi. Ovo drugo mu nekako dođe primerenije situaciji.

Eto, tako to biva kada usijane glave umisle da su usudom odabrani mali bogovi svojih zabrana, feuda prigrabljenih tokom svake postizborne otimačine oko koalicionog plena. Vajne demokrate (čitaj: Dragan Đilas) su od "potrebe" da 2008. godine imaju Vučiča u svom BG-timu, preko nedavno ponuđenog mu Beograda na vodi, konačno stigli na tapet čauša Aleksandra Velikog, na čiju adresu ne smeju direktno ni da zucnu, pa se zato ostrvljuju na "sirotog" koalicionog, varikinisanog i bez centrifuge propranog Dačića, iako ih on i dalje održava u prestoničkoj vlasti. Zato što znaju šta uskoro sledi.
Po starom dobrom oprobanom običaju, SPS & Co. će prvo armirati položaje svojih perjanica i pozapošljavati preostale praunuke i švalerke, pomarisati eventualno zaostale talove dogovorenog zajedničkog biznisa, prelepiti Beograd plakatima na temu sopstvenog poštenja & patnje za dobrobit (beo)građana, pa potom promeniti stranu. Ne postoji ni trunka sumnje da će narednih dana to biti scenario zabave za mase.
Pa da i rekonstrukcija malo dane dušom.
Danas, DS poziva LDP i URS u pomoć, iako su do pre nekoliko dana odbijali mogućnost međusobne saradnje zbog nepremostivih "programskih razlika". Inače, te (programske) razlike su de facto manje između domaćih stranaka nego između dve turske serije na Pinku i B92. Provereno, višegodišnjim iskustvom u paćenju sa obe programske varijante.

LDP-u se već neko vreme, onako trgovčevićevski, "javlja novi DOS", u kome će ponovo naći nadcenzusnu sigurnu kuću za neke buduće izbore. Istom tom mukom, i ne bez razloga, plaše DS koja baš socijaldemokratski klizi ka liberalskom procentu zavaranih birača. Mnogo toga što Čedomir Jovanović ovih dana govori zaista stoji, istina je (i bez lila bilborda), ali opor ukus onoga iz čijih ustiju to izlazi i dalje ostaje u glavama građana Srbije. Najnoviji predlog ujedinjenja u jednu stranku, nekoliko jalovih prangija na relaciji Đilas-Jovanović (gde ovaj drugi zauzima pomirljiviji i smireniji stav od očigledno sve nervoznijeg BGradonačelnika), kao i današnja naprasna ljubaznost predsednika DS glede ponude LDP, pomalo liče na pomaljanje nekakvih klica razuma.
Naravno da o tome nema ni reči, radi se samo o ukrupnjavanju biznisa, formiranju političkog klastera preduzeća koji bi kao takav bio spreman da nastupi na izbornoj pijaci, istrči na berzu glasova, preživi još jedno reindeksiranje i prebrojavanje. Iako pričaju o međusobno nepremostivim programskim razlikama, radi se o pukom zauzimanju što boljih startnih pozicija pred neku od narednih izbornih nedelja; ko će brže do pol-pozicija, kako međusobnih, tako i u odnosu na potencijalne takmace. Bilo kada, i bilo gde širom Srbije. A biće prilika, i to sve više u sredinama u kojima ove dve političke udruge na bazi učlanjenja imaju učešće u lokalnoj vlasti - pojedinačno ili zajedno, nije preterano bitno.
Bitno je da Dragan Đilas, krijući se iza DS od naprednjačkih napada, uzvraća kontrapraćkom po socijalistima koji sve vreme ni da pisnu. Kao, želi da ih istera na čistac. Naravno, kao što će sutra reći Vučiću da on nikada ništa loše protiv njega nije rekao ovim povodom, svi mi ovde znamo čije je to crveno maslo.

Kada bi Vučić bio budala, kao što nije.

Oni se pribojavaju gubitka statusa "jedine opozicije", štagod to stvarno značilo. Boje se prestanka monopola na kićenje oreolom opozicije i alternative zlokotu Miloševića i Šešelja, pritom ne nudeći ama baš ništa kokretno, drugačije i bolje od aktuelnog, dureći se što im je neko pomažnjavao puter sa glava, na koji su godinama lepljivo hvatali glasove tzv. Druge Srbije ne pružajući zauzvrat ništa drugo do razvoja sopstvenog privatnog biznisa. Zapravo, oni žele da posle tih izbora neko od njih postane Dačić umesto Dačića, nudeći sopstvene "kadrove" i "ideje", koje SNS bez njih, narafski, nikako nema i ne razume.

Zaista, da li je moguća rekonstrukcija današnje srbijanske opozicije?

Ove i ovakve, u ovoj i ovakvoj Srbiji - ne.

Dejan Ilić u tekstu pod naslovom "GSS" (Peščanik), pokušava da razluči, ne da li, već kako je moguće to uraditi. Tekst se završava sledećom tvrdnjom:

"Sve i kada bi bilo moguće da se više političkih aktera dogovori oko ovako postavljenih ciljeva, a nema mnogo razloga da verujemo da jeste, pred njima bi stajao još jedan, gotovo neostvariv zadatak: oni bi morali da uvere građane da su se suštinski promenili te zato neće ponovo prokockati novu šansu. Ostaje nam samo da se nadamo: ako je to pošlo za rukom čelnim ljudima iz SNS-a, možda u tome mogu uspeti i DS i LDP ako se ujedine u novu stranku – Građanski savez Srbije."
Nemoguće je iz sledećih razloga:
#1 "Loši momci" u vlasti se nisu promenili, već samo koriste drugačija sredstva za postizanje svojih starih ciljeva. Zbog toga ne stoji teza "ako - onda".
#2 "Dobri momci" u opoziciji se neće promeniti jer im je ovako baš potaman. Protekle godine pokazuju koliko se malo razlikuju od onih pod #1.
#3 Redosled istinskih promena je preokrenut. LM se nikada neće "odistinski" promeniti sve dok to zaista ne učine DM. Zato što su se DM iskvarili i počeli da liče na LM, tako da je ovima drugima bilo dovoljno samo malo foliranja pa da više ne liče na sebe, u stvari da ne liče na DM. Ovo je zatvoren krug similariteta iz koga se teško nazire izlaz, još manje želja za tim. Međutim, promena DM je preduslov svih daljih uslova stvarnog preokreta u savremenoj srbijanskoj politici, koji će za dugoročni cilj imati stvarnu promenu u samom društvu. Po prvi put, u godinama posle ubistva Zorana Đinđića, slogan "Od nas zavisi" stvarno ima smisla u odnosu na one koji su ga lansirali. Samo od DM zavisi da li će se konačno promeniti, jer od toga zavisi da li će se i LM iskreno promeniti, a ne samo primenjivati plagirane tuđe politike. Dosadašnje iskustvo sa obe varijante M, i dalje daje osnova za debelu sumnju i oprez.
#4 Rekonstrukcija opozicije, kao preduslov rekonstrukcije vlasti, u cilju sveobuhvatne rekonstrukcije podivljalog srbijanskog društva, vraški je težak i ozbiljan posao, koji nikako ne traje kratko. Naročito na Balkanu, gde je kratak fitilj obavezan element tradicionalnih kultura svih plemena - bez izuzetaka, i gde svaka od himni kvazidržavica počinje sa "hoću sad i hoću sve". Prosečan tribal ovdašnji zna da neće živeti hiljadu godina, što ga ne sprečava da grabi sve što stigne kao da će imati na raspolaganju hiljadu godina da sve to oglođe. Nadasve neozbiljna crta mentaliteta, iz koje se teško da izroditi odgovornost za sve posle "Mene, od koga sve počinje".

#5 Momci spomenuti u tekstu (D varijanta), nikako se ne mogu ujediniti u nešto što bi se zvalo "Građanski Savez Srbije", zato što su svi do jednog zdušno radili na uništenju stranke koja se nekada tako zvala, potpomognuti iznutra onima, sa kojima danas zajedno životare u svojim Partijama sa posebnim potrebama. Ne - iz pijeteta prema propuštenoj šansi i budzašto prodatoj ideji.

Na tezu da bi moglo doći do ujedinjenja DS, LDP, URS, Srbije-Zajedno, pa čak i Nove Stranke (koja je to već proglasila nemogućom misijom), pojavio se komentar na internetu:
"Uradite to što pričate, ujedinite se za dobrobit svih. I kada formirate tu novu demokratsku partiju, svi do jednog - Đilas, Čeda, Živković, Dinkić, Dule - povucite se iz politike za sva vremena, pustite da u prvi plan izbiju novi, mladi, nekompromitovani, školovani, sposobni i pošteni ljudi. Ima ih još, nisu svi pobegli iz Srbije, samo što od vas više ne mogu da dišu. Eto šta treba da uradite, ako zaista mislite to što pričate."
Zašto bi ovakav stav bio naivniji od tekstova glasovitih analitičara po glasovitim medijima?

Rekonstrukcija opozicije je teško ostvariv poduhvat, trenutni je zaključak. Pa opet, to je istovremeno i jedini logičan potez koji bi mogao (i morao) da pokrene učmalu i razmaženu opozicionu elitu da uradi ono što joj je zadatak: da smeni sa vlasti ove koji su tu dospeli spletom nesrećnih istorijskih okolnosti i debelih promašaja. To će moći samo ako pridobiju poverenje građana. To će moći samo ako više ne budu ovi i ovakvi, kakvi su sada.

Ako neće, opet će se napasati Belih glasova onih koji su nekada glasali za DM i koji nikada neće glasati za LM. Pa neka izvole.

I tako, dok Đilas traži raspisivanje izbora u glavnom gradu i direktan izbor gradonačenika, u čemu ga zdušno podržava Boško Ničić u ime fikURSa, iz SNS najavljuju novu koaliciju sa SPS i DSS - bez izbora. Odlično, samo im još nedostaju SRS i JUL, mada su te dve bande ionako fundamentalno inkorporirane u SNS i DSS. Mogli bi i Mirjanu Marković da predlože za gradonačelnika, teško da bi iko primetio razliku. 

Kako god bilo - a biće, u septembru se nastavlja povuci-potegni natezanje između domaćih Glupih Avgusta, klovnova politikantskog cirkusa, dvorskih budala i pajaca u Kraljevstvu Obnevidelog Naroda, u kome samo takvi slepci mogu da budu kraljevi. Najzad (...) izrekonstruisani, obrisali su umazana usta i znojava čela, otresli mrve sa pantalona i opasali sigurnosnim pojasevima svojih blindiranih fotelja. Ponovo su navukli stare jungovske maske, bensedinski bezosećajne, iza kojih jedino zakrvavljene oči i retki trzaji facialisa odaju ono što u sebi zaista misle o svima nama, Niščima i Maljčikima.
Preziru nas.
Sve nas, koji ih svakoga dana podsećamo na to koliko su nevažni i kratkotrajni, bezidejni i alavi. Koliko su jednokratni, u odnosu na Život. Zato što je odavno prošlo vreme kada su bogovi hodali zemljom; veliki ili mali - podjednako je nebitno.

***

Poput partijskog im predsednika, i negotinske demokrate za sve svoje lokalne budalaštine prozivaju SPS, zaboravljaju kako su baš odbornici DS glasali za smene članova njihove partije sa nekih funkcija u lokalnoj vlasti, u kojoj i dalje kolaboriraju sa domaćim crvenim kmerima.
Najavljuju izlazak iz lokalne vlasti, najverovatnije tako što će im svi odbornici preći u SPS. 

Zaista originalno, i već viđeno.
U žutim stranačkim prostorijama, već nedeljama sa lokalnaprednjacima mlate po ping-pong lopticama kupljenim u kineskim radnjama, sa njima se dogovaraju po kafićima, prozivaju i dozivaju po ulicama sa "zdravo, koalicioni". Ni ostali lokalni ponuđači opozicionog ujedinjenja nisu ništa bolji - URS je duboko utisnut u dilove vlasti sa SPS, odbornike LDP ne možete krampom odvojiti od vrha SPS po lokalnim mehanama, gde jedni druge služe "vešalicama na metar i podrškom na izvolte".

Niko više sa sigurnošću ne može da kaže koliko koja stranka trenutno ima odbornika, osim naprednjaka kojih je sve više. 

Deja vu, zar ne?

p.s.
Tomislav Nikolić se nedavno vratio iz posete PRC. Svakom odboru SNS doneo je po poklon primerak najnaprednije kineske tehnologije, da imaju na čemu da vežbaju pred izbore. Ovo ne važi za Negotin, kineski trgovci su već zakupili robnu kuću INEX-Uzor, onu sa ugrađenim pokretnim stepenicama, tako da bi Tomin poklon negotinskim naprednjacima bio čist pleonazam.
Kao i sve drugo u Srbiji, i SNS ima dve polutajne frakcije: Tomovu i Džerijevu. Onu prvu bije glas da je bliska sa SPS, a drugu da bi za pare prodala i Šešelja. Kako vrh ovdašnjih naprednjaka "neće ni da čuje za socijaliste", nelogično bi bilo da prihvate mačorov poklon čak i kada bi on stvarno postojao. Mišja varijanta je danas dokazano prodornija i progresivnija.

Čudo neviđeno...
Mislim, ti Mali Bogovi.

Zato

Zašto ne nameravam da večeras gledam Utisak Nedelje na b92?

- Zato što je mazohizam dosadan, a bogme hoće i da žulja.

- Zato što se, od sutra, Sulejman Veličanstveni useljava u kuću do Velikog Brata.

- Zato što od danas Utisak Nedelje ulazi u novoj sezoni.

- Zato što je B92 samo još jedan šraf u mašineriji sluđivanja i zaglupljivanja naroda, na zajedničkom zadatku isterivanja zdrave pameti sa ovih prostora.

- Zato što Olja Bećković, kada u studio dovede svaku budalu koja pati od sindroma mesijanstva, ni u snu ne sme da dovede još nekoga, jer bi onaj prvi ispao još gluplji nego što već jeste. Ako je to ikako moguće.

- Zato što joj ne pada na pamet da u studio, posebno ovakvom "prilikom", dovede prvog prolaznika sa ulice, pa da taj pita ono što stvarno treba da se pita. Nije valjda blesava da pusti svaku budalu u studio.

- Zato što svaka budala, koja je sebe ubedila da je Spasitelj, smatra da mu baš zbog toga pripada solo termin u Utisku Nedelje. Pored mesijanstva, na delu je i guslarski kompleks.

- Zato što je Ivica Dačić još jedan običan Očin, samonabeđen kako je predodređen da komanduje u ovoj kurton-državi, i da u tom kurtonu ima dovoljno mesta za sve njih takve. A nema.

- Zato što je Čoveka iz Žitorađe neko prevario da od njega zavisi.

- Zato što Čovek iz Žitorađe, rođen u Prizrenu, nema pravo glasa u mestu rođenja jer tamo ne živi duže od više puta po šest meseci. Rođenjem je stekao (uslovno) kosovsko glasačko pravo, a ponaša se kao da je istim činom zapravo stekao doživotno pravo žuljanja fotelja - i ništa više. Stvarno, šta će mu više od toga?

- Zato što će građanin Dačić, poreklom iz Prizrena kod Žitorađe, sa prebivalištem u Vladi, glasati jedino na srbijanskim izborima, i to kad-tad. Naravno, za sebe - onako julovski, kako je i red. Btw. njega više ne interesuje bilo koja varijanta glasanja na lokalnim izborima, on je poodavno iznad toga.

- Zato što je Dačić sastavio Vladu stručnjaka na način kako su to bile stručnjačke i sve ostale: bez Dinkića, ali sa Dinkićem.

- Zato što je Vlada rekonstruisana isto onako kao što je Mrkonjić posle bombardovanja pravio mostove preko reka koje ne postoje.

- Zato što "novi ljudi", kako ih "Šef SPS" (citat: Ivica Tončev) najavljuje, neće voditi novu politiku, jer ne ulaze (valjda) zbog toga u Vladu. Ili ipak ulaze? Reč "šef" u Francuskom jeziku (chef) označava glavnog kuvara, dok u Engleskom (chief) tako zovu poglavice indijanskih plemena.

- Zato što se Ivica Dačić predstavlja lažno, da je ono što svi znaju da nije.

- Zato što Olja Bećković lažno najavljuje Ivicu Dačića: da je ono što svi znamo da nije, a da nije ono što svi znamo da jeste.

- Zato što je Dačić, takođe, ubeđen da Olja Bećković ne nosi gaće povrh halterzokni. Ceo dan moli boga da je, kao i uvek - u pravu. Garant.

- Zato što me baš sad nešto zabole da li Ivica Dačić nosi gaće i haltere.

- Zato što Olja Bećković nema više šta da pita.

- Zato što je Ivica Dačić sve rekao, a da nikada ništa nije odgovorio, niti odgovarao.

Zato što u stvarnom životu postoje daleko važniji ljudi i daleko pametnije stvari od ovih, apsolutno nebitnih i nevažećih.

***

Manemojte, opet neko jalovo kukumavčenje, dlaka vam smeta! A Briselski sporazum, a TačiDači ćaskanje, a krvave gaće u ratu sa korupcijom, a oni pre su kao bili bolji... to se ne računa, ha?!

Jok.

Sve to spada pod onaj Očin.

Ljaku noć, izvoljite.

Varikinitis Vulgaris Rapida

Veseli narode, čekaju vas konjaci, čekaju vas vaši snovi, navijajte sportski! Naprijed promatrači odlučni, čekaju vas stadioni. Praznite se, praznite se... Sad! Pazi što vičeš! Juriš u javna kupatila, tu su vaše strasti, tu su tajne kamere. I zato pazi što vičeš! Ipak pazi što vičeš.

Pazi što vičeš!

Samo napred Negotinci - perite biografije, drnčite ih jer će vam zatrebati. Do lokalnih izbora ima manje od šest meseci. Možda su birači zaboravili na Lokalne Pizde, zamajosani silnom rekonstrukcijom prošlosti, čini se da su sasvim odustali od sebe i sopstvene budućnosti. Ne napredne, već normalne.
Zato, naprijed gospodo, braćo, drugovi, u NLO: Nove Laži i Obmane!

Može vam se.

p.s.
Čaršijski abrovi ovih dana kažu da su negotinske demokrate rešile da istupe iz lokalne vlasti, tako što će njihovi odbornici kolektivno preći u SPS (koalicioni partner, još uvek). Ma ne verujem, mada...
Prethodnog vikenda su neki videli NLO kako leti iznad južnog dela grada, ali i iznad sela Mokranje. Verovatno je snimao loksodrom od štampanog betona u centru Negotina, da vidi mesto sletanja "nove" lokalne vlasti u najavi. I kud baš odbornik DS iz Mokranja da preleti u SPS, skoro u isto vreme... Isto kao i onaj LDPNTKovac, iz Litl Roka.
Moglo im se.

O presvlakama

Transformacija konvertita po potrebi, da se opisati na sledećem primeru političke travestije:

školski primer rekonstrukcije spolovila bez stvarne promene pola

Travestija: lat. trans pre-, vestire obući = prerušavanje, preoblačenje, presvlačenje

A. Zmičić je odbacio stari svlak i krenuo da čekira "Priručnik za nastupe u medijima i javne nastupe" (2001, NDI Srbija), redom - tačku po tačku. Striktno po poglavljima: Priprema za javni nastup, Prilagođavanja odgovora pitanjima, Verbalna i neverbalna komunikacija, Odeća i izgled. Danas, gospodin Dvouglasti izgleda kao da je ispao iz japi-legla Demokratske Stranke. Ili, tačnije, zajedno sa takvima izgmizao iz nečega podzemnijeg.
Nekada se bre znao red - svaka javna radnica je imala svoj ugao, banderu, reon delovanja i mušterije. Svojevremeno je Srbijom kružio vic o dve "prodavačice ljubavi" koje prepričavaju smenu: prva priča kako joj je mušterija nudila ogromne pare za raznorazne akrobacije i perverzije, kada se budu našli naredni put; druga reče "a meni je moj nudio da se učlanim u JUL", na šta će prva "beži bre, to sramota".
Danas, Srbija ne zna za sramotu.

*** 

U prirodne hermafrodite kod životinja (dvopolne organizme) spadaju metilji, pantljičare, neke vrste puževa, par vrsta riba, kišne gliste. Dvopolnost kod svih ostalih živuljki svrstava se u kategoriju pojedinačnih anatomsko-fizioloških anomalija koje se ne smatraju naslednim.
Jedino u Srbiji, sve gore spomenuto u vezi životinja, prvenstveno važi za političke gmizavce. Važi podjednako i za nasledni element priče.
Kod nas je politički hermafroditizam (interseksualnost, da prostite) u poslednjih godinu dana konačno dostigao savršenstvo. Na tom projektu se decenijama predano radilo i eksperimentisalo in vivo, na živim ljudima, i to manje-više uspešno. Zbog dosegnute dvopolnosti, najzad, svako može sa svakim, kao i svašta. Na taj način je razrešen i gej/strejt status politikopopulacije, svi su isti i niko više nikome ne smeta. Sitne čarke i razlike povremeno nastaju samo po pitanju provizija na "dođeš mi/dođem ti", što se sasvim lako da ispeglati shodno nivou i prilici. Politička plastična hirurgija umeća vladanja doživljava svoje zlatne dane, koji su sve samo ne Platonovi. Ili, daleko bilo - platonski.

u tami disko kluba

Slučaj negotinskog komiteta, tj. sedišta palanačkih dendrita prestoničkih partijskih balvana neohibridno-nakalemljene sorte kukolja pod laboratorijskom šifrom DSPS2008, živ je dokaz političke orgije u koju se ovo društvo u celini pretvorilo, bolje reći - od sebe odmetnulo.

U zgradi sa gornje slike ima sasvim dovoljno slobodne kvadrature i za SNS, URS i LDP, pa da se Lesi kompletno vrati kući - kako je i red. Dosta je bilo zajebavanja i prenemaganja. Došlo je vreme da se kompletira Čovek od pruća koji gazduje Srbijom; od glave, preko sva četiri uda, svi su tu. Samo treba držati šibice što dalje, bezgranične sreće&veselja radi. Preventivno, narodu u što većoj meri puniti glavu slamom, pojiti ga benzinom. Pa neka se onda igra vatrom (znanjem) - ako sme.

Prva i Druga (politička) Srbija danas su srasle u Jedno, ako su ikada i bile razdvojene. Ili razdvojeni. Postignuto je toliko željeno jedinstvo Kurte&Murte, da je onaj narod (iz jednog drugog vica) čak postao suvišan i bespotreban. Vicevi nisu više smešni - ni ludima niti zbunjenima.
Samo nam je glagol preostao.

Ovaj tekst, u to sam siguran, biće podjednako teško uvredljiv vlasnicima ušesa osetljivih ili prijemčivih na teške reči. To su oni isti, licemerni, ne(o)reformisani, (malo)građansko zatucani, apsolutno neosetljivi na težak, gotovo nepodnošljiv stil života, nametnut svima koji ovde žive. Oni, koji iz sopstvenih prividno bezbednih čaura uvlakaštva ili kontraštva jalovo pljuckaju jedni na druge dok pogađaju jedino prolaznike, svaki čas bacajući oko na stanje brojača klikova i lajkova njihovih sajtova i komentara. Sviđalo im se ili ne, ali to je slika "građanske" Srbije 2013. godine - i to je tako, ritali se do mile volje i natrag. Od silnog teoretisanja o kvalitetu pojedinačnih natrulih balvana, kao da niko više ne želi da vidi, ne šumu, već podivljalu džunglu problema, u koju je ovo društvo dolutalo slepo sledeći sopstvenu lenjost & neodgovornost, i još pritom to proglasivši za nacionalni identitet & interes. Punih 112 godina, domanovićevi slepci traže i slede Vođe, ovnove i bikove predvodnike, alfa mužjake, pevce, lidere, oborknezove i Gospodare. Obesmišljenost života (prvenstveno pojedinca), svedena na puke instinkte (socijalne i personalne, podjednako), kod nas je odavno prerasla u folklor. Uravnilovka nula i ništica, pod budnim okom ništarija.

Noam Chomsky navodi 10 principa strategije medijske manipulacije ljudima. Posebno citiram dva, koji ponešto govore i o nama:

#8 - Veličanje gluposti

Javnost treba  podsticati u prihvatanju  prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

#9 - Stvaranje osećaja krivice

Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

Kome se ovo/ovako i dalje sviđa, slobodno neka se nosi u tri lepe deteline. Ko sebe smatra inteligentnijim od poljskog miša, više nema (ako je ikada i imao) pravo da ćuti i sedi skrštenih ruku, žmureći da ga ne vide. Vreme je da iz sumanutih i tako ugodnih kolektivnih paranoja pređemo na prirodni strah, tj. zdravo i normalno lično sagledavanje sebe i drugih, prepoznavanje opasnosti, "fight-or-flight response". Čuveno "udri ili beži" pravilo.

Svako dalje gubljenje vremena i energije na ološ, besmisleno je i štetno.

Re#1

re-

Najpopularniji prefiks u Srbiji ovog leta.
A i šire.

-konstrukcija vlasti

Šta nam je (do sada) donela ničim izazvana, mučki s leđa i iz zasede, upriličena rekonstrukcija feudalno-političkog konstrukta pod umjetničkim dojmom "Vlada Republike Srbije"?

1. Vaspostavljen je novi državni grb. Sa dve glave istoga Slobinog oka sjaja, kako i priliči najboljim đacima.
Njegovim.

2. Krstići i Sin su ponovo sami za guvernalom, voze k'o Miško. Širom vezanih očiju, napred-nazad.

3. Dobili smo novog avioprevoznika, po meri domaćih ptica-selica, kako ne bi morali više sumanuto da mlataraju rukama u niskom preletu dok im uručuju ruže i nove-stare partijske knjižice.
Prvo su pilot i vicepilot (ne zamenivši mesta za komandama, jer zaista nema potrebe niti će je biti), promenili grb avioprevoznika u nastajanju, sa sve pripadajućem mu partnerom (kapa je tu zbog niskih temperatura na visinama preko 30 hiljada fita, i smrzavanja pred tolikom količinom pameti).

Potom su se hitro oslobodili 3-u-1 balasta: nepotrebno ukrasno bilje + wild card slepi putnik + budžetski švercer. Zbog težine tereta koja ih je sputavala da se dobace do željene visine preleta.

Od ponuđenog asortimana letelica za svačiji-a-naročito-naš džep, izabrali su model koji se uklapa u dnevnu sobu jednog stana (gabarita par ari u centru Prestonice), otkupljenog od države po ceni koja je važila 1993. godine. Naravno, plaćeno novčanicama iz perioda kada je lebac trebalo da košta tri dinara - i ni evrocent više.

Naravno, samoizabrani partner u letu (na donjoj slici: onaj u narodnoj nošnji navijača), zauzvrat je dobio na poklon Zvezdin dres, na čijim leđima je umesto broja igrača arapskim ciframa napisana cena prodaje kluba, generalštaba, hotela, vinogorja, oranica, obraza i dupeta. Sve o istom trošku, po istim leđima.

Sa Čokijevim potpisom, pride.

4. Pokrenute su kondicione pripreme za veliki jesenji trk koji predstoji. Maraton - beogradski ali i omnipalanački, tamo gde još nije počelo. Bogumi, negde su neki nezadrživo krenuli još pre Tominog pucnja za start.

Iako baš tako izgleda, ovaj trk nema veze sa onim Đurđevdanskim.
A da liči - liči pa cepa.

5. Nije u pitanju Vlada, ali jeste vlast:
U sklopu priprema za Juriš2014, tj. lokalne izbore koji slede u narednih šest meseci, započeta je rekonstrukcija stare Zelene pijace u Negotinu. To što su se neki malo više zaneli, ponelo ih gradivo i građa, pomarisali gvozdenu konstrukciju i pokušali da je preprodaju pa je potom vraćali nazad - to nema nikakve veze. Ni sa čim, još manje sa kim.
Kao i obično, trenutni konzumenti kožnih fotelja po opštini, tj. bušači "Nobelove knjige", potomci "druga Hajduk Veljka" i "cara Lazara Kretenjanovića" (citiram gosn Dvopadežno Ruglo i neke od njegovih prethodnika), nameračili su se ponovo da sebi dignu spomen za života & mandata.
Baš...

Tek i to da se zna, radove izvodi stari provereni surdulički dunđer, štampanobetonski popločitelj Negotina, bratanče sa 4T na auto tablicama, tj. onaj isti koji "ne priča sa bratom, zbog politike". Ništa ne reče po pitanju pevanja.
Stvarno, šta tu ima da se priča.

***

Tamara Nikčević:
- Očigledno je da, za razliku od zapadnih političara, sami niste spremni da aktuelnoj vlasti progledate kroz prste.
Vesna Rakić Vodinelić:
- A zašto bih? Živim ovde.

p.s.
Rekonstrukciju nikako ne treba mešati sa jučerašnjom transfiguracijom.
Daleko više podseća na putrefakciju tj. pravljenje zlata od olova, ceđenje suve drenovine, mlaćenje prazne slame, presipanje iz Šupljih u Prazne.
Bašbaš.
 

Svet biljaka

Ovih dana nagledasmo se najnovijih Bolidwoodskih blockbustera po kinima širom nam voljene Otadžbine naše. Šta ćete, kraj je JULa i početak Augusta, najvreliji deo leta.

Vreme za letenje.

Početkom prethodne nedelje, prvo je vicepremijerno prikazan (za odabrani publikum, pa potom i sluđeno pučanstvo) domaćinski slikopis - Transformers 4: The Reconstruction. Vicepremijera je vicepremijerno bila zakazana za 02. avgust, ali ispade da je neko drhtućim rukama permutovao cifre umesto da ukuca '20', kako je trebalo - i biće.

Zbog svega toga (neponovilose) odmah sutradan je usledila nova premijera, nastavak ponedeonog hita - Transformers 5: Kurcšlus. Sa ispravljenim i tačnim datum, baš kako i treba, tj. - tako treba. Sama fabula radnje i nije nešto preterano različita u odnosu na prethodni film, osim što se u tehologiju umešaju još hortinekultura i feng-šui enterijeri bez fikusa.

Kao odgovor konkurentske producentske kuće, odmah je izbačen par udarnih hitova (...) iz proverenih franšiza, nadrnčanih i izvađenih iz soški. Na konferenciji za medije, najavljene su dve kontrapremijere. Prva ide hi-tech razbijačina - Treasury Terminator 5: I'll Be Back Ivice!, sa trenutno najplaćenijim domaćim glumcem die hard žanra. 

Odmah potom uleće i URS Attacks!: Fikus Uzvraća Udarac, nastavak poznate nam priče o tome ko je pao s Marsa - al' stvarno. Tačan datum kontrapremijere nije naveden, ali očekuje se da će to biti odmah po rekonstrukciji opozicije.

+++

Pored preganjanja putem pokretnih slika, održano je i vanredno ujedinjenoregionalno takmičenje zabave miliona usijanih glava, omiljeni nam šou "Ja imam antitalenat 2013" - preliminarne kvalifikacije. Umislivši da je prigrabio sve wildcards za sebe, na generalnoj probi se pojavio samo jedan takmičar, ponukan uspehom prošlogodišnjeg mu hit-singla ali i nadasve inspirišućih kritika na tu temu po medijima i žutoj štampi.

S obzirom na masovnost takmičara, kvalifikacije su trajale zaista kratko, tako da njihov tok prenosimo u celini.

Akteri: 

- član, vicepremijer i premijer žirija (sede, sleva nadesno)

- fikus (stoji)

- frula (dovoljno duga da stane svih 17 rupa)

- pučanstvo (u publici)

ČŽ: A sad, mjkmg, jedini prijavljeni takmičar za ispadanje u pretkvalifikacijama!

VŽ: Hajde gospodine premijeru, preuzmite ga Vi, nešto sam promukao od ovog ispred.
ČŽ: Bre ja nisam, mjkmg.

PŽ: U redu. Znači prozivam takmičara br.17 da izađe iz senke Vlade i odsvira svoju ovogodišnju numeru.

F: (odsvira, stojećki)

PŽ: Ovo je stara pesma, i to loša obrada. Znači žao mi je, ali moj glas znači nemaš. A nemaš ni Veljin, jer ti je ta duga frula napravljena od hrastovine stare 600 godina što dovoljno govori o tvom antimodernističkom i nazadnjačkom stavu. Neću sad da spominjem kako si 2003. znači glasao sa radikalima za smenu onog Živkovića, to ionako više neće da vam se ponovi, Čiča Tome i Principe mi. Dakle, znači imamo već dva glasa protiv i zaista smatram da znači nema potrebe da se dalje javno izjašnjava i vicepremijer žirija jer je matematika znači jasna. Da li se znači slažete, kolege?

VŽ: Konsterniran sam Vašom percepcijom i čvrstim autoritetom, gospodine.

ČŽ: Mjkmg, rasplaka me tek sad, na rastanku. Ajde bre da završimo će se skroz ugreje ovo ispred.

PŽ: Znači, vaistinu. Ajde fikuse, napuštaj objekat. Gotovo je. Obezbeđenje, rekonstruišite ga.

***

Ficus elastica se ovoga puta zaista preigrao, zaleteo čak u dve umetnosti. Preglumio se i presvirao, tako neminovno preforsirao i istrošio zalihe. Sada mu preostaje da rekonstruiše opoziciju, napravi novu pučansku udrugu pod nazivom "Ujedinjeni Politički Opozicioni Feudi Srbije - UPOFS", do Mitrovdana nekako skocka budžet za busplus i brašno. Zbog hajdučkog rastanka, naravno.A na proleće, činišvoliko, za Đurđevdan, ako ga se sete - sete. Ili zaborave. Možda bi tako bilo najbolje, za sve.

Kakav bre crni rijaliti šou, čista botanika.

p.s.

Skinuto sa foruma Svet biljaka:

Sad mi treba stručan savjet i mišljenje. Stvar je sledeća: Imam starog fikusa elastica. Bio je zapostavljen i to duže vrijeme, čak i izložen suncu prošle godine i imao je oštećenja na listovima. Mnogo listova je opalo. Sa njim je počelo i moje interesovanje za cvijeće. Čak sam i ja od neznanja ga isjekao više nego što sam trebao (nisam ništa znao o njima). Onda sam ga presadio u novu saksiju i dobio je novu zemlju. Sad se zaliva tek kako treba jednom sedmično. Ali nikako da krene a želim ga oživiti. I onda sam odlučio da ga obrežem pa šta bude. Jer pupuljci nisu htjeli da idu i par listova pre što je izašlo je ostalo malo. Primjetio sam pre par dana da je krenuo sa novim pupoljcima iz stabla. Obrezao sam ga danas i slikao sam te pupoljke pa recite šta mislite. Jel sam pogriješio i ima li nade za njega??? 

Evo slike:

ficURS elastica: opoziciono ofucan, ali sa mlađicom plus

Pojma nemam na koga ovaj gore misli.

Znači.

JULski rok je završen

Koalicija na vlasti je prethodne nedelje branila kolektivni doktorat na Megatrendu. JULski rok, za one sa slabom ocenom iz vladanja.

- Ivice, pst, pod 17, kako beše - A, B ili G?
- Tiše bre, će nas uvate... Imaš puškice, šta me cimaš.
- Zaboravio sam ih u Emiratima.
- Konju. Pitaj Dinkića.
- Neću. On sve vreme mrmlja "fikus, minus, fikus, minus". Kojbre fikus kad je ovo Palma?
- Jbg, ovaj Krka je matora sisa, zna sva pitanja napamet a ne da. Ma, piši šta oćeš, ionako svi prolazimo osim tog krpelja pored tebe. Reko mi Žare.
- Bemtiđilasa, vaistinu.

- Pst, Rasime... alobre.

- A?

- Ovaj Levi Štraus, jel valja original farmerke ili pazarske?

- Nije Levi Štraus nego Levi Stros.
- Jebo te Toma, kad pre naučiste engleski izgovor.

- Pa nije englez nego francuz, plus nije Levi nego Dominik Stros-Kan.
- Eeee, dobro, samo da nije levi. A u Kan nisam išo do sad, mora kažem Emiru da me ubaci u neki film da i tu pobedim konkurenciju.

- Fakofbolan, pusti me da razmišljam o odgovorima na pitanja u vezi ministarstva hortikulture. Ja nemam Žaretove megapuškice ko ti i Ivica.

- Bemtisulju, vaistinu.

- Ks, ks, Aco...

- A?

- Iz astronomije, zaokruži pod G, "URSa Major Plus".
- Zajebo si se. Treba "URSa Minor Minus".

- E?

- Aha.

- Bemtiborku u prezime.

- Bisebe.

***

Tako i bi.
Ode fikus, forma decoralis. Onaj sa krupnijim i širim, mesnatijim listovima. Mnogo je davio, ispuštao CO2 u atmosferu, danjom i noćom. URSo motku za koju se bio prilepio kao da je ficus stipulata/repenis, tj. varijanta puzavica/penjačica. A tolike godine je bio ubeđen da je ficus elastica...
Prođe JULski rok, pade julska kiša, započe osmi mesec. Sad će i Mira, za Slobov rođendan da potpali večnu vatru na Ušću, 20. avgusta. I rekonstruisana Vlada plus, bez njega.
Samo da im barunica Ashton upiše ocene u đačke knjižice.
Bemih.

Feldkuratura

Dozvolite da se obratimo.
Feldkurati su danas stupili na dužnost po jedinicama Vojske Republike Srbije.

Htedoh reći, razne sorte službenika SIZ-ova Nebeskih u razne vidove i rodove Ministarstva Sile države Srbije.

Sudeći po tekstu koji je priredila Milica Jovanović (Peščanik 1. avgust B.D. - bez Dinkića), iz današnjeg desanta na razum da se izvući nekoliko sledećih zaključaka:

crkvojska Srbije 13+1+1

1 - Vojska sveštenicima obezbeđuje sve, uključujući i plate, a crkva uobičajene rekvizite za službu.

2 - Vojska obezbeđuje svakom od vojnih duhobrižnika po naoružanog podoficira-đakona pride.

3 - Duhobrižnici imaju status "oficira na neodređeno vreme", moraju da prođu jednomesečnu obuku na vojnoj akademiji.

4 - Duhobrižnici vojni imaju obavezno obeležavati sve slave kasarni, jedinica i rodova.

5 - SPC je odobrila novi Zakon o Vojsci, uveden je novi vojni pojam "duhovna nadležnost".

6 - Vladika vojni biće Porfirije

7 - U Vojsci Srbije je po novom PeEsu dozvoljeno nošenje brade, ali tako da ne ometa nošenje gas-maske.

8 - Duhobrižnici učestvuju u međunarodnim misijama.

Srbija, u pozadini

Svaki od zaključaka neminovno nameće i poneko pitanje:

1 - Dakle, svi - uključujući i ateiste - obezbeđuju plate uvaljivačima religiozne bižuterije. Služba je služba, da se zna. Da li će, pritom, duhobrižnici nositi maskirne mantije ili crne uniforme? Kako već poseduju blindirani vozni park, da li će zadržati crnu boju ili ga prefarbati u maskirni tj. kaki dezen? Citat: "Uz standardne oznake na reveru nosiće i amblem religije kojoj pripadaju".

2 - Očigledno da nisu pažljivo odgledali film Džekija Čena "Božji oklop", inače im ne bi trebalo lično obezbeđenje. E sad, lični ađutanti i posilni... to je već nešto drugo.

3 - Zašto se izbegava upotreba pojma "pun radni odnos"? Zbog poreza na zaradu, ili se i dalje ne zna u kojoj firmi duhobrižnici vojni rade - Vojsci ili Crkvi - pa ako rade u jednoj, onda bi morali da plate ekstra porez na prekovremeni rad u drugoj firmi? Za šta se to tačno jednomesečno obučavaju na vojnoj akademiji - brzo ukopavanje, "Habemus pasulj et SDO!" dimna signalizacija, jelejenje dugih i kratkih cevi posle upotrebe, osvećenje drnča? Koje će činove imati ti "oficiri na neodređeno vreme" - redovne vojne ili možda neke nove, redovne crkvojne: đakonrazvodnik, rabinarednik, jeromonah bojnog broda, stariji mulabarjaktar I klase, kontraarhimandrit, maršal patrijaršije, patrijarh armije? Da li ima veze to što Amfilohija već zovu polkovnikom? Citat: "Kao aktivni oficiri sa činom kapetana". Aman bre, kako se to postaje oficir za mesec dana?!

4 - Dođe mi da opet služim vojsku, samo da doživim bar jednom slavu košer intendature, sveca a kapela vojne muzike ili post (bilo koja/čija varijanta) na nekoj vojnoj farmi svinja. Plus pomenuti sveti drnč & dvopek nafora.

5 - Dakle, pored moralno-političke uvodi se i duhovna obuka - POiV i DOiV. Pojava i Dojava.

6 -  Vladika jegarski Porfirije je predsednik saveta RRA. Dakle, sada ima jednu duhovnu i dve svetovne službe. Videti pod #3, o čemu se tu radi. Btw, SrbPC se petlja u duše, radio-frekvence a od sada i barutna punjenja. Svojevremeno je baš vl.Porf. osuđivao lopatarpopa Peranovića, ali tek pošto je ubio "nekog narkomana", kojih inače nema u našim redovima. Možda Baneta bajkera ponovo zapope, da odsluži robiju u nekoj javnoj službi; već bi se sa lopatom uklopio u zimsko čišćenje snega kruga kasarne. Što ima izvežbanu ruku... vaistina!

7 - Ovo je uvedeno ne zbog vojnika već zbog popova, da se ne varamo. Za detaljnije obaveštenje videti pod #2.

8 - Međunarodne misije? Učestvuju oni u tome poodavno - od monaha do pa(pa)trijarha, od hašašina do imama.

Nekako mi nespojivo deluju te silne religije mira i ljubavi, sa jedne strane, i oružje/vojska, sa druge. Barem im tako ne piše u "knjigama". Ili ipak piše, samo što to mi, ovako vjeroneuki i ostrašćeni, ne umemo da pročitamo i razumemo? Kako ljubiti bližnjega svoga, sa puškom u ruci? Pa opet, ako iko izljubi bližnjega svoga, u grehu ima se raspeti i be(j)zbol palicom ili lopatom odvikavati toga poroka. Uniforme i mantije duginih boja nisu dozvoljene blagoslovljenim Zakonom o oružanoj sili srBske džamahirije. Toliko barem svi razumemo.

Crkve će neminovno morati dodatno da rastumače dilemu: Ima li tzv. militantnim ateistima mesta u crkvojsci, ili ne?

Neće više samo Bog i Žandarmerija čuvati Srbiju, nikako. Od sad pa nadalje i ubuduće, čuvaće je BŽV - Bog, Žandarmerija i Vojska. 

Zaista ne znam ko će nas (pre)ostale da čuva od njih.

***

ŠVEJK U GARNIZONSKOM ZATVORU

Nadzornik garnizonskog zatvora Slavik i narednik Repa smeste Švejka u ćeliju sa još dvadesetak ljudi u gaćama (da ne pobegnu). Zabava za njih je prinudna poseta kapeli i služba božja. Feldkurat Otto Katz propoveda polupijan i Švejk se rasplače na propovedi. To se svešteniku dopadne. Vojni sveštenik je bio jevrej, studirao je trgovinsku akademiju i doveo očevu firmu do bankrotstva. Morao je da se aktivira u vojsci. Postao je oficir, pokrstio se i onda postao vojni sveštenik. Traži od islednog sudije da mu dodeli posilnog. Pošto se svešteniku Švejk dopao, a predmet je izgubljen, Švejka puštaju iz zatvora i stavljaju na raspolaganje svešteniku.

ŠVEJK KAO OFICIRSKI MOMAK KOD VOJNOG SVEŠTENIKA

Na otpustu iz zatvora pošto je bio bez uniforme, dobija ogromni šinjel, pantalone, veliku bluzu sa zakrpama, masnu i prljavu, vojničku kapu koja pada preko ušiju. Vode ga dva vojnika sa puškama i bajonetima. Oni se u razgovoru tako zbliže sa njim da skidaju bajonete i, pošto on ožedni, svrate u finu kafanu koju Švejk zna, u koju dolaze žene i gde ima muzike. Sakriju puške u kuhinju da se ne brukaju i zajedno se opijaju. U neko doba ih on vuče do sveštenikovog stana. 

Švejk se dopao vojnom svešteniku jer pije rum, ne smrde mu noge, nije mnogo pobožan i poslušan je i zna da kuva grog po receptu nekog mornara. On se dobro stara o svešteniku. Kad mu jave da je pijan ko majka, on ga uredno pokupi i dovede kući. Legne ga, i kad se otrezni sve mu ispriča što je bilo. Onda mu nabavi orahovaču da leči stomak od pića. Pomogne mu da skupi priloge od poznanika i vojnih lica, založi klavir i proda divan. Ali u divanu ostane i neophodni sveštenički rekvizit. Zajedno se napijaju i pričaju o ženama, kartama i piću. Švejkova služavka je uhapšena a njena rođaka je izdala Švejkov stan nekim krojačicama koje imaju „salon“ sa ogledalima i slikama.

ŠVEJK SLUŽI SA VOJNIM SVEŠTENIKOM POLJSKU MISU

Citat: Poljske mise se služe dva puta - pre odlaska na front i - na frontu pre krvavog ubijanja.

Kao pripremu za poljsku misu Švejk je skuvao jaki grog i Katz oduševljen sprema se za misu. Jedva su prikupili sve potrebno - poljski oltar je ostao u prodatom divanu i jedva ga nalaze u nekoj crkvi gde ga je predao kupac divana.
Opis oltara, citat: Lažna pozlata, kao što je lažna i sva slava svete crkve.
- na vežbalištu je napravljen podijum
- monstrancu su pozajmili iz samostana u Brevnovu
- kalež je izgubljen, pa tu posluži sportski pehar koji pozajme od natporučnika
Pošto se na licu mesta setio da nema ministranta, Švejk predlaže da on bude, i on to odradi opušteno i na zvižduk sveštenika koji smatra da je to lakrdija. Onda Švejk prizna kod kuće da nije nijedne vere, pa dobije misno vino da popije i tako pristupi veri.

VERSKA DEBATA

Sveštenika nije mnogo viđao danima jer je ovaj pio, kockao se i dolazio prljav i umoran. Onda bi samo sa Švejkom vodio razgovore o uzvišenim ciljevima, zanosu, lepoti razmišljanja. Kada su služili još jednu poljsku misu greškom je došao još jedan jako pobožan vojni sveštenik koji je nakon toga svartio da Katzu ukaže na nedostatak vere. Onda su ga napili i završio je u krevetu.

ŠVEJK NOSI POSLEDNJU POMAST (pričest)

Ministarstvo vojske je donelo odluku o ukidanju poslednje pomasti. Može izuzetno da se daje. Katza su pozvali da to obavi izuzetno za teške ranjenike u bolnici. Pripreme za pomast je obavio Švejk po knjizi, jer Katz to nije radio nikad:
- ulje posvećeno od biskupa (konopljino ulje br.3 u farbarskoj radnji)
- zvonce ukradeno sa svratišta itd.
Kočijom jure u bolnicu i Švejk zvoni kao što je red. Ranjenici su umrli u toku noći i modri su iako su ranjeni u stomak. Sveštenik naplati uslugu za koju je pozvan iako su pacijenti mrtvi i nije obavio poslednje pomasti. Onda Švejk priča sa vojnicima o radosti umiranja kad granata raznese čoveka odjednom i o ratu kao pojavi. Dame iz Društva plemkinja za versko vaspitanje vojnika govore o katoličkom vojniku koji umire za cara, koga čeka raj i koji srećan umire. Posle svega se Švejk i sveštenik napiju. Posvećenim uljem Katz trazi da mu Švejk maže čizme.

ŠVEJK KAO OFICIRSKI MOMAK KOD NATPORUCNIKA LUKAŠA

Švejkova sreća nije dugo trajala. Vojni sveštenik ga je dva puta izgubio na kartama, igrajući sa natporučnikom Lukašem. Izgubio i njegovih sto kruna za otkup. Pijan se pitao kako da pogleda u njegove glupe i dobroćudne oči. Ali švejk je mirno primio vest, ispričao zanimljivu priču, skuvao grog i pijani sveštenik je plačući zaspao.
Sutradan je pokazao novom momku kako se kuva grog i gde se šta nalazi, a onda se javio natporučniku Lukašu na dužnost.

(Jaroslav Hašek, 1923.)

***

Naravno, devedeset godina je premalo da bi se Nebeski Narod dozvao pameti. Lakše je napraviti salto unazad iz mesta, soBstveni (kolektivni) nos zabiti u soBstveno (kolektivno) prkno, pa još to proglasiti filozofijom nacionalnog identiteta. Tek ćemo sada biti feldkurate sreće.
Dozvolite da se ispovedimo.

Tradicija, da prostite na izrazu.